Србија данас, Последње искушење

Srbija danas

јун 30, 2010

Ernst Jünger u Pustolovnom srcu iz 1929. zapisuje:

“Danas se Nemačkom ne možemo baviti u društvu; to moramo raditi sami, kao čovek koji u prašumi utire put svojim nožem i koji ima samo nadu da negde u gustišu drugi rade isto“. 

———————————————————————————————————————————-
>

Душан Ковачев: Отпорашко брашно у Војводини 

Ово је веома непријатно.

Пре годину дана је изгледало да је суботичка Фиделинка пала у „бесконачну пропаст“. Сада знамо зашто је Пајтић симулирао да ће проблем Фиделинке бити решен. „Коначно решење“ за фирму која је власник бренда „најбоље из Војводине“ управо имамо прилику да видимо, а Суботица да се подсети зашто је вођа покрета „Отпор“ у разочарању завршио живот самоубиством.

На слици: Бранимир Бранчи Николић. Фото: Национални грађански…

Бранимир Николић, некадашњи вођа студентског покрета „Отпор“, звани Бранчи, није могао да поднесе чињеницу да је свој живот и образ уложио у невероватну превару. Човек који је водио Суботицу против „Милошевићевог режима“, осуђен је на огромну новчану казну, коју није могао да плати, због увреде једног тајкуна[1]. Ко је тај тајкун? Који домаћи политичар му је верни пријатељ? Запитај се, Војводино. За то време, Бранчијеви саборци су ћутали и водили рачуна о свом богатству и политичкој моћи

Како је домократска револуција појела Бранимира Николића

Бранчи је био честито дете револуције и она га је у сласт појела првог. Није могао да издржи и одузео је себи живот[2], марта 2010. године, када је већ био сигуран да више ништа не може, а да ће му живот одузети други. У опроштајном писму, навео је:

Уништили су овај град, а моја последња жеља је да мој пепео баце по Градском тргу. Ја вам више нисам потребан, рекао сам све, што је касније потврђено и документацијом УБПОК-а, иако су десетине кривичних пријава које сам подносио у име “Отпора” против највећих криминалаца Суботице и Србије заташкане у Тужилаштву, а и даље се заташкавају. (…)Уништили су Суботицу, а брак ДС-а и СПС-а уништио је Србију, јер је од тада јасно да ће борба против тајкуна и корупције у Србији бити обустављена. Било ми је јасно да обрачуна са криминалцима нема, него ће се лепо удружити ДС и СПС и наставити геноцид над грађанима Србије, по налогу својих тајкуна, као што су Мишковић, Беко, Костић, Пецони, Матијевић, Цептер, Чакањ, Цане, Драгић… и још неки. Они су купили читаву Србију и кроз приватизацију опљачкали, парама од дроге и оружја су је куповали. Тако су легализовали прљав новац, уништили привреду земље, а раднике оставили на улици и без посла. Све је то урађено смишљено, уз свесрдну логистику ДС-а, односно његових министара и високих функционера. (…)То су кривичне пријаве против Лајоша Чакања, Јожефа Касе, Гезе Кучере (случај “Минерва”), криминални стечај “Пионира”, “Агрокомбината” који је продат “Викторија групи”, иза којих стоје Милија Бабовић, Ружица Ђинђић, Беба Поповић… Криминал се протегао и на Палић, чије обнављање се планира, а заташкавају се прљави послови око куповине хотела, иза којих су имена више руководилаца из Дирекције за развој града. Сигуран сам да је Оливер Дулић на брзину узео већи новац од Јожефа Касе, званог Дон Касино. Суботицу је уништио Каса, ДС и његова врхушка. Уништили су Суботицу због личних интереса, срушили су Позориште, заштићене зграде у центру града. По налогу инвеститора намештају послове преко ЈКП, пљачка се буџет града. Сигуран сам да је једини излаз револуција, јер нема другог начина да се заустави пљачка – написао је поред осталог Бранчи. Он је у пост скриптуму додао да прилаже документа УБПОК-а, која именују све актере мафије, и доказују да је истина све што је годинама тврдио, те да му је зато припремљен одстрел.”[3]

Из ока дојучерашњих колега, а нарочито оних из бившег „Отпора“ и војвођанских аутономаша, суза канула није. Ни суза крокодилска.

A contra, кануло им је.

(…)

Чија је „Фиделинка“? До недавно, „успешно приватизовани“ па упропаштени комбинат умећем Mowbray sistems LTD, Mineco AG, Alysun marketing LTD и Unicredit bank Austria AD, остао је дужан 60 милиона евра[11]. Како је регулисан овај огромни дуг знатно виши од цене моста „Близанац“ код Бешке, ради чије изградње се Србија задужила, а на коју аутономашима на памет није пало да потроше који динар[12]? Ко је то смогао снаге да „васкрсне“ ово предузеће? Градоначелник Суботице о томе није обавештен[13].

Закупац млина Фиделинке је власница лондонског предузећа „Агропослови“, Јелена Јовановић, без обзира на чињеницу да су „гласине“ о овом послу Јовановићи претходно одбацили[14]. Баш као и председник тзв. Владе Војводине, Јелена је пожурила да се унапред похвали обећањем да ће запослити 70 радника. Суботица је општина Војводине са највећим фондом пољопривредног земљишта под житом. Фиделинкини производи су поносно носили титулу „најбоље из Војводине“. Захваљујући „Правди“ сазнајемо да ће ова фирма убудуће „увозити сировину“, то јест жито, а „на амбалажи брашна ће писати име закупца“[15].

ЦЕО ТЕКСТ:

.
Branci je bio moj prijatelj, ponosan san na njega, slao mi je telegrame i podrsku kad sam bio u zatvoru (CZ) na odsluzenju kazne za klevetu tih kriminalaca (zbirno godinu i petnaest dana zatvora). Ovoj besomucnoj pljacki mora se stati na put, vec je prevrsila dara meru. Branci neka bude jedna od nasih zvezda vodilja … vecna mu slava i hvala!
ПОНОС! СРБИЈА:

http://ponos.rs/strana_1.html

———————————————————————————————————————————-
>
Двери раскринкале Динкића
.
Погледајте емисију која је већ окарактерисана као локални, Зрењанински инсајдер. После њеног емитовања, у целом Банату се дигла прашина јер су гости емисије, посебно представници Покрета Двери ЗА – живот Србије, раскринкали финансијске механизме којима се преко децентрализације узима новац од грађана. После њеног гледања нико више неће моћи да Вас убеђује да иза УРС-ове реторике заиста стоји брига за локалне самоуправе.
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/multimedija/video-zapisi/dveri-na-tv/dveri-raskrinkale-dinkica.php 

http://www.youtube.com/watch?v=LqfT8mwV7NE&feature=player_embedded

——————————————————————————————————————————–
>

“MI SMO 99%“

Kićenje novosadskih spomenika maskama Gaja Fouksa, zapravo je poziv građanima da se u subotu u 15h pojave na protestu „Ogorčenih“ na Trgu slobode. Na skoro sve biste i statue u gradu noćas su postavljene maske koje su u poslednje vreme postale simbol antikapitalističkog pokreta u svetu.

Nepoznate osobe su sinoć „okitile“ spomenike slavnim ličnostima želeći da skrenu pažnju na potrebu da se i Novosađani uključe u pokret „ogorčenih“, koji se velikom brzinom proširio iz Amerike po celom svetu. Maska, kojoj je globalnu popularnost doneo strip i film „V kao Vendeta“, postala je simbol građanske neposlušnosti koja omogućava nezadovoljnim ljudima da na protestima nastupaju kao jedan, istovremeno štiteći svoju anonimnost.

http://www.99posto.org/english  

——————————————————————————————————————————–
>
Међународна иницијатива за праћење антисрбизма

International Initiative for Anti-Serbism Monitoring

See this page in English Ver esta página en español

Поштовани потписници петиције,

Вашом заслугом исправка и извињење су објављени. Ради се о првом извињењу светског медија српском народу у последњих двадесет година.

Тај период је обележила антисрпска медијска пристрасност, која није искључивала ни прећуткивање жртава, ни измишљање злочина, ни говор мржње.

Шпански преседан је био водећа вест у Србији, а одјекнуо је и до Wall Street JournalСнимак је за један дан видело 10.000 људи.

Доказали смо да, ма како мали, можемо да мењамо ствари кад се ослонимо једни на друге, на праве вредности, и на праве методе.

Да ова акција не би остала преседан, већ постала правило, основана је МИПА.

Остајемо окупљени!

http://antisrbizam.com/en/

——————————————————————————————————————————–
>
Diskusija Šta nakon raskida privatizacionog ugovora? – Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizacijuNakon što antikorupcijske inicijative radnika i malih akcionara dovedu do raskida ugovora sa nesavesnim investitorima, jedino rešenje koje je do sada praktikovano i koje zakon propisuje jeste uspostavljanje uprave koju kontroliše Vlada. Sve inicijative radnika i malih akcionara da se preduzeće nakon raskida ugovora pokrene, Vladina uprava najčešće ignoriše. Kako stvoriti uslove za participaciju radnika i malih akcionara u preduzećima u kojima za to postoji interesovanje? Da li se radničko NE! propadanju, izraženo antikorupcijskim inicijativama protiv nesavesnih investitora, može artikulisati u privrednu inicijativu za oporavak preduzeća? Diskusija se održala 05. 11. 2011. godine u Beogradu.
Pokret za slobodu
 ——————————————————————————————————————————–
>

Последње искушење

јул 5, 2010

Савладали смо и последње искушење – сажаљење за “велике људе“.

Сада треба направити нов затвор за ове “наше“ “великане“. Треба им омогућити достојне услове у затвору, јер то заслужују и обични криминалци, па и министри, генерали, тајкуни, новинари, академици, професори, владике, писци и слично.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

Краљ и капитализам: да нам живи, живи рад! 

Један на један 

Najveći u Evropi….

The Third Industrial Revolution  

Budzet Srbije pred bankrotom 

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

Исправка и извињење српским жртвама – TV Espana 

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore 

Двери српске и Београдски синдикат – ПРОЈЕКАТ СРБИЈА

Saša Radulović: It’s the economy, stupid

Стање је критично. Стварно. И студенти се пробудили…

Vuk Perišić: О Manifestu Pokreta 15. oktobar 

Los Indignados 

NEBOJŠA MALIĆ: Nešto poput 5. oktobra 

The left’s ‘Tea Party’?

Одузета једна столица од стране професора…

Četiri teze o socijalnom dijalogu

Otpor nije gotov?

Дачек: Влада је стабилна

Džedaj u Galaktičkoj Republici

Dahije

Борба се наставља

Ocena ustavnosti Zakona o političkim strankama

Илирија 

…силна ће борба да буде.. 

СРБИЈА ДОБИЈА НОВУ ЕЛИТУ

Neophodna korenita promena koncepta tranzicije, u kojoj moraju učestvovati svi zainteresovani delovi društva  


24 Responses to Србија данас, Последње искушење

  1. Varagić Nikola каже:

    Zoran Panović

    Kolaž iluzija

    Da me je neko probudio u pola noći i pitao me koliko bih „belih knjiga“ znao da nabrojim, ma koliko bunovan, sigurno bih se iz cuga setio dve: One Stipe Šuvara o idejnim skretanjima u kulturi, i one Dula Mihajlovića o kriminalnim grupama u Srbiji.

    Doduše, Šuvarova knjiga je, za razliku od Duletove, bila i za javnost. E, sad, da me neko pita za bele knjige u po bela dana, sigurno bih se setio i one himnopisca Milivoja Pavlovića, koja je bila neka vrsta intelektualne zajebancije jer je on objavio praznu svesku. Uglavnom, sad znam, i za naprednjačku „Belu knjigu“. Osim „intezivne pešadijske obuke“ (koju sam ja inače davnih dana prošao i svima je toplo preporučujem), za koju Aleksandar Vučić tvrdi da nije nikakvo ponovno uvođenje vojnog roka, te da je to podvala režimskog Danasa, ima tu stvarno interesantnih stvari. Za bivše radikale čak i kopernikanskih. Pod uslovom da se ispune ako ovi dođu na vlast. Za sada, uključujući i Belu knjigu, naprednjaci su uspeli da izbegnu zamku žutih jastrebova da ih isprovociraju na besomučnu kritiku u kojoj za napadnutog, pa makar to bila i DS, ima uvek malo sažaljenja koje se očas posla iz apstinencije pretvori u glasove.

    Za tu zamku mamac su bili prljavi plakati po principu „koji je pravi Toma“- onaj sa Šešeljevom majicom ili onaj koji se kao naprednjak smeje kao da je prvi put u životu pogledao „Ko to tamo peva“. Umesto očekivane reakcije, SNS pokušava da ponudi alternativu. Da ubedi građane da i sa njima ako dođu „neće biti neizvesnosti“, a što je strategija koju DS sada ljubomorno čuva za sebe. Doduše, nečemu se nije moglo odoleti, pa je prestonica izlepljena i vorholovskim plakatima u polušapatu Dinkića i Đilasa sa sloganom: „Njihov interes-naši dugovi“, te pojašnjenjem da su njih dvojica doveli BG finansije na rub propasti. S obzirom na broj motivisanih, ne garantujemo SNS autorstvo nad ovim plakatima.

    Reč „alternativa“ je uslovna, jer znači da će se SNS u većini stvari poklopiti programski sa DS, samo što će tu politiku navodno sprovoditi efikasnije i čistih ruku. Za razliku od DS koja je kao partija vlasti uspela da uhlebi i asimiluje mnoge konvertite koji su joj se pridružili, SNS tek treba da reši taj strukturalni problem. Tamo imaju uslovno tri vrste članova: Stari radikali koji logično traže „solunaške“ pozicije, oni koji nigde nisu bili do pojave SNS i imaju želju da menjaju Srbiju (ili da na vreme stanu u red osećajući da danas ni čistačicu ne možete da zaposlite bez partijske saglasnosti), i oni možda najbrojniji koji su do SNS prošli „križni put“ od, recimo DS ili SPO, preko Batićeve DHSS, pa do Karićevog pokreta, i sad od SNS očekuju punu satisfakciju. A, svi je ne mogu dobiti. Niti su svi oličenje kompetentnosti. I nose veliku gorčinu. Sigurno da tu ima i dosta potrebnih. I sve to treba kadrovski raščivijati sa što manje ličnih razočaranja.

    Iako se Boris i Mrka na gradilištu famoznog puta za Čačak ponašaju kao momci iz Saut Parka (tu ne mislimo na lucidnost tih klinaca), verujte nam da podsvesno ta slika, iako nema auto-puta, izaziva osećaj sigurnosti, kod onih kod kojih to treba u proseku biračkog tela, jer se ona prenosi kao model-od vremena Slobe i Mrke. Nekada su Titovi komunisti negovali „ustaničke krajeve“ i davali im privilegije. Jadno je da je zapadna Srbija izvikala Tadića i DS, a da je ostala bez auto-puta. A, imali su četiri godine da dokažu da to mogu bolje i čistije od Velje koji bi ga dosad sigurno dovukao bar do Ljiga.

    Pametni uče od SPS-a. Na prošlim izborima DS je iskoristila dizajn plakata SPS iz 1990. Na svakom plakatu pored kandidata za poslanika ide i Tadićeva slika. Onda inercija popularnog lidera učini svoje, tako da se pravi efekat cunamija na kome i ona Veljina „baba Simana“ može da uđe u parlamet i počisti opozicionog kandidata, pa makar on bio i kvalitetniji. Pošto sad ne može da jaše na „200 hiljada novih radnih mesta“, uostalom i sam Tadić najavljuje novi talas krize, sugerisanje stare parole SPS „sa nama nema neizvesnosti“ (s nama krizu preživljavate), deluje za DS logično i sedativno u odnosu na „avanturizam“ Preokreta, ili naprednjački „plovni put za Egej“.

    Inače, ključ ovih izbora kao i prethodnih biće pitanje ko ima kontrolni paket akcija nad onih 800.000 nekadašnjih glasova Vuka Draškovića. I Boris i Toma moraće da vode bitke za duše starih glasača SPO rasutih od duboke apatije do žilavog koprcanja u novim strankama. Čeda, naravno, računa da još postoji tvrdo glasačko jezgro SPO, a ne samo Vukova snaga da govori istinu kad je to teško. Start ove kampanje obeležava i poplava novih socijaldemokratskih partija za zbunjivanje naroda. Nekad je popularan bio „desni centar“. Moda se menja. I što je malkice cinično, ni DS ne napušta zvanično svoje progarmske principe socijaldemokratije, a vi pogodite ko je veći socdemokrata: Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Jelena Trivan?

    U prvim vizuelnim senzacijama i kolažima iluzija (tako je Tim Džuda govorio o Albaniji Envera Hodže), čak se čini da regularni plakati više nisu u modi. Da bi bilo mnogo efektnije da svaka stranka štampa antiplakate o konkurentima. Pa ko maštovitiji. Marketinški to je sigurno efektnije od sterilnih plakata sa radom fotošopa, gde čak i Rasim Ljajić, iako mnogo mlađi i lepši, liči na ispoliranog Berluskonija. Paradoksalno, ali ima i partija i lidera kojima je najbolje da ništa ne rade. Ni da se oglašavaju ako baš ne moraju. Jednostavno, da čekaju da im tok istorije da za pravo. Pa, sigurno da ste pogodili-DSS.

    Eto, vidite kako sad ima za koga da se glasa. A tek je počela kampanja. Pojavila se atrakcija Preokret. Imate Belu knjigu. Na snazi ostaje i činjenica „sa nama nema neizvesnosti“. Obilje socijaldemokratije, Dveri, radikalsko jasno: Nećemo u EU. Regioni, autonomije… Stvarno, treba biti dovoljno gord pa reći da tu, sa kamare, nema ništa da se probere. Pretpostavljate kako bi izgledali pregovori SPO i LDP oko BIA, BG Sajma, RTS-a, sigurno ne nacionalno odgovorno kao oko Kosova, ali jebiga, to je Srbija.

    Ostaje da vidimo da li će se nastaviti lep običaj DS, koji bi i drugi valjda preuzeli, da nam predstave u toku kampanje kandidata za premijera. Doduše, Đelića je Boris prošli put predstavio, ali mu nije bilo suđeno. Zagrebački Jutarnji list piše da Srbi žele da Đilas postane novi premijer, ali navodno predsednik Tadić ne želi da ga zaseni harizmatični gradonačelnik. Ali, to je možda i jedan od retkih džokera DS. Možda bude i jedini preostali. Marketinški pogodan, jer i kremanski proroci Tarabići govore o „riđem čoveku“ pozitivno, i u smislu da će on konačno postići dogovor sa narodom koji kao trava niče tu pored nas. Znate već koji narod.

    Možda je pitanje banalno, ali kad bi Đilas bio premijer, da li bi to značilo da posle 22 h više nigde u Srbiji ne bismo mogli da kupimo pivo?

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/kolaz_iluzija.1083.html?news_id=227891

  2. Varagić Nikola каже:

    ЗАКЉУЧЦИ СА СКУПА РАЗГОВОР И ДОГОВОР

    ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА – ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

    Скуп је одржан 25. октобра 2011. године са почетком у 12.00 сати у сали 2 Дома синдиката у

    Београду уз присуство 150 учесника и гостију, на коме су донети следећи закључци:

    1. ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА je посвећен само народу, трубачима и српској

    народној труби. Зато је основан и ради тога народ на Сабор и долази.

     Из програма Сабора избацити све оно што је естрадно и нема никакве везе са

    трубаштвом;

     Домаћин Сабора и чланови жирија треба да буду истакнути уметници познати код нас и

    у свету, који о Сабору могу са ауторитетом говорити и писати;

     Обавезати све учеснике програма да носе изворне ношње својих народа и крајева за

    време трајања Сабора;

     Са стручним лицима договорити да стара драгачевска свадба носи само изворна

    обележја драгачевске свадбе из 19 века;

     Сви програми Сабора морају почињати у заказано време;

     Финално такмичење трубача вратити у недељу у време када то одговара народу и

    телевизији. У недељу вече, треба да се чује српска победничка труба, као врхунац свих

    догађања на Сабору.

    2. ОРГАНИЗАЦИЈА Драгачевског сабора трубача треба да буде поверена искључиво

    установи културе а не општини, која може само финансирати и помагати Сабор а никако

    организовати. Председник Општине не може бити председник Саборског одбора, јер то

    представља сукоб интереса!

    3. ИЗАБРАТИ уметничког директора Драгачевског сабора трубача, који треба да буде

    стручно лице из области музичко – сценске уметности.

    4. ОБНОВИТИ и наставити рад Културно – просветне заједнице Драгачева, која је

    организовала Први Сабор трубача 1961. године, са циљем обнове, заштите и развоја

    изворних вредности Драгачевског сабора трубача.

    5. ПОЗДРАВЉАМО иницијативу за оснивање Удружења трубача Србије. Помоћи на сваки

    начин даљи рад Удружења трубача Србије у циљу заштите права трубача и развоја

    трубаштва у Србији.

    6. ПОДРЖАВАМО идејни пројекат уређења и опремања “ТРУБАЧКЕ КУЋЕ У ГУЧИ“ Проф.

    архитектуре Божидара – Боже Петровића, за смештај трубачких оркестара на Драгачевском

    сабору трубача. То треба да буде један од главних задатака организатора 52. Драгачевског

    сабора трубача.

    7. ПРИХВАТАМО досадашња Истраживања о Драгачевском сабору трубача у организацији:

    Етнографског института Српске академије наука и уметности из Београда, Еколошког друштва

    Драгачево из Гуче, Туристичке организације Србије из Београда и Филозофског факултета из

    Новог Сада. Помоћи обраду и објављивање досадашњих резултата, као и наставак даљих

    истраживања.

    8. ПОКРЕЋЕМО иницијативу за подизање обележја – споменика песнику

    Бранку В. Радичевићу, једном од оснивача Драгачевског сабора трубача. Сам чин подизања

    споменика песнику, усправио би Сабор, који је поникао и на његовој речи. Сетили бисмо се да

    му је Бранко В. Радичевић удахнуо српску душу, пре педесет година, када то није било

    нимало лако, он је одрешио тај чвор наметнутог страха од аутентично српског, знао је добро

    шта нашем човеку значи труба и шта се крије у том звуку.

    Исто тако, видно обележити и остале осниваче Драгачевског сабора трубача у згради Дома

    културе и Музеја Драгачевског сабора трубача у Гучи.

    9. ПРОШИРИТИ Организациони одбор овог скупа, са новим члановима, који хоће и могу да

    помогну, још бољу организацију Драгачевског сабора трубача.

    10. ИЗРАЖАВАМО жаљење због недоласка на скуп представника садашњих организатора

    Драгачевског сабора трубача: Општине Лучани, Центра за културу, спорт и туризам Општине

    Лучани “Драгачево“ Гуча, Месне заједнице Гуча и предтакмичарских трубачких центара

    Србије. Позивамо садашње организаторе Сабора на разговор и договор о још бољој

    организацији Драгачевског сабора трубача, јер Сабор припада народу и трубачима!

    11. ОБАВЕСТИТИ све надлежне организације и појединце, као и јавност о организацији скупа,

    његовим одлукама и наредним активностима.

    12. ПОЗИВАМО све заинтeресоване појединце и организације, да организаторима овог скупа

    у електронском или штампаном облику доставе своја размишљања, предлоге и примедбе за

    још бољу организацију Драгачевског сабора трубача, најкасније до 31. децембра 2011.

    године у циљу објављивања публикације.

    13. ЗАХВАЉУЈЕМО се свим учесницима скупа, организацијама и појединцима који су

    помогли његово одржавање, као и свима, који су нам доставили своје предлоге и понудили

    помоћ за бољи Драгачевски сабор трубача.

    Чувајмо Сабор! Ми од њега немамо ништа вредније!

    Сабор је постао светски – али мора остати аутентичан и наш!

    Организациони одбор:
    ЗАКЉУЧЦИ СА СКУПА РАЗГОВОР И ДОГОВОР

    ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА – ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

    Скуп је одржан 25. октобра 2011. године са почетком у 12.00 сати у сали 2 Дома синдиката у

    Београду уз присуство 150 учесника и гостију, на коме су донети следећи закључци:

    1. ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА je посвећен само народу, трубачима и српској

    народној труби. Зато је основан и ради тога народ на Сабор и долази.

     Из програма Сабора избацити све оно што је естрадно и нема никакве везе са

    трубаштвом;

     Домаћин Сабора и чланови жирија треба да буду истакнути уметници познати код нас и

    у свету, који о Сабору могу са ауторитетом говорити и писати;

     Обавезати све учеснике програма да носе изворне ношње својих народа и крајева за

    време трајања Сабора;

     Са стручним лицима договорити да стара драгачевска свадба носи само изворна

    обележја драгачевске свадбе из 19 века;

     Сви програми Сабора морају почињати у заказано време;

     Финално такмичење трубача вратити у недељу у време када то одговара народу и

    телевизији. У недељу вече, треба да се чује српска победничка труба, као врхунац свих

    догађања на Сабору.

    2. ОРГАНИЗАЦИЈА Драгачевског сабора трубача треба да буде поверена искључиво

    установи културе а не општини, која може само финансирати и помагати Сабор а никако

    организовати. Председник Општине не може бити председник Саборског одбора, јер то

    представља сукоб интереса!

    3. ИЗАБРАТИ уметничког директора Драгачевског сабора трубача, који треба да буде

    стручно лице из области музичко – сценске уметности.

    4. ОБНОВИТИ и наставити рад Културно – просветне заједнице Драгачева, која је

    организовала Први Сабор трубача 1961. године, са циљем обнове, заштите и развоја

    изворних вредности Драгачевског сабора трубача.

    5. ПОЗДРАВЉАМО иницијативу за оснивање Удружења трубача Србије. Помоћи на сваки

    начин даљи рад Удружења трубача Србије у циљу заштите права трубача и развоја

    трубаштва у Србији.

    6. ПОДРЖАВАМО идејни пројекат уређења и опремања “ТРУБАЧКЕ КУЋЕ У ГУЧИ“ Проф.

    архитектуре Божидара – Боже Петровића, за смештај трубачких оркестара на Драгачевском

    сабору трубача. То треба да буде један од главних задатака организатора 52. Драгачевског

    сабора трубача.

    7. ПРИХВАТАМО досадашња Истраживања о Драгачевском сабору трубача у организацији:

    Етнографског института Српске академије наука и уметности из Београда, Еколошког друштва

    Драгачево из Гуче, Туристичке организације Србије из Београда и Филозофског факултета из

    Новог Сада. Помоћи обраду и објављивање досадашњих резултата, као и наставак даљих

    истраживања.

    8. ПОКРЕЋЕМО иницијативу за подизање обележја – споменика песнику

    Бранку В. Радичевићу, једном од оснивача Драгачевског сабора трубача. Сам чин подизања

    споменика песнику, усправио би Сабор, који је поникао и на његовој речи. Сетили бисмо се да

    му је Бранко В. Радичевић удахнуо српску душу, пре педесет година, када то није било

    нимало лако, он је одрешио тај чвор наметнутог страха од аутентично српског, знао је добро

    шта нашем човеку значи труба и шта се крије у том звуку.

    Исто тако, видно обележити и остале осниваче Драгачевског сабора трубача у згради Дома

    културе и Музеја Драгачевског сабора трубача у Гучи.

    9. ПРОШИРИТИ Организациони одбор овог скупа, са новим члановима, који хоће и могу да

    помогну, још бољу организацију Драгачевског сабора трубача.

    10. ИЗРАЖАВАМО жаљење због недоласка на скуп представника садашњих организатора

    Драгачевског сабора трубача: Општине Лучани, Центра за културу, спорт и туризам Општине

    Лучани “Драгачево“ Гуча, Месне заједнице Гуча и предтакмичарских трубачких центара

    Србије. Позивамо садашње организаторе Сабора на разговор и договор о још бољој

    организацији Драгачевског сабора трубача, јер Сабор припада народу и трубачима!

    11. ОБАВЕСТИТИ све надлежне организације и појединце, као и јавност о организацији скупа,

    његовим одлукама и наредним активностима.

    12. ПОЗИВАМО све заинтeресоване појединце и организације, да организаторима овог скупа

    у електронском или штампаном облику доставе своја размишљања, предлоге и примедбе за

    још бољу организацију Драгачевског сабора трубача, најкасније до 31. децембра 2011.

    године у циљу објављивања публикације.

    13. ЗАХВАЉУЈЕМО се свим учесницима скупа, организацијама и појединцима који су

    помогли његово одржавање, као и свима, који су нам доставили своје предлоге и понудили

    помоћ за бољи Драгачевски сабор трубача.

    Чувајмо Сабор! Ми од њега немамо ништа вредније!

    Сабор је постао светски – али мора остати аутентичан и наш!

    Организациони одбор:

    Културно – просветна заједница Србије – Београд

    Друштво Драгачево – Драгачеваца ван и пријатеља Драгачева – Београд

    Еколошко друштво Драгачево – Гуча

  3. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 12. 11. 2011

    DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ

    Ekonomski zločin

    Voljeni Vođa upozorava Srbe da im preti novi udar ekonomske krize. Biće, kaže, teže i strašnije nego pre tri godine! Voljeni Vođa apeluje na sve radne ljude i građane da zbiju redove i strpe se do 2013, kada će Srbija konačno izaći na „ubrzanu liniju ekonomije“.
    Voljeni Vođa pritom podrazumeva da narod, bar onaj njegov dobronamerni, većinski deo, shvata da je oporavak moguć samo ukoliko i posle sledećih izbora on, Veliki Vođa, ostane apsolutni vlasnik sveukupne vlasti u zemlji Srbiji.

    Da se mi odmah razumemo, lepo je to od Voljenog Vođe. Lepo je to što on iz onog svog blindiranog „mercedesa“ (usred krize plaćenog 600.000 evra), brine o svom napaćenom narodu. Lepo je to što nas na vreme upozorava, ako ništa drugo, a ono bar da znamo, da se spremimo, da prištedimo pokoju belu paru za crne dane…

    Ali nije lepo to što Voljeni Vođa prećutkuje svoju krivicu, nikako nije lepo to što zataškava strašnu činjenicu da je Srbija za njegovog vakta postala zaduženija nego ikada u svojoj istoriji. Nije lepo to što Voljeni Vođa pokušava da iza priče o bauku svetske ekonomske krize sakrije epohalnu nesposobnost dosističkih kvazieksperata. Onih koji ovom zemljom evo već 11 godina vladaju po principu: „Seci uši, pa dupe zakrpi, naš je narod navik’o da trpi!“

    Stvar je, dakle, sasvim ozbiljna – pričati o ekonomskoj krizi, a pritom ne spomenuti činjenicu da je Srbija za prve tri godine mandata ove vlade zadužena za još čak šest milijardi evra (!!!), govoriti o nekakvoj ekonomskoj strategiji vlasti, a zanemariti podatak da se Srbija kod belosvetskih zelenaša pozajmljuje tempom od 9,44 miliona evra na dan, odnosno 393.500 evra na sat (!?!), obećavati bolje sutra, a voditi ekonomsku politiku propalog pijanog plemića, nije to samo licemerno, nije to samo bezobrazno, to je, bre, čist zločin! Zločin prema našoj deci i njihovoj deci, zločin prema svima onima koji će morati da decenijama vraćaju kockarske dugove dosističke vlasti!

    Na znam da li me pratite, ali ako znamo da će Srbija i u 2012. morati da se pozajmi za još dve milijarde evra samo da bi finansirala javnu potrošnju (!?!), ako imamo u vidu podatak da od šest milijardi koje smo pozajmili od 2008. skoro ništa nije uloženo u infrastrukturne, kapitalne projekte, ako ozbiljno shvatimo upozorenja stručnjaka da Srbiji na kraju ne gine „grčki scenario“, onda je valjda jasno da je ova zemlja na najboljem putu da umre u smrtonosnom zagrljaju korumpiranih skotova!

    Da, ali šta sad? Ne znam. Stvarno ne znam… Koliko god razmišljao, ne pada mi na pamet ništa pametnije od motke. Govnjive.

    http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/186372/Ekonomski+zlo%C4%8Din.html

  4. Varagić Nikola каже:

    Let3 šokirao Užičane

    V. Lojanica | 11. 11. 2011. –

    Preksinoć u sali Narodnog pozorišta u Užicu, treće večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala – šok, neverica, ali i ovacije.
    Projekat zagrebačkog ITD teatra, Scene „Gorica“ i ljubljanskog „Mini-teatra“

    Publika koja je došla da pogleda „Kiklopa“, zajednički projekat zagrebačkog ITD teatra, Scene „Gorica“ i ljubljanskog „Mini-teatra“, videla je Euripidov antički komad koji je reditelj Ivica Buljan postavio objedinivši primitivizam, orgije, golotinju, pank svirku, ritualni ples, dimne efekte, vulgarne psovke…

    – Antička drama je samo fasada, to na šta Buljan cilja je Hrvatska danas – objasnio je u najavi JPF-a selektor ove smotre Bojan Munjin, pripremajući Užičane za kontroverzni komad.

    Ali teško da je bilo ko, neupućen šta nosi „Kiklop“, znao šta ga čeka na bini, ali i oko nje.

    Priču o jednookom, bahatom gospodaru Etne, koji jede svoje podanike, ne mari za njihove jade, brine samo o svom stomaku, prezire lepo, Buljan je ispričao krajnje nesvakidašnje.

    Što na bini, što među redovima u gledalištu, plesali su goli akteri, sve muški glumci, provokativno se milovali po telu, plazili se posetiocima, simulirali seks, orgije.

    Scene prave perverzije u nekoliko navrata prekidala je sjajna pank svirka riječke grupe „Let 3“ čiji članovi imaju role u ovom komadu, s tim što pevač Zoran Prodanović Prlja tumači lik Kiklopa.

    Jedan od trojice muzičara, Damir Martinović Mrle, binom je defilovao nag, dok su ostali s vremena na vreme scenografiju „kitili“ golim zadnjicama. I ko do tada nije ukačio kakve veze Kiklop ima sa današnjicom shvatio je to u trenutku kada je Damir Martinović na svoj razgolćeni polni ogran okačio sliku hrvatske premijerke Jadranke Kosor.

    Sve vreme binom se širila dimna zavesa, kao oličenje Kiklopovog kotla u kome završavaju neposlušni.

    http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/288805/Let3-sokirao-Uzicane

  5. Varagić Nikola каже:

    ŽELJKO CVIJANOVIĆ: TRIPTIH O „PREOKRETU“, VLASTI I OPOZICIJI ILI ŠTA JE JEDINA ISPRAVNA I POŠTENA POLITIKA

    petak, 11 novembar 2011

    Ako sledeće nedelje uspeju da još jednom izdaju Kosovo i ostanu na okupu, tadićevci će moći u kampanji da srbuju koliko im srce ište

    Olako je data ocena kako je „Preokret“ Čede Jovanovića, Vuka Draškovića i Latinke Perović tek još jedna beznačajna priča u moru sličnih koje se valjaju Srbijom. Taj bizarni savez zaista je beznačajan, ali samo ako ga merimo intelektualnim, moralnim i političkim kredibilitetom njegovih potpisnika. Zato – da odmah odagnam zablude – oni to suštinski nisu ni pisali. Zar neko veruje kako bi se Čeda Jovanović osmelio da napiše da teži „zajednici koja ceni i podstiče znanje, rad i uspeh“, pa da ga neko pita na kojoj se to on konkurenciji, znanju i radu obogatio. Da nije možda izmislio Google ili se okoristio od nekih vrednosti koje ne podležu oporezivanju? Zar neko misli da bi iz Vukova glave mogla da izađe žal što „imamo vlast, ali nemamo državu“; od čoveka koji je dve decenije, kad god je država razbijana, kao Hogar, stajao u prvom redu? Kad bi Latinka Perović, neko sa karijernim rasponom od šefa AFŽ do ideologa jedne rasističke ideologije modernizacije, smela da napiše kako „društvo pokreću vredne ideje“.

    Sve su to, naravno – a i ovo što sledi – citati iz deklaracije „Preokret – Srbiju u Evropu – Evropu u Srbiju“, koju su naši junaci zaključili originalnom idejom da je srpsko odustajanje od Kosova i Metohije i ulazak u EU, makar se ona i raspala dok dođemo na red – „jedina ispravna i poštena politika“. I ta ideja o „jedinoj ispravnoj i poštenoj politici“ – prema kojoj je biti izvan prioriteta „Preokreta“ po definiciji ne samo pogrešno nego i nemoralno, što će reći da je sve izvan Vuka, Čede i Latinke ontološko ništavilo – taj dakle beznadežno rigidni finale ove deklaracije pokazuje šta je ovaj bizarni savez lečenih partizana, lečenih četnika i neizlečivih kolaboranata ujedinilo i šta ih je kvalifikovalo da pročitaju jedan ovakav dokument.

    Deklaracija je, naravno, diktirana u onim ambasadama kojima Jovanovićev LDP – nikad politička stranka u pravom smislu te reči – služi kao grupa za pritisak na vlast, opoziciju i javnost; kojima za isto to služi Draškovićev SPO, otkako je prestao da bude stranka; i u čijem je internacionalizmu evolucija dogmatskog komunizma drugarice Perović pronašla svoje finale, svoj Četvrti Rim.

    I tu smo na onome zašto je ta dekalaracija važna: zato što su je pisali isti oni koji Borisu Tadiću svih ovih dana poručuju da neće 9. decembra dobiti kandidaturu ako stvari oko Kosova ne oposli kako oni žele. Poručuju mu još da sve to nije stvar njegovog izbora jer će – ako već nije dovoljno zainteresovan za kandidaturu, a, za njih, nije ako ne reši Kosovo – videti samog đavola ako malo ne potrudi. Zato mu „preokretaši“ poručuju da „ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji se vodi protiv evropske Srbije“. I šta bi oni drugo mogli da smisle nego da, uz pomoć svojih ambasada i svojih medija, izvedu neku akciju tipa „Okupirajte Borisa“, kao da, nesrećnik, nije već dovoljno okupiran.

    I zato je važan Preokret, kao u onoj staroj fakinskoj igri u kojoj vam priđe neki klinac, za dve glave manji od vas, i zalepi vam šamarčinu, dok petorica njegove braće – koji se tada još nisu zvali Kvinta – stoje iza ugla i čekaju svoj trenutak. Oni dakle – „preokretaši“ – nisu važni po tome što pozivaju Srbiju da krene s njima, jer oni Srbiju ne zovu nigde zato što je suštinski duboko preziru. („Značaj tog datuma pred nama [9. decembra; prim. aut.] Srbija ne razume kao što nije razumela pad Berlinskog zida ili posledice pristajanja na politiku rata i zločina“.) Oni su važni jer pozivaju Borisa da ga kao partnera povedu za ruku ne prema neizvesnoj Evropskoj uniji, već prema jednoj ideološkoj vrednosti („Zato želimo da ujedinimo sve koji su za Srbiju u Evropi, okupljeni oko nje kao jedine ideologije koja danas predstavlja izbor zemlje“), sasvim dovoljnoj za krstaški obračun sa svima koji veruju kako je Kosovo previsoka cena za sve fikcije koje se danas Srbiji nude.

    2.

    Pitanje od jednog dolara glasi: šta će sada učiniti Boris, ovako lepo pozvan, prozvan i opomenut? Ništa, odbio je da potpiše Deklaraciju, što znači da će iz nje prihvatiti sve što bude mogao. Jer Vuk, Čeda i Latinka nisu njegovi neprijatelji, nego sadašnji i budući partneri, saborci dakle. A to što mu prete, ništa lično, zna on da to nije njihovo i da je to samo deo pravila igre, na koju je davno pristao.

    Sve je to već viđeno, ali ima tu i nešto novih momenata. Dok je još imao neki manevar, Boris, kad je donosio parlamentarne deklaracije o Kosovu, nije razmišljao o tome kako će da ubedi svoje, već kako da ubedi opoziciju da glasa za to, što mu je na ovoj skupoći, ako izuzmem Koštunicu, uglavnom uspevalo. Ovaj put, međutim, stvar je išla malo drugačije. Najpre je Boris dobio deklaraciju od onih istih koji su pisali deklaraciju „preokretašima“. Onda je hteo da pokaže da nije štreber, pa je u nju dodao kašiku fraze da „nikad ali nikad nećemo priznati Kosovo“, kašičicu Rezolucije 1244 i prstohvat Ustava. Naravno, odmah je Čeda vrisnuo da ga nebo čuje kako on nikad, ali nikad neće glasati za to. Potom je Borko – srpski leteći diplomata, neka vrsta našeg Dika Holbruka, s tom razlikom što su Srbi od Dika ponekad ponešto i dobijali – krenuo da sa tom deklaracijom lobira po vladi. Borkovo pregovaračko umeće sastojalo se u tome da, kad dođe kod Marka i ubeđuje ga, glavni argument mu bude da je Janko već pristao i da bi Marku bilo glupo da ostane usamljen. A onda dođe kod Janka, kome kaže to isto, samo za Marka.

    Koliko je Borko bio uspešan, pokazalo se odmah, budući da se deklaracija Vuku J. toliko dopala da je iste večeri zgodio na infuziju na VMA. Ivici Dačiću još više, pa se u četvrtak na vladi nije ni pojavio, dok je svojim ministrima zabranio da glasaju. Onda je Borko na vladi podneo izveštaj i objasnio ministrima koliko na Severu Kosova dobro stojimo, samo još da usvojimo deklaraciju, a sve ostalo će on. Potom se za reč javio Oliver Ivanović i rekao da mu se to ne dopada, na šta je Mirko Cvetković – a ko bi drugi – rekao da ta jebena deklaracije uopšte nije na dnevnom redu i sklonio je sa puškometa. Na kraju, u petak su se dogovorili poslanici vladajućih stranaka sa Kosova – svet koji mora negde i da se vrati posle glasanja za deklaraciju – da će otkazati poslušnost i da neće glasati za taj papir. I tako je cela stvar sa sve Borkom ostala da sačeka Borisa iz Ukrajine, da pokuša on.

    Reklo bi se da Boris ipak ima malo jače argumente od Borka. On će ih sve okupiti i kazaće im dve stvari. Prvo, šta su mu pravi pisci deklaracije „preokretaša“ rekli da će mu se desiti s njim, s vladom, s Vukom J. i Ivicom, sa kosovskim poslanicima, sa kandidaturom i izborima, i svim što im je srcu milo. I, drugo, podsetiće ih na sve što zna o njima, odnosno da sve ono čime njemu prete stranci on može da obavi s njima. I postićiće dve stvari – rezoluciju će izglasati i vlada će ući u mesec dana koje neće moći da preživi. Zašto?

    Borisu 9. decembra treba kandidatura po svaku cenu. Jer, ako kandidaturu ne dobije, nije reč o tpme da on bez nje ne može da dobije izbore, on na izbore ne može ni da izađe jer na njima, uprkos svojim marketinškim stahanovcima, neće imati o čemu da priča. E sad, što se Srba tiče – o onim na Kosovu da i ne govorim – njima kandidatura ne znači ništa jer njome ništa ne dobijaju. Sa druge strane, da bi Boris dobio kandidaturu, on Srbima mora da otme još nešto što im mnogo znači. O Kosovu je reč. Kad se sve to stavi u jednačinu, dobijamo sledeće: ono što će 9. decembra za Borisa biti dobitak za Srbe će biti poraz. I obratno: što za Srbe bude pobeda, za Borisa će biti poraz. Ima li jačeg dokaza da Srbi u ovom trenutku nemaju većeg neprijatelja od Borisa i da on nema većih neprijatelja od sopstvenog naroda. Malo čudna situacija za nekog političara koji uskoro izlazi na izbore, zar ne?

    Naravno, u takvoj situaciji i Vuk J., i Ivica, i kosovski poslanici moraće da sednu i razmisle koliko su s Borisom zapravo zabrazdili, i ima li za njih života posle njega. Nije tu reč, naravno, o njihovom stavu prema Kosovu, utoliko pre što Čeda, Mlađa i ono krilo Borisove stranke koje bi za pola sata završilo to dole sa Srbima i barikadama sebi uopšte ne postavljaju pitanje mogu li takvu svoju poziciju da prežive. I u pravu su, nije tu više najveći problem Kosovo, već praćenje Borisa, čoveka koji je hteo i Evropu i Kosovo, i sa strancima i sa narodom, i sa Rusima i sa Amerima, i sa Nebom i sa Paklom. Reč je o praćenju čoveka koji je, čak i kada je bio odlučan, svoju politiku postavio tako da on, pošteno govoreći, niti pred strancima ima ijedan dobar argumet za Kosovo, niti pred Srbima ima ijedan dobar odgovor za Evropu.

    Zato će on pokušati da ubedi svoje partnere – od Čede i Vuka D. (u kakvom je Boris problemu najbolje govori to što mu je i on postao za nešto važan) do Ivice i poslanika. Prvo, da su na istom brodu i da će biti teško da on potone, a oni ostanu da plutaju. I, drugo, ponudiće im da svi zajedno složno izdaju još jednom, a onda, kad dobiju 9. decembra kandidaturu, da zvanično otvore izbornu kampanju u kojoj će svi zajedno da srbuju do mile volje.

    I onda? Onda će da naprave najneverovatniju koalicionu ekipu u istoriji sveta, ekipu za koju će i ova današnja vlada da izgleda kao čvrst ideološki savez. Dakle, ako sledeće nedelje zaista svi zajedno izdaju Kosovo poslednji put, biće to ozbiljan faktor međusobne kohezije, biće to svet kome nema nazad. Tada će Vuk D. moći da bogoradi o Evropi do mile volje. Čeda više neće da promiviše „nove vrednosti“, nego će postati „nova vrednost“ sama. Mlađa će moći da Mirka da nabija kolac i da ga nosi po binama. Rasim će biti još bolji čovek nego pre. Boris će sve koji ga optužuju da je ni voda ni vino uveriti da je i voda i vino. Vuk J. će moći da postane Vojvoda Vuk i, ako mu je volja, da organizuje gerilske trojke po Kosovu; Ivica će izbornu kampanju moći da započne i pod lipom u Požarevcu ako želi. I svi skupa poručiće vam da niko ne sme da vas bije jer oni su vaša sudbina i, ako neko treba da bije, to su oni, ovako ujedinjenji i nezaobilazni.

    Nije to šala: ako uspeju da odigraju još ovaj put protiv Kosova i to prežive na okupu – govorim o temi koja u srpskoj politici nikoga nije odnela do zvezda, a mnoge je ostavila bez glave – oni će fingirati celu političku scenu. Šta god da vam se bira moći ćete da birate među njima. Hoćete Evropu? Evo vam Vuka D. i Čede! Hoćete Kosovo? Ima li ga igde više nego kod Vuka J. i Ivice! Hoćete oboje? Samo priznajte sebi da je moguće, i Boris je već tu! Hoćete hleb? Svi su oni hleb!

    A opozicija? Zar da zaokružite Tomu, pa da vam deca opet idu u Vojsku! Voju? Koji će toj deci u vojsci da utrpa bojevu municiju i pošalje ih na to isto Kosovo? Za radikale? Gomilu frikova, od kojih svaki zna kako se koristi kalašnjikov i nijedan kako da uključi i-pod. Za Dveri? Crkvene miševe koji veruju da su pederi razapeli Hrista! Ajte molim vas, tadićevci su ponuda, i samo oni. Jer, kad oni brane Kosovo, to ne košta ništa. Kad ga brani Voja, mogao bi neko i da se povredi. Kad oni obećaju Evropu, nema Evrope, ali niko i ne strada (pogledajte kako se gine kod Hrvata), a ne da vas vodi Toma, s kojim je jednako neće biti a, neko bi mogao i da strada iza rešetaka. Kad onu obećaju hleb, hleba nema. Kad ga obeća opozicija, neko će i da umre od gladi.

    I upravo u tome je stvar: ova skupštinska deklaracija pokazaće ko je gde. Ako Boris okupi celu svoju ekipu iza poslednje prodaje Kosova za obećanje Evrope, došao je do izbora. Ako je ne okupi, izbori su došli po njega. Ako sledeće nedelje ostanu svi zajedno, biće to „jedina ispravna i poštena politika“, baš kao što piše u deklaraciji „Preokreta“, i sve što ostane izvan nje biće izvan smisla, izvan morala i, konačno, izvan ljudskosti.

    3.

    I kada se sve to dogodi, kada se uloge podele i kada se vidi ko je gde, pred opozicijom će ostati samo jedan posao. Da oni među njima koji žele da vladaju kažu da li bi im u tome smetalo malo politke; i da oni koji žele da vode politku, pokažu da li bi im u tome smetalo ako bi pokazali malo želje da vladaju. Ako je odgovor i jednih i drugih „ne“, ostalo je stvar dogovora i tehnike. Ako nije, nije van pameti da bi „jedina ispravna i poštena politika“ zaista mogla da postane i jedina politika.

    http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-triptih-o-preokretu-vlasti-i-opoziciji-ili-sta-je-jedina-ispravna-i-postena-politika.html

  6. […] Србија данас, Последње искушење […]

  7. […] Србија данас, Последње искушење […]

  8. […] Србија данас, Последње искушење […]

  9. Varagić Nikola каже:

    Zvezda NBA pomaže deci oboleloj od Batenove bolesti

    Miličić pravi koncert za decu

    A. Bakić, J. Odabašić | 15. 11. 2011. –

    Zvezda NBA i veliki humanista Darko Miličić, koji se trenutno s porodicom odmara u svom rodnom gradu Novom Sadu, organizuje veliki humanitarni koncert 27. novembra u hali Spensa. Košarkaš Minesote želi da pomogne onima kojima je novac najpotrebniji za zdravlje.

    – Zasad su nastup potvrdile brojne nove i stare face iz „Zvezda Granda“, „Frajle“, trubači koji prate „Balkaniku“, a posle svih tih trubača i brže muzike, za kraj nastupa „Garavi sokak“ kako bi malo spustili loptu – priča Darko za „Blic“ i dodaje:

    – Očekujem jedan lep koncert i lepu žurku. Novac sakupljen od humanitarnog koncerta biće namenjen deci oboleloj od Batenove bolesti. Ta bolest iziskuje puno novca, i deca su konstantno na nekim terapijama, i pored sve pomoći koju dobijaju uvek im treba više novca – kaže taj poznati košarkaš.

    Ideja da se bavi humanitarnim radom javila se tako što je Darko osetio potrebu da pomogne bolesnoj deci, i kako kaže, veoma je teško organizovati humanitarnu akciju u Srbiji, jer veliki broj ljudi odbija da pomogne, jednostavno ne želi.

    – Hvala bogu, uspeli smo da skupimo određen broj muzičara koji žele da dođu, da pomognu, a oni koji ne žele neka im to ide na čast. Želim unapred da zahvalim svima koji pomažu ovu akciju – priznaje Miličić, koji je sada prvi put posle deset godina u Srbiji, a kada je u Americi, nedostaje mu sve i svašta:

    – Od hrane, do prijatelja, porodice… sve mi nedostaje. Lepo je tamo, ali nedostaje mi sve. Mada se sve to mnogo lakše podnosi sada kada imam suprugu i dečicu, ranije, dok nisam imao porodicu, živeo sam za trenutke kada ću doći u Srbiju kod svojih – iskren je košarkaš Minesote.

    Koliko Darko voli svoju zemlju, dokaz je i činjenica da bi voleo da decu školuje ovde:

    – Minesota je jako hladna, tako da su i deca zatvorena tamo, retko izlaze napolje, što svakako nije dobro. Kada završim karijeru, doći ćemo u Srbiju da živimo, pa će deca krenuti ovde u školu – kaže priznaje Miličić.

    http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/289571/Milicic-pravi-koncert-za-decu

  10. […]  Србија данас, Последње искушење […]

  11. […] Србија данас, Последње искушење […]

  12. Varagić Nikola каже:

    20. 11. 2011

    PRESS

    Novi vek

    Ako je već Ivica Dačić neko od koga zavisi formiranje vlasti, ako su pljačke i ubistva postali toliko učestali da u novinama nisu tema nego vest, onda je valjda potpuno normalno da Marko Milošević uz dens hitove đuska u separeu diskoteke kao nekad u požarevačkoj „Madoni“.

    Oslobađajuća presuda sinu nekadašnjeg predsednika nekadašnje SRJ i ne treba mnogo da tangira sve one koji se još uvek sećaju kako se stvarno živelo devedesetih. Jer to je sudbina očekivana od trenutka kada je krokodil ušao u srpsku Vladu. Onaj na majici ministra Mrkonjića, koji sada može da govori da su vlade Mirka Marjanovića bile efikasnije od ove današnje i da se hvali kako provocira predsednika sa „pet M“.

    Da sveopšti povratak u devedesete nije samo izanđala poštapalica, pokazuje i Vuk Drašković i njegov novi salto mortale.

    Ali, to sve i nije toliko važno. Više zabrinjava opasnost da oni koji na to mogu da utiču ne ponove prve greške u koracima koje je početkom devedesetih pravio Milošević. On nije razumeo šta znači rušenje Berlinskog zida i mislio je da na nas to ne utiče. Tako i danas, kada u Briselu govore o prvoj i drugoj ligi EU, naši funkcioneri kažu da to na nas ne utiče. Ili žele da primire javnost, ili ne shvataju da dolazi do nove raspodele karata i da se Evropa i svet vraćaju na početak veka. Ideja o prekomponovanju EU je vraćanje u vreme kada nekoliko evropskih sila diktira razvoj manjih evropskih država.

    Ako Rusija „ozbiljno razmišlja“ o raseljavanju 20.000 Srba sa Kosova, ako se u američkom Kongresu na sav glas debatuje o promenama granica na Balkanu, to znači urušavanje svega onog što je posle Drugog svetskog rata predstavljalo principe globalnog poretka. A mali narodi se posle procesa globalnih integracija ponovo bore za svoj suverenitet, kao krajem 19. i početkom 20. veka.

    Ponovo su na Balkanu međunarodni protektorati, a Evropa se deli u blokove. Samo se sada bore za ekonomsku nezavisnost. Metode su drugačije, ali principi su isti. I zato će možda rasplet svetske krize da se sprovede kroz neki globalni sukob koji ćemo zvati prvi svetski ekonomski rat. Ali, na nas to ne utiče. Daleko je sve to. Naš domet je povratak u devedesete.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/187896/Novi+vek.html

  13. […] Србија данас, Последње искушење […]

  14. […] Србија данас, Последње искушење […]

  15. Varagić Nikola каже:

    SPC: Mantija i uz rokenrol

    Rade DRAGOVIĆ | 11. decembar 2011

    U Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi sve brojniji sveštenici i monasi koji se smatraju nosiocima novog duha. Očekuje se da odgovore na pitanja koje novo vreme stavlja pred sveštenstvo.

    SVEŠTENIKA koji sluša rokenrol, monaha koji oblači maskirnu uniformu ili vladiku koji se opušta svirajući gitaru, većina pravoslavnih vernika u Srbiji doskoro nije mogla ni da zamisli. Episkope kruševačkog Davida (Perovića), remezijanskog Andreja (Ćilerdžića) i lipljanskog Jovana (Ćulibrka), međutim, ovakvi spojevi ne čude. Ova trojica arhijereja, zajedno sa nizom sličnih monaha i sveštenika, makar po svojim zanimljivim biografijama i interesovanjima, smatraju se nosiocima novog duha u SPC.

    Nova lica u vrhu Srpske crkve, kojima su vladičanske insignije poverene na ovogodišnjem majskom saboru, u crkvenim krugovima poznata su ne samo po svom obrazovanju već i po energiji i otvorenom načinu razmišljanja. Slične osobine krase i desetine monaha i sveštenika. Nije tajna da se od ovih ljudi očekuje da pripreme odgovore na pitanja koje vreme postavlja crkvi, a koja su proteklih godina izostajala.

    Među novim vladikama najviše pažnje javnosti privuklo je ustoličenje episkopa lipljanskog Jovana. Razlog za to je biografija ovog arhijereja, u kojoj je mesto našla duhovnost, književnost, rokenrol, savremene tehnologije, ali i – vojska. Profesor književnosti i južnoslovenskih jezika, rezervni je podoficir Vojske Srbije i padobranac 63. padobranske brigade. Osamdesetih godina prošlog veka bio je uključen u alternativne umetničke pokrete na liniji Skoplje – Niš – Zagreb – Ljubljana i svakako je jedan od najzanimljivijih tumača nacionalne i globalne pop kulture.

    Vladika Jovan važi za vrsnog poznavaoca muzike, a muzičkom kritikom bavio se u časopisu “Ritam”. Posebno interesovanje gaji za muzičko-sociološka tumačenja muzike grupa “Džoj divižn”, “Perl Džem”, “Dženezis”, kao i filozofiju nihilizma, koja je sastavni deo njihove muzike.

    Za vrhunskog intelektualca i čoveka širokih vidika smatra se i novi vladika kruševački David (Perović), koji je i profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U životopisu ovog teologa upisano je i da se bavio studijama književnosti, ali i filmskom i TV režijom. Pažnju javnosti izazvalo je njegovo delo posvećeno biću kiča i šunda.

    Za svetskog čoveka važi i novi vikarni vladika remezijanski Andrej. Rođen je u Nemačkoj, govori više stranih jezika, a, osim kao bogoslov, poznat je i po angažmanu na saradnji SPC sa drugim crkvama. Manje je, međutim, poznato da je odličan poznavalac crkvenog pojanja, ali i da svira gitaru.

    Veza sa muzikom zaštitni je znak i oca Gerasima, igumana manastira Đurđevi stupovi. Zahvaljujući svojim ljubavima iz mladosti – rok muzici i fudbalu – ovaj monah vezao je za sebe veliki broj mladih iz ovog kraja. Ispovedanje vere na jednostavan i moderan način, ali i topla reč i ljubav prema svim ljudima, učinila je oca Gerasima omiljenom ličnošću i kod hrišćana i kod muslimana.

    Na svoj način pravoslavlje ispoveda arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina. Iako stariji od 60 godina, svoje pouke pastvi otac Gavrilo upućuje na četu, skajpu, “Fejsbuku”, gde ima više od 2.000 prijatelja.

    Neobičan je i đakon Nenad Ilić. Posle romana “Carigradski drum”, posvetio se snimanju dokumentarnog TV serijala na temu smisla i značaja ikone u pravoslavlju.

    JEDINSTVENI STAV

    U PATRIJARŠIJI SPC kažu da je crkva puna ljudi koji svojim vrlinama i načinom života predstavljaju pravoslavlje i Hristovu nauku. To je i razlog što se u vrhu crkve nerado koriste izrazi “novi ljudi”, “savremeni duh” ili “moderna shvatanja”.

    – Svaki arhijerej, kao i vernik, deo je jedne celine – crkve – kažu u Patrijaršiji. – I pored toga što nas ponekad optužuju za konzervativizam i zatvorenost, svaki episkop ima pravo na svoj način razmišljanja, sopstveni stav, ali to nikada ne utiče na sabornost i jedinstveni duh crkve.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:357205-SPC-Mantija-i-uz-rokenrol

  16. […] Србија данас, Последње искушење […]

  17. […] Србија данас, Последње искушење […]

  18. Varagić Nikola каже:

    PODGORICA 21. 12. 2011

    PRESS CRNA GORA

    INTERVJU – Perfekt Strendžer

    Perfekt StrendŽer, crnogorski anonimni internet intelektualac, forumaŠ, Fejsbuk kritiČar…
    Opozicija mora izaći iz Parlamenta!

    Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocijenog vremena i odložio trenutke demokratizacije. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta što prije i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.

    Perfektni Stranac je internet intelektualac. Bez trunke ironije i cinizma. Naprotiv. Riječ je o čovjeku koji je zauzeo svoje mjesto u beskrajnom prostoru virtuelnog svijeta, makar što se tiče Crne Gore. Čovjek koga mnogi „realni“ intelektualci, koji se „potucaju“ po internet prostorima znaju, čitaju i prate, iako pojma nemaju o kome je riječ. Zar je i bitno kada je on u pitanju?

    Perfekt je dokaz da anonimnost ne mora da bude nedostatak. Ne mora da bude razlog za kritike tipa – svako danas može da ima svoj stav, svako danas može da učestvuje u javnom životu ili – anonimnost je bježanje od odgovornosti. Ima istine, međutim, moj sagovornik je dokaz suprotnog – postoje i oni koji, iako anonimni, mjere svaku riječ, ne zloupotrebljavaju bezimenost i pišu sa punom svjesnošću o posljedicama napisanog.

    Pričam sa njim, putem Fejsbuka, o Crnoj Gori.

    Kako bi definisao dvodecenijsku vladavinu Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista?

    – Ukratko, ovom zemljom vladaju transformersi. U proteklih dvadeset godina prisustvovali smo neumornoj djelatnosti preoblačenja košulja uvijek iste garniture ljudi koja nema ideologije, već je, vodeći računa isključivo o sopstvenim interesima, od komunističkih, preko ekstremno nacionalističkih, došla do neoliberalnih pozicija, uz ponovno vraćanje ekstremnom nacionalizmu, ali drugog predznaka, i tako u krug (a sve to uz odgovarajuću dozu demagogije i populizma). Za sve to vrijeme ova vesela družina je imala prevashodni cilj praćenja tragova novca (obično prljavog). Njihov šef Milo Đukanović je vremenom uspostavio tip diktature koja se u literaturi često naziva kleptokratskim režimima. Osnovni motiv kleptokrata je punjenje sopstvenih džepova i nuđenje usluga građanima u minimalnoj mjeri, tj. onolikoj kolika je dovoljna za opstanak na vlasti. Dakle, čisto da bi se održao neki privid o težnji ka uspostavljanju demokratskog društva.

    Da li postoji nešto pozitivno kada je riječ o političkoj biografiji tog čovjeka i te partije?

    – Pa, zavisi iz kog ugla posmatramo situaciju. Ako je posmatramo iz ugla najbližih saradnika, rođaka, kumova tog čovjeka, i čitave one armije partijskih poslušnika koji imaju bilo kakvu vrstu privilegija od strane režima (kao što je neplaćanje računa za struju, prvenstvo prilikom zapošljavanja, protežiranja u okviru institucija i razne druge beneficije koje proističu iz korupcionaških djelatnosti) – njegov način bavljenja politikom se svakako može ocijeniti uspješnim. S druge strane, objektivan pogled, koji odgovara stanju koje preživljava ostatak društva, ne uočava u Transformersima samo lopove, već i kreatore podjela na ovim prostorima, učesnike u ratovima i moguće generatore budućih nemira. Takav moralni talog na vlasti se nikada nije ranije javljao na ovim prostorima, po mom mišljenju. Dakle, objektivan odgovor na postavljeno pitanje bi bio: „Ne, ništa.“

    Očekuješ li u skorijoj budućnosti smjenu vlasti u Crnoj Gori?

    – Očekujem. Naše društvo jeste po mnogo čemu specifično, plemenska svijest, podanički mentalitet i neke druge stvari su generisale taj nesrećni fenomen nesmjenjivosti vlasti mirnim putem (na izborima), ali mislim da bismo „prevazišli same sebe“, ako bismo dopustili kleptokratama da se još dugo održe, uz ovako oštru ekonomsku krizu i sve sićušniji „plijen“ koji moraju razdijeliti između sebe. Režimlije će se svakako podijeliti, ta podjela je dobrodošla jer će ubrzati vremena demokratizacije, a demokratske snage treba da idu svojim putem, uz sagledavanje političke upotrebljivosti eventualnih režimskih svjedoka-pokajnika.

    Često komentarišeš slične teme, pa ću te pitati – koji je najbolji način da Crna Gora uđe u društvo demokratskih zemalja, koje su promijenile vlast? Kako promijeniti vladajuću garnituru?

    – To je način suprotstavljanja demokrata diktatorskim režimima. Dakle, koordinisani ulični protesti svakako moraju predstavljati prvi korak, dok bi krajnji razvoj situacije morao dovesti do manifestacija građanske neposlušnosti. To je teorija. Međutim, kod nas je situacija kudikamo komplikovanija, a ta složenost proističe iz izuzetne podijeljenosti društva koju je vlast prouzrokovala (a koju su pratile, između ostalog, i politike diskriminacije na nacionalnoj osnovi), i koja se odražava i na antirežimske snage. To je veliki problem, ali ne i nerješiv.

    Šta misliš o crnogorskoj opoziciji? Pojedinačno, po partijama.

    – Mislim da su njeni učinci katastrofalni. Treba naglasiti da su svi opozicioni lideri u raznim situacijama učešće na izborima okarakterisali kao farsu. Ispravno su utvrdili da je režim pokrao apsolutno sve dosadašnje izbore, uz upotrebu „institucija“, ANB-a i kriminalnih struktura. No, pored svega toga, opozicija i dalje prihvata „tekovine“ tih krađa i tako pruža režimu legitimitet. Pored svega rečenog, mislim da je suštinski pogrešno poistovjećivati tu opoziciju s režimom, i da je takva priča najljepša muzika za kleptokratske uši („svi su isti – besmislene su promjene“). Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocjenog vremena i odložio trenutke demokratizacije unedogled. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta, što prije, i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.

    Šta misliš o formiranju širokog nadstranačkog fronta koji bi zagovarao spajanje svih zdravih segmenata društva sa ciljem smjene vlasti?

    – Izvjesno vrijeme insistiram na tome da se mora ostvariti jedna široka koalicija, po samoj prirodi stvari heterogenih činilaca, čiji će zajednički interes da bude pad režima, demokratizacija društva, pravna država, ostvarivanje ljudskih prava u svakoj društvenoj sferi, pokušaj prevazilaženja podjela, ostvarivanje koncepcije države kao građanskog servisa, itd. Naravno, kada govorim o širokoj koaliciji u okviru koje će se, za početak, tražiti neki najmanji zajednički sadržaoci – ne mislim da u nju može ući baš sve i svašta. Demokratska orijentacija pojedinaca, poštovanje različitosti i ljudskih prava su među osnovnim preduslovima za učešće u njoj. To je izuzetno složena misija, ali ne i neostvariva. Tu će biti mjesta za studente i sve radne kategorije koje jedva sastavljaju kraj s krajem, političare, intelektualce, NVO, medijske predstavnike. Takvi, masovni protesti, uz istovremeno formiranje paralelnih institucija, Vlade u sjenci, i konstantno denunciranje nedemokratskih režimskih politika evropskim institucijama i međunarodnim organizacijama, mogli bi dovesti do nečeg konkretnog.

    Erp je nakon toga postao jedna od ikona američke istorije i popularne kulture. Život mu je predmet brojnih knjiga, filmova, stripova i TV serija.

    Kako komentarišeš čitavu aferu „Listing“, tj slučaj u vezi sa listinzima razgovora prema kojima su premijer Lukšić i ministar vanjskih poslova Roćen 2008. godine komunicirali sa Darkom Šarićem?

    – Da su ti listinzi autentični, ne bi bilo ničeg iznenađujućeg, uz sve dosad rečeno. Opet, vlast tvrdi da se radi o falsifikatima. Bilo kako bilo, u trenutnoj situaciji nemoguće je doći do istine: čitam u medijima da je „do tog zaključka Tužilaštvo došlo na osnovu dokaza koje su im dostavili Uprava policije, Telenor i crnogorski Telekom“. To je kao da vam kažu: „Režim je došao do zaključka na osnovu dokaza koji im je dostavio režim, režim, i na kraju – režim.“ Besmisao.

    Kako gledaš na aktuelna studentska dešavanja? Šta bi savjetovao studentima?

    – Studentima bih prije svega savjetovao sljedeće: osim zahtjeva koje su ispostavili, a koji se tiču prije svega njih kao društvene kategorije, a polazeći od pretpostavke da je kod nas već dvije decenije na vlasti diktatorski i mafijaški režim – osnovni studentski zahtjev treba da bude smjena takvog režima. Studenti su, kao društvena kategorija sa posebnom odgovornošću, obavezni da učestvuju u procesu demokratizacije društva. Kao studentski predstavnici u protestima ne smiju figurirati formalni članovi režimskih stranaka.

    Svjedoci smo vremena u kojem važnu ulogu u političkom životu ima internet i društvene mreže. Kakav je crnogorski internet prostor? Možeš li opisati glavna stjecišta, probleme i aktere tog virtuelnog prostora crnogorske stvarnosti?

    – Pojava interneta je svakako donijela revoluciju u političkom ambijentu, kao i u mnogim drugim oblastima. Brzina postaje odlučujući faktor, događaji se komentarišu u „realnom“ vremenu, političari su u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa komentatorima. CG ima malo portala, ali se na njima često vode interesantne diskusije koje mogu imati uticaja na realnu politiku. Problem je, kao što je opštepoznato, cenzura, a u nekim slučajevima i nedostatak cenzure.

    Zbog čega anonimnost?

    – U mom slučaju, rekao bih da se prije svega radi o spletu okolnosti, a vjerovatno i o skromnosti. Mišljenja sam da je stvarni identitet osobe, u raspravi koja se vodi ad rem a ne ad hominem, u suštini nevažan. Svakako, za režimske „institucije“ nije nikakav problem da saznaju ko se nalazi iza pseudonima. Što se mene tiče, to pitanje ne smatram značajnim, budući da nijesam javna ličnost.

    Bivši premijer, Milo Đukanović, političkim protivnicima i neistomišljenicima zaprijetio je deratizacijom. Interesuje me da li si zbog straha od takve vrste istrebljenja prešao u internet anonimnost?

    – Pa, Laki je malo nervozan i svi mi strašljivi miševi moramo da se povučemo u rupice i drhteći iščekujemo upotrebu oružja za masovno uništenje.

    Da li mi možeš reći nešto više o sebi? Ko je Perfekt Strendžer?

    – Perfekt Strendžer je građanin koji vjeruje da će na ovim prostorima, i pored višedecenijskih tužnih iskustava, demokratija zakucati na vrata građana. Nijesam jedini, ima nas dovoljno.

    Vajat Erp

    Vajat Erp, čovjek čiju fotografiju, kao Fejsbuk profil, koristi naš sagovornik, bio je američki farmer, vozač kočija, lovac na bufalo bikove, policajac u mnogim gradovima na granici američkog Divljeg zapada, kockar, vlasnik saluna, rudar i bokserski sudija.

    Najpoznatiji je po tome što je, zajedno s Dokom Holidejem i svoja dva brata sudjelovao u znamenitom obračunu kod OK korala kao i u poslednjoj Erpovoj osveti.

    Marko Milačić

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/crna_gora/story/193815/Opozicija+mora+iza%C4%87i+iz+Parlamenta!.html

  19. […] Србија данас, Последње искушење […]

  20. […] Србија данас, Последње искушење […]

  21. […] Србија данас, Последње искушење […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: