Draža Mihailović je patriota

новембар 30, 2011

 

Komandant Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović je patriota, vodio je razumnu politiku i nije sarađivao sa okupatorima u Drugom svetskom ratu, piše u tajnom izveštaju britanske obaveštajne službe SOE iz 1947. godine.

Tajni dokument, do sada nepoznat našoj javnosti, predstavio je juče na ročištu u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića predsednik Državne komisije za istinu o ubistvu Mihailovića, istoričar Slobodan Marković.

CEO TEKST:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/190017/Dra%C5%BEa+Mihailovi%C4%87+je+patriota.html 

>>

Tek objavljeno kapitalno delo akademika dr Dragoljuba Živojinovića „Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front” ozbiljno je uzdrmala čitavu i ne samo našu savremenu istoriografiju. Dokumentacijom šokantne sadržine ova knjiga neprocenjive vrednosti u paramparčad raznela je dosadašnje teze o našim saveznicima i prijateljima. Otkrila srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske 1914. godine, u Prvom svetskom ratu, svesrdno radila na uništenju Srba i srpske države. 

Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku građu akademik Živojinović počeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset tri godine, i to sasvim slučajno, baveći se Vatikanom i Srbima. Takođe, treba istaći i činjenicu, akademik Živojinović je prvi otkrio u Londonu tu građu i prvi je saopštio svetu.

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/otkrice-akademika-dragoljuba-zivojinovica-duga-istorija-anglo-saksonskog-razbijanja-srbije-i-rusije.html

Advertisements

Poklonio 50.000 evra Srpskom narodnom pozorištu

новембар 29, 2011

 

Autor: A. I.

Srpsko narodno pozorište dobilo je donaciju od 50.000 evra koju im je poklonio doktor medicine u penziji Momčilo Drobnjak.

Ček je stigao na adresu najstarijeg teatra pre nekoliko dana, a novac bi na računu trebalo da bude ove nedelje. U kratkoj propratnoj poruci Drobnjak navodi da je reč o „skromnoj donaciji“ povodom 150 godina pozorišta, „pre svega iz neizmerne zahvalnosti prema velikoj kulturnoj kući čiji je štićenik bio šezdesetih godina“.

Upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević kaže za Radio 021 da su u tom teatru prijatno iznenađeni poklonom, koji dolazi u vreme kada se malo ko odlučuje da podrži kulturu.

Mi smo ovde potpuno izgubili naviku da dobijamo od privatnih sponzora i donatora sredstva. A treba znati da je upravo na takvim donacijama nastalo SNP i decenijama je opstajalo upravo zahvaljujući darodavcima, koji su pokatkad i kompletna svoja imanja darivali pozorištu – rekao je Milosavljević.

On dodaje da je Momčilo Drobnjak šezdesetih godina bio štićenik SNP-a, odnosno da je dobijao neku vrstu stipendije nacionalnog teatra.

– On je završio Medicinski fakultet i pošto nije mogao da nađe posao u Novom Sadu, otišao je u inostranstvo gde je izgradio karijeru lekara. I pošto je otišao u penziju, odlučio je da ovom donacijom uzvrati neki dug koji oseća prema SNP-u, na čemu smo mu mi naravno neizmerno zahvalni – kaže Milosavljević.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/novi_sad/poklonio_50000_evra_srpskom_narodnom_pozoristu.40.html?news_id=229104

Преокрет: Недић није издајник

новембар 26, 2011

У  посту од 20. маја 2009. године поставио сам питање: 

Зашто је Недић издајник а Дачић није?

У том посту пренео сам вест о хапшењу једног анархисте, који је на дан доласка страног државника, запалио заставу те државе. Државе која је окупирала један део територије Републике Србије. Тај дан је ухапшен и православни верник који је на тргу стајао сам и читао МОЛИТВУ на глас. Њих двојица су ухапшени по наређењу министра полиције, који је приликом доласка на место потпредседника владе, са зида у ходнику зграде владе скинуо слику генерела Недића, са места где су стајале слике свих председника владе у историји Србије. 

Дакле, министар полиције и потпредседник владе, сарадник окупатора, члан владе која сарађује са окупаторима, скинуо је слику генерала Недића зато што је генерал био – сарадник окупатора. 

Тада су то поздравили они који га данас нападају због отказивања Параде поноса. Подржали су га они који се залажу за прихватање “реалности“ на Космету!!!

Шта је хтео да поручи министар полиције и потпредседник владе?

Да ли ће ускоро скинути и слику Николе Пашића, да би показао да није лопов, да ова влада није корумпирана?

Одакле смелости једном таквом медиокритету да скида слику генерала какав је био Милан Недић? Ко ће по добром памтити Дачека за 50 година? Ко ће га уопште памтити?

Но, овде није само он у питању. Као што сам написао, тада су га подржали сви они који се залажу за сарадњу са окупаторима. Зато сам недавно поводом прогласа и настанка коалиције Преокрет, састављен од стране оних који су се наметнули као наследници равногорске традиције и либералкомуниста, написао следеће:

Као што сам више пута указивао, “национално помирење“ између СПС и ДС је било помирење унутар две фракције левице. Доношење Закона о реституцији, недавно, показало је да у Србији није дошло до истинског националног помирења. Уосталом, и Прва Србија (где су у већини оснивачи и идеолози бивши чланови Комунистичке партије и академици САНУ, а у мањини исрени православци и конзервативци) и Друга Србија (где су у већини оснивачи и идеолози бивши чланови Комунистичке партије, а свакако левичари и либерали, и где практично и нема верника) настале су из Комунистичке партије Југославије и на тековинама социјализма и посткомунизма. Замислите да је СПО са ЛДП-ом форимирао “Преокрет“ и да је део тог прогласа обећање да ће бити донет нов закон о реституцији, који би између осталог подразумевао и супституцију, посебно за земљу, као и осуда злочина комунизма. Какво би то национално помирење било, какав би то преокрет био… Искрени православци и прави конзервативци су ван система, у већини, а економска левица је практично нестала, или је на маргини… Да ли ће тако бити и после 2012. године?

Да ли је дошло до преокрета? Да ли ће тај унутрашњи преокрет довести до спољашњег преокрета? Да ли разумете ово унутрашњи и спољашњи преокрет?

Ако се питају Латинка Перовић и либералкомунисти, тешко. Они опраштају усташама, али четницима никад.

Ево шта данашња Политика пише:

„ПОЛИТИКА” ОТКРИВА

После седам деценија скривања у породичним архивама „Политика” открива тестамент генерала Милана Недића

„Ја полазим у рат сутра 3. априла 1941. године. Господ Бог нека благослови нашу војску, наш народ и мајку Србију. Не знам какве ћу јуначке среће бити и да ли ћу се из рата жив вратити, зато са својом имовином чиним овакву расподелу…”, записао је генерал Милан Недић, председник владе у окупираној и раскомаданој Србији, у уводном делу свог тестамента, сачињеном 2. априла 1941, само четири дана пре почетка инвазије Хитлерове Немачке на Југославију.

Овај тестамент седам деценија био је, као највећа тајна, скриван у породичним архивама фамилије Недић, и „Политика” га ексклузивно објављује уз њихову сагласност. Александар Недић је праунук Милана Недића, односно генерал је његов прадеда-стриц, рођени брат његовог прадеде Бошка Недића. Александар каже да су у фамилији знали да се тестамент налази код његове тетке Раде Недић, унуке Милана Недића:

– До сада документ није био јаван, јер није било законског основа за покретање било каквог поступка за повраћај имовине. Документ је састављен 2. априла 1941, и оверен је у тадашњој Управи града Београда, а Недић је био у том тренутку активни генерал Војске Краљевине Југославије, командант Вардарске дивизије, са седиштем у Скопљу. Пошто је следећег дана, 3. априла, требало да крене за Скопље, а знало се да ће Југославија бити нападнута, одлучио je да састави тестамент, слутећи, како је и сам рекао, да се можда неће вратити кући.

Александар подсећа да је његов прадеда био богат човек, између осталог, и министар војни пре Другог светског рата. Недић је био носилац бројних највиших домаћих и страних војних одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду.

Био је млади пуковник када је 1918. са својом јединицом међу првима умарширао и ослободио Загреб. Иначе, цела фамилија Недић била је веома имућна, мој чукундеда био је срески начелник од Аранђеловца до Београда. А мој рођени прадеда Бошко, тешко рањен у албанској голготи, био је председник Удружења европских ратних војних инвалида и човек који је после рата први упалио вечну ватру на гробу француског Незнаног јунака испод Тријумфалне капије у Паризу – каже Недић.

У јавности се често поставља питање Недићеве рехабилитације и његове улоге у тешким историјским догађајима тог времена. Он је за једне квислинг и сарадник окупатора, за друге човек који је спасао десетине хиљада живота. Међутим, како рехабилитовати некога ко нити је осуђен, нити је против њега и подигнута оптужница – пита Александар Недић.

Подсећам да је он био притворен после рата, након што су га Британци изручили партизанима у Грацу, где је био смештен после октобра 1944. године. Пребачен је у затвор у садашњој Змај Јовиној улици број 2, где је после мање од месец дана наводно извршио самоубиство, скочивши кроз прозор. Цео случај обавијен је бројним нелогичностима и тајнама. Од тога како је болесни 70-годишњак у кломпама могао да се отме младом чувару, специјалцу, па до тога како је успео да се у таквом стању узвере на прозор који је био преко метар и по од земље…. – каже Недић.

Потомци генерала су пре више од четири године тражили да добију његове посмртне остатке како би био званично сахрањен у породичној гробници.

———————————————————————-

Димитријевић: Остао неосуђен

Историчар др Бојан Димитријевић, који је ове године објавио књигу „Војска Недићеве Србије” објашњава за наш лист да је генераловом смрћу процес против Недића прекинут. „Он је остао неосуђен и нисам сигуран да ли се стигло даље од истраге, да ли је била припремљена некаква оптужница или судски процес, као на пример у случају генерала Михаиловића. Постоји та званична верзија његовог самоубиства, али и данас је под знаком питања. Претпостављам да, пошто не постоји никаква пресуда и оптужнице, рођаци могу да остваре своје право. Генерал Недић је, према свим мојим архивским истраживањима, позитивна личност у историји Србије у Другом светском рату. Њему се приписује колаборација, односно чињеница да је био председник српске владе под окупацијом. Међутим, оно што се и до дан-данас не разуме јесте његова жртва, да се прихвати тог положаја да би се спречиле немачке репресалије, које су спровођене као одмазда за устанак у Србији”, каже Димитријевић.

Бојан Билбија
објављено: 26.11.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nedicevi-naslednici-traze-Zemunski-park.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA

Vuk Perišić: Nastupio je trenutak da se državi zabrani potkradanje građana

Tribina: Nova srpska levica

Хоће да поквари добро дете…


Tribina: Nova srpska levica

новембар 24, 2011

Tribina: Nova srpska levica

Na globalnom i na lokalnom planu, u poslednje vreme, ponovo su vidljivi pokreti za koje se činilo da su nestali sa političke scene ili, bar, da njihova politička opcija nije u stanju da pruži adekvatan odgovor na sadašnji istorijski i politički trenutak. A onda se dogodila svetska ekonomska kriza koja je, u očima mnogih, označila kraj kapitalizma.

Za temu o novoj levici važne su dve stvari: jedna se događa na globalnom planu, kroz pokret „Occupy“, a druga, za Srbiju značajnija, jeste nedavna blokada fakulteta, koja je učinila da u žižu interesovanja dospeju organizacije koje su do sad bile na političkoj margini. Reč je o organizacijama i pokretima koje čine uglavnom studenti i mladi ljudi, a orijentisani su levo, u najširem smislu te reči.

Pojava je za Srbiju naročito značajna budući da poslednje dve decenije među mladima uspevaju samo desničarski, često ekstremni pokreti.

„Vreme“ i Fondacija „Friedrich Ebert“ organizuju tribinu o ovoj temi pod nazivom „Nova srpska levica“ koja će biti održana u četvrtak 24. novembra u 15 časova u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihailova 6, treći sprat).

Neka od pitanja o kojima će se govoriti su:

Ko su i šta su levičarske organizacije među mladima u Srbiji?

Kakve su sličnosti među njima i u čemu se razlikuju?

Ima li savremena levica adekvatan odgovor na krizu kapitalizma?

Kolika je realna snaga Occupy pokreta i može li mu se pripisati levičarski, socijalistički ili socijaldemokratski karakter?

Zašto su se studenti koji učestvuju u blokadi fakulteta našli na meti neonacista?

Da li je nasilje levičarskih organizacija adekvatan odgovor na nasilje ultradesničara?

Gosti:

Dr Vladimir Ilić, sociolog, Filozofski fakultet

Ratibor Trivunac, Anarhosindikalistička inicijativa

Matija Medenica, Marks 21

Moderatorka:

Jovana Gligorijević , novinarka nedeljnika „Vreme“ 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1020855

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA

Vuk Perišić: Nastupio je trenutak da se državi zabrani potkradanje građana

Хришћанска страна комунизма

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

Конзервативци

Četiri teze o socijalnom dijalogu

Neophodna korenita promena koncepta tranzicije, u kojoj moraju učestvovati svi zainteresovani delovi društva

Нови народни договор и грађанска држава

IGOR IVANOVIĆ: LEVIČARSKI OPTIMIZAM 

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

Vuk Perišić: О Manifestu Pokreta 15. oktobar

Краљ и капитализам: да нам живи, живи рад!

>>

Додатак – вест о дешавањима на трибини:

Умало туча, студенти прекинули трибину „Нова српска левица“

БЕОГРАД – Учесници трибине „Нова српска левица” данас су се замало потукли због личних несугласица, а панел је прекинут упадом студената који су претходна два месеца протестовали на Филозофском и Филолошком факултету у Београду.

Још на самом почетку трибине, коју су организовали Фондација Фридрих Ебарт и недељник Време, избио је сукоб између професора Филозофског факултета Владимира Илића и члана Анархо-синдикалистичке иницијативе Ратибора Тривунца.

Тривунац је професора Илића оптуживао да је ЦИА агент, док је Илић Тривунца да је пропали студент, који је „студирао шест година, а није дао ниједан испит”.

Од самог почетка трибине њих двојица нису успели да се држе задате теме и модераторка Јована Глигоријевић је безуспешно покушавала да их врати на тему о левици у Србјии.

У једном тренутку, Тривунац је запретио да ће Илића полити водом уколико не престане да се бави његовом личношћу. Након сат времена препирке, Тривунац је Илића полио водом прво из чаше, а затим и из флашице с водом.

Неколико минута пре него што је Тривунац полио водом Илића, на трибину су „упали” студенти који су протестовали готово три недеље на Филозофском факултету и прочитали свој проглас. Они су учесницима трибине поручили да „студенски покрет није платформа за популистичке политиканте”.

Танјуг

Срби и Бошњаци, као један народ

новембар 23, 2011

Ostoja Simetić: Kompleks kulturne inferiornosti kod Srba

(…)

Takvom politikom, ne samo što ne možemo zainteresovati druge za prihvatanje srpstva kao nacionalnosti, nego ne možemo ni Srbe sačuvati. Neaktivnošću i nezainteresovanošću dopuštamo da promenom vere, Srbi menjaju i naciju. Formiranja Muslimana kao naroda pod komunistima, a ranije njihovo odnarođivanje od sopstvenog srpskog porekla, posledica je te srpske neaktivnosti i nezainteresovanosti ili bar nedovoljne vatrenosti u borbi za očuvanje svoje nacije. Mi smo dopustili da poturčeni Srbi i njihovi potomci, iako duboko svesni svog srpskog korena, postanu naši najljući dušmani. U vreme vladavine Miloša Obrenovića, glavna politička ličnost u Bosni je Husein kapetan Gradaščević, poznat kao Zmaj od Bosne. On je žestoki mrzitelj Srba i Srbije, kao i njegov narod (bosanski muslimani slovenskog porekla). Kad ovaj vlastelin u želji da očuva privilegije bosanskog begovata i odupre se reformama sultana kod smatra izdajnikom vere, krene vojsku iz Bosne da primi odsudnu bitku na Kosovu protiv velikog vezira, taj isti muslimanski živalj ga ispraća pesmom:

„Mi idemo na Kosovo ravno,
Gde nam stari slavu izgubiše,
Staru našu slavu prađedovsku.
I mi ćemo na polju Kosovu
Il’ izgubit vjeru i junaštvo,
Ili ćemo, ako Alah dade,
Dušmanina svoga pobjediti,
I u Bosnu vratiti se slavno.”

Jasno je da oni znaju ko su bili njihovi stari i koje je carstvo na Kosovu izgubilo slavu 1389. Ipak, i pored toga, mi dopuštamo da se ovi ljudi potpuno odrode od srpstva i postanu mu krvnici.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.standard.rs/ostoja-simetic-kompleks-kulturne-inferiornosti-kod-srba.html

>

>>

STEFАN KАRGАNOVIĆ: 2 + 2 = 5 ILI O JEDNOM GLUPOM CRTANOM FILMU IZ SARAJEVA

(…)

PREDLOG ZA TRI KORAKA Evo predlogа, i nekа poslušаju bаrem Kаntа аko im ne odgovаrа dа im „Istorijski projekаt Srebrenicа“ soli pаmet. Prvi korаk: nekа pokušаju dа porаzgovаrаju sа svojim susedimа. Drugi korаk: nekа pokušаju dа sаznаju štа je to što njihove susede tišti. Treći korаk: nekа depolitizuju jedno suštinski morаlno i ljudsko pitаnje i nekа dozvole dа bol i pаtnjа svih žrtаvа dođe do izrаžаjа. Nekа se obrаzuje zаjedničkа komisijа sаstаvljenа iz ljudi besprekornog kаrаkterа i kredibilitetа, kojoj bi se dаlo dovoljno vremenа i sredstаvа, i nekа oni u miru i bez pritisаkа sа strаne istrаže štа se dogodilo u i oko Srebrenice tokom rаtnog sukobа u celini, od 1992. do 1995. godine.

Rаtnа propаgаndа, kojа, nаžаlost, često izvrće istinu, prirodni je produžetаk rаtnih dejstаvа i onа zаto tаkođe predstаvljа neprijаteljski čin nа koji se odnosi Kаntovo upozorenje. Ukoliko vodeći ljudi obdаreni mudrošću tаkvu propаgаndu ne bi opozvаli i objektivno preispitаli odmаh po prestаnku vojne neophodnosti, njen dugoročni efekаt nа ponovno uspostаvljаnje mirа može biti sаmo krаjnje štetаn.

Beskrаjno аmаterski i glup video crtаć u produkciji fаntomske muslimаnske fondаcije „Zlаtni ljiljаn“, [2] koji preplаvljuje internet, аnonimnim аutorimа neće doneti Oskаr zа crtаne filmove. Ali, ukoliko bude došlo do novog mаsovnog krvoprolićа u Bosni i Hercegovini, oni će svаkаko imаti svoj grešni udeo u tome. Ohrаbrujemo čitаoce dа to ostvаrenje pogledаju nа linku i dа o tome donesu sopstveni sud. 

Strаni sponzori i okupаtori dolаze i odlаze. Ali, kаo što nаrod Bosne vrlo dobro iz istorijskog iskustvа znа, susedi ostаju zаuvek dа žive jedni pored drugih. Premа tome, zа oblikovаnje svogа komšilukа i zа izgrаdnju bezbedne i mirne budućnosti zа svoju decu konаčnu odgovornost snose sаmo susedi i niko drugi osim njih.

_________

Napomene:

[1] http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-betrayed

[2] http://www.youtube.com/watch?v=IxerMLtQNAw&feature=player_embedded&noredirect=1

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.standard.rs/stef%D0%B0n-k%D0%B0rg%D0%B0novic-2-2-=-5-ili-o-jednom-glupom-crtanom-filmu-iz-sarajeva.html 

>

>>

Arijana i Igor

RESETOVANJE

Autor: Safeta Biševac

Svadbe decenije u susednoj BiH, za sada, ipak neće biti, bar u formi u kojoj su najavili pojedini mediji s one i preneli drugi s ove strane Drine. Ako su neki propustili politički trač meseca, koristim priliku da ih obavestim da je jedan B-H nedeljnik pre nekoliko dana objavio „bombu“- Igor Dodik, jedini sin predsednika RS Milorada Dodika ženi se „lepom Bišćankom“ (devojkom iz Bihaća) Arijanom Demirović.

 Opa, kakav šok, međunacionalni brak u osvit godišnjice Dejtona? Ima li neke simbolike u tome? Srpsko-bošnjačko pomirenje? Mada to retko činim, ovog puta sam pročitala brojne komentare. Reakcije – očekivane. Neki „Srbovi“ se čude što Dodikov sin ženi „bulu“, pitaju se šta će mu „Turkinja“ pored lepih Srpkinja, drugi kažu „neka, rodiće srpčad…“ Moja, bošnjačka „momčad“, kuka: Alah, Alah, kakva je to Bošnjakinja koja se, posle svih zločina, udaje za „četnika“ i to ne „običnog“ već Dodikovog sina?! Bilo i tu „odskakanja“, pa i predviđanja: gotovo je sa RS, Arijana će da ih sredi.

Iz novina se moglo saznati da su se mladi, Arijana i Igor, sreli i zaljubili na studijama u Milanu. Zabavljaju se, navodno, godinama. Dodik sa suprugom, tvrde, posetio buduće prijatelje, porodicu Demirović u Bihaću i ugovorili sve za svadbu. Nije rečeno da li će venčanje biti kod hodže ili popa? Tekst filovan i fotografijama, doduše odvojenim. Igor s ocem mu Miloradom. Arijana bez oca ali sa navijačkim šalom reprezentacije BiH. Mogli smo saznati i da je Arijanin otac bivši fudbaler „Jedinstva“ iz Bihaća Irfan Demirović, ćerki preneo ljubav prema sportu. Zajedno gledaju utakmice BiH, a fudbalere „zmajeva“ pratili su na brojnim gostovanjima. Odmah sam se zabrinula da li će zbog toga nastati prvi problem u Dodik-Demirović braku? Zamislite kad snaha Arijana krene:“Ajmo Bosna, ajmo Hercegovina…“, a svekar, koji po sopstvenom priznanju za reprezentaciju svoje zemlje navija samo kada igra protiv Turske, mrko je pogleda i drekne: „Kakva Bosna i Hercegovina?! Samo Srpska i Srbija!“ Onda se jadan Igor nađe u teškom problem. Je l’ da stane na ženinu ili očevu stranu?

No, Igor neće izgleda biti u takvoj dilemi pošto svadbe neće biti. Demanti je brzo stigao. Najpre je neimenovani rođak Dodik rekao da je Igor mlad i ne razmišlja o ženidbi. „On i Arijana studiraju zajedno i to je sve“, rekao je svojta Dodik. Objavljeno je i da ima devojku, Srpkinju, naravno. Priložili i fotku. Vidi se neka kvarcovana i blajhana plavuša, ali da li je Srpkinja, ne vidi se. Kako bi se i videlo? Irfan Demirović bio izričit. Njegova Arijana se ne udaje. Te čaršijske priče ga mnogo nerviraju. Vrlo je ponosan na svoju ćerku, koja je završila fakultet u Milanu, nastavila postdiplomske studije, zaposlila se… i ona baba sigurno ne bi neprijatno iznenadila…

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/arijana_i_igor.888.html?news_id=228645

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

Дахије (ни)су Срби

Zavadi pa vladaj! Ili, vic o Bosancima?

Србија и четири стране света

Илирија

Србија, Русија, Турска и Илирија (Балканска конфедерација)

“Хришћански фундаменталиста“ или Прогресивац?

Mnemosina, Leta i Lucifer


ŽELJKO CVIJANOVIĆ: MOJ ODGOVOR

новембар 22, 2011

Imao sam nameru da se uključim u raspravu povedenu ispod mog poslednjeg teksta, ali sam, kako je polemika odmicala, odustao, prilično obeshrabren… Radi se o tome da su ton onom žešćem delu polemike, pored ostalih, davali i politički aktivisti (hajde da ne kažem funkcioneri) dve opozicione stranke – DSS i Dveri, dok je u drugom planu učestvovalo i nešto žutih, SNS a možda i nekih drugih. (Ne pitajte kako znam – znam!)

(…)

Drugi razlog zašto je važan Koštuničin poziv je u tome što problem ovaj put ne otvara neko ko ne razume razliku između EU i Evrope jer takvima je lako – oni to neće zato što neće, i gotovo. Radi se o tome da priču otvara neko ko duboko baštini političku ideju zapadne demokratije (ne mešajmo to sa njenom današnjom karikaturom). Dakle ovde je reč o Koštunici kao delu jednog evropskog političkog korpusa, superiornom po svojoj ukorenjenosti u tradiciji evropske politike i kulture, taman onoliko koliko je danas na javnoj sceni, ne samo kod nas, malobrojan i jedva primetan.

(…)

Kada vidim, na primer, kako se nekim mojim prijateljima iz DSS ne dopada što se pojavljujem na naprednjačkoj televiziji, da nekim mojim prijateljima iz SNS nešto smrdi u tome što podržavam Dveri; da moji dverjanski prijatelji drže da za njihov ukus previše podržavam Koštunicu, tada vredi postaviti pitanje – šta je problem naše opozicije?

Naravno, lako ćemo se složiti da je to međusobno nepoverenje, nešto što još uvek nadjačava svest o tome koliko je važno da se sarađuje. Računam da je neophodno da naprednjaci shvate koliko je krhka stvar višak podrške dobijen uz manjak politike (koliko god to meni bilo razumljivo za rad velike stranke u srpskim uslovima); da Koštunica, izjašnjavajući se o Petom oktobru, prihvati da mu ga nisu oteli Tadić, Dinkić i Čanak, nego da su oni, ovakvi kakve ih danas gledamo, bili princip Petog oktobra, a da je on bio incident; da Dveri shvate da se politika ne artikuliše tako će imati jače stomačne nadražaje na Koštunicu nego na tadićevce; da radikali, na kraju, odluče da li Srbija ima većih problema od njihove borbe sa naprednjacima za nekada zajedničku partijsku zaostavštinu.

Ovi momenti autorefleksije opozicionih aktera, koliko god bili neophodni za saradnju, nisu dovoljni za uspostavljanje poverenja. Poverenje se gradi samo zajedničkom akcijom. A to znači da opozicija takođe mora da 9. decembar doživi kao Dan D. Za njih tog dana neće biti najvažnije da li je Srbija dobila kandidaturu ili ne, već da je vlada završila tu svoju simulaciju ozbiljne državne misije, i da posle toga može samo da raspiše izbore ili da se kruni pod opozicionim pritiskom. Zbog toga bi – pre svih Nikolić kao čovek sa najvećom podrškom i Koštunica kao neko sa najvećim političkim kapacitetom i snagom među uticajnim svetom – morali da pozovu na okupljanje sve koji razumeju katastrofalan učinak Tadićeve vladavine i sve koji shvataju da vreme Srbiji curi. Ako taj poziv bude artikulisan dovoljno jasno i snažno, oni koji ostanu izvan tog poziva najpre će na sebe preuzeti odgovornost koju ne mogu da iznesu, zatim će ostati izvan uticaja, izvan smisla političkog delovanja i, na kraju, izvan podrške birača.

Priča ko kome tu veruje, ko radi za strance, ko je radio sa Dinkićem, ko je za Đilasa a kome su žuti draži od Tome, ako je nekada i imala, tada neće imati nikakvog smisla jer niko ne može više da radi za strance od ove vlasti, niko neće vratiti Dinkića i ustoličiti Đilasa bolje od njih, kao što niko neće voleti žute bolje od samih žutih. Čvrsta saradnja će opoziciju – i to sve skupa – u svakom slučaju više približiti vlasti nego međusobne optužbe, dok, sa druge strane, iako još uvek imamo razloga da se plašimo kako ćemo opet biti razočarani, ne verujem u razloge za sumnju kako će se žuti pokazati kao bolji od toga u bilo čemu.

Da bi se to postiglo, za početak je potrebno mnogo više od ovog jalovog sitničarenja i zlurađenja, koji preovladavaju među svetom koji želi promene. Da bi se nešto uradilo, potrebno je mnogo više od jednodimenzionalnog razumevanja politike, i mnogo više od ideje da svako od aktera u potaji misli kako bi on lakše Srbiju promenio sam nego sa ostalima. Sve izvan toga, sve izvan artikulacije sledećih izbora kao referenduma – za ili protiv Srbije – samo je detinjasto stavljanje ogromne, čak istorijske odgovornosti, na nejaka pleća, čega smo se u Srbiji baš nagledali svih ovih godina.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-moj-odgovor-ili-sta-je-potrebno-da-izbori-budu-referendum-%E2%80%93-za-ili-protiv-srbije.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

Vuk Perišić: Nastupio je trenutak da se državi zabrani potkradanje građana 

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

Конзервативци

Бели листићи или одлазак у хајдуке?

Србија данас, Последње искушење

Србија и четири стране света

Како да се освоји златна медаља на светском првенству у политици?

Хришћанска страна комунизма

Četiri teze o socijalnom dijalogu

Neophodna korenita promena koncepta tranzicije, u kojoj moraju učestvovati svi zainteresovani delovi društva

Saša Radulović: It’s the economy, stupid

Vladika Teodosije: Podela Kosova loše rešenje

Нови народни договор и грађанска држава

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО


Vuk Perišić: Nastupio je trenutak da se državi zabrani potkradanje građana

новембар 22, 2011

(…)

Dugove koje je država stvorila tako što je trošila više no što je zaradila vraćaju treća lica koja nisu ni učestvovala u sklapanju posla niti su o njemu imala ikakva pravovremena saznanja. Sa stanovišta klasičnog građanskog prava takav posao je ništav i ne bi smio proizvoditi bilo kakve stvarne i pravne učinke. Nažalost, ustavno i fiskalno pravo građanima, odnosno poreznim obveznicima, ne pruža zaštitu kakvu uživaju stranke oštećene ništavim pravnim poslovima. U toj nezaštićenosti ogleda se tragična insuficijentnost moderne demokracije. Ona je još uvijek toliko nerazvijena da građanima uskraćuje priliku da efektivno utječu na državno trošenje i zaduživanje i primorava ih da plaćaju dugove koje je bez njihovog znanja i volje i bez ikakve razumne ekonomske računice stvorio izvjesni siledžija kojeg od milja zovu Domovina.

(…)

Historija demokracije – a ona traje tek dvjestotinjak godina – je historija ograničavanja vlasti i suverenosti, historija obuzdavanja vladarske samovolje i državne moći. Ta je historija započela sa zahtjevom da se državi zabrani zadiranje u život i tjelesni integritet. Nastavila se tako što je državi nametnuta dužnost da štiti pravo na život i tjelesnu nepovredivost. Nastupio je trenutak da se državi zabrani i upuštanje u financijske rizike i spekulacije, drugim riječima da joj se zabrani potkradanje građana u ime onih istih vrijednosti koje su dovele do ukidanja smrtne kazne, zabrane torture, prava glasa i slobode savjesti.

Nastupio je čas da demokracija, njene ustanove, javnost i politička kultura stave i financijske ovlasti države pod najstrožu moguću kontrolu i prisile državu na samozatajni financijski realizam i racionalizam, na zdravo i na prostoj matematici utemeljeno poslovanje – onako kao što su svojevremeno vojsku prisilile na poslušnost, a policiju na pristojnost.

Kao što pomanjkanje kontrole nad vojskom i policijom vodi u nasilje, patnju i rat, tako pomanjkanje kontrole nad državnim financijama vodi u siromaštvo. Ubojstvo je nesumnjivo manje zlo od krađe, ali je krađa još uvijek krađa.

Nekada je prigovor savjesti smatran veleizdajom i zbog odbijanja učešća u ratu, tom paroksizmu državnog nasilja, završavalo se na vješalima. Možda je došao trenutak da počnemo razmišljati o fiskalnom dezerterstvu, o prigovoru savjesti na plaćanje poreza u ime moralnog imperativa koji odbija saučesništvo u pljački, masovnom osiromašenju i kršenju temeljnih načela prava, poslovnog morala i zdravog razuma. Sve dok se državna rastrošnost bude mogla oslanjati na poslušnost svojih platiša ponašat će se kao general koji zapovijeda krotkim topovskim mesom.

Nalazimo se na historijskoj prekretnici. Pred civilizacijom stoji hitan zadatak da ograniči financijsku suverenost države kao što je u osamnaestom stoljeću krenula putem ograničavanja političke suverenosti i represije. Politička odgovornost države prema građanima i njena dužnost da demokratskoj javnosti polaže račune bez toga će ostati nepotpuna. Bez strogog nadzora državnih financijskih ovlasti i njihovog svođenja na racionalno podmirivanje nužnih javnih troškova, proces koji je započeo u osamnaestom stoljeću ostat će nedovršen, a država će – umjesto da se preobrazi u poniznu sluškinju slobode – sačuvati sposobnost da proizvodi nesreću, s jedinom razlikom što to više neće činiti diktaturom i ratovima nego izdavanjem obveznica.

(…)

U tu prepreku spadaju i marksistička fobija od kapitala, tržišta i privatnog vlasništva, nacističke mantre o židovsko-masonskoj plutokraciji te moralističke propovjedi o profitu kao grijehu. Zbunjenost pokreta Occupy Wall Street da i ne spominjemo. To su ideologije koje zazivaju državu kao spasitelja, a ne vide i ne žele vidjeti da je država, taj pijani milijunaš svjetskog tržišta, glavni krivac svih svjetskih ekonomskih (i ne samo ekonomskih) nevolja. Banke su krive samo utoliko što su muvale s državnim obveznicama na svjetskom financijskom tržištu koga su države, koristeći suverenitet kao modus operandi, pretvorile u crnu burzu bezvrijednih papira. Lako je prezirati crnoburzijance koji prodaju slaninu za suho zlato, ali ta vrst kriminala samo je posljedica kriminalnog djelovanja države, točnije: to je pokušaj racionalnog ponašanja u iracionalnim uvjetima.

(…)

Svaka težnja prema zaštićenosti od tržišnih zakona, ili kako bi rekli etatisti i neoludisti prema “pravednoj redistribuciji bogatstva” u svojoj krajnjoj konsekvenci nije ništa drugo nego poziv da netko snosi nečije tuđe troškove. Pritom ne dovodim u pitanje civilizacijski imperativ da od tržišta trebaju biti zaštićeni zdravstvo, školstvo, kultura, stari, nemoćni i nesposobni za rad, ali vrlo je dvojbeno da li ta zaštita – i klasična zadaća države da čuva red, mir, sigurnost i građanske slobode – doista košta onoliko koliko nam se prikazuje, onoliko koliko nam se otima.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://pescanik.net/2011/11/nocobdija-ili-raspikuca/ 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

 

Предлог за нов закон

LINDON LAROŠ: NAŠ DUG NIJE STVARAN, MI NIŠTA NE DUGUJEMO

Бели листићи или одлазак у хајдуке?

Vuk Perišić: О Manifestu Pokreta 15. oktobar

Saša Radulović: It’s the economy, stupid

IGOR IVANOVIĆ: LEVIČARSKI OPTIMIZAM 

MILJAN PREMOVIĆ: ZAŠTO NEĆU IZAĆI NA IZBORE

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

Двор и идоли

Владимир Џелетовић: Шта је крајњи циљ глобализације?

Ко је “српски Санадер“?

Специјални суд 

Čekaju se krivične prijave

А имовина?

Предраг Марковић: Мала историја корупције

Конзервативци

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕК

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

…becoming the first U.S. financial company to be casualty of the European debt crisis…

 


%d bloggers like this: