ŽELJKO CVIJANOVIĆ: U ZEMLJI IZVRNUTOJ NAGLAVCE JEDINA ELITA JE PODZEMLJE

Nestala je i poslednja senka sa biografije Radeta Terzića (48) – u postrevolucionarnom sleganju Petog oktobra glavnog tužioca beogradskog, kasnije advokata. Istina, uvek je bilo sasvim dovoljno onih koji su znali da na ovom stubu petooktobarskog društva nema ni najmanje pukotine: u Srbiji, gde se kvalitet advokata obračunava prema tome koga zna, a ne šta zna, advokatu Terziću nije falilo klijenata. Čak i u vreme dok mu je visila senka teške krivice nad glavom, bivalo ga je i u politički veoma osetljivim procesima (Afera kofer), tamo gde kredibilitet branioca ne bi trebalo da je bez značaja. Za to vreme bio je i društveno aktivan čovek koji je – prema priznanju samog Jove Kapičića – ovog najstarijeg živog srpskog jakobinca doveo na noge najmlađem – Čedomiru Jovanoviću. Ne zna se da li je Terzića i Kapičića zbližila situacija dvojice najnevinije optuženih beogradskih Crnogoraca ili zajedničko uverenje da „neke tajne treba treba poneti i u grob“ – što obojica pominju u svojim izjavama – tek Terzićevo dovođenje Kapičića na Glavni odbor LDP događaj je uspostavljanja transistorijskog kontinuiteta, ravan odlasku Vladimira Nazora u partizane.

Optužen da je krajem 2001. iz pritvora nezakonito pustio ubice Zorana Đinđića, Terzić je, dva dana uoči Nove godine, pred sudom u Smederevu oslobođen krivice. Reformisanom pravosuđu pošlo je za rukom ono za šta staro, nereformisano, nije imalo snage: sudsku potvrdu nevinosti dobio je čovek optužen da je iza rešetaka izvukao članove zemunskog klana i time na posredan način 16 meseci kasnije omogućio atentat na Đinđića.

Kako je sud utvrdio da je Terzić  u toj stvari posve nevin, a nije utvrdio ko je kriv, taj odgovorni posao ostavljen je, po svoj prilici, medijima, četvrtoj grani vlasti u Srbiji. Ima li jačeg razloga da hronično moralno osetljivi zaštitnici Đinđićevog lika i dela sada ustanu i pokrenu javnost? Hoće li notorni „Insajder“ na B92 objaviti do sada nepoznate podatke koji Terzića dovode u vezu sa zemunskim klanom? Šta će Biljana Srbljanović, Majka Hrabrost petooktobarske Srbije sa međunarodnom reputacijom, ostaviti na Tviteru o srpskom pravosuđu? Kako će advokat Srđa Popović, zastupnik prava na istinu Đinđićeve majke i sestre, zaurlati da ga nebo čuje? Probudiće se lakosana savest srpskih novina i nevladinih organizacija, koje godinama ne daju da iver padne na Đinđićev život, zasipajući ga u toj odbrani sopstvenim balvanima dok mašu njime kao batinom, neprestano šireći spisak učesnika političke zavere koja ga je ubila?

(…)

Priroda suda, međutim, nije u tome da Terzića osudi ili oslobodi, već da utvrdi istinu. Da li je sud u Smederevu utvrdio istinu? Znamo li posle presude nešto više o tome ko je sve upirao da Spasojević i drugovi budu oslobođeni? Ne znamo! Znamo li nešto o tome zašto je Jovanović posećivao Spasojevića u zatvoru? Ne znamo? Da li su njih dvojica zaista u oktobru 2001. razgovarali telefonom? Ne znamo! Koga je slušao Terzić? Nemamo pojma! Da li je oslobađanje Lukovića zaista bio jedan od uslova za prekid protesta Crvenih beretki? Ne znamo! Zašto su svedoci na suđenju menjali iskaze? Zbog šećera u krvi!? Zašto je sud vukao proces u zastarevanje? Ne znamo! Da li je nevino optuženi Terzić skinuo senku sa sebe i (p)ostao ugledan član društva, čovek kome ni izbirljivi Jovo Kapičić ne bi odbio vožnju na slobodnu teritoriju – Glavni odbor LDP? Naravno!

(…)

Kao tačku na „i“, stvar je, desetak dana posle pravedne presude Terziću, betonirao državni sekretar Slobodan Homen obaveštavajući javnost o jednom velikom uspehu njegove vlade. Naime, kaže Homen, za njegovog vakta postignuti su najveći rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i, prvi put posle 20 godina, Srbija nema „šefa podzemlja”. Da li je moguće da je podzemlje razbila vlast koja je zajedno sa podzemljem izvela svoju revoluciju? Da li to znači kako je revolucija pojela svoju decu iz podzemlja?  

Naravno da ne. Tačno je da su neki krupniji mafijaški bosovi uhapšeni, da su neki naterani na beg. Ali je tačno i da su cene heroina na ulici niže nego ikad, što znači da je svaka akcija protiv nekoga iz podzemlja vođena ili za račun nekog drugog iz podzemlja ili pod pritiskom stranaca, tako da su na mesto razbijenih grupa dolazile nove i da se kriminalno tržište nije smanjivalo, nego se za ovih 11 godina samo širilo. Umesto toga, tačno je da bi prava akcija protiv bosova podzemlja desetkovala vladu u čije ime Homen govori, kao što bi desetkovala i dobar deo medijske elite. I kao što je, konačno, tačno da bi prava akcija pokazala akvizicije podzemlja u vlasti – ko je kome davao keš, ko je koga slao na more, ko je kome finansirao banku, ko je kome omogućavao pranje novca kroz privatizacije i ko se kome zakleo na omertu. Ništa nam o tome nije rekao Homen, osim da je razbio mafiju, kao što nam ništa nije rekao sud u Smederevu, osim da je Terzić nevin.

Ali u jednom je Homen u pravu. Nema više  ni bosova ni podzemlja u trenirkama, sa zlatnim krstovima na grudima i belim patikama koje svetle na petama. Takvih je danas pun Centralni zatvor i svi su uglavnom krivi zato što su uhvaćeni na ulici sa 15 grama heroina u džepu. Pravo podzemlje je evoluiralo, njegovi šefovi izgledaju kao iz modnih magazina, redovno daju intervjue u kojima se diče svojim uspesima, zalažu za pravnu državu i upućuju svoje simpatije koalicionim partnerima. Podzemlje danas vode bele kragne, tako da bi Homenova izjava delovala mnogo istinitije da je objavljena na modnoj rubrici novina nego u hronici.

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-prica-o-radetu-t.-ili-u-zemlji-izvrnutoj-naglavce-jedina-elita-je-podzemlje.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

Dušan Miklja: Ko nadzire vlast?

Najveći u Evropi… 

НАРУКВИЦА?

Ко је “српски Санадер“?

Čekaju se krivične prijave

Предлог за нов закон

Одлука Уставног суда Србије

Бели листићи или одлазак у хајдуке?

А имовина?

Специјални суд 

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

One Response to ŽELJKO CVIJANOVIĆ: U ZEMLJI IZVRNUTOJ NAGLAVCE JEDINA ELITA JE PODZEMLJE

  1. Varagić Nikola каже:

    Саопштење Двери: Корупција у медијима

    Поводом Извештаја Савета за борбу против корупције
    Став Двери о корупцији у медијима: Ко су уједињени медијски монополи?

    Београд, 10.01.2012

    Десило се нешто на српској политичкој сцени, у медијима и јавности на шта смо се већ нажалост привикли. Нико није желео ни да се осврне на Извештај о притисцима и контроли медија у Србији који је објавио Савет за борбу против корупције.

    У том извештају који је Верица Бараћ понудила као основ за разговор министарствима, Влади, медијима, а који је с њихове стране пропраћен потпуним прећуткивањем, од стране независног државног ревизорског тела откривено је оно о чему Двери непрестано говоре: да Србијом владају Уједињени монополи, у овом случају медијски.

    Нетранспарентност медијског власништва

    Обичним речником то значи да се међу 30 најзначајних медија у Србији за чак 18 не зна власник или се као власници појављују некакакве офшор компаније, што за циљ има да се прави власници медија сакрију и да се тиме од јавности прикрију и њихови интереси. Међу такве медије спадају и они са националном фреквенцијом: Б92, Радио Индекс, Прва ТВ, Роудстар радио, Авала, док су власници појединих медија високи функционери појединих странака.

    Међу једанаест националних емитера, девет је са нетранспарентним власништвом. Чињеница да се иза нетранспарентног власништва толиког броја медија заправо крију интереси њихових тајних власника, најбоље говори о актуелној медијској сцени Србије.

    Због тога је озбиљно питање на какво објављивање истинитих и објективних информација су спремни медији, који крију правог власника као своју највећу тајну?
    (Извештај о притисцима и контроли медија у Србији)

    Подсећамо да Закон о јавном информисању (члан 7) каже да се ради заштите начела слободне утакмице и плурализма идеја и мишљења, забрањује сваки вид монопола у области јавног информисања!

    Економски утицај државних институција на рад медија
    кроз различите типове буџетских давања

    Поједина министраства и министри – страначки функционери, користе буџетска средстава за личну и политичку промоцију. Тако је међу најскупљим кампањама и она „Очистимо Србију“ Министарства животне средине и просторног планирања, па тако нема емисије чију је продукцију платило Министарство у оквиру кампање „Очистимо Србију“, а да се у њој као актер не појављује министар Оливер Дулић и неко од функционера Демократске странке.

    Између осталих, Удружење грађана Егзит је за продукцију програма у кампањи „Очистимо Србију“, у 2009. години имало уговор вредан 23,6 милиона динара, а у 2010. уговор на 20 милиона динара!

    Ако је неко очекивао да ће се медији критички осврнути на чињеницу да Министарство стално доноси законе по хитном поступку, да Моравом плива 100 килограма опасног медицинског отпада, нити зашто неки бизнисмени граде и у заштићеним зонама националних паркова, наиван је. Јер, кроз акцију „Очистимо Србију“ добиће новац за рекламе, а ко још сече грану на којој седи?

    Државне институције у Србији издвајају велика буџетска средства на оглашавање и промоцију чиме се остварује лична и партијска промоција, која на годишњем нивоу, на узорку за 50 најзначајнијих институција, није мања од 15 милиона евра./…/

    Овде треба нагласити да министарства и државне институције које су надлежне за овакву врсту послова, које за њихово обаљање имају стручне кадрове и које за то добијају новац из буџета, те послове морају саме да обављају и за њих не смеју ангажовати никог другог. Тако је у конкретном случају Агенција за мала и средња предузећа, која је ангажовала Рингијер за поменута истраживања, иначе формирана како би се сама бавила истраживањем…(Извештај)

    Агенције за односе са јавношћу, маркетиншке и продукцијске агенције, које су углавном у власништву страначких активиста, или са њима повезаних особа, имају посебно важну улогу у финансирању медија, али и креирању њихове уређивачке политике.

    Очистимо Србију

    Значајно место на тржишту реклама и маркетинга имају агенције у којима удео у власништву има Драган Ђилас, градоначелник Београда и заменик председника Демократске странке. Ђилас је власник четвртине удела у маркетиншкој агенцији Multikom group, у којој је некада имао половину удела.

    „На основу података добијених од Трезора НБС, Савет за борбу против корупције утврдио је и да штампарија „Big print“, која је чланица Мultikom group, остварује директну пословну сарадњу са државним институцијама, међу којима има оних који се финансирају из буџета града Београда, чији је градоначелник управо Драган Ђилас“. (Извештај)

    Да ли има још неког ко у Србији не зна да је Срђан Шапер, власник агенције Мекен Ериксон групе која је радила кампање бројним министарствима и за још 103 буџетске институције, иначе доскорашњи члан председништва Демократске странке и неформални саветник председника Бориса Тадића?

    РТС као сервис политичких странака и владајућих елита

    РТС је одавно од јавног сервиса постао сервис политичких странака који плаћају грађани кроз ТВ претплату. У Извештају се види да се ни једној фирми не би толерисало такво кршење закона и правила пословања као што се толерише РТС-у.

    „Током рада на овом Извештају, посебно смо имали проблема са делом о јавном сервису, јер је руководство РТС-а месецима одбијало да достави документацију, коју је Савет за борбу против корупције тражио на основу Закона о достуности информацијама од јавног значаја. Ни до данас Савет није добио сву тражену документацију“.

    Истовремено, РТС не објављује јавно податке о пословању, остваривању програмске продукције, удела претплате и рекламе у приходима, расходе, плате запослених, начина доношења пословних и програмских одлука у управним телима и др.

    О спрези са већ приватним агенцијама, продукцијским кућама, о члановим Управног одбора да и не говоримо. Јавни сервис грађана, који ми и финансирамо, заправо је тајни сервис Тијанићевих интереса и политичара захваљујући којима опстаје на месту директора „Јавног сервиса европске Србије“.

    Уместо закључка: Шта ће Двери урадити у овој области

    И на крају, када прочитате 50 страница интегралне верзије Извештаја о притисцима и контроли медија у Србији који је објавио Савет за борбу против корупције, буде вам јасно зашто су га сви, од медија до новинарских удружења, прећутали.

    Ова спрега медија, њихових власника и финансијера који су неретко странци, политичара који су по правилу и нажалост домаћи, онда је јасно да Уједињене монополе који владају Србијом нисмо умислили и измислили.

    Зато Покрет Двери – ЗА живот Србије њих истиче као највеће народне непријатеље, предлажући мере за борбу против корупције у медијима и оздрављење српске медијске сцене:

    Законска решења неће дозволити да власник медија буде непознат, нити да странци буду власници медија у Србији, пошто су фреквенције јавно добро свих грађана.

    Враћање медијима улоге средстава јавног информисања уместо улоге политичких манипулатора коју сада имају.

    Појачати подршку локалним медијима у Србији уместо регионалним и глобалним.

    Ми смо против хиперпродукције ријалити шоуа и када будемо одлучивали у држави сви ријалити програми биће жестоко опорезовани и преиспитани, а средства на тај начин прикупљена уложена у културно-образовни и дечји програм путем конкурса.

    Омогућићемо веће укључивање српских заједница и њихових тема у региону и расејању у програме јавног медијског сервиса

    Отворићемо посебан спортски канал као трећи програм на јавном сервису.

    Информативна служба Покрета Двери – ЗА живот Србије

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/korupcija-u-medijima-saopstenje.php

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: