Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama

 

Autor: Rodoljub Stepanović

(…) Otuda sam kao punomoćnik nevladine organizacije KLUB 21 i šest građana, a moglo ih je biti i 666, podneo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti toga Zakona. Kako se bliže izbori, sve više se pokazuje koliku štetu nanosi neustavnost ovog Zakona.

(…) Odredbe Zakona o političkim strankama koje se odnose na uslove za osnivanje i upis stranke u registar (čl. 8, 11, 12 i 24), čiju ustavnost osporavamo, primer su takve zakonodavne samovlasti, modernog samoderžavija. U čemu je raskorak između Zakona i Ustava?

Ustav (u čl. 5 i 55) jamči slobodu političkog udruživanja i određuje da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, samo uz upis u registar koji vodi državni organ u skladu sa zakonom. Smisao ovih odredbi, koje se neposredno primenjuju, je garancija slobode političkog udruživanja, bez mogućnosti zakonskih ograničenja.

Sličnu normu sadrži i Evropska konvencija o ljudskim pravima (u čl. 11), koja je evropski ustav u ovoj oblasti. Proklamujući da svako ima pravo na slobodu udruživanja, Konvencija je izričita da se za vršenje ovog prava neće postavljati nikakva ograničenja, osim u interesu nacionalne i javne bezbednosti, sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih. Primarna je obaveza države da se ne meša.

Međutim, naš zakonodavac radikalno prekoračuje svoja ovlašćenja kada propisuje uslove za osnivanje i upis stranke. Najpre uslov da stranku može osnovati najmanje 10.000 građana, što je krajnje predimenzionirana i neprimerena kvota koja prisiljava građanina da pronađe deset hiljada jednomišljenika za taj inicijalni čin. Ni jedna država u okruženju nema takvu kvotu, već se broj osnivača kreće od 100 (npr. u Hrvatskoj) do nekoliko stotina.

Sledi uslov da potpisi tih 10.000 građana budu overeni na osnivačkim izjavama, da te izjave moraju sadržati i saglasnost sa programom i statutom partije, te da se uz svaku izjavu mora priložiti i potvrda o upisu u birački spisak. Tako se putem umreženih paragrafa guši osnivanje novih partija.

Overa potpisa osnivača bitno otežava njihovo prikupljanje i ne može se pravdati ni jednim razlogom, pa ni razlogom pravne sigurnosti. Ispravnost potpisa, ako je potrebno, morao bi kontrolisati nadležni organ, a ne da se taj teret prevaljuje na građane i to uz taksu.

Pravno je apsurdna i neprimenjiva obaveza da građanin u osnivačkoj izjavi kao inicijalnom aktu koji prethodi osnivačkoj skupštini daje saglasnost na program i statut partije koje nema, kao ni tih akata. Zakonom se iznuđuje fiktivna saglasnost.

Najzad, zašto Zakon prisiljava potpisnika izjave da dokazuje da je upisan u birački spisak? Ako treba, tu proveru mnogo lakše može izvršiti nadležni Ministar. Zašto se i taj teret prevaljuje na građanina, i to uz obaveznu taksu? Već pri samom osnivanju partije se građaninu nameću neprimerena administrativna i finansijska ograničenja. Danas je u Srbiji najteže osnovati partiju, daleko teže nego privredno društvo, na primer.

Kakav se pravni, politički i državni apsurd javlja kada Narodna skupština zakonom povređuje ustavnu slobodu koju je dužna da obezbeđuje i štiti? A Predsednik Republike potpisuje ukaz o proglašenju toga Zakona, umesto da ga vrati Skupštini sa upozorenjem na neustavnosti.

Sa socijalnog aspekta radi se o svojevrsnoj posrednoj diskriminaciji. To su stranke za bogate, a ne za ogromnu većinu siromašnih. Jedino oni imaju sredstva i logistiku za nove stranke. Iz ekonomske elite već ih i osnivaju. Ostali osnivači se guraju u krilo tajkuna ili drugih parajlija, koji će osnovati „svoju“ stranku. Kakav će legitimitet i kredibilitet imati vlast izabrana u takvim uslovima?

Usamljeni građanin je idealni podanik, ljudski materijal za autoritarnu vlast, a jedino politički udruženi građanin ima šansu da oblikuje i sprovodi svoju političku volju. Koliko je građana u Srbiji danas udruženo, koliko ih je zadovoljno postojećim strankama, koliko ih ne želi ni na izbore i ne zna koga da bira?

Nije pitanje koliko Srbija treba da ima stranaka, niti to treba da određuju izvršna i zakonodavna vlast, koja bi da disciplinuje političku scenu, ili neki dogovor vladajućih partija. To treba da bude stvar političkog interesa samih građana, koji se oblikuje i uz pomoć stranaka, kako je u Ustavu zapisano.

Autor je advokat iz Beograda

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kako_vlast_krsi_ustav.46.html?news_id=226493

7 Responses to Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama

  1. Varagić Nikola каже:

    Evropa, vladika i priučena svastika

    Autor: Dejan Jeremić

    Neka ne iznenadi ako još jedan dan u godini ubuduće osvane kao državni praznik. Ovde se vazda slavilo sve i svašta. Sada bi to mogao da bude dan kada je Evropa rekla Srbiji da ima mišljenje. Ono se očitava u preporuci da jednom, jednog dana, nekada…, postanemo kandidati za društvo kojem još ne pripadamo. Uz jedan uslov: normalizacija odnosa sa Prištinom. Tu su ovdašnji nadležni i želeli da čuju – jedan uslov. Sa željom da to čujemo i mi.

    Ono što nije za masovne uši jeste deo izveštaja Evropske komisije u kome se navodi da Srbija nastavlja da podržava paralelne institucije lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji, da je dijalog Beograda i Prištine prekinut na zahtev veće prestonice te da je retorika srpskog rukovodstva zapaljiva. Kritikuje se i predlog o podeli Kosova, zahteva se da Beograd prizna ingerencije EULEKS-a na celoj teritoriji pokrajine; izveštaj kaže i da se ovde nedovoljno snažno javno osuđuju netolerancija i govor mržnje, fizički napadi na manjinske grupe; da BIA ima preširoka ovlašćenja i da se meša u istrage koje je se ne tuču; i da je zaštita novinara jadna! I sve to – pod uslovom da ste dobro raspoloženi – valja shvatiti kao jedan uslov. Brlog je, međutim, prepun primera koji nas ne preporučuju Briselu. Svi stanu u jedan – javašluk.

    Javašluk prvi: Vlasnik ste male porodične firme, u teškim vremenima poslujete na ivici opstanka, egzistencijalno ste zavisni od poslovanja kojeg gotovo da nema. Obavezni ste da državi izmirite sve prinadležnosti, da isplatite plate zaposlenima, doprinose i poreze i budete smerni pred službenicima Poreske uprave. Uz sve muke popunjavanje sedam uplatnih računa i uplatu obaveza koje ste čak i preplatili, Poreska uprava dva puta proknjiži vaše obaveze. Koje, naravno, niko osim vas ne konstatuje.

    Ovi u Poreskoj primaju platu da duplo knjiže i da vas na šalteru šikaniraju. Na dospele duple obaveze (koje vam, naravno, niko ne predočava) podrazumeva se i kamata. Na ono što ste državi preplatili kamata se – ne podrazumeva. U sledećem koraku država zahteva da joj platite nepostojeći dug koji je proknjižila nečija neuka svastika zaposlena po starom modelu nepotizma. Plus kamatu. Kad nemoćni pred najezdom neznanja priučene svastike na šalteru vidite da je đavo odneo šalu pokušate da bar iz one preplate platite sumu za koju ste pokradeni, priučena kaže – ne može!

    Javašluk drugi: Sud je vladiku Pahomija oslobodio optužbe za seksualno nasilje nad četvoricom dečaka. Vrhovni sud ustanovio je propuste u radu nižeg suda a onda se pojavilo Ministarstvo pravde. Ono je presudom Vrhovnog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti koje je podneo republički javni tužilac, odlučilo da, bez obzira na to što ne postoji zakonska i sudska obaveza, zaključi poravnanje i dečacima isplati po milion dinara odštete. U Ministarstvu kažu da za isplatu štete nije postojao zakonski okvir ali moralni jeste. Držeći se nekakvog morala, država je indirektno priznala da su dečaci zlostavljani a Pahomije nagrađen oslobađajućom presudom. I da će njegove seksualne nestašluke dečacima platiti poreski obveznici.

    Javašluk jedan plus dva: Onaj nepostojeći dug s kamatom koji se knjiži maloj porodičnoj firmi završiće u budžetu za pedofilska iživljavanja manastirskog tipa. Formalna logika rekla bi da porodična firma mora da nakoti dovoljno para za nepostojeće dugove s kamatom kojima će država oprati grehe pod mantijama.

    Kako god, Evropa ima mišljenje i čeka na nas. U nju ćemo, a kako drugačije, nego s jednim jedinim uslovom. Koji se, videli smo, multiplikuje gde god da se zagrebe. U Evropu možda i uđemo ali nema nama nje ovde dok nas država harači na pravdi boga u koji ni neke mantije ne veruju. I dok mantija i priučena svastika imaju uzročno-posledičnu vezu. A da u toj vezi svastika nije ni svetica ni monahinja.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/evropa_vladika_i_priucena_svastika.46.html?news_id=226495

  2. Varagić Nikola каже:

    Svetislav Basara

    Sukob na pijaci

    Konačno pravi naslov. Konačno se politička borba preselila na pravo mesto, to jest na pijacu, u datom slučaju bežanijsku. Srećom, nema mrtvih i ranjenih, pa kad je već tako, ne bi bilo loše da se svi politikanti presele na odgovarajuće pijace, po takozvanim izbornim jedinicama. Tamo su im, uostalom, i najverniji glasači.

    Vest o sukobu je prošla gotovo neopaženo među slikama i izveštajima o masakriranju mrtvog Gadafija i mimohodu pored njegovog leša; o premlaćivanja policajca u uniformi; o pucnjavi u bulevaru Zorana Đinđića i o najnovijim kurvarlucima sa estrade. Ali, nije ovo nevažno, cenjeni publikume, uopšte nije. Moglo bi se reći da se tu radi o povratku korenima budući da dobar deo naših politikanata potiče iz porodica čiji su članovi stajali sa one strane tezge, ako razumete šta hoću da kažem. Tu su, na pijaci, svoji na svome.

    Upada u oči ekskluzivnost informacija o pijačnom sukobu. Naime, zaraćene strane – SNS i URS – imaju dijametralno suprotne priče o „nemilom događaju“. SNS krivicu svaljuje na URS čiji su ratoborni aktivisti navodno gurnuli članicu SNS-a sprečavajući je da učini neko bogougodno delo što je izazvalo opravdani greh golorukih narodnjaka, pa su narodnjaci – ako je verovati nenarodnom URS-u – krenuli da nebeske visine URS-ovog štanda zataknu stranački barjak, što je rezultiralo koškanjem i dolaskom narodne milicije koja je sprečila sukobe širih razmera. Neko tu zaobilazi istinu. Neko tu, dakle, laže.

    A najverovatnije je da svi lažu, jer zašto bi se pijačni komandosi državotvornih stranaka ponašali drugačije od glavešina iz njihovih „centrala“. Neću reći ništa novo kad kažem da je laž takoreći supstanca srpske politike. Ali možda će biti novost ako kažem da smo u potpunosti zaslužili da nas lažu i maste. Ne lažu od juče – doduše lažu sve bezočnije i sve otvorenije – a mi ih bez ikakve prisile podnosimo, pa čak i verujemo u njihove sve masnije laži. Bar deklarativno. Evo, recimo, Veljo Ilić na pasja kola ispsovao neke kolege poslanike, a danas (subota) čitam Veljinu ispovest. Kaže da ispsovane kolege lažu, da je on, Veljo, hteo da ih izvede na pravi put, da ih odvrati od falsifikovanja skupštinskih dokumenata (što je verovatno), ali da ga oni, to jest kolege, nisu htele da poslušaju, pa mu sad smeštaju i nabeđuju ga da psuje, on, koji u životu nije opsovao. Zato vam velim, cenjeni publikume, dobra je stvar što se politički sukobi sele na pijac, daj Bože da postane trend. Ako ništa drugo, pojeftiniće krompir.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sukob_na_pijaci.881.html?news_id=226489

  3. Varagić Nikola каже:

    Пленум студената Филозофског факултета за смену ректора УБ

    БЕОГРАД – Блокада Филолошког и Филозофског факултета наставља се и данас, а група студената оба факултета који у њој учествују најавили су да ће поднети иницијативу за смену ректора Универзитета у Београду Бранка Ковачевића.

    Пленум студената Филозофског факултета је ту одлуку донео синоћ, након упада непознатих изгредника у зграде Филозофског и Филолошког факултета сматрајући да су изјаве ректора биле „један од окидача за инцидент”, рекао је Танјугу један од чланова тог тела.

    Према његовим тврдњама, у нападу на факултет учествовали су „неонацисти”, а циљ те групе био је да испровоцира студенте који блокирају факултет.

    „Пленум сматра да је један од окидача за инцидент била изјава ректора Ковачевића од пре два дана”, рекао је члан Пленума и најавио да ће се блокада факултета наставити.

    Ректор је раније позвао државу да „прекине циркус” на Филолошком факултету, а студенте да се врате на наставу. „Све ово што се дешава је један циркус који служи за личну промоцију одређених политичких партија, невладиних организација, анархиста, а појављују се и неки марксисти и то ствара хаос”, оценио је Ковачевић, додајући да је сада посебно специфична ситуација јер је ово предизборна година и многи у томе виде неки интерес. Инцидент на Филолошком факултету догодио се синоћ око 22.30 часова, када су изгредници убацили бакљу и позвали учеснике студентског протеста да изађу на плато испред факултета да се „обрачунају”.

    Неколицина чланова исте групе, од којих су неки, како кажу студенти, били маскирани „фантомкама”, ушла је и на Филолошки факултет и претила учесницима сtстудентског протеста.

    Група студената већ седми дан блокира Филолошки факултет и онемогућава извођење наставе, а од пре три дана у блокади је и Филозофски факултет.

    Студенти траже одобравање апсолвентских рокова, ослобађање плаћања школарине за студенте који су сакупили најмање 48 бодова а нису на буџету, као и израду стратегије за промену начина финансирања високог образовања.

    Танјуг

  4. […] Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama  […]

  5. […] Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: