ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ŠTA JE BORIS DOBIO KANDIDATUROM

 

(…) Ako vam Boris s početka ove trgovine deluje kao gubitnik, varate se. Nije džabe dao Srbiju, i nije joj bez neke koristi stavio uže i žig na osmuđenu zadnjicu. Dobio je novi prosede za svoje bavljenje politikom, i to u trenutku kada je onaj prethodni izgubio i već dugo vremena šlajfovao u mestu. Zakleo se na vernost sopstvenim životom, i oni mu tek sada veruju, jer on u svojoj političkoj karijeri posle ovoga ne može da bude ništa drugo nego stopostotna marioneta Brisela. Čak i kad bi hteo da bude nešto drugo, čak i kad bi EU u nekom čudu progutala zemlja, uvek će ostati to.

(…) Sve smo to otprilike imali na svoj način i do sada, ali kandidatura i slavlje koje je prati pokazuju živ interes i oduševljen pristanak naše političke i društvene elite da predaju svoju zemlju kao koloniju u zamenu za to da kolonijom večnu upravljaju u ime gospodara. Naravno, srećna okolnost za Srbiju biće upravo to što će kandidatura imati svoj puni smisao, koji sam opisao u prethodnom delu taksta, samo pod uslovom da Borisovi obnove svoj mandat, i svako odstupanje od toga smanjiće i kvalitet i značenje kandidature. Zato njihovo slavlje ima smisla: oni – ta zarozana beda od političkih i društvenih elita – danas slave svoju veru da su, zajedno sa Briselom, pobedili Srbe. Eto to slave, ne što su prevarili Srbe, već što su ponovo našli batinu kojom će im pred izbore zapretiti samo ako se usude da glasaju protiv njih.

Otuda je kandidatura – posebno dobijena na ovaj način i za ovu cenu – novi kvalitet. Uzaludne su bile nade Tome Nikolića da će njegova lojalnost Briselu biti nagrađena makar time što se ovi neće mešati u sledeće izbore. Ne samo da će se mešati već su se umešali, i to jednako žestoko kao 2008. godine (…) Ali kandidaturom je ta strategija potrošena, i to mu je pre nekoliko dana lep objasnio Mihael Erke iz „Fridriha Ebarta“, jedan od navažnijih Nemaca u Beogradu, kada je rekao da je za njih Toma nepoznanica, mačka u džaku, a oni to ne vole.

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-evo-sta-je-boris-dobio-kandidaturom-%E2%80%93-novi-strah-kojim-ce-lomiti-srbiju.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Svetlana Lukić: Robinzon građanske Srbije

Aleksandra Dinić: Desna noga i grlo belo

>

Srbi sa Kosmeta ostali sami

5. август 2011.

>

Српске банке

О правди, у Србији

Да ли је урадио колико је могао? Како до консензуса? Ко да настави, да ствара политику неутралности??

„Буди мушко – мењај правила“

Предизборна размишљања


6 Responses to ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ŠTA JE BORIS DOBIO KANDIDATUROM

  1. Varagić Nikola каже:

    Београд, 02.03.2012

    Захваљујући труду локалних повереништава Двери, ексклузивно доносимо промолетке и упутства која на Јарињу и Брњаку деле припадници ЕУЛЕКС-а и тзв. „косовских царина“.

    Срби који би покушали да уђу на територију јужне српске покрајине преко Јариња или Брњака подлежу под надлежност „косовског Закона о царинама“, у чијем спровођењу учествује ЕУЛЕКС.

    Детаљно је спецификовано која врста комерцијалне робе може да уђе преко Јариња или Брњака, као и на који царински терминал се упућује. Такође, прецизно су дефинисане количине робе за личну употребу, коју је могуће пренети преко административне линије, а да не подлеже царињењу.
    Леци које дели ЕУЛЕКС недвосмислено подсећају на летке које можете добити на аеродрому или у возу, када идете у неку инострану земљу. У том смислу, може се рећи да преговори Борка Стефановића постепено од Косова и Метохије праве иностранство, без обзира на обећања представника режима да независност јужне покрајине никада неће бити званично призната.

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/puna-carina-na-jarinju-i-brnjaku.php

    Srbi zaustavili Euleks, potom Kfor blokirao put na sat

    Autor: Beta

    Srbi sa severa Kosova, koji prate kretanje pripadnika međunarodnih misija, zaustavili su danas oko podne u mestu Banov Do kod Zvečana kolonu Euleksovih vozila u kojoj su, pored džipova, bili i kamioni natovareni materijalom za izgradnju objekata za carinike i cisterne sa gorivom.
    Srpski izvori sa lica mesta rekli su izveštaču agencije Beta da se kolona iz pravca južnog dela Kosovske Mitrovice, preko Jagnjenice kretala prema administrativnom prelazu Jarinje. Oni su naveli da je kretanje Euleksa u suprotnosti sa dogovorom koji su nedavno sa predstavnicima međunarodnih misija na severu Kosova, postigli predsednici opština Zvečan i Zubin Potok, Dragiša Milović i Slaviša Ristić. Tada je dogovoreno da se po jedno vozilo Euleksa može kretati u koloni sa Kforom i da u njemu mogu da budu samo službenici Euleksa a ne i carinici i oprema koju bi oni trebalo da koriste na administrativnim prelazima.
    Posle zaustavljanja kolone, vojnici Kfora su blokirali put Zvečan -Kosovska Mitrovica i nakon okupljanja većeg broja građana posle sat vremena put je oslobođen i saobraćaj normalizovan.

  2. Varagić Nikola каже:

    ŽELJKO CVIJANOVIĆ: EKSPERTSKA VLADA ILI NEKA SE PRIPREMI SRPSKI MONTI

    četvrtak, 01 mart 2012

    „Ne postoji ništa ubuduće što
    nećemo biti u stanju da uradimo
    Tako nas je učio Tito svojim
    primerom, svojim životnim putem,
    svojim delima, svojom upornošću,
    snagom čitavog svog bića. Ljudi u
    svetu poistovećuju nas s Titom.
    Po Titu nas svet poznaje. Zar
    možemo to izneveriti?
    Kori Udovički („Omladina i
    pioniri poručuju: U svakom od
    nas živi Tito“, „Nada, br. 111,
    23. 05. 1980)

    Ideja da su u Srbiji svi političari isti i svi nikavi verovatno je jedina politička tvrdnja u ovdašnjem javnom prostoru za koju nema ideoloških barijera. Sa jednakim samopouzdanjem – koje obično prati opšteprihvaćene besmislice – ona se izgovara i na političkom krilu NGO i među radikalnim zatočnicima borbe protiv strane okupacije; i među potpunim političkim očajnicima i među onima koji tačno znaju šta hoće; i među tajkunima i među sirotinjom; i među strancima i među najneprskanijim Srbima. I kako onda, molim vas, ne iskoristiti tu toliko važnu rečenicu, to poslednje neugašeno ognjište oko koga se još nekako mogu okupiti mase Srba, suviše razočarane da bi precizno gađale prave krivce za svoje stanje, dovoljno očajne da bi im pucao prsluk pred pitanjem jesu li, osim što su pogodili prave, pogodili i nekog nevinog.

    Mnogo manje po tome što jeste i znači Kori Udovički – koju nismo videli neko vreme jer, zaboga, nismo mi jedina zemlja u tranziciji za tolikog eksperta – a mnogo više po manupulacijskom potencijalu te rečenice da su svi političari isti – ne bih brzopleto odbacio ideju kako bi ona zaista mogla da bude kandidat Tadićevih demokrata za premijera posle sledećih izbora. Šta je to što bi moglo da preporuči ovu nekadašnju ministarku energetike, koja je svojevremeno penzionerima sa visokim računima za struju predlagala da prodaju stanove, i kasnijoj guvernerki NBS, na to mesto izabranoj sa jedne bordrumske plaže? Idemo redom.

    Pre svega pokušajte da zamislite Đilasa, Šutanovca, Petrovića, Pajtića i ostale žute barone koliko bi se obradovali da im dovedu Kori i kažu da je od danas mogu oslovljavati sa – šefe. Manje bi se obradovali jedino da ih neko posle izbora rastavi s parama. Ili pokušajte da zamislite koliko bi vremena Boži Đeliću trebalo da objavi gradu i svetu kako on nije nikakav žuti aparatčik, već da je ekspert otkad zna za sebe. I tu smo.

    KAKO JE SVE POČELO Da će iz Brisela tako nešto pokušati da se u Srbiji instalira i da će žuti požuriti da sami skoče u tu maticu pre nego što ih bace – mirisalo je još kad je pronemački „Blic“ pre neki mesec organizovao izbor svoje vlade i kad su čitaoci na mesto premijera izabrali „eksperta“ Danicu Popović, profesorku ekonomije i jednu od sveštenica neoliberalizma, proslavljenu izjavom da jedva čeka da stranci kupe Telekom jer će tako kompanija da bude spasena. Naravno, poput Popovićeve – čije ekonomske postavke posle krize izgledaju kao teorija da je zemlja ravna ploča koju na leđima drže četiri slona – većina članova „Blicove“ vlade važila je za „eksperte“ u svojim oblastima. Isto tako, većina njih nije bila u neposrednoj vezi sa srpskim partijama (naravno, svi izuzeci bili su iz DS). Gotovo svi dobro probrani, kao i one javne ličnosti koje su ih predlagale, ministri „Blicove vlade“ često su u medijima nastupali kao oštri kritičari vlasti. Ali gotovo uvek kao kritičari sa pozicija koje u Srbiji zagovaraju stranci. A to će opet reći da su kritikovali sve živo osim stranaca.

    Zanimljivo je da su iz istog miljea došli i predlagači ideje o belim listićima – izlasku na izbore gde bi se listić učinio nevažećim. I oni su po Srbiji kritikovali sve živo osim stranaca. A to je značilo da oni odreda nemaju nikakav suštinski problem sa petooktobarskim kursom, koji je Srbija zauzela, ali imaju primedbu da taj kurs političke elite ne provode dovoljno brzo, dovoljno odlučno i dovoljno efikasno. Naravno, na tu priču su se po pravilu primili svi ovi kojima poznavanje politike, moć dubinske analize problema i plemenitost karaktera nalažu kako su svi u politici isti i kako će svim tim istima belim listićima lupiti šamarčinu. Ali kome je ovde osim sirotinji do šamara, kad beli listići imaju drugu ulogu – da delegitimišu svaku izabranu vladu i da na mala vrata uvedu vladu eksperata, sveta za koji niko nije glasao.

    Sve to – pa i vest o Kori Udovički kao mogućem budućem premijeru – jeste zapravo ubacivanje u javni prostor i testiranje ideje o ekspertskoj vladi. Evo kako bi to iz Brisela moglo da se pokrene. Naime, medije u Srbiji – ponavljam stoti put – zapadne ambasade u Beogradu ponekad koriste protiv domaćih političara – čak i onih na vlasti, pa čak i onih koje ovdašnja javnost percipira kao skrivene vlasnike medija. Ali nikad još političari na vlasti nisu u novinama krenuli protiv stranih ambasadora (doduše, jeste jednom Beba Popović protiv Montgomerija, pa ga je skupo koštalo). Po tome se vidi ko je na vrhu piramide medijskog uticaja, i ta činjenica da se stranci nijednom reči u toj funkciji ne pominju beznadežno kompromituje čuveni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.

    Upravo takvi mediji vodiće tihu kampanju protiv svih domaćih politčara, koji su – već smo, je li, zaključili – svi isti, svi nesposobni, svi skloni korupciji i svi zli da gori biti ne mogu. Takvi mediji uveravaće nas da i da je Vučić jednako sklon da zametne pare kao i Đilas, samo što još nije imao priliku; da su Koštiničini isti kao tadićevci, samo su, slučajno, mnogo nesposobni, pa su manje i ukrali; da su Dveri isti kao i Čedini i zašto bismo im davali priliku da to i pokažu kad je sve potpuno jasno.

    RAZVLASTITI POLITIČARE Sa druge strane, još jače, kad bude vreme, krenuće kampanja kako je Srbija u mnogo većoj dužničkoj buli nego što smo ikad pretpostavljali. Reći će da je spoljni dug odavno premašio 45 odsto BND, ali su nas statističari i političari lagali obračunavajući stvari pogrešnom metodologijom – što je, da se razumemo, sasvim tačno. Na kraju, reći će kako su za to najveći krivci korumpirani političari (koji? svi!), koji se moraju razvlastiti da bi se uopšte razmišljalo o nekom boljitku. Dakle, razvlastiti političare – zvuči odlično, zar ne? Sačekajte, ima još.

    Zbog svega toga se u Srbiji – reći će nam – moraju zavesti vanredne mere štednje. Naravno, te mere moraju da se provode pod kontrolom Brisela. Jer nema više zezanja, sad smo kandidat, a to je gotovo isto kao i član, uostalom oni će nam svojim merama pomoći da stanemo na noge i da u EU ne ulazimo ovako dronjavi kakvi smo danas. Ionako su nam dosta gledali kroz prste dok smo postali kadidati. Mogu li se ovakve promene provesti sa današnjim politčarima Koji-Su-Svi-Isti? Ne mogu. Eksperti su već druga pesma.

    Podsećanja radi, nije ovo prvi put da se u petooktobarsku Srbiju uvode eksperti. Miroljub Labus – inače, i sam ekspert, do danas neutvrđeno za šta – pokušao je još 2000. godine da razlike između DOS i crnogorske SNP pri formiranju savezne vlade premosti idejom da vlada bude sačinjena od eksperata. Pošto to nije prošlo, eksperti su se već početkom sledeće godine pojavili u Đinđićevoj vladi i Narodnoj banci. I gle koji su – Mlađan Dinkić, Aleksandar Vlahović, Radovan Jelašić, Slobodan Milosavljević, Boža Đelić, Goran Novaković, Goran Pitić i Kori Udovički. Nijedno od njih, blago rečeno, nije iz te vlade izašlo siromašnije nego što je ušlo, svi su izbegli robiju (neki za dlaku) i sa svima njima Srbija bi prošla mnogo bolje da ih je prvog dana isplatila u kešu koliko su zaradili do danas, i poslala tamo gde su bili (ovo poslednje tek da se razmisli o poslednjoj opciji za dolazeće eksperte).

    E sad, hajde da vidimo kakava bi bila razlika između jedne „političke“ vlade, recimo, ove kakvu imamo danas, i ekspertske vlade, koju bi nam poslao Brisel. Aktuelna politička vlada funkcioniše na vrlo neprincipijelnom prećutnom sporazumu sa EU. Prema njemu, ta vlada Briselu isporučuje političke i ekonomske ustupke i, sve dok ih uredno isporučuje, može kod kuće da radi šta hoće. Može da ima najgore pravosuđe u Evropi, može da ima medijski zakon kakvog se ni Rišelje ne bi setio, može da se ponaša prema državnom budžetu kao prema sopstevnom dobitku na pokeru, može beskrajno da ponižava svoje građane. Hajde sada da vidimo kako bi ta ekipa političara prošla sa ekspertskom vladom?

    RAZVLAŠĆIVANJE NARODA Prvo, političari bi bili naterani iz Brisela da svi zajedno nevoljno podrže jednu takvu vladu, a nama bi bila pružena lepa prilika da ih vidimo u pravom formatu njihove nemoći. Drugo, visoka korupcija, ona koja dolazi iz vlade, bila bi barem prepolovljena. Treće, imali bismo mnogo manje prilike da u medijima gledamo političare koji odlučuju o svemu na svetu. Četvrto, jednom data podrška političara takvoj vladi ne bi se postizala oko svakog važnog pitanja, tako da bi se procesi ubrzavali. Rečju, ekspertska vlada bila bi im zaslužena kazna za sve što su radili. Super, kad vam kažem!

    A sve ono što je za političare kazna, za nas je nagrada, zar ne? Ne baš. Ako vidimo šta su Mario Monti i Lukas Papademos uradili sa svojim ekspertskim vladama od Italije i Grčke, nije naodmet da razislimo hoćemo li suviše skupo platiti to što ćemo se radovati gledajući političare na kolenima. Na primer, brzom privatizacijom (može i brže, verujte) i širom otvorenim vratima stranim kupcima. Poput mera štednje primenjenih u Grčkoj i Italiji, podrazumevalo bi se da se i Srbija hitno ratosilja Telekoma i Elektroprivrede. Autoput, ako budu hteli da ga od Mrkonjića pazare u sivoj fazi, takođe bi otišao na doboš. Hidropotencijali isto tako, dok bismo, računam, poljoprivredno zemljište već posle nekoliko godina sa srpskim pasošom mogli da kupujemo samo u saksijama. Penzioneri bi Krkobabaića pravili od blata, dok bi njihova deca vratila lapot. Sva radnička i ljudska prava bila bi udavljena u merama štednje. Kosovo? Onaj od eksperata koji bi umeo da ga pokaže na karti borio bi se za njega do kraja. Vojvodina? Najbolje je da pripadne onome ko može da izvuče više po hektaru – tako razmišljaju eksperti. I na kraju, sve bi to uradili i opet, kao i Grcima, naš dug bi bio još veći.

    Jer, naravno, nisu to nikakvi eksperti, već apatridi. Tako da bi ekspertska vlada – izabrana u Briselu, sa legitimitetom Brisela i sa obavezama samo prema Briselu – bila zapravo jedan viši stepen i stranog namesništva i ekploatacije. I tu bi evropski kolonizator, kome je srpska politička klasa postala preskupa, smanjio i margine političara i margine naroda, dok bi drastično povećao sopstvene. A to znači da, ako mislite da su strane banke, izvlačeći prošle godine iz Srbije pola milijarde evra, zaradile previše – one mogu i više od toga. Srbija bi izgubila i ovo malo suvereniteta što joj je ostalo, ostala bi bez svih resursa, politički život ne bi imao ni onaj najelementarniji smisao, vladu ne bi birali građani, već bi je imenovao Brisel.

    Dugujem vam još odgovor na pitanje – a zašto Kori Udovički? Samo zbog vizionarske rečenice tada 19-godišnje ekspertkinje: „Ne postoji ništa ubuduće što nećemo biti u stanju da uradimo. Tako nas je učio Tito svojim primerom. (…) Zar možemo to izneveriti?“ Elem, sve vreme pokušavam da vam kažem upravo to – biće to vlada kontinuiteta.

    http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ekspertska-vlada-ili-neka-se-pripremi-srpski-monti.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Advokat: Borisa Trajkovskog ubili njegovi mentori

    N. V. | 03. 03. 2012.

    Ignat Pančevski, advokat iz Skoplja, tvrdi za „Blic“ da iza pada aviona u kojem je 2004. u BiH poginuo Boris Trajkovski, tadašnji predsednik Makedonije, stoje mentori iz sveta koji su Trajkovskog i doveli na vlast.

    Prema mišljenju ovog advokata, koga su angažovale porodice nekih od ostalih nastradalih u avionu, Trajkovski je od nekoliko svetskih lidera tražio podršku za još jedan mandat, ali su njihovi ciljevi bili ostvareni i više im nije bio potreban.

    – Zapretio je da će, ukoliko ne dobije podršku, o svetskim liderima objaviti stvari vezane za dešavanja na Kosovu i šire od 1998. Sramota je što su svi ovi ljudi brutalno ubijeni zbog nekih viših ciljeva naručilaca atentata. Iza ovoga stoje velike sile – kaže Pančevski.

    Avion makedonske vlade pao je 26. februara 2004. u ataru sela Rotimlje kod Mostara. Potraga za avionom i poginulima trajala je 24 časa. U letelici su bili predsednik Makedonije Boris Trajkovski, savetnici iz njegovog kabineta, obezbeđenje, kao i dvojica pilota.

    Advokat Pančevski tvrdi da je telefonom angažovan samo 40 minuta nakon sumnji da je avion pao, a da je imao punomoć nakon jednog sata i da se odmah legitisao kod javnog tužioca za eventualni postupak.

    http://www.blic.rs/Vesti/Svet/310167/Advokat-Borisa-Trajkovskog-ubili-njegovi-mentori

  4. Varagić Nikola каже:

    ALEKSANDAR MITIĆ: ZAŠTO JE BILT PRVI TVITNUO STATUS KANDIDATA

    Za sever Kosova Bilt je predvideo budućnost istočne Slavonije – odnosno postepene reintegracije severa u nezavisno Kosovo

    Biltova insajderska ekskluziva na Tviteru sa sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu – poruka u kojoj je čestitao Srbiji načelni dogovor oko statusa kandidata – nije bila samo čestitka njegovom prijatelju Borisu Tadiću već i izraz dubokog samozadovoljstva zbog činjenice da mu se plan skrojen još krajem 2007. godine polako ali sigurno ostvaruje: Srbija će biti matirana na Kosovu.

    Biltov plan za koordiniranje nezavisnosti Kosova i Metohije između Evropske unije i Prištine, predstavljen na samitu šefova država EU 14. decembra 2007. u Briselu pod nazivom “Evropska strategija za Kosovo”, predviđao je da EU sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji 3. februara 2008. godine pre nego što odobri zeleno svetlo Prištini da proglasi nezavisnost kako se ne bi ugrozile izborne šanse “proevropskog” kandidata Borisa Tadića.

    Proces “koordinacije” nezavisnosti Kosova je, prema planu, trabalo da održi “privid” poštovanja međunarodnog prava. Da bi se održao taj “privid”, međunarodno vojno i civilno prisustvo na Kosovu je trebalo da bude zasnovano na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, uz pomoć odluke generalnog sekretara UN koji bi dao “autoritet” misiji EU u oblasti policije i pravosuđa, pisao je Bilt.

    Za sever Kosova Bilt je predvideo budućnost istočne Slavonije – odnosno postepene reintegracije severa u nezavisno Kosovo – a Srbija i Kosovo bi trebalo da imaju sporazume o “dobrosusedskim odnosima” koji bi bili “direktno vezani za procese Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja (SSP) kako Srbije tako i Kosova”.

    Nakon određenog perioda, EU bi radila na tome da međunarodno prisustvo na Kosovu umanji ili ukine, Priština bi preuzela sve nadležnosti i bila primljena u sve međunarodne organizacije, čime bi postala punopravna nezavisna država.

    Više od četiri godina kasnije, Bilt ima razloga za slavlje: “dobrosusedski odnosi” se dogovorom Beograd-Priština konačno ostvaruju, EU nije čekala ni dan da odobri zeleno svetlo za izradu studije izvodljivosti za SSP sa Kosovom, rezolucija 1244 SB UN i dalje služi samo kao “pravni privid” za dostizanje višeg cilja – zaokruženja kosovske “državnosti”, severno Kosovo se sporazumima Beograd-Priština o upravljanju prelazima i carinama “postepeno reintegriše”, a njegovom prijatelju Borisu Tadiću se udiše nov život pred izbore.

    Sasvim dovoljno za jedan “tvit” zadovoljstva.

    Izvor Slobodan Jovanović, 01. 03. 2012.

  5. Varagić Nikola каже:

    Kameron deo svog izlaganja u parlamentu objavio u Srbiji

    Autor: FoNet

    Britanski premijer Dejvid Kameron deo današnjeg obraćanja Donjem domu Parlamenta posvetio je Srbiji u kojem je izrazio zadovoljstvo što je Savet Evrope odobrio Srbiji status kandidata i rekao da ne vidi razlog zašto ne bi bilo moguće da počne pristupne
    pregovore sa Unijom bez odugovlačenja, ako nastavi sadašnji
    put.

    Kada je reč o Srbiji, Kameron je istakao da je Britanija uvek snažno podržavala proširenje Evropske unije, od istočne Evropa do zemalja Zapadnog Balkana.

    Ova politika jasno je pokazala uspeh u jačanju demokratije i ljudskih prava u Evropi, ocenio je britanski premijer.

    „Nema sumnje da ta odluka ne bi bila moguća bez hrabrog vođstva predsednika Tadića. On je taj koji je osigurao hapšenje Mladića, zatvarajući tako najtamnije poglavlje srpske istorije. On je taj koji je podržao dijalog sa predstavnicima Kosova“, rekao je Kameron, prenela je britanska ambasada u Beogradu.

    Pred Srbijom stoji još mnogo posla, ali ako nastavi sadašnji put, nema razloga zašto ne bi bilo moguće početi pristupne pregovore sa EU bez odugovlačenja, rekao je Kameron.

  6. Varagić Nikola каже:

    Zoran Đinđić zapravo nikada nije odbio intervju. Čak ni onda kada sam mu – negdje u proljeće 1997 – rekla da pišem za dnevne novine čiji je vlasnik Aleksandar Tijanić, a koje su, iz nekog razloga, vrlo brzo prestale da izlaze.

    Intervju pred vama radila sam u decembru 1996, u vrijeme velikih demonstracija organizovanih zbog Miloševićeve krađe lokalnih izbora.

    Tamara Nikčević: Nekoliko puta pominjete slobodne medije kao uslov za održavanje fer izbora. U tom smislu, evo, vidimo da je Vaš bivši prijatelj, Aleksandar Tijanić, podneo ostavku na mesto ministra informisanja u Vladi Mirka Marjanovića…

    Zoran Đinđić: Nije podneo ostavku; oteran je…

    Tamara Nikčević: Mediji pišu…

    Zoran Đinđić: Pustite medije! Tijanić je oteran. Dobio je nogu!

    Tamara Nikčević: Mislite?

    Zoran Đinđić: Ne mislim. Znam.

    Tamara Nikčević: Dobro, kada ste već pomenuli pozivnice, ko je pozvao Dobricu Ćosića da se, iz sedišta Demokratske stranke, obrati okupljenim demonstrantima? Ili Emira Kusturicu?

    Zoran Đinđić: Reći ću Vam: sat vremena pre pojavljivanja Dobrice Ćosića u sedištu DS-a, obavešten sam da će doći. Ta inicijativa je potekla iz DS-a, ne sporim…

    Tamara Nikčević: Od Miodraga Perišića, vašeg potpredsednika?

    Zoran Đinđić:… ali je bila krajnje dobronamerna. Naime, uvereni smo da nam je u ovoj borbi potrebna najšira moguća podrška.

    Tamara Nikčević: Pa i onih koji su do juče bili podržavaoci i saradnici Slobodana Miloševića?!

    Zoran Đinđić: Ovde nije reč o stranačkom, nego o građanskom skupu. I tu ne pomaže ta vrsta „čistunstva“. Grdno se vara svako onaj ko misli da je koalicija Zajedno glavni razlog okupljanja! Građani hoće promene, žele da se nešto desi i svako ko u javnosti ima bilo kakav kredibilitet – dobrodošao je. Ne zaboravite da je Dobrica Ćosić bio predsednik SRJ koji je sa te funkcije oteran od strane radikala i Socijalističke partije Srbije…

    Tamara Nikčević: Koja ga je na tu funkciju i dovela.

    Zoran Đinđić: To nije sporno… Ali, zaboravljate da je i sam Vuk Drašković otišao u zatvor zbog toga što je protestovao zbog načina na koji je Ćosić smenjen. Uostalom, na tim demonstracijama, DS nije učestvovala; učestvovao je SPO…

    Tamara Nikčević: Ali ne zbog Dobrice Ćosića, nego zbog skandala u Skupštini SRJ priređenog povodom Ćosićeve smene, zbog tuče…

    Zoran Đinđić: Ako vas neko nervira, nećete zbog njega rizikovati život. Najzad, ne vidim zašto bi u ovom momentu Dobrica Ćosić iritirao bilo koga. O Ćosiću čovek može da ima ovakvo ili onakvo mišljenje, ali jedno stoji: Ćosićevo mesto u našoj političkoj istoriji je nesporno…

    Tamara Nikčević: Kakav je to argument?

    Zoran Đinđić: Samo kažem da se na Ćosića ne sme gledati sektaški. Ovo što se događa na ulicama Beograda ne posmatraju samo okupljeni demonstranti, nego i građani po unutrašnjosti – cela Srbija, koja je naš glavni cilj. Ako napravimo grešku kakvu je opozicija mnogo puta do sada pravila, ako nas ponese grupa vatrenih pristalica, ostaćemo ono što smo i do sada bili – sekta! Naš zadatak je, verujem, da animiramo većinu građana Srbije, da ih pridobijemo na svoju stranu. Ta većina je, kao što znate, veoma heterogena i o tome moramo voditi računa. U tom smislu, trebalo bi potisnuti lične animozitete. Ako želimo pobedu, moramo ići sa širokom ponudom, jer – oni koji su nama simpatični, ogromnom broju ljudi nisu; i obrnuto.

    Tamara Nikčević: Ali, videli ste: okupljeni građani su te večeri zviždali i Dobrici Ćosiću i Emiru Kusturici… Kako to da građani teže od vas praštaju onima koji su vam se pridružili onda kada su shvatili da im Milošević ne uzvraća ljubav?

    Zoran Đinđić: Znate šta: neki su zviždali, ali su neki i aplaudirali. To je rizik svakog javnog posla. I, odmah da Vam kažem: nemam ništa protiv građana koji su javno izrazili svoj stav. Dakle, nisam se potresao zbog toga što je Dobrica Ćosić delimično izviždan. Uostalom, svako od nas dobija ono što zasluži. Neka sam razmisli zašto je to tako. Ipak, naše je da pokažemo da su na našoj starni svi oni koji nešto znače u ovoj zemlji, a ljudi će sami da procene. Ne bi trebalo terati mak na konac. Svi važni ljudi su nam dali podršku i mi to premalo koristimo i eksploatišemo.

    http://pescanik.net/2012/03/intervju-%E2%80%93-zoran-dindic/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: