Предизборна размишљања

> ИЗ ДРУГИХ МЕДИЈА:

29. 02. 2012

PRESS

Uvodnik – Veljko Lalić

Desnica

Desnica u Srbiji više ne postoji! Ili se okupila na osam odsto oko svog jedinog ideološkog predstavnika – Vojislava Koštunice. Za koga drugog biste u pola noći u Srbiji mogli da kažete da je pravi desničar? Znači – konzervativan, tradicionalan, nacionalan, crkven, ustavotvoran! Za Nikolića? Šešelja? Ili Mlađana Dinkića, koji sebe proklamuje u nekakvu evropsku desnicu? Za Vuka Draškovića, e tu već imam sumnje! Jer se na njegovom primeru vidi sva sluđenost desničara u Srbiji. I njihovog traženja identiteta. A ne Vukovog! Stari sepeoovci i četnici Vuka Draškovića, koji poslednjih meseci lude na svog mesiju zbog izdaje Kosova i približavanja Čedi, nikako da shvate da je u njima uvek i bio problem. Nikako da shvate da oni nikad nisu imali ideologiju ni razumevanje. Oni nisu umeli ni da čitaju Draškovića.

CEO TEKST:

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/206154/Desnica.html

>>>

29. 02. 2012

PRESS

KOMENTAR DANA – Svetomir Marjanović

Fusnote kandidature

Boris Tadić*

*predsednik/političar Srbiji doneo kandidaturu koju je obećao za jesen 2009. Na izbore nije smeo bez nje iako mu ništa neće doneti, ali bi mnogo izgubio da je nije dobio. Pred mnogo težom odlukom – ko će biti kandidat za premijera DS. Pre četiri godine obećao stotine hiljada radnih mesta, rekao da Kosovo i EU nisu najvažniji već ekonomija, upozorio da će nam biti gore 2012.

Dragan Đilas*

*gradonačelnik/buntovnik/neće za premijera zato što mu (još) ne daju da vodi Srbiju kao što danas vodi Beograd. Ako mu ne dozvole, kajaće se DS, a ako mu dozvole, kajaće se mnogi u DS. Stalno ga sanja Aleksandar Vučić.

CEO TEKST:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/206211/Fusnote+kandidature.html

>>>

petak, 24 februar 2012 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONAČNA IZDAJA KOSOVA, KOJA MNOGO TOGA MENJA, I JEDAN PREDLOG OPOZICIJI

Moj predlog je sledeći: svako u opoziciji mora da se suoči sa svojom odgovornošću. Ulozi su ogromni i – osim izdaje iz gluposti – postoji i izdaja iz nehata, koja nije mnogo daleko od prve. U prvom krugu sve opozicione stranke treba da sazovu svoje glavne odbore ili slična visoka partijska tela, odakle će poručiti, javno i zvanično, da ni po koju cenu neće ući u koaliciju ni sa jednom strankom koja koja danas sedi u vlasti.

Poruka ovog teksta je sledeća: razmišljati o politčkoj budućnosti Srbije može se na mnogo načina. Razmišljati o istoj temi sa realniom mogućnosti da Tadićeva vlada ili njeni delovi obnove mandat – pošto su doveli zemlju do ekonomskog kraha a pitanje odbrane Kosova do granice kada Pokrajinu brani samo ustav – ni na jedan. Ne vidim da bi ta vrsta preuzimanja odgovornosti unutar opozicije – a ta odgovnost glasi da je Srbija veća svetinja od svake stranke, čak i od njihovih programa – mogla da naudi ijednoj od njih. Jer, dotle je došlo.

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-konacna-izdaja-kosova-koja-mnogo-toga-menja-i-jedan-predlog-opoziciji.html

>>>

28/02/2012

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, za Danas

Idealna vlada SNS – LDP

Beograd – Najbolje rešenje za Srbiju bilo bi kada bi Srpska napredna stranka posle izbora formirala vladu sa Liberalno-demokratskom partijom, jer u Evropu treba uvesti i „prvu“ i „drugu“ Srbiju.

Drugačija solucija, koja se može očekivati nakon parlamentarnih izbora, jeste da se nastavi kontinuitet trenutno vladajućih partija, što ne bi bilo dobro, jer one ne mogu dovesti do radikalnog zaokreta ka poboljšanju sistema, ističe za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS), uoči današnjeg potpisivanja sporazuma o zajedničkom učešću na izborima s naprednjacima.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/politika/idealna_vlada_sns__ldp.56.html?news_id=234911

>>>

URS kritikuje Pajtića

Beograd – Ujedinjeni regioni Srbije izaći će sa svojim kandidatom za premijera Vojvodine 13. marta kada će, prema najavama predstavnika vlasti, biti raspisani izbori, najavila je juče članica Predsedništva URS Maja Gojković, navodeći da će „regioni“ na lokalnim i parlamentarnim izborima nastupiti samostalno.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/urs_kritikuje_pajtica_.56.html?news_id=234902

Raspad SFRJ jedna od tema međunarodne konferencije u Moskvi

Mesić i Panić se složili da je kriv Milošević

Autor: Zorana Bojić (Beta)

Moskva – Učesnici jučerašnje međunarodne konferencije u Moskvi „Raspad SSSR i SFRJ 20 godina posle: zaključci i pouke“ ocenili su da je zajednički put svih bivših jugoslovenskih republika – demokratija, jačanje dobrosusedske saradnje i evropske integracije.

Konferenciju je organizovao Moskovski državni institut za međunarodne odnose ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a sponzor je bivši jugoslovenski premijer Milan Panić.

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/mesic_i_panic_se_slozili_da_je_kriv_milosevic.12.html?news_id=234906

Ujedinjene regione Srbije (URS) podržava i bivši jugoslovenski premijer Milan Panić.

>>>

POKRET ZA SLOBODU

Podrška radnicima Jugoremedije od poslanika Evropskog parlamenta Thomasa Händela ispred stranke DIE LINKE (Levica) i člana u predsedništvu IG Metall-a u Nemačkoj.
http://pokret.net/cms/index.php?page=podrska-radnicima-jugoremedije-od-poslanika-evropskog-parlamenta

Pokušaj ubistva radnika Jugoremedije i aktiviste udruženja Ravnopravnost

http://pokret.net/cms/index.php?page=pokusaj-ubistva-radnika-jugoremedije-i-aktiviste-udruzenja-ravnopravnost

>>>

11.02.2012.

Двери у Дому синдиката / Dveri u Domu sindikata 

ЗА живот Србије!

http://www.youtube.com/watch?v=taqnWpi3pr8&list=UUBm3Jm96AyinTqWm2T4gMog&index=16&feature=plpp_video

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Бели листићи или одлазак у хајдуке?

Српске банке

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

11 Responses to Предизборна размишљања

  1. Varagić Nikola каже:

    Tek večeras vest o distanciranju Rumunije

    Autor: Beta

    Rumunska javnost gotovo dva dana nije bila upoznata sa stavom rumunske delegacije u Briselu koja je uslovila dodeljivanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU boljom primenom zakona o manjinama, odnosno rumunskoj manjini u Srbiji.

    Agencija Mediafaks prenosi tek večeras, iz francuskih izvora, da se na Savetu ministara u Briselu jedino rumunska delegacija protivila dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

    Rumunija je „vršila pritisak na Srbiju da bi dobila garancije u vezi s rumunskom manjinom, naveo je jedan strani diplomata koji je ocenio da je protivljenje Bukurešta bilo ‘iznenađenje'“, prenosi Mediafaks.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije izdalo je večeras saopštenje u kome se ne pominje uslovljavanje, niti to da je Rumunija bila jedina koja se protivila dodeljivanju statusa kandidata Srbiji, dok su još juče Poljska i Litvanija odustale od uslovljavanja Srbije.

    U saopštenju rumunskog ministarstva se navodi da je „Rumunija podnela Izjavu u kojoj se govori o potrebi konkretnih i brzih rezultata u vezi s potpisivanjem protokola o statusu manjina u dve zemlje“. Rumunija je tražila i „uključivanje Komisije i visokog predstavnika OEBS-a za nacionalne manjine u nadgledanju napora Srbije u poštovanju principa zaštite manjina prema standardima Europske unije“, navodi se u saopštenju ministarstva.

    „Savet minsitara ohrabrio je Srbiju da nastavi primenu svih usvojenih sporazuma do sada. U tom smislu, zaključcima Saveta dodati su aneksi i Izjava Evropske komisije u kojoj je naglašen značaj poštovanja i zaštite prava manjina, kao jednog od kriterijuma za pristupanje EU“, saopštava rumunski MIP. Istovremeno, Evropska komisija se angažuje da nastavi „strogo nadgledanje napora Srbije po tom pitanju i da podnese izveštaj u oktobru o napretku“ Srbije, piše u saopštenju.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/tek_veceras_vest_o_distanciranju_rumunije.83.html?news_id=44471

  2. Varagić Nikola каже:

    Sitnice koje život znače

    Dušan Miklja

    | 29. 02. 2012.

    Vlastima su puna usta krupnih reči. Najčešće pominjana – Evropa – ima razmere celog jednog kontinenta. Ni drugi pojmovi nisu manje pompezni: međunarodni pregovori, regionalna saradnja, putni koridori, razvoj infrastrukture i tome slično. Sve prosto pršti od maestralnih poduhvata koji se u svesti rasprskavaju kao megabombe reklamnih agencija.

    Niko, naravno, nije protiv ambicioznih planova. Zbog čega bismo ih se odricali? Ali, samo pod uslovom da se, kako glasi naziv ljupkog francuskog filma, ne zanemare “sitnice koje život znače“. Još određenije, male stvari koje građanima olakšavaju ili otežavaju život.

    Da za njih ne marimo previše, svakodnevno se uveravamo. Uzmimo za primer takozvane „bus plus“ kartice. Nezavisno od toga šta ko misli o njihovoj celishodnosti teško je razumeti da – umesto dugih redova – nije postojao jednostavniji put da se dođe do njih.

    Kao što je teško razumeti da ne postoji način da se na jednom mestu centralizuju podaci kako se građani – u pribavljanju raznih uverenja – ne bi šetali od jednog do drugog šaltera i od jedne do druge ustanove. Da i ne govorimo da se u svetu čak i registracija vozila obavlja poštom, slanjem potvrde o uplaćenoj taksi.

    Zbog čega se, najzad, ne bi uprostila procedura za razne overe, a šalteri radili produženo vreme umesto – kako se često događa – skraćeno. Da i ne govorimo o mukama građana koji za specijalističke preglede treba prvo da dobiju uput od lekara opšte prakse, pa potom da zakažu pregled, pa da ga – tek iz trećeg pokušaja – obave.

    Zbog čega su važni ovi nasumično odabrani primeri (ima ih mnogo više)? Zbog toga što Evropu – kojoj deklarativno težimo – ne čine krupne reči i apstraktni pojmovi već „sitnice koje život znače“.

    http://www.blic.rs/Komentar/Svet-i-mi/309586/Sitnice-koje-zivot-znace

  3. Varagić Nikola каже:

    Двери траже заједнички опозициони фронт против Тадића

    Отворено писмо лидерима опозиционих странака

    Двери траже писмено обавезивање опозиционих патриотских странака да после избора неће улазити у власт ни са једном странком која сада чини режимску коалицију окупљену око Бориса Тадића

    Београд, 29.02.2012

    Председнику Српске напредне странке
    Председнику Демократске странке Србије
    Председнику Српске радикалне странке
    Председнику Нове Србије

    Постепено признавање независности тзв. државе Косово, које Тадићев режим спроводи већ годинама уназад, ових дана је ушло у фазу отворене издаје. Ову издају, вређајући здрав разум, режимски медији приказују као велику победу политике И Косово и ЕУ која је због обећања Европске уније предала Косово и Метохију, а спремна је да ради истог циља упропасти и наше животе.

    Свесни смо да постоје велике препреке у сарадњи националних опозиционих странака и да те препреке често изгледају непремостиве. Такође смо свесни и да овакав тренутак у историји једног народа, када режим отворено пристаје на издају, јесте време када се све личне лидерске несугласице и страначки интереси морају оставити по страни.

    Двери као ванпарламентарни политички покрет су свесне да Ваше странке, као парламентарне, имају већу политичку тежину, па препуштамо Вама, као старијим и одговорнијим чиниоцима политичког живота да преузмете иницијативу око обједињавања предложеног патриотског и антирежимског фронта преточеног у предизборну коалицију против режима Бориса Тадића.

    Поново наглашавамо да Ваша политичка тежина и национална одговорност захтевају да сви уђете у јединствени фронт-предизборну коалицију против режима, јер свака појединачна опозициона договарања немају ту тежину. Заједничким наступом ископали бисмо ров између странака режима и свих нас који осећамо понижење због издаје коју су нам приредили. Уколико будете сачинили заједничку предизборну коалицију против режима, Двери су спремне да у њу уђу и подрже је свим снагама.

    Наш је предлог да се ова предизборна коалиција против режима сабере око два принципа:

    1) Одбрана Србије и Косова и Метохије – што у спољној политици значи следеће заједничке ставове:

    – обустављање преговора о прикључењу Србије Европској Унији
    – прекид свих преговора са Тачијевом квазидржавом на КиМ
    – заустављање процеса стварања парадржаве Војводине и сепаратизма у северној Србији и Рашкој области
    – предузимање мера за интеграцију Србије и Републике Српске
    – проглашавање Руске Федерације за најважнијег стратешког партнера Србије.

    2) Политичко кажњавање режимских странака за издају и уништавање државе, што значи да се све опозиционе политичке организације које би чиниле нашу коалицију писмено обавежу да неће после избора улазити у власт нити са једном странком која сада чини режимску коалицију.

    Двери – Покрет за живот Србије овим позивом жели да допринесу обједињавању свих антирежимских и патриотских гласова на предстојећим изборима, чиме показујемо да нам није намера да својим самосталним појављивањем на изборима остварујемо било какав себичан интерес. Сагласно томе, оваква, патриотска и антирежимска предизборна коалиција има смисла само ако би све позване странке имале искрену намеру да је и сачине.

    У нади да ћете Ви, као лидери својих странака, и Ваши страначки органи имати разумевање за наш позив, који је уједно и жеља већине српског народа, као и да ћете бити свесни драматичности ситуације у коју нас је Тадићева издаја Косова и Метохије све довела – очекујемо што хитнији позитиван одговор на наш предлог.

    Ми у нашем Покрету имамо обичај да своје апеле завршавамо народном изреком: Како радили тако нам и Бог помогао. Нека буде тако и овај пут.

    Двери – Покрет за живот Србије

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/dveri-traze-opozicioni-blok.php

  4. Varagić Nikola каже:

    NEBOJŠA MALIĆ: LOGIČKA ZAMKA IZ SRCA OČAJA ILI BAŠ KAKVE NAS KVISLINZI ŽELE

    Dobro, da li je moguće da su baš svi zli, pokvareni, nesposobni?

    Gde god se okrenem, bilo na gerilskim medijima ili u eho-komorama kvislinškog kulta, vidim maltene isto kukumačenje. Nikome ovo sad ne valja – čak čak ni kultistima, jer je dosad trebalo već dvanaest puta da nastupi Svijetla EUropska budućnost, ali se na tom putu uvek nešto ispreči (npr. postojanje Srba). A neki rodoljubi, umesto da osmisle strategiju ili barem taktiku borbe protiv kvislinškog kulta, usmeravaju energiju i vreme na belosvetske zavere, bave se misticizmom, ne veruju ni sebi a kamoli drugima, i sve vreme gunđaju kako nema ama baš nikoga, nigde, da pokrene stvari nabolje.

    Stvarno? Šta misle, da će sloboda da dođe u instant-paketiću, sa sličicom Spasitelja na belom konju? Samo dodate toplu vodu i bum – eto slobode, blagostanja, časti i poštenja za sve. Kad bi barem bilo tako jednostavno. Ali nije. Nikad nije bilo niti će ikada biti. Ko god nudi instant-slobodu, prečicu, hleba bez motike i preko pogače, taj zlo misli taman koliko i najgrđi žutokrata ili nevladnik.

    Kad vas nauče da postavljate pogrešna pitanja, ne moraju da strahuju da ćete pronaći prave odgovore. Danas hara neka naopaka logika, po kojoj nije važno šta se radi, već ko radi. Tako ubijanje magično postaje vrlina ako ubija Amerikanac, a najcrnje zlodelo ako ubija, recimo, Srbin. Ili obrnuto, nažalost. Po toj logici, ako je na vlasti „naš“ čovek, sve mu je dozvoljeno i oprošteno, a, ako vlada „njihov“, sve što uradi automatski ne valja.

    Čitaocima „Sokola“ je valjda dosad jasno da ja tako ne rezonujem, i smatram da je ova „logika“ u potpunosti besmislena. Zašto onda o tome pričam? Zato što mislim da je ova logička zamka u srcu očaja koji se širi među onima koji bi da prečicom dođu do slobode.

    JESU LI SVI ISTI Naime, očajnici polaze od apsurdnog polazišta da jedna greška po automatizmu potire sve što neki čovek, stranka ili pokret čini. Jedno jedino odstupanje od nasumično postavljenog idealnog standarda stavlja tu osobu, stranku ili pokret u istu ravan sa kvislinškim kultom.

    Evo samo dva primera „silogizama“ koje sam čuo: funkcioner te i te stranke se nezakonito obogatio; znači, isti je kao Đilas; prema tome, ta stranka nije ništa bolja od demo(n)krata. Ili: Pokret taj i taj nema „srbski“ u svom imenu i nije im svaka treća reč iz Svetog pisma ili od vladike Nikolaja, pa zato nisu pravi pravoslavci, već satanski kult (!). I tako dalje.

    Pa, kad zaključite da su svi isti, da nema apsolutno nikakvog smisla da se borite protiv Kurte da bi vas zajahao Murta, onda lepo odustanete od borbe, prihvatite jaram i ular, i pustite da vas uprežu, jašu i vode okolo kao marvu.

    Ali upravo to je i cilj kvislinškog kulta. Postali ste žrtva moralnog relativizma: brisanja granica dobra i zla, pomeranja definicija do tačke gde se više ne zna šta je dobro a šta rđavo, svi postanu isti, a marva nema alternativu.

    Pre neki dan sam postavio tekst Dučićeve poslednje pesme „Moj dobri rode“ zato što je ona izraz ne očaja, već ogorčenosti. Pisana je u mračnom vremenu, mračnijem od ovog danas – ali, ako je pažljivo pročitate, videćete da Dučić objašnjava zašto su svi rđavi, tj. nabraja kakvo su sve zlo uradili.

    Zato su me uvek nervirale teorije prema kojima su nepočinstva žutokrata i nevladnika razni forumaši objašnjavali time što je ovaj Hrvat, onaj komunista, onaj peder, ovaj narkoman itd. Kao, nijedan „pravi Srbin“ ne bi mogao tako da se ponaša. A s druge strane – i kontra toj tezi – nabrajaju kako je vekovima među Srbima bilo izdajica, mutivoda, prevaranata, i konstatuju da se ništa nije promenilo. Pa ne može i jedno i drugo.

    ČOVEK BEZ MANE U svakom vremenu ima rđavih, zlih, podmuklih, kvarnih; razlika je samo da li su u stanju da se dokopaju moći i vlasti, pa da svoju samovolju pretvore u zakon, ili ne. Očigledno je tokom istorije bilo vremena kada rđavi nisu bili na vlasti, inače bi nas odavno nestalo. A, kada zajašu, deo krivice za to sigurno snosi i narod koji im to dozvoli, zato što je zbunjen, umoran ili gladan. „Nisu krive zvezde, dragi Brute, već mi, što smo podanici“. (Šekspir, „Julije Cezar“, 1. čin, 2. scena) Jedino što se promenilo je što su svetski moćnici naučili bar tu lekciju iz istorije (inače misle da ona za njih ne važi), pa se trude da narode koje uzmu na zub izbezume, smore i izgladne, da bi posle s njima radili šta im je volja.

    Antički pesnik Simonidis, autor epigrama Spartancima kod Termopila, je svojevremeno obrazložio zašto odustaje od potrage za čovekom bez mane. Život je, kaže, prekratak da bi se traćio u traganju za nečim čega ne može biti: „Sve dok svesno zlo ne čini, hvaliću i voleti svakog čoveka. Ali ni bogovi ne mogu protiv nužde“.

    Nema, dakle, ni savršenih ni bezgrešnih. Što ne znači da su svi isti. Nesvesne da zlo čine treba osvestiti. Svesne koji se pokaju, primiti bratski i s njima graditi zemlju. A za svesne koji neće da se pokaju, namerne zlotvore, ljudske pomoći nema. Ali sudite o dobrim i zlim na osnovu njihovih dela, a ne etiketa koje im prilepite.

    Pravo pitanje nije kome verujete, jer ne postoji niti jedna osoba na svetu s kojom ćete se potpuno složiti o svemu. Pravo je pitanje u šta verujete: koji su vaši pogledi na dobro i zlo, vrlinu i greh, kako živeti u miru i slozi sa drugima oko sebe. Ako o tim stvarima nađete zajednički jezik sa nekom političkom opcijom, onda glasajte za njih – pritom ne zaboravljajući da imate ne samo pravo već i obavezu da im uskratite poverenje ako vas obmanu ili iznevere.

    Sloboda ne dolazi iz instant-kesice, već svakodnevnim trudom. Sopstvenim izborom, delovanjem po tom izboru i odgovornošću za izabrano, rečeno i učinjeno. Pritom ne mislim samo na kvaziverski čin ubacivanja listića u kutiju.

    I kad tako postanete jasni sami sebi, slobodni u sopstvenoj duši, niko – ni Imperija, ni žutokratija, ni nevladnici, ni lažni proroci, ni propovednici očaja, niko – ne može da vam stavi jaram i ular.

    Jer više niste marva, nego ljudi.

    Sivi soko

    http://www.standard.rs/nebojsa-malic-logicka-zamka-iz-srca-ocaja-ili-bas-kakve-nas-kvislinzi-zele.html

  5. Varagić Nikola каже:

    Boris Tadić, predsednik Srbije, privremeno je svoju kancelariju preselio u Brisel. Ličio je u pojedinim trenucima na oca koji ispred porodilišta čeka vest o prinovi

    dragoljub žarković

    Gotovo smešno deluju apologeti državne politike koji nas ubeđuju kako ćemo od kandidature imati direktnu korist, preko evropskih fondova i povećanog poverenja potencijalnih investitora koji su samo čekali da postanemo kandidati pa da kupe Jat, Železaru u Smederevu… i šta još ima na prodaju. U realnom svetu to tako ne biva

    Beli dim: Čekajući potvrdu blagovesti

    Sve ovo oko Kosova i statusa kandidata za Evropsku uniju nije neki maestralan uspeh srpske politike kako se ubiše da dokažu srpski zvaničnici, ali je još manje veleizdaja kako tvrde kosovoborci. Niko tu nije prodao veru za večeru, jer večere u stvari i nema, a senku na ceo događaj bacilo je i celodnevno preganjanje s Rumunima koji su tvrdili neki svoj pazar.

    U utorak, u kasnim popodnevnim časovima, iz briselskog zdanja u kome stoluje evrobirokratija pojavio se napokon beli dim i preporučeno je da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju, a konačna odluka o tome biće doneta kad ovaj broj „Vremena“ bude u rukama čitalaca.

    Odluka će, po svemu sudeći, biti pozitivna, ali od toga nećemo mi biti pametniji niti čitaoci bogatiji, a može i obrnuto, ali je evidentno da se Srbija sa slepog vratila na kakav-takav kolosek, kao poslednji vagon u nizu, onaj na čijim zadnjim vratima visi fenjer.

    Boris Tadić, predsednik Srbije, privremeno je svoju kancelariju preselio u Brisel i u više navrata, preko različitih medija, javio se kao tumač tamošnjih događaja. Ličio je u pojedinim trenucima na oca koji ispred porodilišta čeka vest o prinovi.

    To je događajima dodalo malo dramaturgije, stvar se pretvorila u slatku jezu iščekivanja, kao u lošim akcionim filmovima u kojima se još od početka zna da će pravda da pobedi, ali se rasplet odlaže više iz komercijalnih a manje iz dramaturških razloga.

    U praktičnom životu titula kandidata za EU malo znači i koliko sutra, kad utihnu fanfare i Boris Tadić se sa novorođenčetom u naručju vrati kući, biće to priča zanimljiva koliko i sneg: dok je padao bila je to vest dana. Ali, pun sam razumevanja. Bez te blagovesti o kandidaturi šanse Demokratske stranke da pobedi na izborima bile bi svedene na minimum, ali ne bih rekao da im se pobednički kapacitet znatno povećao nakon briselskog aminovanja kandidature.

    Što bi rekla deca, to se „ne maže na hleb“ i gotovo smešno deluju apologeti državne politike koji nas ubeđuju kako ćemo od kandidature imati direktnu korist, preko evropskih fondova i povećanog poverenja potencijalnih investitora koji su samo čekali da postanemo kandidati pa da kupe Jat, Železaru u Smederevu… i šta još ima na prodaju. U realnom svetu to tako ne biva. Evropa je racionalna: tamo se, ne samo zbog krize, uveliko razdvaja svet kapitala od sveta politike. I politika se sve češće javlja u funkciji obezbeđivanja sigurnosti kapitala, a nikako kao neko ko diktira puteve novca.

    Značaj fusnote: Uvažavanje realnosti

    Ne bih rekao da je pametno preuveličavati značaj ovog događaja, tim pre što imam utisak da mu se daju mitska svojstva kako bi se zabašurili efekti pregovora s Kosovom. Suštinski, dogovor oko fusnote i drugih nota predstavlja veći pomak u srpskoj politici nego sama kandidatura.

    Proces uvažavanja realnosti deluje otrežnjujuće, što ne znači da nisam pun razumevanja za emotivni naboj dobrog dela Srba odraslih na kosovskoj epici i mitovima koji sve to osećaju, kako oni kažu, kao deo svoje duše, ali što je dublje to njihovo osećanje, njihovi politički potezi i procene su sve manje racionalni.

    Kosovo se može povratiti samo ratom, pa je bilo naivno očekivanje, ako ga je iko gajio, da bi u onom briselskom sobičku Borko Stefanović, kao izaslanik države Srbije, mogao da povrati ono što je jednom na terenu izgubljeno.

    Ali, dogodilo se, eto, da u tom srpskom preganjanju oko sadržaja fusnote, i večne teme ko je vera a ko nevera, iz vidokruga nestane gruba realnost i da se ona zameni retoričkim nadmetanjem u dušebrižništvu za državni interes, a ta vrsta rodoljublja ljude pretvori u rodoljupce; u kafanama, uostalom, svi ratovi još traju i pitanje pobednika nije rešeno. Niti će ikada biti.

    Ovde je, kao što sam već napisao, ključno pitanje da li je loše, sa stanovišta interesa Srbije, da Kosovo, sa sve fusnotom, bude prisutno u regionalnim i, verovatno, širim okvirima. Otvaranje te mogućnosti smanjuje kapacitet kosovskih vlasti da vode politiku „ispod stola“ i to će ih, ukoliko bude pameti – a to nije baš dokazano – primorati da se drže određenih standarda i pravila, što bi moglo pomoći Srbima koji su pretekli nakon višedecenijskog egzodusa iz mitske kolevke.

    Čak bi se moglo dogoditi da ova vrsta legalizacije albanskog prisustva u regionalnim poslovima doprinese poboljšanju uslova života Srba na Kosovu, a to je jedini racionalan cilj svake srpske politike i jedini cilj koji ima utemeljenje u realnosti. Tome će doprineti i ova evropska kandidatura, pa je treba pozdraviti.

    Prodavac magle: Od nečeg se mora živeti

    Ove nedelje pojavila se vest da je od januara zatvoreno oko 900 malih radnji u Srbiji. Nema para, nema posla… To će, kad se slegne ova bura oko „i Kosovo i Evropa“, najvećim delom odrediti i rezultate predstojećih izbora. Čini mi se da je tu nemoguće napisati nešto novo, pa nek barem bude – apsurdno.

    Evo pričice iz knjige Priručnik za menadžere Efraima Kišona:

    „Neki čovek se penje stepenicama i zvoni na sva vrata, a kad se vrata otvore, podigne kovčežić s poda i pita:

    – Četkice za zube?

    – Ne, hvala.

    – Češljevi?

    – Ne!

    – Toaletni papir? Sapun? Žileti?

    – Da. Dajte mi jedan žilet.

    – Četkice za zube?

    – Dajte mi jedan žilet.

    – Češljevi?

    – Zar ne čujete? Dajte mi jedan žilet!

    – Zašto?

    Otimam čoveku kovčežić iz ruke i otvaram ga. Kovčežić je prazan.

    – Šta ovo znači?

    – Nikad niko od mene nije ništa kupio. Pa zašto da onda nosim sve to sa sobom?

    – A zašto se penjete uz stepenice i zvonite na sva vrata?

    – Pa, gospodine, moram od nečega da živim!“*

    * Fusnota: Srbiji je potrebna nova strategija privrednog razvoja koja ne može biti zamenjena idejom da postanemo deo Evropske unije, jer ovakvi kakvi smo ništa im ne trebamo, kao što ni oni nama ne mogu pomoći ako sami sebi ne pomognemo.

    http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1038239

  6. Varagić Nikola каже:

    Задуживање у иностранству повећава инфлацију

    Небојша Катић

    Ни политичари, а ни домаћи економисти не упозоравају јавност на негативне монетарне последице инозадуживања.

    Београд, 01.03.2012

    Поучени ужасним искуством из деведесетих година, грађани су научили да се појам примарне емисије везује за хиперинфлацију и монетарни хаос. Теза по којој је неодговорно, волунтаристичко штампање новца једини узрок инфлације толико је уврежена, да грађани на сваки помен примарне емисије, ма у каквом контексту, реагују рефлексно, и дабоме негативно. Јавност не види, а нико јој ни не помаже да види, да и инозадуживање доводи до егзогеног, волунтаристчког притиска на финансијски систем.

    Примарна емисија је механизам преко кога централна банка регулише кредитну активност и присутна је у свакој тржишној економији. Централна банка покушава да погоди (нема тачнијег објашњења) колико новца је потребно за оптимално, неинфлаторно функционисање економског система.

    Како привреда расте, како се обим робно-новчаног промета стално повећава, како је и у најбољим економијама инфлација у правилу присутна, количина новца у систему се мора повећавати. Примарна емисија која ове процесе прати није негативан феномен већ нужност, и она поспешује функционисање економског система.

    Све док количина новца у оптицају има покриће у робама и услугама на домаћем тржишту, примарна емисија не може бити проблем. Ово подразумева да је централна банка добро погодила колико новог новца креира, као и да се у својој политици руководи економским, а не политички калкулацијама.

    До дестабилизације монетарног система не долази само „изнутра“, неодговорним штампањем новца. Систем се може дестабилизовати и споља, кроз стални, неконтролисани раст инозадуживања, поготово задуживањем банака и државе. Не само да је инозадуживање погубно по будућност Србије због неодрживог раста спољне задужености, већ је задуживање и дневна претња стабилности финансијског система. Отуда инозадуживање није само проблем будућности – оно је и проблем прошлости и садашњости.

    Зачудо, ни политичари, а ни домаћи економисти не упозоравају јавност на негативне монетарне последице инозадуживања. Напротив, највећи број изјава усмерава јавно мњење тако да на инокапитал гледа као на фактор јачања финансијског система. Дестабилизирајући ефекти инокредита се не разумеју, скривају или занемарују.

    Новац који улази у Србију по основу инокредита изнуђује примарну емисију, повећава количину новца у оптицају и подстиче раст инфлације. Евра или долари се конвертују у динаре и то повећава новчану масу у систему. Динарска маса која је наштампана за откуп девиза, нема своје покриће у економском систему Србије.(1)

    Инокапитал који је у Србију ушао, своје покриће има ван Србије, у иностраној роби или услугама. Све што у Србију улази као инокредит, пре или касније мора из Србије изаћи. У противном, домаћи монетарни систем ће бити преплављен и потопљен вишком новца.

    Механизам углавном тако и функционише, па Србија инокредитима финансира свој огромни дефицит трговинског биланса. Домаћа предузећа тим новцем купују стране робе и врше сва друга плаћања у иностранству. Када се плаћа иностраним добављачима или банкама, динарима се купују девизе (динари се „поништавају“), количина динара у оптицају се за толико смањује. Инфлаторни ефекат у земљи је неутралисан. Други и тежи ефекти нису неутралисани. Новац је ушао, новац је изашао…а Србија је остала са иностраном робом и дуговима. Инокредит увек врши притисак на домаће цене, осим ако се новац троши ван Србије.

    Када се држава задужује у иностранству да би попунила буџетске рупе, а не код централне банке, крајњи исход је повећани увоз у Србију. Девизни прилив по основу задуживања помаже да се курс динара одржава на прецењеном нивоу чиме се континуирано стимулише увоз и разара трговински биланс. Инокредитирање је зато одличан механизам за стимулисање економија, пре свега туђих, јер индиректно стимулише увоз.

    Узгред, и девизне дознаке емигранта имају исти ефекат на монетарни систем, изнуђујући емисију динара без покрића. Тако унета евра, франци или долари, своје покриће такође имају у иностранству где су и зарађени. И они морају изаћи из Србије да не би подстицали инфлацију. Овако унете девизе ће напустити Србију и њима ће бити плаћен увоз. Нешто ипак, није исто – дознаке не повећавају задуженост.(2)

    Увек постоји и део иностраног новца који је у Србију ушао, а да није изашао кроз увоз. Тај новац остаје у земљи (у динарима) и врши притисак на цене. Ефекат тог новца на цене је у длаку исти, као и када би централна банка извршила волунтаристичку примарну емисију без икаквог робног покрића. Овај облик примарне емисије као да никога не брине. Као и све што долази из иностранства, тако и примарна емисија на бази страних кредита постаје угодна и хвале вредна.

    Наравно, Народна банка овај вишак новца мора повући из оптицаја (стерилисати). НБС то ради на погрешан начин и погрешним инструментима, и тиме додатно помаже дестабилизацију система. Без строге контроле уноса капитала, практично без домаћих банака, НБС је изгубила ефективну контролу над управљањем финансијским системом.(3)

    Застрашује неразумевање или игнорисање монетарних механизама коју су на сцени, или иза сцене. У економији којом доминирају предрасуде, идеологија и идеолошке фразе, малигне последице инозадуживања остају скривене од очију јавности.

    —————————————————————————————–
    (1) О инфлаторним ефектима инозадуживања видети текст хттпс://нкатиц.wордпресс. цом/2007/09/04/суса-није-крива-за-све/
    (2) О економским ефектима емиграције видети текст хттпс://нкатиц.wордпресс. цом/2005/12/14/економија-емиграције/
    (3) О монетарној политици видети текстове хттпс://нкатиц.wордпресс. цом/2008/10/21/немогуце-тројство-у-кризи-које-нема/ хттпс://нкатиц.wордпресс. цом/2009/04/15/банкарски-рај/

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/zaduzivanje-u-inostranstvu-povecava-inflaciju.php

  7. […] Предизборна размишљања  […]

  8. Varagić Nikola каже:

    Неодговорна енергетска политика директно подрива безбедност земље, и то мора престати.

    Београд, 03.03.2012

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/zasto-rasprodajemo-energetske-resurse.php

    Дакле, све указује на непланско и неаналитично вођење енергетске политике, чије последице су дуготрајне и дубоке, те неће погодити само нас већ и генерације које долазе. Зато је на нама одговорност велика!

    Редакција сајта

  9. […] Предизборна размишљања […]

  10. […] Предизборна размишљања […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: