Šoškić tužio Press

05. 03. 2012

PRESS

GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE PRONAŠAO KRIVCA ZA SUNOVRAT DINARA

Monetarni udar na novinarstvo: Šoškić tužio Press

Da li neko u to veruje? Dejan Šoškić obavestio javnost da je naš list svojim pisanjem „zlonamerno i tendenciozno narušio ugled institucije koju on vodi i ozbiljno ugrozio proces njenog rada“.

Najzad se zna zbog koga se sunovratila domaća valuta, a evro dostigao rekordnu vrednost od 111 dinara. Verovali ili ne, za sve je kriv Press. Ako se pitate ko je zaslužan što je krivac konačno „uhvaćen“, čitajte dalje…

Narodna banka Srbije (čitaj: guverner Dejan Šoškić) saopštila je juče da je podnela žalbu Savetu za štampu protiv dnevnih novina Press. NBS je obrazložila da je to učinila zbog više tekstova objavljenih u našem listu, koji su, kako smatraju u centralnoj banci, bili „zlonamerni i tendenciozni“ i kojima je „narušen ugled“ te institucije.

– Pomenutim tekstovima, od kojih su mnogi bili i na naslovnoj strani tog dnevnog lista, ne samo da se narušava ugled NBS kao centralne državne finansijske institucije, već se veoma ozbiljno ugrožava i sam proces rada institucije koja je zadužena za stabilnost cena i finansijskog sistema Srbije – navodi se u saopštenju NBS, i dodaje tvrdnja da je takvim izveštavanjem prekršen Kodeks novinara.

Ko koga ugrožava?

Redakcija Pressa zahvaljuje se guverneru NBS jer do juče nismo imali pojma da smo toliko moćni. Ali saznali smo, eto, da možemo, samo kad hoćemo, da urušimo jednu valutu, da je za tili čas spustimo za šest-sedam odsto, da ojadimo privredu i iznerviramo 99 odsto građana Srbije…

Reklo bi se, sudeći po tonu saopštenja centralne banke, da smo svojim tekstovima, od kojih su neki, gle čuda, objavljeni i na naslovnoj strani, uspeli da sprečimo Šoškića da sačuva dinar. Uspeli smo i još mnogo toga. Na primer, da nateramo sve sagovornike, a bilo ih je sigurno dvadesetak, i to iz stručnih krugova, da svašta kažu o liku i delu guvernera. Uspeli smo i da prisilimo najuglednije privrednike da zavape nad svojom sudbinom i izmisle da su u debelom minusu zbog divljanja evra. Uspeli smo da prisilimo ministra Dulića da optuži NBS da je svojim merama desetkovala prodaju stanova i „rasturila“ građevinsku industriju. Uspeli smo čak i predsednika Tadića da nateramo da u danu kada se cela Srbija radovala kandidaturi za EU započne priču o kursu pred mnogobrojnim stranim i domaćim novinarima i izjavi da je dobio uveravanja guvernera da će se kurs stabilizovati (A zašto da se stabilizuje kada vi, gospodine Šoškiću, tvrdite da je stabilan?). I svašta smo još uspeli, sve sileći se nad nejakim guvernerom…

Nešto smo ipak postigli

I nikom ništa što ni na jedno od pitanja koja smo svih ovih dana postavljali prvi čovek NBS nije odgovorio (ponavljamo ih uz ovaj tekst, pa neka izvoli…). I nikom ništa što nam nije objasnio zašto je izjavio, i to ne u našem listu pa da nas optuži da smo loše preneli njegove reči, da skok evra neće uticati na cene. Ili, kako je moguće da NBS interveniše prodajom evra na međubankarskom tržištu kasno poslepodne, kada je kurs već podivljao. Ostao nam je bogami dužan i objašnjenje kako su to tekstovi u Pressu ugrozili rad institucije na čijem je čelu. Nije nam objasnio ni da li je normalno da firma u kojoj je bio suvlasnik prodaje softvere poslovnim bankama, dok čovek kojeg je imenovao na mesto predsednika Saveta guvernera i dalje ima vlasnička prava u toj firmi. I još mnogo toga…

A pokušaj da se meša u uređivačku politiku mu opraštamo. Jer, kakav je guverner, sasvim je sigurno da mu ne bi bilo teško da bude bolji kao novinar. Ako je ovo pokušaj da pređe u te vode i napusti NBS, onda smo ipak nešto postigli.

Uređivački kolegijum Pressa

Pitanja na koja Šoškić duguje odgovor

1 Kako je moguće da guverner jedne centralne banke izjavi da rast kursa neće uticati na cene?

2 Da li je normalno da kurs evra od decembra do kraja februara poraste sa 103,5 na 111?

3 Kako je moguće da ostane gluv na vapaje privrednika da ih nagle promene kursa uništavaju?

4 Zašto na svaku kritiku nudi uvek jedan te isti odgovor: „Nismo najgori u regionu“?

5 Zašto NBS na međubankarskom tržištu interveniše prodajom deviza tek poslepodne, na čemu mu zameraju čak i bankari?

6 Da li je normalno da firma u kojoj je guverner bio suvlasnik do pre tri godine prodaje poslovnim bankama softverska rešenja?

7 Da li je normalno da predsednik Saveta guvernera ima vlasnički udeo u toj firmi?

8 Da li se najbolje oseća u koži biznismena (bivši suvlasnik firme CIF), guvernera ili novinara (pokušaj da uređuje Press)?

9 Zašto smatra da je opravdano kada ga kritikuje predsednik Tadić, a neopravdano kada sa istim argumentima to čine mediji?

10 Da li oseća bar malu dozu nelagode što u zemlji gde je prosečna plata 36.639 dinara, on svakog meseca primi 663.719 dinara?

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/207147/Monetarni+udar+na+novinarstvo%3A+%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87+tu%C5%BEio+Press.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Шта се догађа?

март 4, 2012

Дневни лист PRESS последњих недеља све оштрије и чешће напада гувернера Народне банке Србије. Управо су они највише нападали и претходног гувернера, PRESS је највише истицао садашњег гувернера за наследника. Уредник PRESSа је имао само лепе речи за гувернера о коме сада све најгоре пише. Гувернера је на то место поставила владајућа ДС, чији је потпредседник и градоначелник Београда истовремено и сувланик у листу PRESS. Сада је и он жестоко напао гувернера НБС. 

То се догађа док динар све мање вреди у односу на евро, курс динара је знатно промењен у односу на пре месец-два.

Гувернер НБС се, иначе, последњих недеља све отвореније залаже за динаризацију. Последња његова изјава:

Taнјуг
03/03/2012
.
Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да се, према проценама централне банке, јавни дуг Србије налази око или благо изнад границе дефинисане Законом о буџетском систему од 45 одсто вредности бруто домаћег производа.
„Та граница, наравно, не значи да је постављена ту да се нипошто не може прећи, она се може прећи, али у кратком року и уз обавезу формирања једног врло озбиљног плана повратка јавног дуга у зацртани оквир”, истакао је Шошкић у интервјуу Танјугу.
„То је нешто што наша земља мора да учини у наредном периоду, то је део Закона о буџетском систему, и оно што се некада губи из вида, то је да решавање проблема земље као што је наша не може бити у томе да се настави са подизањем јавног дуга”, оценио је гувернер.
Према његовим речима, убрзани раст јавног дуга пре или касније довео би до једне врсте „тржишне казне”, односно тржиште би само по себи проценило да јавни дуг Србије захтева већу каматну стопу.
>
>>
>>> ВИДЕТИ ЈОШ:

Српске банке

фебруар 18, 2012

>
>>
Komentar redakcije Danas – 20.02.2012.
>
Kolumna gl. urednika nedeljnika Akter – 20.02.2012.
>
Драгољуб Жарковић, гл. уредник недељника Време – 01.03.2012.
>
Саша Радуловић, блог Б92 – 21.02.2012
>
Политика, интервју: проф. др Милорад Филиповић – 04.03.2012.
>
Blic, Vlada nas gura ka grčkom scenariju – 22. 02. 2012.
>
Бранко Драгаш: Како реформисати Народну банку Србије – 27.02.2012.
>
>>

13 Responses to Šoškić tužio Press

  1. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD

    Večeras je uhapšen vozač „BMW“-a Predrag Bojanić (34)koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću u Pančevu, a po nalogu republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.

    Republički javni tužilac Zagorka Dolovac naredila da se hitno uhapsi Bojanić, koji nije zadržan posle saslušanja.

    „Tužilaštvo će čim (Bojanić) bude lišen slobode, staviti predlog da mu se odredi pritvor“, naglasio je ranije portparol Tužilaštva Tomo Zorić.

  2. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 04. 03. 2012

    Beta

    Šoškić: Tadić me nije pritiskao da stabilizujem kurs

    Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da ga predsednik Srbije Boris Tadić nije pritiskao da stabilizuje kurs i naveo da NBS očekuje da bi u narednom periodu moglo da dođe do “određene stabilizacije” deviznog kursa.

    “Ništa nije traženo, razmenili smo razmišljanja o deviznom tržistu i razmenili očekivanja. Stabilizacija kursa se ne odvija na razgovorima tog tipa, nego na tržištu. NBS očekuje da je moguća određena stabilizacija u narednom periodu”, rekao je Šoškić televiziji B92. Šoškić je naveo da bi kurs mogao da bude stabilan “narednih 10 do 20 godina” ako bi Srbija nastavila da se razvija postepenim obuzdavanjem javne potrošnje i strukturnim reformama i balansiranjem trgovinskog deficita i budžetskog deficita, kao i afirmacijom izvoza.

    “Uslov za uvođenje fiksnog kursa je trajni i održivi balans ta dva deficita”, rekao je Šoškić.

    Guverner je istakao da je ključno ponovo uspostaviti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i istakao da sa tom međunarodnom finansijskom organizacijom razgovori nisu prekinuti, nego postoje redovni kontakti.

    Šoškić je, povodom pada vrednosti dinara u odnosu na evro, naveo da je bilo nekoliko nepovoljnih vesti koje su uticale na ponašanje učesnika na tržištu, poput zaustavljanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i povlačenja Ju-es-stila iz železare u Smederevu.

    “Sada je Srbija dostigla status kandidata i to je pozitivna vest i iscrpljene su neizvesnosti na tržištu”, rekao je Šoškić.

    Novinar NIN-a Milan Ćulibrk rekao je da kurs ne može biti stabilan “uz manjak od milijardu i po u budžetu i za šest milijardi evra veći uvoz od izvoza” i ako nema razgovora sa MMF-om niti strukturnih reformi.

    “Šteta je već napravljena time što je u javnost izašla izjava da je guverner obećao da će stabilizovati kurs. Ako se kurs i stabilizuje, onda niko neće verovati da je to posledica političke odluke, a ne delovanje ekonomskih faktora”, rekao je Ćulibrk.

    Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je 2. marta da će se kurs dinara stabilizovati i istakao da promene kursa ne smeju biti skokovite jer to najviše pogađa standard građana i preduzeća.

    Tadić je rekao da je na sastanku sa premijerom Srbije Cvetkovićem i Šoškićem guverneru “postavljeno samo jedno pitanje” o predvidljivosti kursa.

    “Dobili smo uveravanja da će se kurs stabilizovati”, rekao je Tadić.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/207183/%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87%3A+Tadi%C4%87+me+nije+pritiskao+da+stabilizujem+kurs.htm

  3. Varagić Nikola каже:

    NEBOJSA KATIĆ: PRAZNE MANTRE SRPSKIH EKONOMISTA

    ponedeljak, 05 mart 2012

    Čuveni istoričar marksističke orijentacije Eric Hobsbawm održao je 1980. godine predavanje na Ekonomskom fakultetu univerziteta u Kembridžu pod naslovom „Istoričari i ekonomisti“. Između ostalog Hobsbawm izvodi interesantan zaključak po kome uspeh nacionalne ekonomije ne zavisi od broja poznatih ekonomskih teoretičara koje nacija ima.

    Najuspešniji ekonomije poput američke ili nemačke, tvrdi Hobsbawm, nisu previše držale do teorija koje su tokom devetnaestog ili početkom dvadesetog veka stizale iz velikih ekonomskih intelektualnih centara poput Beča, Kembridža ili Lozane. (1)

    Čuveni mislioci „austrijske škole“, na primer, nisu pomogli Austriji (pre 1945. godine) da postane uspešna ekonomija. S druge strane, Nemačka je postala ekonomska velesila iako nije dala ni jedno veliko ime u teorijskoj ekonomiji.

    Kako Hobsbawm kaže, u temelju ekonomskog uspeha nisu teoretičari, nego praktičari. Državi i privredi su potrebne informacije, empirijske analize i tehničke ekspertize, za koje teoretičari nisu previše zainteresovani. Nemci su u tom smislu (do 1914. godine) bili iznenađeni nezainteresovanošću britanskih ekonomista za empirijske podatke o sopstvenoj ekonomiji. Dešavalo se i da Britanci prevode nemačke analize britanske ekonomije kako bi saznali šta se u delovima njihove ekonomije događa.

    Hobsbawmov argument bi se mogao dodatno ojačati novim primerima iz Azije, za čije ekonomske teoretičare uglavnom niko nije čuo. Azijske zemlje nisu davale ni pet para na zapadne ekonomske klasike i najčešće su išle uz nos vladajućim ekonomskim teorijama, pogotovo neoliberalnim. Kao i Nemci pre njih, i ove države su više verovale u vidljivu ruku države nego u nevidljivu ruku tržišta.

    OPŠTA MESTA Srpska ekonomija takođe pati od sindroma koji je Hobsbawm uočio iako na mnogo nižem nivou kako praktičnih, tako i teorijskih znanja. Ekonomski intelektualni prostor je zasićen teoretičarima, ekonomskim ideolozima i majstorima opštih analiza. Ekonomskih praktičara nema, i to se na javnoj sceni jasno vidi.

    U propaloj ekonomiji kakva je srpska očekivalo bi se da debata bude fokusirana na konkretnu, iscrpnu analizu ekonomskih problema i njenih uzroka i, još važnije, na konkretne predloge za njihovo prevazilaženje. Umesto toga, javni prostor je preplavljen frazama i opštim mestima. Takvo stanje intelektualnog duha je i omogućilo da se domaća ekonomija godinama urušavala, a da najpoznatiji domaći ekonomisti te procese nisu na vreme uočili ili da stvarne uzroke i mehanizam tog urušavanja ne razumeju ni danas.

    I ona šačica ekonomista koja je prepoznala defekte ekonomskog sistema, prečesto ostaje zarobljena u prošlosti, zadovoljna samom činjenicom da je na greške ukazivala, ali nemoćna da predloži jasna i artikulisana rešenja.

    Većina srpskih ekonomista u horu izgovara mantre i svi se slažu da je za izlazak iz krize neophodno promeniti privredni ambijent, popraviti poslovno okruženje, sprovesti institucionalne i strukturne reforme. Recitacije se nadalje nastavljaju podukama javnosti da je potrebno srpsku ekonomiju okrenuti izvozu i pospešiti priliv stranog kapitala. Teze su apsolutno tačne, nema im se šta zameriti, osim što su savršeno beskorisne.

    Još bolje, radi se o evergreen melodijama koje se, uz veoma mali rizik greške, mogu ponavljati uvek i svuda, bez obzira na dubinu krize i stanje ekonomije o kojoj se poje. Ove teze se mogu koristiti i za davanje saveta drugim državama, pa se tako može postati i međunarodni ekspert. Istina je – ambijent, uvek i svuda, može biti bolji nego što jeste, reforme su svima povremeno potrebne, a inostranih investicija nikada nikome dovoljno. Poruka po sebi ne ide dalje od „velike tajne“ – daleko je bolje biti pametan i lep nego glup i ružan. Niko ko ovakve predloge daje ne može pogrešiti, pa mu je pisano da uvek bude mudar i da uvek bude u pravu.

    SIMULIRANJE DEBATE Nevolja ovog pristupa je što se na njegovim temeljima ne može graditi ekonomska politika. Preporuke ne služe da se otkrije istina, već da se sakrije bezidejnost ili da se eventualno promoviše ideologija. Nema te vlasti koja fraze i opšta mesta može operacionalizovati i prevesti u valjanu ekonomsku politiku.

    Ekonomski teoretičari koje empirija ne interesuje ili koji prema njoj osećaju snažan otpor, imaju svoje mesto u sistemu. Njihov prostor je akademski, ograničen je na univerzitet i obrazovanje. Izlaskom iz svoje naučne sfere i zasipanjem javnog prostora sterilnim teorijama i banalnim iskazima, oni čine lošu uslugu i sebi i društvu. Društvu daleko više.

    Ekonomisti, ako žele da budu od koristi, dužni su da prstom pokažu defekte ekonomskog sistema, da ih identifikuju u detalju, da objasne mehanizme koji su Srbiju uveli u ovo stanje ekonomskog beznađa. Po istoj logici, oni koji žele učešće u debati, moraju davati konkretne predloge kako da se defekti otklone i moraju predlagati mere za saniranje ekonomskog sistema. U ovakvu debatu valja ući bez straha. I pogrešni predlozi su korisniji od beskonačnih fraziranja koji simuliraju debatu i troše dragoceno vreme.

    Napomena:

    _________

    (1) Za Beč se vezuje rad ekonomista poput Carla Mengera, Eugena von Böhm-Bawerka, Ludwiga von Misesa, npr. U Kembridžu je bio centar kojim je dominirao Alfred Marshall. Najpoznatiji predstavnici lozanska škole su Léon Walras i Vilfredo Pareto.

    Blog Nebojše Katića

    http://www.standard.rs/nebojsa-katic-prazne-mantre-srpskih-ekonomista.html

  4. Varagić Nikola каже:

    Vladimir Milutinović

    (…)

    U istom broju intervju sa Draganom Đilasom: “Vlada bi trebalo da radi po beogradskom modelu”. Đilas je krenuo “oštro”:

    “Demokratska stranka u budućnosti mora oštrije da reaguje i skloni ljude koji nisu u stanju da dobro obavljaju svoj posao. U Beogradu sam kao gradonačelnik otpustio 15 ljudi koji su na pozicije došli kao stranačke ličnosti, a nisu dobro radili.”

    Inventivna pitanja novinara Blica ticala su se samo krucijalnih pitanja naše stvarnosti: “Koga je Mirko Cvetković trebalo da smeni?”, “Hoćete li biti premijer?”, “Ko će biti premijer?”, “Da li DS ima takvog premijera?”, “Hoćete li sa SNS?”, jedno o “sistemu”, kad ste već spomenuli, i neizbežno “Šta će nam doneti kandidatura?”. Jednako inventivno je Đilas odgovarao: “Nije korektno da komentarišem koga bi neko drugi trebalo da smeni”, problem su kadrovi, smetaju manji koalicioni partneri (ovakvu vladu da “vodi Mađioničar Hudini , ne bi bila dovoljno uspešna”), kad se dogovorimo kakav nam premijer treba lako ćemo ga naći, “ne postoji nikakva mogućnost koalicije DS i SNS” i, najzad, kandidatura je bitna jer “Sada ćemo od Evrope dobiti mogućnost da koristimo fondove za razvoj ove zemlje”. Lepo, lepo. Jedino što je sva prilika da će DS ponovo, ako bude u prilici, voditi vladu sa manjim koalicionim partnerima; Đilas ne želi da se kandiduje za premijera, pa ćemo opet imati premijera koji “neće smenjivati one koji su zaslužili”, a fondovi će po opštoj oceni i tvrdnjama Vensana Dežera i Božidara Đelića biti povećani za neveliki iznos od 70 miliona evra, naravno programiranih investicija.

    Glavni momenti, međutim, tek slede. Iako nam fali tako odlučan premijer kao Đilas: “Mirko Cvetković je bio dobar premijer”, ali mu je smetala koaliciona vlada.

    Đilas neće biti premijer jer mu fali dobar tim. “Ako nemate tim, onda kapiten može da bude i Mesi, ali ne vredi”, iako je DS puna kadrova.

    Međutim, najzanimljivije u intervjuu je Blic online izvukao u naslov. “Za razliku od guvernera, ja se bavim onim što treba da radim.” Otkud sad guverner?

    Pre rečenice o guverneru, govorilo se o premijeru. Novinar pita:

    “Koga je Mirko Cvetković trebalo da otpusti?

    – Đilas: “Ako budem premijer jednog dana, onda ću da odlučim koga ću da otpuštam, a koga ne. Mislim da je nekorektno da komentarišem koga bi neko drugi trebalo da smeni. Za razliku od guvernera, ja se bavim onim što treba da radim”

    Otkud guverner?

    Novinar Blica je stoički podneo pojavljivanje guvernera niotkuda i dopustio je Đilasu da kaže šta je hteo.

    Ovaj više nije pominjao guvernera.

    Blic ni kasnije nije pokušao da razjasni ovo pitanje.

    Misterija.

    Filozofija.info, 05.03.2012.

    Peščanik.net, 06.03.2012.

    http://pescanik.net/2012/03/blic-sredstvo-masovnog-zaglupljivanja/

  5. Varagić Nikola каже:

    Šoškić: Ne bežim od odgovornosti

    Autor: Beta

    Kopaonik – Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da ne beži od lične odgovornosti i da nema ništa protiv da se preispita njegov i rad NBS.

    – Demokratski sistem podrazumeva i smenjivost, ali za to postoje procedure i postupci koji moraju da budu poštovani – rekao je Šoškić na konferenciji za novinare u okviru Biznis foruma na Kopaoniku.

    On je dodao da je moguće da postoje pojedinci iz krupnog biznisa koji nisu zadovoljni načinom na koji NBS utiče na stabilnost domaće valute, ali je istakao da ta institucija nema mandat da radi u interesu pojedinaca i određenih grupa.

    Šoškić je, komentarišući predloge privrednika i ekonomista da NBS preispita obavezne rezerve banaka kako bi krediti bili dostupniji, naveo da ne isključuje takvu mogućnost, ali samo u slučaju kad inflacija bude u predviđenim okvirima. Centralna banka, kako je objasnio, „pored obaveznih rezrevi ima i druge instrumente kojima može da utiče na kreditnu aktivnost banaka, a to su referentna kamatna stopa i intervencije na deviznom tržištu“.

    Guverner nije želeo da komentariše na koji bi način mogle da se postignu uštede u budžetu koje je najavio premijer Srbije Mirko Cvetković, ali je naglasio da je važno da država drži pod kontrolom javni dug, jer to utiče na cenu po kojoj se zadužuju i država i privreda.

    Šoškić je naglasio da centralna banka nema definisan devizni kurs koji će „braniti“, već, kako je dodao, pomno prati šta se dešava na finansijskom tržištu i preduzima pravovremene mere kako bi se sprečile prevelike dnevne oscilacije kursa i ugožavanje stabilnosti finansijskog sistema.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/soskic_ne_bezim_od_odgovornosti.83.html?news_id=44741

  6. Varagić Nikola каже:

    Komentar Danas

    Kreativni premijer

    Autor: Redakcijski komentar

    Osim stručnjaka koji o tome govore već više od pola godine, čak i Fiskalnog saveta koji se oglasio pre nekoliko dana, kreativnu računicu srpskog premijera, prema kojoj javni dug još nije dostigao limit od 45 odsto bruto društvenog proizvoda, osporio je na Kopaoniku i predstavnik MMF-a u Srbiji, Bogdan Lisovolik.

    Iako nije govorio u ciframa, on je upozorio da se srpski „dug više ne može smatrati niskim“, a to je bio i razlog zbog kojega je poslednja misija MMF-a „zamrzla“ aranžman rešena da u daljim pregovorima sačeka novu vladu.

    Osim „suvih“ stručnjaka, malo ko u Srbiji zna koliko smo zapravo dužni, jer se, zavisno od izvora, iz dana u dan plasiraju različite brojke, ali i tumačenja koja idu od katastrofičnih do „opušteno“ varijanti. Pri tom, lepeza marketinških metoda kojima se minimizira opasnost od tog tereta, uvećava se sve brže pod pritiskom već započete izborne kampanje. Malo ko od ekonomskih analitičara u ovom kontekstu neće pomenuti čuvenu euforičnu izjavu premijera iz oktobra prošle godine, koji je prodaju državnih zapisa od milijardu evra sa kamatom od 7,25 odsto na međunarodnoj berzi objasnio kao „vraćanje poverenja stranih investitora u Srbiju“.

    A zapravo, zadužili smo se ne samo za milijardu, nego i za kamatu zbog koje ćemo svake godine, u narednih deset, izdvajati 72,5 miliona evra, ili ukupno 725 miliona. Pri tom, zvanična statistika ubeležila je samo uvećanje duga od milijardu evra. Po toj metodologiji, od 2008. godine, kada smo bili dužni 8,7 milijardi, sada dugujemo 14,4 dok je ukupan spoljni dug, kada se tome dodaju i zaduženja privrede kod inostranih banaka, dostigao 24 milijarde. To je ono što Vlada priznaje. Ekonomisti, međutim, podsećaju da bi tome trebalo dodati i kamatu od ukupno 12 milijardi evra, pa ćemo do 2021. godine morati da vratimo zapravo 36 milijardi. A to je brojka koja već izaziva paniku.

    Da je većina kredita koje smo izdobijali u proteklih nekoliko godina bila upotrebljena za investicije koje bi podigle privredu i zaposlenost, ne bi bilo baš toliko razloga za brigu. Ali, novac je otišao na krpljenje budžetskih rupa, privreda ni pored svih privatizacija i najavljenih investitora, nikako da dostigne ni polovinu obima koji smo imali pre više od 20 godina, a broj nezaposlenih nikako da se smanji. Potencijal države da vraća dugove gotovo da ne postoji, pa je to možda i odgovor na pitanje zbog čega vlast krije u kolikim smo problemima. Da se samo dobaci do izbora…

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kreativni_premijer.46.html?news_id=235593

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: