Najveći u Evropi….

Najveće skladište u Evropi koje košta 2.5 miliona evra (slovima: dvaipomilionaevra – a najveće u Evropi) 

Preduzeće Nuklearni objekti Srbije saopštilo je danas da je završena izgradnja novog skladišta radioaktivnog otpada i bezbednog skladišta jakih izvora zračenja, najmodernijeg i najvećeg raspoloživog prostora za skladištenje ovih vrsta materijala u Evropi, u čiju izgradnju je uloženo 2,5 miliona evra. Direktor JP Nuklearni objekti Srbije Radojica Pešić rekao je da će naredne godine početi demontaža dotrajalog skladišta radioaktivnog otpada, u kojem se nalazi i istorijski otpad iz vremena SFR Jugoslavije i prebacivanje tog otpada u novo skladište. (Blic, Danas… novembar 2011) 

Једно од најмлађих јавних предузећа у Србији, иако ради свега две године, већ се доводи у везу са малверзацијама. Медији месецима пишу да „Нуклеарни објекти Србије“ непрописно набављају опрему и несавесно троше новац грађана. (RTS 2011)

Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije“ (NOS) potrošilo je 270.000 evra samo za kupovinu osam automobila i četiri teretna vozila. Prošle godine je na reklame dala gotovo dva miliona dinara, a za reprezentaciju 3,77 miliona dinara, dok su za taj luksuz u 2011. namenili 15,5 miliona dinara. U vreme ekonomske krize ni to nije bilo dovoljno, pa je za nameštaj za poslovni prostor za ovu godinu prevdviđeno da se potroši 5 miliona, za zvučno opremanje sale za satanke 3 miliona, a za uređenje zelenih površina čak 5 miliona dinara. (B92 2011)

Direktor JP „Nuklearni objekti Srbije“ Radojica Pešić sebi namestio i dva stana, proglašivši se teškim invalidom zbog povrede na fudbalu. Direktor JP NOS Radojica Pešić bio je u žiži javnosti početkom godine jer je zaposlio Slavicu Totić. Ona je uzela otpremninu od 20.000 evra za dobrovoljni odlazak iz Fonda PIO, gde je bila zamenik direktora, posle čega se odmah zaposlila u Direkciji za imovinu. (Press 2011) 

—————————————————————————————————————————————–

Srbija se po indeksu percepcije korupcije, u konkurenciji zemalja regiona, ponovo našla pri samom dnu. Srbija ima identičnu ocenu kao i prošle godine – 3,5 i tako deli 83. mesto na rang listi sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom. Indeksi se kreću na skali od 1 do 10. Najmanji broj je i najlošiji, jer pokazuje da je država ogrezla u korupciji. Idealnih 10 vezuje se za zemlje u kojima korupcije nema. (Transparency International – TI 2010)

——————————————————————————————————————————————

Dugo su novinari podgrejavali aferu R. J. i njegovu bajkovitu kućicu u dedinjskim borovima, ali ni vlast, poreska uprava, država ukupno niti njegovi iz G17 Plus, koji su ga postavili za prvog čoveka NBS, ni prstom nisu makli da kažu da važan državni činovnik nikako ne sme da potkrada svoju državu, naročito ne na tako primitivan način. Na opšte veselje nacije, ni jedni, ni drugi, niti treći ni prstom nisu makli. Dotični organizam R. J., za koga se posle ispostavilo da je vlasnik i jednog restorana u Pešti, ispao je moralni pobednik u toj herojskoj bici s javnošću. Jer, R. J. je odslužio pun mandat na funkciji guvernera NBS i opet se sjajno udomio u Unikredit banci u Budimpešti. Namenski, blizu svog restorana. R. J. sad prodaje tu istu vilu. Traži 1,7 miliona evra. Nude mu 1,3 miliona. Čovek je uvređen. Kako to, kad ju je platio 380.000? R. J je i još zadužio ovu Srbiju. On je u vreme kad je devizni kurs u Srbiji počeo da divlja, zbog toga što su strane banke u dva navrata iznele iz zemlje skoro 3,5 milijarde evra, branio poziciju tih banaka uprkos činjenici da je dobar deo zdrave srpske privrede zbog kursnih razlika otišao na ivicu bankrota. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas tada je insistirao da se primeni praksa nekih evropskih zemalja koje su zabranile da se u vreme ekonomske krize iznose evri iz zemlje. R. J. nije hteo ni da čuje za srpske interese. Čovek je tvrđi od kamena. Zbog čega sam u dilemi? R. J. je sinonim za današnja srpska vremena. Kad on potkrada državu, on to radi javno. Zbog toga mu dajem titulu Radovan Treći. Njegov primer je dragocen. Čovek je izložbeni eksponat kako se država Srbija bori protiv korupcije! Moramo ga vratiti u zemlju i dati mu neku važniju funkciju.  (Đoko Kesić, Press 2011)

—————————————————————————————————————————————-

За чудну услугу „архивирања и складиштења e-mail порука“ Министарство животне средине, рударства и просторног планирања платило је чак 3.646.082 динара фирми Serbian Business Systems из Београда, може се видети у рубрици „јавне набавке“ на сајту тог министарства. Није јасно каква је то услуга и како је министар Оливер Дулић проценио да једна приватна фирма треба да чува електронску пошту органа државне управе, уместо да то ради само министарство. Овај податак објавио је Центар за развој непрофитног сектора, а преглед осталих јавних набавки у рубрици Извештај о спроведеним јавним набавкама у 2011. години на сајту министарства као и подаци са портала Управе за јавне набавке показују да је министар Дулић исплатио и друге милионске износе за услуге које грађанима Србије свакако нису потребне. Одговор се може наћи у Извештају Савета за борбу против корупције: „Агенције Мекен Ериксон групе и Стоа пружају услуге институцијама на чијем челу су кадрови ДС, као што су Телеком Србија, Министарство пољопривреде, Министарство трговине и услуга или Министарство спољних послова. Агенција Стоа већ више година ради за Скупштину града Београда, као и Скупштину града Новог Сада, коју традиционално води ДС. (…) Власник агенције Стоа је Љубомир Подунавац, политиколог и активиста ДС-а, који је тренутно, поред ангажмана у својој агенцији, на функцији директора РТВ Шабац“, објашњено је у овом извештају. (Pištaljka 2011)

——————————————————————————————————————————————

Kao najdrastičnije primere sukoba interesa i kršenja zakona Savet je naveo Dragana Đilasa, gradonačenika Beograda i zamenika predsednika Demokratske stranke i njegovog partijskog druga Srđana Šapera, doskorašnjeg člana Predsedništva Demokratske stranke i neformalnog savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića, čoveka koji je upravo za DS radio najznačajnije predizborne kampanje. Značajno mesto na tržištu reklama i marketinga imaju agencije u kojima udeo u vlasništvu ima gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. On je čak vlasnik četvrtine udela u marketinškoj agenciji Multikom grup, u kojoj je nekada imao gotovo 50 odsto akcija. Danas druga četvrtina pripada Milici Delević, šefici Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije – tvrde istraživači Saveta u svom izveštaju. Savet je utvrdio da je štamparija Dragana Đilasa Big print ne samo poslovala sa državnim institucijama, već sa onima koje se finansiraju iz budžeta Beograda, na čijem čelu je upravo Đilas. (Vesti 2011) 

—————————————————————————————————————————————–

Dejan Simić, bivši viceguverner Narodne banke Srbije, i Vladimir Zagrađanin, direktor Socijalističke partije Srbije, juče su oslobođeni posle četiri godine suđenja optužbe za primanje mita u slučaju „kofer“. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić konačno se juče pojavio u nastavku suđenja za aferu „kofer”. Rekao je da je njegov utisak da su optuženi bivši viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i funkcioner Socijalističke partije Vladan Zagrađanin „žrtve”. (Blic, Politika… 2010)

—————————————————————————————————————————————-

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije i Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, kao i šefa poslanika SRS u Narodnoj skupštini Dragana Todorovića, trebalo bi krajem novembra ili početkom decembra da se pojave u Prekršajnom sudu kako bi dali izjave u postupcima koji se protiv njih vode pod sumnjom da su prekršili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. (Danas 2011)

—————————————————————————————————————————————

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je danas je lider naprednjaka Tomislav Nikolić „pošteno kupio stan od 400.000 evra, , pošto je prethodni prodao“, a da niko ne postavlja pitanje „odakle ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću 600.000 evra u kešu“, za kupovinu stana. Na opasku da se „podigla prašina u javnosti povodom Nikolićevog novog stana“, od 400.000 evra, pošto se zna kolika je poslanička plata,Vučić je rekao da se „prašina podigla po nalogu Jasmine, Krleta, Tucka i Šapera“. (Blic 2010)

—————————————————————————————————————————————-

Pomoćnik ministra spoljnih poslova, general-potpukovnik u penziji i bivši načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš (48), sa 216.153 dinara mesečno plaćeniji je od predsednika i premijera Srbije, ali i od svih ministara. Ponoš je iskoristio rupu u zakonu koji ne zabranjuje dupla primanja, ali postavlja se pitanje da li je moralan gest da on kao javni funkcioner uzima i platu i penziju. (Press 2010) 

————————————————————————————————————————————-

Ministar prosvete Žarko Obradović priznao da je kupio stan od 217 kvadrata za oko pola miliona evra.  (Press 2010) 

———————————————————————————————————————————–

Dedinje je primer za ugled kako tri različite političke generacije u ljubavi i slozi žive na jednoj, i to ne tako velikoj teritoriji: komunisti, koji su pod Titom oduzeli privatno vlasništvo na Dedinju, socijalisti ili Slobini poslušnici, koji su već uzurpirane vile pokupovali po bagateli, i demokratska vlast, koja iste te vile koristi.Između političara sva tri režima, ušuškani na Dedinju, skrasili su se oni koji su na neki način imali ili imaju i danas prijateljske veze sa pomenutim političkim elitama. Neko poslovne, neko kumovske… Milan Beko, ministar za privatizaciju u Miloševićevoj vladi, sada biznismen, smenu vlasti mirno je dočekao u svojoj porodičnoj vili u Ulici Andre Nikolića 23a, koju je kupio 1997. godine. U istoj ulici u broju 23, Bekov komšija ovih dana trebalo bi da postane, po službenoj dužnosti, ministar odbrane Dragan Šutanovac. Za razliku od predsednika Srbije, koji je praktično klasičan podstanar, trenutni potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, osim što je vlasnik tričavih 11 miliona evra na računu, vlasnik je i objekta u ulici Vladete Kovačevića broj 2 na Senjaku koju je kupio pre par godina, znači dok je još spavao kod tetke na kauču, a u kojoj je smeštena njegova firma „Altis kapital“. (Glas javnosti 2007)

————————————————————————————————————————————–

Novi porez na luksuzne stanove i automobile najviše će u vrhu vlasti pogoditi potpredsednike Vlade Božidara Đelića i Ivicu Dačića, ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, guvernera NBS Radovana Jelašića, lidera JS Dragana Markovića Palmu, ali i šefove opozicije Tomislava Nikolića, Vojislava Koštunicu, Velju Ilića i Dragana Todorovića. (Press 2009) 

—————————————————————————————————————————————-

Prekršajni sudovi u Beogradu i Jagodini „uštedeli“ su Draganu Markoviću Palmi i Jedinstvenoj Srbiji između 200.000 i dva miliona dinara, koliko bi iznosila kazna za nepodnošenje izveštaja o predizbornoj kampanji u Žablju. Ta dva suda su godinu dana tvrdila da nisu nadležni u tom slučaju, pa je prijava, koju je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije, zastarela. (Blic 2011)

—————————————————————————————————————————————-

Lider LDP-a Čedomir Jovanović preselio se na Dedinje. Prema podacima najpoznatijih agencija koje se bave prometom nekretnina, najskuplji stanovi u Beogradu su upravo u ovom delu Dedinja. Svaki kvadrat stana već unapred ima kupca, i kreće se čak i do 5.000 evra! Jedan ar placa ovde se prodaje za čak 150.000 evra! (Press 2009) 

—————————————————————————————————————————————-

Jedna pokraj druge, samo ih ograda deli, smestene su na Dedinju tri kuce: Dobrice Cosica, Slobodana Milosevica i Bogoljuba Karica. Prilikom susreta sa Dobricom Cosicem odmah je predlozio da sva trojica, Cosic, Milosevic i on poruse ograde izmedju kuca koje su ih delile: mozemo da izgradimo bazen, neka se deca kupaju! (NIN 1997)

—————————————————————————————————————————————-

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Вапај гладних радница

Јапански министар спољних послова поднео оставку због 450 евра

Ко је “српски Санадер“?

Предлог за нов закон

Стварни циљ српске приватизације

Da li će biti dovoljno samo da razlikujemo tajkune od preduzetnika?

Korupcija ubija Srbiju

Акција: Уједињени лопови Србије

Intelektualac u ekonomskoj krizi

За будућа поколења, Solidarni biznismen

Зашто информације нису доступне и грађанима ако је јавни сервис европске Србије заиста јаван?

Narodni poslanik

Ruža Ćirković: Stečajna masa u galopu

Upravni odbor RTS –a izvinio se građanima

Gas, Srbijagas

Нисмо љубоморни

НАРУКВИЦА?

Da joj verujemo?

Država lopova

REŽIMOBRANITELJI??

Biće vruće leto…

Покушај самокритике једног шарлатана

Džedaj u Galaktičkoj Republici

КАДА НИСИ МОНОПОЛИСТА НА ВЛАСТИ…

Turisti ili…

Гробница и дневник (или дневници, или гробница за дневнике?)

“win-win” kombinacija

И З В Е Ш Т А Ј О ФИНАНСИЈСКОЈ РЕВИЗИЈИ ЗАВРШНОГ РАЧУНА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2008. ГОДИНИ

Неверство

KRLEŽA I TOMAS MAN

Нитков!

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Nije slučajno prvi pandur Srbije, uvek se bira najgluplji…

И треба да пропаднемо, ако је Добрица српски Шекспир

Prodaja i rezultat srpskih političara i intelektualaca

Млади лавови, стари мангупи

Dahije

Неспособни

Dvogodišnjica SNS

Dragan J. Vučićević, predsednik UO Pressa poručuje Zoranu Panoviću, glavnom uredniku i članovima redakcije „Danasa“

Шта би учинио кнез Милош?

Закон о реституцији и Трећа Србија

ПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ?

Специјални суд

ИЗБОРИ 2012. ГОДИНЕ

Војска и полиција на делу – “испит генерације“

Јеретици и издајници, једном речју – удбаши!!!

Jelisaveta Karađorđević: Moj san je da oca vratim u voljenu Srbiju

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

Један на један

Зашто су генерали МУПа и ВС већа срамота за српски народ од српских економиста?

Спартак

Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama

ВИША (нечиста) СИЛА (у Јагодини)

Post-komunistička totalizacija

Боже, опрости им, не знају шта раде…

БОГ СУДИ

А имовина?

Čekaju se krivične prijave

POSTOJI LI RAT PROTIV MAFIJE?

Збијање редова и чување леђа

Медиокритети

Сада или никада! Ако ово прође, готово је са Србијом…

Nezaposlenost u Srbiji

Гувернер НБС или уједињених монопола Србије?

Kако Млада Србија да врати дугове?

Борба се наставља

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

Аристократија и демократија

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?

Краљ и капитализам: да нам живи, живи рад!

43 Responses to Najveći u Evropi….

  1. Varagić Nikola каже:

    01/11/2011 18:39

    Zubar poklonjenih konja

    Autor: Božidar Andrejić

    E, baš čudnu principijelnost imađaše onaj Miloje Jovanović Miki što mu je Danas objavio prošlog petka prilog pod naslovom „Zemunac na Sajmu knjiga“. Pazi čoveka: mrzelo ga da „zbog gužve“ u Danasovom vigvamu na ulazu u Sajam kupi Danas i dobije knjigu na poklon.

    Te je onda uzeo džaba primerak unutra na pultu. I nađe se čovek u nebranom grožđu kako da presavije Danas, a da ne umre od sramote što kroz tolike ljude pronosi list sa veeelikom Karićevom slikom, sa najavom na naslovnoj strani nekakvog pledoajea velečasnog Mustafe Cerića, a o bruci od Milojka Pantića da i ne pričamo…

    Vidim da hoće da kaže da mu se koncept lista, bar tog dana, uopšte nije dopadao, a pravo da to kaže ne crpi iz toga što je platio 30 dinara za „novinsku robu“ što ga je razočarala, već se izjada nad poklonjenim primerkom.

    Lako bi nam bilo sa jednim Mikijem. No, ne valja što je Srbija puna takvih mrtvih puvala koja se o nešto ogrebu, ili dobiju na poklon, a posle samo zakeraju i negoduju. Poput onog prosjaka ispred Hrama Svetog Save o kome sam baš na ovoj strani pisao pre pet-šest godina, koji me ispsova na pasja kola jer sam mu, valjda, nedovoljno udelio. Ispod njegovih prosjačkih aspiracija.

    Hoću da kažem, nije li poput Mikija i većina endžioova (NVO) koje se o nekoga ogrebu za neke pare i onda sve nešto popuju i pokazuju projektima i marketinškim delovima projekata kako se nešto radi, umesto da to urade ili bar nađu nekog da uradi. Uostalom, nije li takva i naša vlast koja se vazda ogrebe o nas, te joj poklonimo glasove, a oni umesto da zasuču rukave, samo kenjaju ko grlice o tome kako valja zasukati rukave. Pa se povremeno, ko pomenuti prosjak, požale i naljute i na narod jer im nije dorastao.

    Sve sami zubari poklonjenih konja.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/zubar_poklonjenih_konja.46.html?news_id=227134

  2. Varagić Nikola каже:

    SNS i „dinkićevci“ na tapetu Agencije

    Naprednjaci se terete za korišćenje javne ustanove u stranačke svrhe, a G17 da izveštaj stranke nema sertifikat revizora

    Autor: Lidija Valtner

    Beograd – Agencija za borbu protiv korupcije podnela je Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje postupaka protiv Srpske napredne stranke i G17 plus zbog kršenja zakona o finansiranju političkih partija, saznaje Danas.

    http://www.danas.rs/danasrs/politika/sns_i_dinkicevci_na_tapetu_agencije.56.html?news_id=227148

  3. Varagić Nikola каже:

    Živorad Smiljanić, poslanik u Skupštini Vojvodine i predsednik opštine Apatin, izjavio je da se neće odreći nijedne od tih funkcija i poručio da mu ih mogu jedino oduzeti.

    „Kada su od mene tražili da se izjasnim koju funkciju zadržavam, rekao sam da ostajem predsednik opštine, a sve druge funkcije neka mi oduzmu oni koji smatraju da za to imaju zakonski osnov“, rekao je Smiljanić, koji je i član Izvršnog odbora SPS.

    http://www.danas.rs/danasrs/politika/smiljanic_nece_da_se_odrekne_duplih_funkcija.56.html?news_id=227138

  4. Varagić Nikola каже:

    Svi za jednog, jedan za sve!

    Vesna Pešić

    Skoro nisam videla bolju političku priču od one u stripu lista Danas. Svi junaci obučeni u srednjovekovne odežde s mačevima u rukama, spremni za boj. Preko odežde na njima benkica sa zvezdicama Evropske unije. Prvo ide lepi lik Borisa Tadića. On kaže SVI ZA JEDNOGA! U drugoj sceni Tadić okružen Čedom Jovanovićem, Vukom Draškovićem i još jednim likom. Svi ukrstili mačeve i Tadić obećava JEDAN ZA SVE!

    Slika i prilika evropske politike u Srbiji. Pao dogovor kako da se dobiju izbori tako što će se svi, ama baš svi, opet ugurati u vlast. I to ni manje ni više, nego u evropejsku, u onu koja funkcioniše najmodernije: BlackBerry SMS porukama. U čemu je stvar? Jedni će da krenu u predizbornu koaliciju sa Tadićem, na primer Čanak, Ljajić i još poneko, kao unutrašnja pomoć; a drugi će da budu tobože samostalni jahači apokalipse koji mu spolja čuvaju evropska leđa. Dogovor kuću gradi a i para vredi. Na DS ljuti građani okrenuće se prema malima – revolucionarnom pokretu-preokretu, e da bi se osvetili Borisu Tadiću. Ali, evo im mućak! Evropejci ne bi bili Evropejci, kad se ne bi dosetili da ih baš tu sačekaju. Jer tu dolazi ono glavno: presipanje malih glasova u velike. Pa eto i Danice kao šefice Insituta za bezbednost.

    I ne zaboravite da je glavna konkurencija baš među Malima. Zašto? Zato što je čisto proporcionalni izborni sistem (cela zemlja, grad, opština jedna jedinica) stvoren za oligarhijsku vladavinu (partokratsko-tajkunsku) i ne može ni bez velikih ni bez malih, zato ga svi brane. U takvom sistemu izbori se ne mogu dobiti ako Veliki ne kontrolišu Male, odnosno sve političke retorike, te ukupni politički spektar. Te retorike su kao neki mali resori bez kojih post-izborne većine nema. Moj resor su Draža i četnici, njihova rehabilitacija kao “drugog antifašističkog pokreta”, a kraljevi “građani” odavno bi bili u Evropi da nije ostataka komunizma. Okej, dobro, malo si zaostao, jer u mom resoru su liberalizam, ekstra evropejstvo, antinacionalizam, antifašisti partizanskog tipa, vrednosni preokret za dobrobit naše (a naročito moje) žene i dece i ljuta “kritika” sporaća kakav je DS. Jer, naš Zoran bio je bolji, a mi smo njegovi i on je naš. Dobro, kaže Dačić, ja jesam socijalista i volim i socijaldemokrate – i Rasima i Žarka, ali volim i Kosovo i Mrku, i ništa ružno o bivšem šefu neću reći, pa se u mom resoru uvažavaju i Evropa, i socijala, i penzioneri, i Milošević i Kosovo. Končano, tu su i stručnjaci opšte prakse, doduše malo neomiljeni kod glavnog šefa, jer su se preigrali, ali izgleda propasti neće. Pronašli su rupu u saksiji da izigravaju i vlast i opoziciju i taj izum raselili po regionima. Ali, Dinkić je Dinkić, taj je specijalizirao malu stranku za veliku vlast, pronaći će i on put iz nedođije u koju je igrom loše računice zapao.

    A računica izgleda ovako. Stožerna stranka loše stoji, a bez nje Mali ne mogu da se udenu u vlast, a bez Malih, Stožerno biće Borisovo ne bi imalo s kim da nakupi većinu. Tako je napravljen dalekosežni plan, prvo s ljubimcima, a onda i šire: SVI ZA JEDNOGA JEDAN ZA SVE. Mali su se organizovali u pokret-preokret, sve sa nestranačkim ličnostima na čelu, s ciljem da se glumata tuča Malih i Velikih. A zašto? Pa da namame građane da glasaju za Male, a oni će, kako sami kažu, da pomognu Borisu Tadiću i Stožernoj stranci. Kako? Pa tako što će glasove prodati Tadiću. Cena je ogromna, ali šta da se radi. Naravno, iz krajnje humanih razloga, zbog Evrope. Zato su se, kako sami kažu, i organizovali u pokret-preokret. Eh, kad mi ne bismo živeli u Srbiji i kad ne bismo znali šta sledi, sve bi to bilo lepo i krasno. A sledi – lova do krova! I ne pitaj ništa, i nemoj da tamo neki list piše gluposti i laži o Malima, a o Velikom to ne dolazi u obzir. On sve medije drži u svom džepu. Za to smo glasali. Pisaće po nešto kad se Mali obezobraze, koliko da ih prođe volja.

    Svaka čast srpski domaćini, dobro ste to smislili. Tadić je optimista i traži i od nas optimizam. Gde god baciš pogled – njegove trupe. Glasajte pravilno, kaže on, imate izbora: bacite glas za moju evropsku koaliciju koja malo voli Evropu, malo i Kosovo, ali ako ste na nju ljuti, bacite glas onom antinacionalističkom evropskom pokretu-preokretu, koji voli samo Evropu a ne i Kosovo. I to vam je dobar izbor, jer i Kosovo i Evropa, zajedno ili razdvojeno, totalno je svejedno, ide u istu kasu.

    I kada se pogleda malo bolje, Aleksandar i Tomislav ama baš nikakve nemaju šanse. Samo im to još niko nije javio. Gde su njima male, para vredne stranke? Jer ne misle valjda da će sami da osvoje većinu, što je kod nas strogo zabranjeno, a i nemoguće. Ono što je od malih stranaka ostalo s njihove desne strane, bolje i da ne pomišljaju, one bi raznele samog Miloševića koji je, uzgred budi rečeno, prvi smislio ovaj bal pod maskama. Setite se Nove demokratije koja je sa Draškovićevim aminom dala većinu Miloševiću one grozne 1994. godine. A posle su samo širili model, pa osnovali Jul, igrali igranku sa radikalima, pa malo i sa Draškovićem, pa opet sa radikalima. Eh, da su Tomi i Aci prvo predsednički izbori, pa da se imaju čemu nadati, ali ovaj redosled im baš nikako ne odgovara. Nudili su oni trampu, pustićemo šefa na predsedničkim, a vi s nama na parlamentarnim, ali od nagodbe izgleda ništa nije bilo.

    A nemaju ni program, kaže gospođa Trivan, imaju samo naš, a korupcija je konstanta, pa što da oni prevare narod, koji jeste zalutao čim ima i lošu vlast i lošu opoziciju, kad to opet možemo mi. Jer, uvek je bolje kad si već vlast. Pa molim vas, kaže Tadić, ko to tamo peva da se poništavaju glasački listići? Sram ih bilo i kakva glupost. Tolikog izbora nigde na svetu nema. Prvi izbor – i Kosovo i Evropa, drugi – Evropa bez Kosova, treći – Kosovo bez Evrope, i četvrti – ni Kosovo ni Evropa. I sada to tamo nekim ludacima nije dovoljno. Naša vlast je savršena, jer sve ima: revolucionarno evropsko krilo (pokret-preokret), evropsku nostalgiju za Miloševićem (SPS-PUPS i Jedinstvena Srbija), a ako baš ovi omanu, tu su Dinkićevi stručni regionalisti, kojima smo silne pare dali da bi opstali i budžet ispraznili. Glasajte za našu evropsku revoluciju, za naša demokratska i miroljubiva sredstva, za nostalgiju devedestih, za stručnjake i njihove regione, za penzionere koji će jesti meso trećim zubom, za Jagodinu, tu obećanu zemlju u kojoj nema gejeva. Lepo ćete se na kraju zabavljati. Svi ćemo biti na istoj igranci, na najvećem balu pod maskama svih vremena.

    I nemoj da neko više prosipa pesimizam. I tako nema nijedne retorike koja nije dobro pokrivena. Mesta za novitete nema, a nema ni para. Gonite se!

    Peščanik.net, 01.11.2011.

    http://pescanik.net/2011/11/svi-za-jednog-jedan-za-sve/

  5. Varagić Nikola каже:

    Nema govora o tome da ćemo uvoziti nuklearni otpad i deponovati ga u Vinči. Zakonom je zabranjeno da skladištimo radioaktivni otpad iz drugih država, kao što je zakonska obaveza da kod nas zbrinemo takav otpad proizveden u Srbiji – kaže za Danas Radojica Pešić, direktor Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije (NOS), reagujući na opšte negodovanje i strah javnosti činjenicom da će nadomak Beograda, biti otvoreno najveće skladište nuklearnog otpada u Evropi.

    http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/necemo_uvoziti_nuklearni_otpad_.55.html?news_id=227101

  6. Varagić Nikola каже:

    Od početka godine ugašeno 10.800 preduzeća, otvoreno duplo manje

    Pomor firmi tek sledi

    Autor: Lj. Bukvić

    Beograd – Samo u prvih devet meseci ove godine prestalo je da radi 10.800 preduzeća, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. S druge strane, prema podacima APR-a otvoreno je svega 6.400 firmi, za 15 odsto manje nego 2010. Poražavajući podaci o broju ugašenih firmi nisu novost a razloga za to, smatraju sagovornici Danasa, ima na pretek.

    Izlaz iz situacije u kojoj svaka firma izbrisana iz registra APR-a sa sobom povlači ne mali broj porodica koje ostaju bez primanja i spisak nezaposlenih iz dana u dan sve više produžava, ne vidi se. Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže za Danas da ima nekoliko razloga zbog kojih sve više firmi nestaje, ali da najgore tek sledi i da nas iduće godine očekuje opšti pomor preduzeća.

    – Ukinuti su krediti za likvidnost i privreda je ostala bez obrtnih sredstava. Imamo situaciju da se 80 odsto preduzeća finansira iz kratkoročnih kredita, a država i javna preduzeća privredi duguju oko milijardu evra – nabraja Knežević razloge zbog kojih je od početka ove godine ukinuto više od 10.000 firmi.

    Razloga ima još, naglašava on, a među njima su i siva ekonomija, pad realne kupovne moći za čak 18 odsto, ali i odsustvo bilo kakvih reformi.

    – Preduzeća u Srbiji moraju osim poreza i doprinosa da plaćaju i 44 takse, tako da se sad nalazimo u nekakvoj lošoj beskonačnosti i ovo je ništa u poređenju sa onim što nas čeka naredne godine, a to je opšti pomor preduzeća – napominje Knežević. Dalji pad zaposlenosti i rast inflacije, naglašava on, dovešće do toga da sledeće godine privreda počne da liči na turističku atrakciju.

    Ništa optimističnije nisu prognoze ni portparola Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića koji kaže da privrednici sve teže opstaju u uslovima u kojima se država sve više zadužuje, i nameće privredi sve veći broj dažbina.

    – Na svaki dinar koji se izdvoji za zaposlenog idu još 62 pare za doprinose, što su nameti koje imaju samo neke od najrazvijenijih zemalja Evrope. Kod nas je situacija takva da svaka treća firma koja se otvara je ili SUR ili STR zato što niko nema novca da krene u proizvodnju, a nijedna uspešna privreda ne počiva na trgovini već na proizvodnji – napominje Rajić.

    Srbija prema njegovim rečima pati od hronične bolesti, a koliko je alarmantna situacija pokazuje i podatak da je od marta 2010. do danas u Vojvodini, koja se smatra najrazvijenijim područjem, zatvoreno 10,5 odsto preduzeća. Rajić kaže da je 2008. procenat firmi zatvorenih u prve tri godine poslovanja bio 34 odsto, 2009. je porastao na 41 odsto, dok je u poslednje dve godine više od pola preduzeća ugašeno. On podseća da u privredi radi 1,2 miliona ljudi, od toga je svega 290.000 u proizvodnji i upravo su oni ti koji izdržavaju i sebe, ali i 1,6 miliona penzionera. Zato su nam, napominje Rajić, potrebni ozbiljni zaokreti, koji bi između ostalog podrazumevali prebacivanje dela zaposlenih iz javnog sektora u proizvodnju.

    – Država mora da ulaže u to, neophodno je otvaranje razvojne banke i okretanje unutrašnjim kapacitetima, razvoju poljoprivrede, elektronske, metalske industrije, pa i automobilske, turizmu i ugostiteljstvu – ističe Rajić. Ukoliko se to ne uradi, naglašava on, možemo da očekujemo dalji pad standarda jer je država došla u tu situaciju da sve manje može da se zadužuje.

    Trgovci prvi na listi

    Najviše osnovanih, ali i obrisanih privrednih društava registrovano je za delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, građevinskih i preduzeća za drumski prevoz. Restorani, trgovinske radnje sa mešovitom robom, frizerski i kozmetički saloni, kao i taksisti su oni koji najviše otvaraju, ali i zatvaraju svoje radnje.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/pomor_firmi_tek_sledi.4.html?news_id=227159

  7. Varagić Nikola каже:

    MILAN PRODANOVIĆ: SRPSKI KRUG OD ZLOKUĆANA DO DRAGOVLJANA I NAZAD

    utorak, 01 novembar 2011

    U jednoj zemlji gde su dostojanstvo, nacionalni ponos, marljivost, čestitost, skromnost i poštenje bili uzor u svakom cvetnom vrtiću, u svakoj reformisanoj školici, bolnici, na trgu, fakultetu, u porodilištu, skupštini, u fabrici dovedenoj do propasti pa prodatoj da se radnici ne muče, u državi gde su ministri sklapali ugovore na pedesetak miliona dolara o veoma korisnom satelitskom sagledavanju takvog stanja, gde su polupismeni ljudi u neodoljivoj žudnji za čitanjem rušili novinske kioske da bi dobili besplatan primerak knjige, gde radnici i direktori nisu imali iste mogućnosti da potkradaju svoje fabrike (što je bila jedna od malobrojnih preostalih društvenih nepravdi posle 5. oktobra), gde su portreti predsednika i predsednica Skupštine (zaboravljenih čim su ustali sa stolice), urađeni u stilu loše ali zato skupe naive, krasili za večnost zidove tog zdanja, gde su poslanici mogli u pauzama posle jeftinog ručka da vežbaju na skupom „behštajnu“ (ako se ostvarila ideja sekretara Skupštine), gde se dnevna štampa delila na onu koja laže i onu koja ne govori istinu – a u otmenom kvartu gde stanuju samo bogataši, probran svet sa modnih revija, na brdu koje gleda na milionski grad, u starinskim vilama osveženim novim arhitektonskim detaljima sa meksičkih hacijendi, iza visokih zidova, sa strogim čuvarima ispred i iza kapija – živele su složno dve porodice: Opačići i Dobrići. Svaka na svom lepom imanju.

    IMAM JEDNOG LEPOG METKA Opačići su sa ponosom isticali svoje poreklo. Opačić je bio rođen u selu Zlokuće, kum ga je krstio imenom Rđoje, žena mu se zvala Zlicana, sin Razboje, jedna ćerka je bila Otroviška, druga Koljana. Deda po majci se zvao Kujo Pržibaba, ali je promenio prezime u Ubibožić. Dedina žena je bila Kukuta iz čuvene porodice Secikese. Otroviška je bila udata za Ljutoja i imali su decu Uboja i Bordžinu. Nisu mnogo polagali na školovanje svojih najmlađih. Više su išli na strelišta i u teretane. Voleli su turbo-folk, i ta muzika je ponekad kao plaha letnja kiša pljuštala po okolini. Rđoje je naročito voleo jednu pesmu koju je pevao uvek kada bi se društvo okupilo na terasi, pod pergolama, pesmu koja je imala refren – “Imam jednog lepog metka, ubiću te nekog petka!” Njegov glas je od burnih osećanja drhtao i milovao jele i omorike u dvorištu.

    Bavili su se unosnim poslovima kao što su rasturanje heroina, kokaina i ostalih hemikalija koje je tražio narod, otmicama, iznuđivanjem, ucenjivanjem, trgovanjem ukradenim automobilima, belim i ostalim robljem, što je tražio život, podmićivanjem sudija, poslanika, ministara, i povremenim amputiranjem protivnika i neposlušnih, što je nalagala tradicija. Svi su tu živeli i lepo se slagali. O njima se govorilo u superlativu – sve najgore.

    Komšija Dobrić se ponosio imenom Dobrivoje. Ranu mladost proveo je u rodnom selu Dragovlju, koga se nije stideo. Žena mu se zvala Vera, jedna ćerka je bila Ljubav, druga Nada a sin se zvao Miloje. Deda po majci je bio čuveni Dobrica St. Dragić, ali je promenio prezime u Poljubić. Dedina žena je bila Miljana iz poznate porodice Šećerkovići. Ljubav je bila udata za Blagotu i imali su decu Nektarinu i Ambrozija. Mnogo su polagali na školovanje svojih najmlađih. Slali su ih u najpoznatije škole u inostranstvu. Bili su stipendisti stranih kompanija kao đaci odličnih roditelja. Svi su voleli klasičnu muziku, mada i Rolingstonse i ostale sastave modernog mirisa prošlosti kojim se napredno stanovništvo polivalo da bi ličilo na građanski Zapad. Ponekad bi kroz otvorena vrata i prozore kao bujica provalilo kucanje na vrata iz Betovenove Sudbinske, muzički Mocartov kikot, ili setni tonovi Edvarda Griga. Tada bi Dobrivoje izašao na terasu i zatvorivši oči, ponet osećanjima, recitovao glasom razneženog pesnika: “Jednog petka, jedne noći, videće se moje moći.”

    Bavili su se sofisticiranim poslovima kao što su politika, sticanje akcija u stranim bankama, posredovanjem i određenom obično neimenovanom vrstom protivusluga koje su priličile njihovom društvenom položaju – nameštanjem licitacija i tendera, primanjem i davanjem mita, kako su iziskivali poslovni običaji, dovodili su do propasti preduzeća a onda ih preko saradnika kupovali budzašto, imali su neobične, tajanstvene darodavce koji su govorili stranim jezikom, vodili su brigu o svojim nižim partijskim drugovima, da budu nagrađeni ili kažnjeni po zasluzi, onako kako je partijska subordinacija nalagala. O njima se govorilo u superlativu – sve najbolje.

    A ONDA JE ZAHLADILO Najgori i najbolji su imali zajedničke i najlepše trenutke. Dolazili bi do visokih kapija, pred stroge čuvare.

    “Ko ide, ko ide?”, uzvikivali su čuvari uvežbano.

    “Dobrivoje, Vera, Ljubav, Nada, Miloje, Mila, Blagota, Ambrozije i Nektarina!”, odgovarali su.

    “Dragi prijatelji, samo izvol`te, izvol`te!”, horski su sa terase uzvikivali Rđoje, Zlicana, Razboje, Otroviška, Koljana, Ljutoje, Uboje i Bordžina.

    “Jeste li za uzi ili za uzo?”, šalio se Rđoje dočekujući ih.

    Kada bi Rđoje sa svojima došao u posetu, protokol se ponavljao.

    “Ko ide, ko ide?”, uzvikivali su strogi čuvari škljocajući oružjem.

    “Rđoje, Zlicana, Razboje, Otroviška, Koljana, Ljutoje, Uboje i Bordžina”, odgovarali su.

    Dobrivoje se šalio sa terase: “Narode, jeste li za Veru ili za overu?”.

    Nagnuti nad balustradama svojih terasa, upućivali su pozive jedni drugima. Ali vremenom sadržaj poziva se smanjivao. Neka hladnoća, da li od klima-uređaja ili od nečeg drugog, uvlačila se u međusobne odnose. Nekako je naglasak bio sve više na onom “jeste li za uzi ili za uzo” i “jeste li za Veru ili za overu”.

    A onda jedne noći između petka i subote, zapucalo je. Ujutru nije više bilo žive duše ni u domu Opačića ni u domu Dobrića.

    Sledećeg dana novine su bile prepune poruka uokvirenih crnim. Akademici, generali, pisci, političari, glumci, aktivisti nevladinih organizacija, profesori, doktori, novinari pisali su Dobrićima da ih nikad neće zaboraviti, da njihovo delo ostaje ugrađeno u budućnost, da će se gradovi po njima zvati.

    Na sledećih deset novinskih strana bile su poruke Opačićima. Tirke, Kajla, Hanuman, Snejki, Rmba, Cuca, Tamerlan, Violeta, Grba, Mogila, Stršljen, Drda i ostali pisali su Opačićima da im neće zaboraviti široku slovensku dušu, plemenitost, dobrotu, vernost, humanost i čovekoljublje isprobano u najtežim situacijama.

    Posle mesec dana u dom Opačića uselili su se novi stanari: Dragovići. U dom Dobrića ušli su Zličići. Svi su oni imali fina, plemenita i druželjubiva lica. Bilo je samo pitanje dana kada će početi da se posećuju.

    http://www.standard.rs/milan-prodanovic-srpski-krug-od-zlokucana-do-dragovljana-i-nazad.html

  8. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 02. 11. 2011

    PRESS

    KOMENTAR DANA – Svetomir Marjanović

    Ko je ogorčen, a ko nije

    “Svestan sam da su građani nezadovoljni životnim standardom, ali ništa ne rešavaju pozivi da se ne izađe na izbore ili da se ponište glasački listići.“ „A gde su danas ljudi na svetu zadovoljni?“ „Možda bih i ja, da nisam predsednik republike, bio nezadovoljan i ogorčen.“ „Ni moji najbliži rođaci nisu zadovoljni.“ „U narednih pet, šest meseci vladajuća koalicija će predstaviti mere za izlazak iz krize.“

    Ovo je pet rečenica izvučeno iz jednog od poslednjih obraćanja javnosti predsednika Borisa Tadića. Kad ih ovako pročitate, o predsedniku možete da pomislite svašta, od toga da je prešao u opoziciju, da je samo njemu danas potaman, ali da ne vodi računa o rodbini, pa sve do toga da se njegova koalicija od jula 2008. do danas igrala vlasti i da će sad da pokidaju do sledećeg proleća.

    Lično, simpatična mi je izjava u kojoj predsednik osuđuje pozive građanima da na sledećim izborima ne glasaju ni za koga i da u kutiju ubace prazan listić. A istina je da bi „belo glasanje“ bilo dobar pokazatelj šta „ogorčeni birači“ misle o strankama i političarima. Razumem strah predsednika jer bi među „belim glasačima“ bilo najviše bivših glasača DS koji su danas „ogorčeni“ Tadićevom partijom i koji neće i ne žele ni za koga drugog da glasaju. Ali ne razumem da li nas to predsednik uverava da građani treba da budu zadovoljni strankama i političarima i da stranke i političari nisu krivi što građani žive loše. I da će onima kojima je loše biti bolje ako od predsednika čuju da se loše živi i u drugim zemljama? Ako osuđuje „belo glasanje“, da neće predsednik svih građana da odredi za koga treba da se glasa?

    Ali značajnija je izjava, odnosno priznanje predsednika da bi i on bio ogorčen u Srbiji da kojim slučajem nije predsednik. Ako je tako, onda je danas u Srbiji dobro samo predsedniku i njegovima na vlasti? I da će oni, prirodno, uraditi sve da nikad ne budu „ogorčeni“. I kad čujete ovu izjavu-priznanje, onda je jasnije zašto Đeliću, Trivanki, Čedi i Čanku toliko smeta pojavljivanje ruskog ambasadora Konuzina na mitingu SNS. A nije im smetalo kad je isti ambasador Konuzin 2009. pored predsednika Tadića govorio na konvenciji Palmine stranke. Ili kad američki, francuski i britanski ambasadori usred Beograda organizuju gej paradu.

    Sve može, samo da oni ne budu ogorčeni.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/184534/Ko+je+ogor%C4%8Den%2C+a+ko+nije.html

  9. Varagić Nikola каже:

    Supruge postale PR-ovi, šefice kabineta…

    Žene funkcionera našle posao u državnoj upravi

    Tamara Spaić | 02. 11. 2011. –

    Foto-robot žena udatih za funkcionere u Srbiji mogao bi ovako da izgleda: mlada, lepa, zaposlena u javnom preduzeću ili državnoj upravi, ima platu veću od muža ministra. Ne bi, međutim, bilo sasvim tačno, a još manje pravedno trpati ih sve u isti koš.

    Jovana Marković je šef kabineta direktora „Pošta Srbije“

    Ipak, pošto nema jasnih kriterijuma po kojima se zapošljava na dobro plaćene funkcije, nema javnih konkursa, a imovina privilegovanih žena nedostupna je za javnost, na sve žene funkcionera pada ista senka sumnje i ostaje pitanje šta ih je dovelo do direktorskog mesta ili do pozicije šefice kabineta generalnog direktora – muž, stranka ili nešto treće.

    – Ne zanima me da odgovaram na takva pitanja. Ja sam nebitan lik, samo radim svoj posao i ako biste mogli da me ovaj put mimoiđete – kratko je prokomentarisala Jovana Marković, supruga ministra Milana Markovića, mlada šefica kabineta generalnog direktora „Pošta Srbije“.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/287022/Zene-funkcionera—nasle-posao-u-drzavnoj—upravi

  10. Varagić Nikola каже:

    БЕОГРАД – У Вишем суду у Београду данас је почело суђење бившој министарки за телекомуникације Марији Рашети Вукосављевић и њеним сарадницима због оптужби за малверзације током опремања и реконструкције београдског аеородрома 2003. и 2004. године.

    Први је одбрану данас пред судом изнео некадашњи заменик директора београдског аеродрома, Душан Грихилес који је негирао кривицу и наводе оптужнице, тврдећи да је реконстукција аеродрома урађена у складу са Законом о јавним набавкама и уз сагласност Управе за јавне набавке.

    Рашета Вукосављевић је трећеоптужена у том процесу и своју одбрану ће изнети сутра.

    Она се са сарадницима терети да су током 2003. и 2004. године незаконито прибавили имовинску корист од преко милион и по динара приликом израде пројекта и реконструкције Терминала-2 и ВИП салона на београдском аеродрому. Сходно кривичном закону, бившој министарки и другим оптуженима, прети затворска казна од две до 12 година. Детаљно описујући израду стратешког плана за реконструкцију, Грихилес се током вишечасовног излагања одбране често позивао на покојног премијера Зорана Ђинђића.

    „На иницијативу премијера Србије Зорана Ђинђића, после добијања кредита од 20 милиона евра од Европске инвестиционе банке, Министарство за саобраћај и телекомуникације предложило је седам инвестиција за аеродром, што је Влада прихватила”, рекао је Грилихес и објаснио да је прво рађено на реконструкцији другог терминала.

    Ђинђић му је, како је испричао Грихилес, више пута рекао да жели да Београд добије репрезентативан аеродром па је стратешким планом било предвиђено да се изгради ВИП салон, да се реконструише терминал један и два, да се изгради пословни објекат и пословни центар, хотел, логистички карго хаг и да се аеродром поваже са железницом.

    Он је истакао да је тендер за извођење радова и набавку опреме расписан 27. фебруара 2003. у складу са прописима по такознавом „рестриктинвом поступку” за шта је, добијена сагласност Управе за јавне набавке. Као најбољи понуђач изабран је конзорцијум „Термоенерго инжењеринг”, који је имао навишу цену јер је једини, како је навео, испуњавао критеријуме квалитета.

    „Тачно је да је та понуда била најскупља, али Управа за јавне набавке је дала сагласност да квалитет буде пресудан у одабиру извођача радова”, рекао је Грихилес истичући да је у питању био објекат од „националног значаја”.

    За опремање ВИП салона изабрано је предузеће „Колубара инвест градња” зато што су дали најповољнију понуду и најнижу цену, указао је рекао је Грилихес.

    Сувласници предузећа „Колубара инвест градња” су оптужени Дејан Мишовић и Лазар Бунчић.

    Грихилес је истакао да у његовом раду није ни могло да буде ништа незаконито јер се све одбијало под надзором МУП-а, БИА, Владе и 50 надзроних одбора.

    Из поступка против некадашње министарке и њених сарадника издвојен је процес против директора „Термо енерго инжињеринга” Јована Ђенадића, пошто је медицинским вештачењем утврђено да због болести није способан да прати суђење. Ђенадић се налази у болници „Свети Сава” и у тешком је здравственом стању.

    Поред Рашете- Вукосављевић, Грихилеса и Ђенадића оптужени су некадашњи директор београдског аеродрома Бранислав Витасовић, бивши помоћник генералног директора Слађан Ивковић, као и сувласници предузећа „Колубара инвест градња” Дејан Мишовић и Лазар Бунчић.

    Према наводима оптужнице, Грилихес и Ивковић се терете да су у договору са Рашетом-Вукосављевић, утицали да посао у вези са пројектовањем Терминала-2 добије предузеће „Термоенерго-инжењеринг”, иако то предузеће није поседовало одговарајућу лиценцу, нити је дало најповољнију понуду за посао.

    Грилихес и Ђенадић су закључили уговор са уговорном ценом од око 16,8 милиона динара, која је после потписивања више анекса неосновано порасла на готово 96,1 милион динара, наводи се у оптужници.

    Пошто се са овим избором није слагао тадашњи директор београдског аеродрома Ђорђе Лукић, он је написао приговор, после цега је Рашета-Вукосављевић, како се тврди у оптужници, крајем маја 2003. године, предложила Управном одбору „Јата”, који је оснивач београдског аеродрома, да разреши Лукића и на његово место постави оптуженог Витасовића.

    Нови директор аеродрома Витасовић у договору са Рашетом-Вукосављевић, Грилихесом и Ивковићем позвао је грађевинска предузећа да доставе понуде без претходног објављивања конкурса за извођење радова у вези са ВИП салоном и његовим опремањем, наводи тужилаштво.

    Витасовић је, по претходном одобрењу и одлуци Грилихеса, са предузећем „Колубара инвест градња” потписао уговор о извођењу радова иако је знао да они не могу да буду извођени, нити плаћени без усвојеног главног пројекта, као и да поменуто предузеће не поседује лиценцу за обављање посла.

    Прву оптужницу из 2007. године, која је обухватала поред бивше министарке још 11 осумњичених, суд није прихватио и вратио је предмет на допуну истраге у оквиру које је обављено је економско, финансијско и грађевинско-архитектонско вештачење.

    Министарка у влади Зорана Ђинђића и њени сарадници ухапшени су у новембру 2004. године, а по изласку из притвора Рашета-Вукосављевић је негирала своју умешаност у малверзације на аеродрому „Београд” и истицала да је њено хапшење било политички мотивисано.

    Танјуг
    објављено: 03.11.2011.
    http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Pocelo-sudjenje-bivsoj-ministarki-Mariji-Raseti.sr.html

  11. Varagić Nikola каже:

    MERKELOVA TADIĆU: UHAPSITE 200 TAJKUNA!

    subota, 05 novembar 2011

    Da li je na stranim privatnim računima, ali i stranačkim završio dobar deo zaduženja države

    Srbiji je stigla ozbiljna opomena za korupciju kada je nedavno, dok je boravila u Beogradu, nemačka kancelarka Angela Merkel predsedniku Srbije Borisu Tadiću, prema saznanjima „Vesti“ iz diplomatskih krugova, iza zatvorenih vrata uručila spisak od 200 imena biznismena i političara koji imaju tajne račune u švajcarskim bankama.

    Pitanje sledi li „sanaderizacija Srbije“ i hapšenja korumpiranih u vrhu finansijske i priramide vlasti za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać je imperativ na putu Srbije u EU, ali će, kako kaže, do toga doći tek kad se institucije oslobode kontrole vlasti.

    Ona smatra da je na stranim privatnim računima, ali i stranačkim završio dobar deo zaduženja države.

    – Od nekritičkih zaduženja u inostranstvu za infrastrukturne projekte, deo ide na te namene, a većinom završava na partijskim računima. To je i priča o Nibens grupi, pare su uzete, a ništa nije urađeno, i o Zastavi.

    Ne bi niko dao toliki novac italijanskoj kompaniji da procenat ne ide na nečije inostrane račune jer nema kontrole javnih finansija – tvrdi Verica Barać i kaže da Srbija uzima kredit za finansiranje privatne kompanije FIAT, od čega će deo završiti u privatnim džepovima.

    Ona smatra da bez ozbiljnog pritiska EU i Evropske komisije Srbija neće procesuirati najveća krivična dela koja su, za sada, nekažnjena.

    – Verujem da je Brisel konačno shvatio da su netačne priče koje im se plasiraju iz Beograda o borbi s korupcijom, a da nijedan veći slučaj nije rešen, već su se na sudu našli samo trećerazredni službenici – kaže Baraćeva i ističe da srpske institucije nisu nezavisne, već rade po nalozima vlasti.

    Prepisali Grke
    – Vidimo kakava je situacija u Grčkoj čije su vlasti zaduživale zemlju u inostranstvu za državne projekte koji nikada nisu realizovani. Mali deo tog novca je otišao na infrastrukturu, a većina završavala je na privatnim računima – priča Baraćeva o nekritičkom zaduživanju i korupciji u Grčkoj koji su ozbiljno zaljuljali temelje čitave EU.

    Jorgovanki Tabaković iz SNS-a, koja očekuje „sanaderizaciju Srbije“, uručenje za sada tajnog nemačkog spiska zvuči moguće pošto EU, kako smatra, najviše brine gde je završio novac od brojnih donacija.

    – Ako je Mlađan Dinkić po odlasku s mesta ministra ekonomije nije oborio vladu, već postavio svog dublera Nebojšu Ćirića, verovatno su mu pokazali jedan od tih 200 računa – kaže Tabaković.

    Ona podseća da je pre odlaska bivšeg guvernera Radovana Jelašića donet Zakon o NBS-u prema kome službe zadužene za kontrolu bankarskog sektora i osiguravajućih društava ne mogu da budu odgovorne za štetu trećem licu ako se ne dokaže krajnje zla namera, što je, kako kaže, i omogućilo tajne tokove novca.

    Precrtana Zastava
    Skrivanje državnih poslova koji ukazuju na mutne radnje kulminiralo je ovih dana, kad je Savetu za borbu protiv korupcije koji istražuje da li je aranžman sa FIAT-om napravljen u korist građana, Vlada Srbije poslala potpuno nečitljivi ugovor.

    Svih 100 stranica dokumenta o zajedničkom ulaganju iz vremena kada je Mlađan Dinkić bio ministar ekonomije sklopilo sa italijanskom kompanijom zamrljano je crnom bojom, s obrazloženjem da je reč o poslovnoj tajni.

    Na skandaloznu cenzuru vlasti oštro je reagovala predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać koja je skrivanje ugovora ocenila kao vrhunac bahatosti i cinizma Vlade.

    – To je ruganje građanima Srbije, za čiji interes je Savet pokušao da sazna detalje tog dokumenta – rekla je ona i istakla da ne sme biti poslovna tajna ono što plaćaju svi građani Srbije jer je ugovorom država preuzela obaveze koje se isplaćuju iz budžeta.

    Prema njenoj oceni, to pokazuje da vlast može da zavarava građane, skriva podatke i izbegava bilo kakvu kontrolu javnosti.

    Ovakvim ponašanjem država, prema rečima poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, svesno krši zakone. – Komentar je praktično suvišan jer u uređenoj zemlji ili onoj koja to želi da bude ne može se opravdati da jedan organ odbija da postupi po nalogu drugog, a koji je po zakonu obavezujući – kaže Šabić.

    Izvor Vesti, 04. 11. 2011.

    http://www.standard.rs/merkelova-tadicu-uhapsite-200-tajkuna.html

  12. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 12. 11. 2011

    PRESS

    Još jedna pobeda Pressa: Smenjen direktor NOS-a

    Atomski sleva – Posle serije tekstova u Pressu o rasipničkom ponašanju u Javnom preduzeću „Nuklearni objekti“, Vlada juče smenila direktora Radojicu Pešića

    Vlada Srbije juče je smenila Radojicu Pešića, direktora javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ (NOS), saznaje Press.

    U Ministarstvu prosvete i nauke potvrdili su nam da je Pešić razrešen na predlog tog ministarstva. Vlada je za vršioca dužnosti direktora ovog javnog preduzeća imenovala dr Jagoša Raičevića.
    Skupi automobili

    Press je pre tačno tri meseca pokrenuo aferu o rasipničkom trošenju novca u JP NOS. Ova firma finansira se sa čak 92 odsto iz državne kase, ali prednjačila je u nenamenskom trošenju para građana Srbije. Nakon serije tekstova u Pressu o sumnjivom poslovanju, Ministarstvo za finansije uputilo je budžetsku inspekciju u NOS.

    A
    Za smenu čuo od Pressa

    Vest da je smenjen sa mesta direktora JP NOS Radojica Pešić je saznao od novinara Pressa.

    – Niko me još nije obavestio da sam smenjen. Ako je tako, neko će mi već javiti – kratko je prokomentarisao Pešić odlazak za direktorske funkcije.


    Otkrili smo da je JP NOS samo za kupovinu automobila potrošio 270.000 evra, a u ovoj godini rešili su da potroše još pet miliona dinara na nova vozila. Direktor Pešić je vozio firminu „škodu superb“, sa registarskim tablicama BG 001 ČA, kako bi ga asocirale na Čačak, odakle je poreklom. Za izradu garažnog prostora za službena vozila u NOS-u su namenili dva miliona dinara.

    Prošle godine ova državna firma je na reklame dala gotovo dva miliona dinara, a ove godine su planirali da za promociju keširaju 5,5 miliona dinara. Lane su za reprezentaciju potrošili 3,77 miliona dinara, a za taj luksuz u 2011. namenili su 15,5 miliona dinara.

    NOS je kupio alate i opremu za 400.000 evra, i to samo od jedne privatne firme „Sineks laboratorija“. Pešić je odmah isplatio avans 100 odsto, iako je rok isporuke robe bio 95 dana.

    JP NOS se pod rukovodstvom Pešića isticao i po enormnim zaradama, a za adaptaciju upravne zgrade i uređenja dvorišta predvideli su 32,2 miliona dinara.
    Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa
    KRAJ

    Neki od uspeha Pressa u 2011.

    Smena direktora „Galenike“

    Afera „Galenika“ počela je da se raspliće posle serije tekstova u Pressu o malverzacijama u našoj najvećoj farmaceutskoj kući, od kojih je prvi objavljen još 18. marta ove godine. Tekstovi u Pressu bili su povod da Vlada Srbije smeni veći deo dotadašnjeg rukovodstva „Galenike“, na čelu sa direktorom Nenadom Ognjenovićem, zbog katastrofalnog poslovanja u poslednje tri godine.

    Razrešenje zbog mobinga

    Zahvaljujući pisanju Pressa početkom juna ove godine Vlada Srbije razrešila je dužnosti direktorku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Vesnu Gaćešu, koju je šestoro zaposlenih optužilo za mobing. Posle serije tekstova objavljenih u našem listu UO Agencije za licenciranje stečajnih upravnika predložio je Ministarstvu ekonomije da razreši funkcije direktorku te agencije Vesnu Gaćešu zbog zlostavljanja zaposlenih, što je potom potvrdila Vlada.

    Hapšenja zbog malverzacija pri kupovini vakcina

    Press je prvi pisao o malverzacijama prilikom nabavke vakcina protiv novog gripa 2009. godine, čime je budžet Srbije oštećen za više od 1,6 miliona evra. Zbog sumnje da su umešani u spornu nabavku početkom septembra 2011. uhapšeni su bivša direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović i direktori „Jugohemije“ i „Detapa“, Vladimir Gravar i Ljubomir Pavićević.

    Bivši čelnici „Kolubare“ završili u zatvoru

    Press je pre dve godine otkrio da je Rudarski basen „Kolubara“ pokraden za više od 80 miliona evra. Zahvaljujući tekstovima u našem listu ova afera dobila je epilog – u oktobru je uhapšeno 17 bivših direktora ovog preduzeća. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja, „tešku“ više od 12 miliona evra.
    Otvorena afera u EPS-u

    Press je istraživao ko najviše zarađuje i ko su najveći igrači na tržištu struje u Srbiji. Ispostavilo se da je EPS od 2008. do 2010. firmama Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića platila za uvezenu struju oko 7,6 miliona evra više nego što je od njih uzela struje.
    Akcija Pressa – Zaustavimo nasilje u školama

    Press je otvorio pitanje nasilja u školama koje poprima sve ozbiljnije razmere. Našoj redakciji svakodnevno se javlja veliki broj roditelja sa pritužbom da njihova deca trpe nasilje u obrazovnim , a da nadležni ne preduzimaju ništa da ih zaštite.

    Violeta Nedeljković, Beograd

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/186447/Jo%C5%A1+jedna+pobeda+Pressa%3A+Smenjen+direktor+NOS-a.html

  13. Varagić Nikola каже:

    Bugari proizveli prvi automobil

    Izvor: Tanjug

    Sofija — U pognonima Fabrike Liteks motors u saradnji sa kineskom kompanijom Grejt vol u gradu Loveču je proizveden prvi bugarski putnički automobil.

    Menadžer Liteks motorsa Kiril Georgiev je izjavio da je prvi montiran automobil marke „Grejt Vol Voleks C10“ (Great Wall Voleex C10), a da će serijska proizvodnja u fabrici krenuti početkom naredne godine.

    Tada će zvanično biti otvorena fabrika, u kojoj će raditi 2.000 ljudi.

    Kompanija je zbog velikog interesovanja već razvila dilersku mrežu i otvorila predstavništva u dve balkanske zemlje, rekao je on.

    U Liteks motorsu će se proizvoditi tri modela putničkih automobila, uključujući džip i pikap, koji će prema najavama kompanije biti jeftini i kvalitetni.

    Džip sa „ful“ opremom se već reklamira po ceni nešto većoj od 12.000 evra.

    Vlasnik fabrike Liteks motorsa je biznismen i vlasnik fudbalskog kluba Liteks Griša Gančev, koji poseduje 92 odsto akcija, dok ostatak pripada Korporativnoj trgovnskoj banci.

    Nedavno je iz Liteks motorsa najavljena i proizvodnja elektromobila, koja će u saradnji sa kompanijom Grejt vol početi na proleće naredne godine.

    http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=11&dd=15&nav_id=557779

  14. Varagić Nikola каже:

    SKANDAL: Ukidaju nezavisnu kontrolu

    Cvetković kontroliše sve javne nabavke

    Tamara Spaić | 15. 11. 2011.

    Ministarstvo finansija odlučno je da beskrupulozno i na najdirektniji način uđe u konflikt interesa preko izmena Zakona o javnim nabavkama. Ministarstvo, koje je i samo veliki naručilac i preko javnih nabavki godišnje potroši više od tri milijarde dinara, od sledeće godine će kontrolisati samo sebe i šta ostala ministarstva i državni organi naručuju i na šta troše novac.

    Uprkos oštrim kritikama stručne javnosti i upozorenjima da ne treba ukidati nezavisne institucije, u najnovijim izmenama Zakona o javnim nabavkama predviđeno je ukidanje Uprave za javne nabavke. Tu nije kraj jer će sve kontrolne funkcije Uprave za javne nabavke preuzeti Ministarstvo finansija kojim rukovodi premijer Mirko Cvetković. Da podsetimo, upravo to ministarstvo je odgovorno za to što niko nije odgovarao za propuste na “hitnim” tenderima u vrednosti od 4,4 milijarde dinara.

    Stručna javnost je, sudeći po prvim reakcijama na nove još radikalnije izmene Zakona o javnim nabavkama gotovo šokirana otvorenim kršenjem svih znanih pravila za sprečavanje korupcije. A prvo pravilo je da kontrolu sprovodi nezavisno telo, a ne politički kontrolisana služba jednog ministarstva.

    – Nije teško zamisliti kako će izgledati javne nabavke u ministarstvima kada ne bude ni ovoliko kontrole. Nije uobičajeno da ministarstvo kontroliše javne nabavke jer to treba da radi nezavisno, samostalno telo odvojeno od Vlade da bi i nju moglo da kontroliše. Godine su potrošene da bi bila napravljena institucija poput Uprave koja je u stanju da kontroliše tako složen sistem javnih nabavki, i sada se sapliće na svaki način. Prosto nemam komentar na ovo šta rade – kaže za “Blic” Danilo Pejović, direktor u Transparentnosti Srbija.

    Klikni za uvećanje (+)

    U samoj Upravi za javne nabavke, koja će, ako bude usvojena poslednja verzija izmena, biti utopljena u Ministarstvo finansija (do sada je pominjano da će biti transformisana), kažu da su autori zakonskih izmena od svih primedaba usvojili samo zahtev da se sve javne nabavke odmah objavljuju na Portalu, a ne šest meseci od usvajanja zakona.

    – Ministarstvo finansija je veliki naručilac i pitanje je da li samo sebe može da kontroliše. Do sada nismo imali dobra iskustva sa budžetskom inspekcijom – kaže za “Blic” Saša Varinac iz Uprave za javne nabavke.

    Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, upozorava da je ovakvo zakonsko rešenje jasno ulaženje u konflikt interesa.

    – Nema nikakve logike u svemu tome jer pre svega potire funkciju postojanja nezavisnog državnog organa. Korupcijom se odliva od pet do deset odsto BDP – kaže Stojiljković za “Blic”.

    Nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama trebalo je juče da bude poslat svima jer je najavljen početak javne rasprave. Predstavnici Evropske komisije, OEBS-a, Svetske banke, Sigme i drugih međunarodnih ekspertskih organizacija upozorili su autore zakona da će pratiti dalje promene. Teško je zamisliti da se s netransparentnim i još manje kontrolisanim procesom javnih nabavki dobije zeleno svetlo u daljem napredovanju ka statusu kandidata i pregovorima.

    Konfuzne izjave autora spornog zakona

    Gostujući juče u Jutarnjem programu RTS, Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i glavni akter promene zakona, izjavio je da “Uprava za javne nabavke neće biti ukinuta nego će čak biti ojačana”.

    Dva sata kasnije, učestvujući na međunarodnom skupu o javnim nabavkama u hotelu “Zira”, izjavio je da će “sve poslove koje je obavljala Uprava za javne nabavke preuzeti Ministarstvo finansija” i da će “Uprava biti ukinuta”.

    U novim izmenama Zakona o javnim nabavkama u članu 62 piše da će Uprava prestati sa radom nakon formiranja uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki. Ova nova uprava neće imati nikakve kontrolne funkcije, već će samo preuzeti modele pripreme konkursnih dokumentacija i održavaće Portal javnih nabavki.

    – Oprečnim izjavama pokušavaju da unesu konfuziju u stručnu javnost i stvore utisak da će izaći u susret dosadašnjim kritikama. Da kažemo srpski, lažu da bi kasnije mogli da kradu, a onda će opet lagati da opravdaju krađu – komentariše takvo ponašanje Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

    http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/289574/Cvetkovic-kontrolise-sve-javne-nabavke

  15. […] Najveći u Evropi…  Like this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . […]

  16. Varagić Nikola каже:

    VLADIMIR ĐOKOVIĆ: DOBAR PRIMER IZ HRVATSKE ILI KO BEŽI OD ZAKONA O NEZASTAREVANJU PLJAČKE U TRANZICIJI

    subota, 19 novembar 2011

    U hrvatskoj predizbornoj praksi – a tamo su izbori u decembru ove, a ne sledeće godine – postoji primer zajedničkog delovanja vlade u odlasku i predsednika, koji nije tako davno preuzeo dužnost. U maju je Vladina većina donela zakon o nezastarevanju krivičnih dela ratnog profiterstva i krivičnih dela iz procesa tranzicije i privatizacije, što je predsednik Ivo Josipović predložio još u vreme kad nije bio predsednik. Tako je tamo, uz uporište u njihovom ustavu, za večito ostao kažnjiv ceo niz krivičnih dela, poput ratnih i zločina protiv čovečnosti.

    Utisak je da je dobar primer iz susedstva srpska vlast prećutala. A hoće li se ipak za njim povesti u neko doba kad se sasvim približe izbori, neće, kao i obično, zavisiti od nje, nego od onih koji su dovoljno moćni da takav zakon u Srbiji isposluju. To, naravno, nije ni narod a nisu ni građani Srbije. Daleko bilo da su to političke stranke. Kao po dogovoru, te institucije političke elite, uglavnom se ne zalažu za nezastarevanje krivičnih dela, poput recimo nepočinstava, kojih je puna privatizacije, koja u Srbiji traje bar deceniju i po. Iako bi im tagav zakon mogao biti dragocen predizborni adut. Prostim prepisivanjem iz hrvatskih „Narodnih novina“, pandana našem „Službenom listu“, obradovali bi a možda i zagrejali mnogog birača u Srbiji.

    Uzmimo za primer krivično delo nesavesnog poslovanja u privredi – pravo direktorsko delo za koje se ionako juri neko nepodoban i nespreman da plati reket. Ako je to delo počinjeno u privatizaciji, ne bi zastarevalo. Pa onda namerno prouzrokovanje stečaja. Zvuči poznato i svakodnevno u zemlji gde su grobari državne imovine, koja je nastala iz društvene, upravo stečajni upravnici – službenici Centra za stečajeve Agencije za privatizaciju, koja je, gle čuda, državna institucija. Ili, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, odnosno zaključenje štetnog ugovora. Među krivičnim delima iz privatizacije, čije zastarevanje je ukinuto, su i nedopuštena trgovina, utaja poreza ili doprinosa, odnosno utaja poreza i drugih davanja. Slede prevara, falsifikovanje službene isprave, pa opet zloupotreba položaja i ovlašćenja, nesavestan rad u službi, prevara u službi, primanje mita i davanje mita.

    Ima kod hrvatskih suseda još večitih krivičnih dela – pranje novca (prikrivanje protivzakonito dobijenog novca), zatim zloupotreba stečaja, zloupotreba ovlašćenja u privrednom poslovanju, sklapanje štetnog ugovora, izbegavanje carinskog nadzora…

    I tako, delo po delo, u više godina zakasnelom početku ozbiljnog obračuna sa korupcijom, nabrojali su susedi na dan kad su doneli zakon 13. maja više od 20 konkretnih krivičnih dela iz njihov krivičnog zakonika. Naravno, i po tom zakonu se za dela iz 90-tih sada sudi bivšem premijeru i predsedniku HDZ Ivi Sanaderu. Stoje primedbe da je taj zakon pisan za jednog čoveka i suđenje njemu. Stoji i to kako zakone za bešenje pojedinca ne bi trebalo ni donositi. Ipak, činjenica je da susedi imaju zakon koji je otvorio mogućnost da se pred sudom napadnu mnogi tranizicijski dobitnici ili gotovo svi, a kod nas toga nema. Štaviše, kod nas to nije ni politička tema.

    Kako u politici nema slučajnosti, ne bi trebalo smetnuti s uma da je hrvatski zakon donet baš 13. maja. Na Dan bezbednosti, koji su proslavljale sve bezbenosne službe bivše zajednički otadžbine SFRJ. Što bi reko Ilija Čvorović u uvek svežem „Balkanskom špijunu“: „A mene, na Dan bezbednosti, ako se sete, sete…“

    http://www.standard.rs/vladimir-djokovic-dobar-primer-iz-hrvatske-ili-ko-bezi-od-zakona-o-nezastarevanju-pljacke-u-tranziciji.html

  17. Varagić Nikola каже:

    Razrađeni sistemi za pljačku građana

    Mito pod šifrom hitno

    Nataša Latković | 19. 11. 2011. – 12:00h

    Rezultati borbe protiv korupcije u Srbiji godinama izostaju, što je potvrdio i Vilijam Infante, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji, koji je zbog toga oštro kritikovao Vladu.

    On je rekao da su, prema istraživanju UN, u Srbiji najkorumpiraniji državna uprava i policija, kao i da će revidiranje strategije borbe protiv korupcije sigurno potrajati jer je od početka bilo loših namera.

    – Nigde ne piše da je Vlada posvećena borbi protiv korupcije i nultoj toleranciji prema korupciji. To je namerno zamuljano. Potrebno je mnogo veće angažovanje civilnog sektora na promeni kulture prihvaćenosti korupcije – rekao je on.

    Infante je takođe naveo da Državna revizorska institucija nema dovoljno kapaciteta i da bi zato svako ministarstvo trebalo da ima revizorsku kontrolnu službu, kao i da uvede etički kodeks kojim bi, između ostalog, bilo zabranjeno primanje mita.

    http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/290469/Mito-pod-sifrom-hitno

  18. Varagić Nikola каже:

    PODGORICA 21. 12. 2011
    PRESS CRNA GORA
    INTERVJU – Perfekt Strendžer
    Perfekt StrendŽer, crnogorski anonimni internet intelektualac, forumaŠ, Fejsbuk kritiČar…
    Opozicija mora izaći iz Parlamenta!

    Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocijenog vremena i odložio trenutke demokratizacije. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta što prije i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.

    Perfektni Stranac je internet intelektualac. Bez trunke ironije i cinizma. Naprotiv. Riječ je o čovjeku koji je zauzeo svoje mjesto u beskrajnom prostoru virtuelnog svijeta, makar što se tiče Crne Gore. Čovjek koga mnogi „realni“ intelektualci, koji se „potucaju“ po internet prostorima znaju, čitaju i prate, iako pojma nemaju o kome je riječ. Zar je i bitno kada je on u pitanju?

    Perfekt je dokaz da anonimnost ne mora da bude nedostatak. Ne mora da bude razlog za kritike tipa – svako danas može da ima svoj stav, svako danas može da učestvuje u javnom životu ili – anonimnost je bježanje od odgovornosti. Ima istine, međutim, moj sagovornik je dokaz suprotnog – postoje i oni koji, iako anonimni, mjere svaku riječ, ne zloupotrebljavaju bezimenost i pišu sa punom svjesnošću o posljedicama napisanog.

    Pričam sa njim, putem Fejsbuka, o Crnoj Gori.

    Kako bi definisao dvodecenijsku vladavinu Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista?

    – Ukratko, ovom zemljom vladaju transformersi. U proteklih dvadeset godina prisustvovali smo neumornoj djelatnosti preoblačenja košulja uvijek iste garniture ljudi koja nema ideologije, već je, vodeći računa isključivo o sopstvenim interesima, od komunističkih, preko ekstremno nacionalističkih, došla do neoliberalnih pozicija, uz ponovno vraćanje ekstremnom nacionalizmu, ali drugog predznaka, i tako u krug (a sve to uz odgovarajuću dozu demagogije i populizma). Za sve to vrijeme ova vesela družina je imala prevashodni cilj praćenja tragova novca (obično prljavog). Njihov šef Milo Đukanović je vremenom uspostavio tip diktature koja se u literaturi često naziva kleptokratskim režimima. Osnovni motiv kleptokrata je punjenje sopstvenih džepova i nuđenje usluga građanima u minimalnoj mjeri, tj. onolikoj kolika je dovoljna za opstanak na vlasti. Dakle, čisto da bi se održao neki privid o težnji ka uspostavljanju demokratskog društva.

    Da li postoji nešto pozitivno kada je riječ o političkoj biografiji tog čovjeka i te partije?

    – Pa, zavisi iz kog ugla posmatramo situaciju. Ako je posmatramo iz ugla najbližih saradnika, rođaka, kumova tog čovjeka, i čitave one armije partijskih poslušnika koji imaju bilo kakvu vrstu privilegija od strane režima (kao što je neplaćanje računa za struju, prvenstvo prilikom zapošljavanja, protežiranja u okviru institucija i razne druge beneficije koje proističu iz korupcionaških djelatnosti) – njegov način bavljenja politikom se svakako može ocijeniti uspješnim. S druge strane, objektivan pogled, koji odgovara stanju koje preživljava ostatak društva, ne uočava u Transformersima samo lopove, već i kreatore podjela na ovim prostorima, učesnike u ratovima i moguće generatore budućih nemira. Takav moralni talog na vlasti se nikada nije ranije javljao na ovim prostorima, po mom mišljenju. Dakle, objektivan odgovor na postavljeno pitanje bi bio: „Ne, ništa.“

    Očekuješ li u skorijoj budućnosti smjenu vlasti u Crnoj Gori?

    – Očekujem. Naše društvo jeste po mnogo čemu specifično, plemenska svijest, podanički mentalitet i neke druge stvari su generisale taj nesrećni fenomen nesmjenjivosti vlasti mirnim putem (na izborima), ali mislim da bismo „prevazišli same sebe“, ako bismo dopustili kleptokratama da se još dugo održe, uz ovako oštru ekonomsku krizu i sve sićušniji „plijen“ koji moraju razdijeliti između sebe. Režimlije će se svakako podijeliti, ta podjela je dobrodošla jer će ubrzati vremena demokratizacije, a demokratske snage treba da idu svojim putem, uz sagledavanje političke upotrebljivosti eventualnih režimskih svjedoka-pokajnika.

    Često komentarišeš slične teme, pa ću te pitati – koji je najbolji način da Crna Gora uđe u društvo demokratskih zemalja, koje su promijenile vlast? Kako promijeniti vladajuću garnituru?

    – To je način suprotstavljanja demokrata diktatorskim režimima. Dakle, koordinisani ulični protesti svakako moraju predstavljati prvi korak, dok bi krajnji razvoj situacije morao dovesti do manifestacija građanske neposlušnosti. To je teorija. Međutim, kod nas je situacija kudikamo komplikovanija, a ta složenost proističe iz izuzetne podijeljenosti društva koju je vlast prouzrokovala (a koju su pratile, između ostalog, i politike diskriminacije na nacionalnoj osnovi), i koja se odražava i na antirežimske snage. To je veliki problem, ali ne i nerješiv.

    Šta misliš o crnogorskoj opoziciji? Pojedinačno, po partijama.

    – Mislim da su njeni učinci katastrofalni. Treba naglasiti da su svi opozicioni lideri u raznim situacijama učešće na izborima okarakterisali kao farsu. Ispravno su utvrdili da je režim pokrao apsolutno sve dosadašnje izbore, uz upotrebu „institucija“, ANB-a i kriminalnih struktura. No, pored svega toga, opozicija i dalje prihvata „tekovine“ tih krađa i tako pruža režimu legitimitet. Pored svega rečenog, mislim da je suštinski pogrešno poistovjećivati tu opoziciju s režimom, i da je takva priča najljepša muzika za kleptokratske uši („svi su isti – besmislene su promjene“). Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocjenog vremena i odložio trenutke demokratizacije unedogled. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta, što prije, i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.

    Šta misliš o formiranju širokog nadstranačkog fronta koji bi zagovarao spajanje svih zdravih segmenata društva sa ciljem smjene vlasti?

    – Izvjesno vrijeme insistiram na tome da se mora ostvariti jedna široka koalicija, po samoj prirodi stvari heterogenih činilaca, čiji će zajednički interes da bude pad režima, demokratizacija društva, pravna država, ostvarivanje ljudskih prava u svakoj društvenoj sferi, pokušaj prevazilaženja podjela, ostvarivanje koncepcije države kao građanskog servisa, itd. Naravno, kada govorim o širokoj koaliciji u okviru koje će se, za početak, tražiti neki najmanji zajednički sadržaoci – ne mislim da u nju može ući baš sve i svašta. Demokratska orijentacija pojedinaca, poštovanje različitosti i ljudskih prava su među osnovnim preduslovima za učešće u njoj. To je izuzetno složena misija, ali ne i neostvariva. Tu će biti mjesta za studente i sve radne kategorije koje jedva sastavljaju kraj s krajem, političare, intelektualce, NVO, medijske predstavnike. Takvi, masovni protesti, uz istovremeno formiranje paralelnih institucija, Vlade u sjenci, i konstantno denunciranje nedemokratskih režimskih politika evropskim institucijama i međunarodnim organizacijama, mogli bi dovesti do nečeg konkretnog.

    Erp je nakon toga postao jedna od ikona američke istorije i popularne kulture. Život mu je predmet brojnih knjiga, filmova, stripova i TV serija.

    Kako komentarišeš čitavu aferu „Listing“, tj slučaj u vezi sa listinzima razgovora prema kojima su premijer Lukšić i ministar vanjskih poslova Roćen 2008. godine komunicirali sa Darkom Šarićem?

    – Da su ti listinzi autentični, ne bi bilo ničeg iznenađujućeg, uz sve dosad rečeno. Opet, vlast tvrdi da se radi o falsifikatima. Bilo kako bilo, u trenutnoj situaciji nemoguće je doći do istine: čitam u medijima da je „do tog zaključka Tužilaštvo došlo na osnovu dokaza koje su im dostavili Uprava policije, Telenor i crnogorski Telekom“. To je kao da vam kažu: „Režim je došao do zaključka na osnovu dokaza koji im je dostavio režim, režim, i na kraju – režim.“ Besmisao.

    Kako gledaš na aktuelna studentska dešavanja? Šta bi savjetovao studentima?

    – Studentima bih prije svega savjetovao sljedeće: osim zahtjeva koje su ispostavili, a koji se tiču prije svega njih kao društvene kategorije, a polazeći od pretpostavke da je kod nas već dvije decenije na vlasti diktatorski i mafijaški režim – osnovni studentski zahtjev treba da bude smjena takvog režima. Studenti su, kao društvena kategorija sa posebnom odgovornošću, obavezni da učestvuju u procesu demokratizacije društva. Kao studentski predstavnici u protestima ne smiju figurirati formalni članovi režimskih stranaka.

    Svjedoci smo vremena u kojem važnu ulogu u političkom životu ima internet i društvene mreže. Kakav je crnogorski internet prostor? Možeš li opisati glavna stjecišta, probleme i aktere tog virtuelnog prostora crnogorske stvarnosti?

    – Pojava interneta je svakako donijela revoluciju u političkom ambijentu, kao i u mnogim drugim oblastima. Brzina postaje odlučujući faktor, događaji se komentarišu u „realnom“ vremenu, političari su u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa komentatorima. CG ima malo portala, ali se na njima često vode interesantne diskusije koje mogu imati uticaja na realnu politiku. Problem je, kao što je opštepoznato, cenzura, a u nekim slučajevima i nedostatak cenzure.

    Zbog čega anonimnost?

    – U mom slučaju, rekao bih da se prije svega radi o spletu okolnosti, a vjerovatno i o skromnosti. Mišljenja sam da je stvarni identitet osobe, u raspravi koja se vodi ad rem a ne ad hominem, u suštini nevažan. Svakako, za režimske „institucije“ nije nikakav problem da saznaju ko se nalazi iza pseudonima. Što se mene tiče, to pitanje ne smatram značajnim, budući da nijesam javna ličnost.

    Bivši premijer, Milo Đukanović, političkim protivnicima i neistomišljenicima zaprijetio je deratizacijom. Interesuje me da li si zbog straha od takve vrste istrebljenja prešao u internet anonimnost?

    – Pa, Laki je malo nervozan i svi mi strašljivi miševi moramo da se povučemo u rupice i drhteći iščekujemo upotrebu oružja za masovno uništenje.

    Da li mi možeš reći nešto više o sebi? Ko je Perfekt Strendžer?

    – Perfekt Strendžer je građanin koji vjeruje da će na ovim prostorima, i pored višedecenijskih tužnih iskustava, demokratija zakucati na vrata građana. Nijesam jedini, ima nas dovoljno.

    Vajat Erp

    Vajat Erp, čovjek čiju fotografiju, kao Fejsbuk profil, koristi naš sagovornik, bio je američki farmer, vozač kočija, lovac na bufalo bikove, policajac u mnogim gradovima na granici američkog Divljeg zapada, kockar, vlasnik saluna, rudar i bokserski sudija.

    Najpoznatiji je po tome što je, zajedno s Dokom Holidejem i svoja dva brata sudjelovao u znamenitom obračunu kod OK korala kao i u poslednjoj Erpovoj osveti.

    Marko Milačić

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/crna_gora/story/193815/Opozicija+mora+iza%C4%87i+iz+Parlamenta!.html

  19. Varagić Nikola каже:

    Agencija za nuklearnu bezbednost: Ne zna se ko je kriv i kakve kazne slede

    Tanjug | 11. 06. 2012.

    Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost detaljno je razmotrila i prihvatila navode iz izveštaja Komisije Ministarstva prosvete i nauke o sprovođenju eksperimenta u „Nuklearnim objektima Srbije“, a budući da još uvek nije utvrđeno ko je kriv i kakve kazne slede za propuste u proceduri, nije isključena ni mogućnost međunarodne arbitraže.

    Pomoćnik direktora u Agenciji za zaštitutu od jonizujućeg zračenja Ivana Avramović rekla je da je prilikom obavljanja aktivnosti 19. aprila iznenada došlo do pronalaženja radioaktivnog izvora i da su tom prilikom radnici primili doze veće od granice koja je definisana za tu aktivnost.

    Ona je kazala da ipak nije bilo prekomernog zračenja koje bi dovelo do ugrožavanja njihovog zdravlja.

    Agencija ne može da donese nikakve kaznene mere budući da je Ministarstvo prosvete i nauke nadležno za nadzor nad sprovođenjem mera nuklearne sigurnosti. U tom ministarstvu navode da će ipak još jednom biti sprovedena analiza svega onog što se dešavalo kako bi se utvrdilo gde su načinjene greške i ko je kriv za to.

    Državni sekretar Radivoje Mitrović rekao je da će članovi komisije, kao i pravnici Ministarstva prosvete ponovo detaljno razmotriti izveštaj, kao i primedbe „Nuklearnih objekata“ na taj dokument.

    – Ako ne bude došlo do toga da se stvar ne raspravi na svim nivoima i ako domaći stručnjaci ne utvrde šta se tačno desilo zatražićemo u krajnjem slučaju i međunarodnu arbitražu – rekao je Mitrović.

    On je rekao da je najvažnije to što tokom izvođenja eksperimenta nije bilo opasnosti po okolinu, a ni po zdravlje stručnjaka koji su ga sprovodili.
    Kako je kazao, trebalo bi još da se utvrdi da li su ispoštovane sve procedure, da li je bilo grešaka i da se utvrdi ko je za to odgovoran i da se unaprede procedure kako se to ne bi dešavalo ubuduće.

    Predsednica Upravnog odbora „Nukearnih objekata“ Uranija Kozmidis Luburić rekla je da bi u narednom periodu trebalo da se dogovore tačne procedure kako se ubuduće ne bi dešavalo nešto slično. Ona je istakla da se očekuje da će to preduzeće narednih dana dobiti licencu za „Hangar tri“ gde bi se odlagao nuklearni otpad.

    Iz Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja podsećaju da su predstavnici JP „Nuklearni objekti Srbije“ podneli zahtev za dopunu licence za upravljanje radioktivnim otpadom, odnosno za puštanje u rad Hangara tri, i da je u toku razmatranje tog zahteva.

    JP „Nuklearni objekti Srbije“ takozvana nulta licenca istekla je 23. maja i nema zakonskog osnova za njeno produženje, navela je pomoćnik direktora Ivana Avramović.

    Kako je navela, prestankom važenja te licence JP „Nuklearni objekti Srbije“ nemaju pravo da obavlja nuklearne aktivnosti do izdavanja odgovarajućih licenci.
    Ona je objasnila da je Agencija pre nekoliko dana izdala rešenje kojim se JP „Nuklearni objekti Srbije“ obavezuje da na nuklearnim objektima koji su im dati na upravljanje, sprovodi mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

    Komisija koju je formiralo Ministarstvo prosvete i nauke zaključila je pre desetak dana da su „Nuklearni objekti Srbije“ prilikom eksperimenta u Vinči prekršili proceduru, naveo je tada predsednik tog tela profesor Fizičkog fakulteta Jovan Puzović.

    Izveštaj je 28. juna prosleđen nadležnom regulatornom telu – Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, kao i „Nuklearnim objektima“.

    – NOS je od Agencije trebalo da traži dozvolu, ali to nije učinio – naveo je Puzović nakon završetka izveštaja i dodao da je i tokom samih merenja bilo određenih kršenja bezbednosnih procedura.

    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/327847/Agencija-za-nuklearnu-bezbednost-Ne-zna-se-ko-je-kriv-i-kakve-kazne-slede

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: