Никола Варагић
(…)
Јер, шта је капитализам? Прво, без капитализма нема демократије. Зато је укидање капитализма, борба против капитализма – борба против демократије. Основа капитализма је – слобода. Развој демократије и капитализма у модерном добу иде заједно. Друго, капитализам може постојати, може имати смисла, само ако постоји владавина права. Дакле, капитализма нема тамо где нема демократије и владавине права.
(…)
Два кључна проблема у економија која треба решити у наредних пар година:
1. Како да дође до раста плата и нижих цена – нижих трошкова живота и пословања; како да у Србији не ради јефтина радна снага, а да српска роба и услуге буду конкурентне на домаћем и светском тржишту?[26]
2. Како доћи до новца за инвестирање у инфраструктуру, развој малих и средњих предузећа, подршку извозницима, а да се не увећа јавни дуг и задуженост према страним кредиторима (бар до тренутка док се не стекну услови да се дуг исплаћује из прихода из реалне економије)?
>
ЦЕО ТЕКСТ:
KOSMET VIA KOSMOS 
09.03.2012.
Pročitajte ovu fusnotu iz teksta ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ:
[26] У том смислу, иако је посао са Фијатом добар јер се нешто производи у Крагујевцу после година или деценија како је та фабрика опстајала захваљујући новцу који је примала од свих грађана Србије, дакле, добро је што Застава више није на “народном казану“ али је лоше што ће радници Заставе морати да се хране, да би преживели, у народним кухињама, и са те стране посао са Фијатом, као и многи други, потпуни је промашај, јер домаћи политичари нуде “јефтину радну снагу“ а траже добру провизију за себе да инвеститору обезбеде локацију, субвенцију из буџета, да скрате бирократију, негде да одраде нешто што није по закону и наравно – да нађу јефтину радну снагу, јадне људе који немају од чега да живе па би радили и за минималац, од кога опет не могу достојно да живе. Какав је смисао такве економске политике и да ли немамо избор? Домаћи политичари узму провизију од више милиона евра и оставе раднике инвеститору да раде за 20 000 динара месечно. А само инфостан кошта 10 000 динара. И онда те оптуже да ниси оптимиста.
>
i ova dva teksta sa bloga:
Само напред!
март 8, 2012
Добар производ
март 8, 2012
Напокон се на тржишту појавио ”српски фијат”. Видим по медијима да је председник републике постао промотер.
Морам признати да је направљен добар производ. Уложене су године рада. Председник је постао добар манекен, врхунски обучен од стране стручњака за маркетинг.
Само што је без ефекта, ускоро ће да пукне, а за пар година нико се неће ни сећати да је некада владао Србијом.
Осим ако се за 5 година не појави у реклами за нови модел Фијата.
>
i poslušajte jutrošnji Peščanik (09.03.2012.), govornika (Dejan Ilić) od 11. do 35. minuta, o Fijatu, ekonomiji…
Isto, od reči do reči (naravno, kada govori o ekonomiji i eliti, i delom o nacionalizmu…).
Na blogu od pre dve godine imam i tekst “Zašto se studenti bune“.
I to pominje, zbog čega se studenti bune, ista pitanja koja sam postavio samo što ja nemam ništa protiv Svetog Save, i nemam razumevanja za crveni teror, i ne plašim se novog crvenog terora, čime ovaj preti:
NOVA EMISIJA PEŠČANIK (09.03.2012.):
Dejan Ilić, Ivan Kuzminović, Ljiljana Palibrk
SLUŠANJE DOWNLOAD
http://pescanik.net/
14/03/2012
Komentar Danas
Totalno naopako
Autor: Redakcijski komentar
Velika francuska naftna kompanija Total nije godinama platila ni cent poreza svojoj matičnoj državi Francuskoj.
Polovina od 40 firmi koje čine indeks Pariske berze CAC 40 ne plaća ga takođe uopšte sopstvenoj državi.
I to zahvaljujući takozvanoj optimizaciji poreza putem, recimo, plaćanja usluga ili roba firmama kćerkama.
Predizborna predsednička kampanja pravi je trenutak da se to otkrije. Kao što je to pošlo za rukom izbornom štabu aktuelnog francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koga bije glas da je predsednik bogatih. A koji će i tu praksu i taj glas temeljno promeniti samo ako bude ponovo izabran i to uvođenjem obaveznog minimalnog poreza za svih 40 najvećih francuskih kompanija. Hvala bogu, kako to u demokratiji uvek biva, predlog je odmah među Francuzima, čije se mišljenje računa, stekao stotine pristalica i još više protivnika.
Kod nas se nije toliko rizikovalo.
Najpoznatiji domaći biznismen Miroslav Mišković je porez na koji nije bio obavezan platio ama baš na sam dan početka predizborne kampanje.
Ne po sili zakona, nije ovo Francuska, nego dobrovoljno. Predsednik države ga je samo pozvao na patriotizam, a Mišković se odmah patriotski odazvao.
Čime je u velikom stilu predizbornu kampanju otvorio i sa 25 miliona evra odabrao stranu.
Mišković je suviše vešt u biznisu i politici da to ne bi znao. U SAD se sabiranjem donacija koje su predsedničkim kandidatima obezbedili lobisti poznatog K-Street može unapred, predvideti pobednik, sa vrlo visokom sigurnošću. Ali, nije ovo Amerika.
Tek sistem off-shore firmi, kao najfantastičnijeg načina za optimizaciju kako se to lepo, odnosno izbegavanje poreza, kako se to grubo kaže, ostaje na snazi i u Francuskoj i kod nas.
Kad je ekonomska kriza bila na vrhuncu narečeni Sarkozi je okolo predlagao da se toj angloameričkoj izmišljotini stane na put. Ali nije i stao. Ogromna većina off-shore firmi pod američkom je i britanskom jurisdikcijom.
Tamo gde su registrovane te firme plaćaju porez, ali im je zabranjeno da tamo obavljaju bilo kakvu delatnost, pri kojoj bi trošili putnu infrastrukturu ili pravili ekološke štete, na primer. To rade tamo gde poreze na kapitalnu dobit, recimo, ne plaćaju.
Mišković nije jedini domaći biznismen koji je prodao firmu registrovanu van Srbije koja je vlasnik delatnosti koja se obavlja u Srbiji.
Ovih dana možemo da očekujemo da se dobrovoljnim prijavama patriotski i politički legitimišu i ostali.
Bolje nego da ih se predsednik ili mediji sami sete.
To je kao prvo.
Kao drugo, predizborno je vreme, red je da i birači nešto traže.
Recimo, da nam stranke, a pre svega Demokratska stranka, kažu za šta će vanredno biti potrošene ove vanredno pristigle pare.
Po tome ćemo odmah znati kakva nas i ekonomska i politička sudbina čeka za sledećeg parlamentarnog mandata.
Kakva nas pravna sudbina čeka, bolje da ne elaboriramo pre nego što nas se neko patriotski nije setio.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/totalno_naopako.46.html?news_id=235920
MANOLIS GLEZOS, BORAC PROTIV NACIZMA KOJI RUŠI GRČKU VLADU: ČEKA NAS KRVAVO NASILJE!
utorak, 13 mart 2012 21:27
Bisera FABRIO
Jedino je narod i samo narod nadležan da odluči šta se mora dogoditi na našim prostorima
Manolis Glezos, prvi grčki partizan, narodni heroj i revolucionar, koji je 1941. skinuo nacističku zastavu s Akropolja, u svojoj 90. godini, zajedno sa čuvenim kompozitorom Mikisom Teodorakisom, osnovao je nacionalni pokret Helada, koji se bori protiv Vlade “koju su nametnuli stranci”.
„Mogu li ja nešto vama da poručim“, pita pred sam kraj razgovora Manolis Glezos, legenda.
“Hvala vam svima na solidarnosti. Hvala vam, Evropljani i svete, što osećate solidarnost sa nama u Grčkoj. To pokazuje da se ljudi širom sveta danas mogu nositi sa istim ili sličnim problemima koje mi imamo. To nam zaista pomaže. Svako vam dobro svima želim”, kaže i njegove reči zvuče dirljivo.
Grčki revolucionar, koji će ove godine napuniti 90 godina, a eno ga u prvim redovima na svim grčkim protestima, ima energiju mladića. I tri puta mlađe od njega može da postidi volja i entuzijazam koje starina nosi u sebi. Toliko je puta bio zatvaran da više verovatno i ne pamti. Nekoliko puta osuđen na smrt, opasnosti se ceo život smejao u lice. Zato je pre dve nedelje bio u prvom redu na demonstracijama u Ateni.
Nacionalnog heroja Grčke, prvog partizana Evrope – tako ga je nazvao Šarl de Gol – policajac je pošpricao suzavcem. Starac je pokrio oči, a svi su ostali – i policija i demonstranti – zastali su u neverici. Zar njega? Zar Glezosa tako napasti? Čoveka koji je skinuo nacističku svastiku s Akropolja kao mladić od nepunih 20 godina? Policajac koji je to učinio – čije je lice ispod kacige i iza štita uvećano na svim web-portalima – definitivno je jedna od najomraženijih osoba u Grčkoj.
Manolis Glezos, ponosni nepokolebljivi starac, levičar, patriota i čovek koji u životnom finalu još želi da pomogne i deluje za dobrobit generacija koje dolaze, kao da celim svojim životom poručuje: nema predaje! Nije je bilo ni u majskoj noći kada se nacistima iskezio u lice popevši se na Akropolj i skinuvši nacističku zastavu koja se vijorila pored grčke. Sutradan je cela Atina o tome brujala, nacisti su bili izvan sebe.
Tog 30. maja 1941. godine zgažena Evropa shvatila da je otpor moguć. Zato je De Gol Glezosa nazvao prvim partizanom Evrope.
U Grčkoj, i to ne samo među grčkom levicom, Glezos je nacionalni junak. Prkosio je nacistima, prkosi u svojoj visokoj životnoj dobi bolestima i smrti, prkosi i onom policajcu koji mu je sasuo suzavac u izborano lice.
Kakva je trenutna situacija u Grčkoj i kakav razvoj događaja očekujete?
– Grčki je narod u velikoj agoniji. Očekujem mnogo toga jer se nalazimo na samoj oštrici mača. Možda ćemo krenuti napred, a možda ćemo se vratiti nazad. Postoji velika opasnost od nekontrolisanog ogorčenja, gneva naroda koji bi mogao da dovede do krvavog nasilja. Dolaze mi ljudi i govore: “Manolise, ne dolazi u obzir da ostavim svoje dete da umre niti da izvršim samoubistvo poput one žene u Patrasu pre nekoliko nedelja. Ja ću ubiti ako treba i tako ću spasiti svoje dete.” Ako se ne pronađe neko rešenje koje će preusmeriti državu iz slepe ulice na pravi put, onda zaista imam razloga da se plašim ovih pretnji.
Veoma je teško, nije se lako suočavati sa tolikim gnevom i ogorčenjem grčkog naroda. Ali se nadam i verujem da postoji mogućnost da uspemo i da na neki način akumuliramo sav taj gnev i ogorčenje i pretvorimo ih u građanske akcije.
Šta te građanske akcije podrazumevaju i koji je njihov cilj?
– Kad kažem građanske akcije, mislim na štrajkove, zaposedanje, tj. okupaciju zgrada, demonstracije, proteste svih vrsta, koji bi obvezali ovaj sistem, nametnut od stranaca, na raspisivanje izbora. To je jedino rešenje. Danas ne postoji drugo rešenje za zemlju, nego samo izbori, gde će se pred narod izneti sva moguća mišljenja i na kojima će narod na kraju da odluči.
Jedino je narod i samo narod nadležan da odluči šta se mora dogoditi na našim prostorima.
Odlučili ste, zajedno sa slavnim kompozitorom i svojim vršnjakom Mikisom Teodorakisom, da organizujete pokret Helada (Grčka). Koji su vaši motivi i šta očekujete?
– To je svegrčki pokret, nije u vezi ni s jednom stranačkom ili političkom težnjom. Njime se želi podstaći narod da se suoči sa ovim nevoljama i da im se suprotstavi, te da se istovremeno organizuje i pokret solidarnosti kako bismo se mogli nositi s katastrofalnim posledicama napada na grčki narod i njegove interese. Dakle, radi se o svenarodnom pokretu koji prihvata sve ljude. Postoji, odnosno već se razvio takav pokret u mnogim mestima u Grčkoj, unutar svih društvenih slojeva, a mi želimo da se organizuje i u mestima gde ga još nema. Takođe želimo da postoji koordinacija svih akcija u celoj Grčkoj. To je naša težnja, pa smo sa stručnjakom za Ustav Giorgosom Kasimatisom, sa Mikisom Teodorakisom i celim nizom vrlo cenjenih i značajnih ljudi stvorili ovaj pokret koji ne namerava da izađe na izbore. Izbori su jedna stvar, a solidarnost koja bi trebalo da se razvije sasvim druga. Želimo da u našem pokretu učestvuju svi Grci, bez obzira na stranačke ili ideološke koncepte.
Bez obzira na novi zajam Grčkoj od 130 milijardi evra, odnosno na to što je evrozona, na čelu sa Nemačkom ponovno “spasila” Grčku, šta vi mislite da bi još trebala da preduzme vlada u Atini ali, naravno, i grčki narod?
– Nemamo potrebe za zajmom. Ne želimo zajmove. Još pre 2.500 godina Menandar je rekao da „zajmovi čine ljude robovima”. Isto je i sa državnim zajmovima koji pretvaraju države u protektorate i robove onih koji im daju zajmove. Nemamo potrebe za zajmovima. Situaciju su prezentovali tako da izgleda kako imamo potrebu za zajmovima, ali mi se možemo nositi sa situacijom i bez zajmova.
Mikis Teodorakis i vi uporedili ste sadašnju situaciju u Grčkoj sa onom iz 40-tih godina prošlog veka, u vreme Drugog svetskog rata. Mislite li da je to poređenje pravedno?
– Poređenje nije apsolutno. Dakle, govorimo kako posledice podsećaju na ono doba. Grčka danas nije pod okupacijom. Bez obzira na teškoće, guranje, ignorisanje, činjenicu da televizijske kanale poseduju oni koji žele da upravljaju državom i istovremeno ne prenose mišljenja građana na način na koji bi trebalo. Dakle, bez obzira na sve navedeno, ne živimo pod okupacijom. Za vreme okupacije okupator te mogao ubiti na licu mesta bez posebnog razloga. Sad nije tako. Ali problem koji postoji danas u Grčkoj mora se raščistiti, to je naš drugi cilj, koji smo imali mi, sudionici pokreta otpora u vreme okupacije, ali nismo uspeli da ga ostvarimo.
Koji je to cilj?
– Cilj je da Grčka stekne nacionalnu nezavisnost. Nažalost, danas u Grčkoj ne postoji nacionalni suverenitet. To znači da neko drugi, a ne grčki narod, odlučuje o njenoj sreći, neko drugi određuje njenu sadašnjost i budućnost. Imenuju se vlade po volji stranaca i izbegavaju se situacije u kojima bi odlučivao narod. Izbegavaju da raspišu izbore jer se plaše mišljenja naroda. Dakle, današnja situacija ne može se porediti sa okupacijom. Slična jeste, ali nije ista.
Obzirom na sadašnju situaciju, verujete li da će doći do još jačih socijalnih nemira na ulicama grčkih gradova?
– Da, toga se plašim. Strahujem od eksplozivnih, nekontrolisanih socijalnih nemira. Dakle, ne politički motivisanih, nego socijalno motivisanih.
Bili ste i još ste revolucionar. Kakvu biste poruku preneli mladoj generaciji koja je takođe sada na ulicama? Što vas motiviše da radite sve što radite?
– U školi u koju povremeno navraćam i razgovaram sa mladima oni me pitaju na pomalo teatralan način koju bi zastavu trebalo danas skinuti? Svi zajedno moramo da skinemo zastavu potčinjavanja, zastavu dodvoravanja, a moramo podići zastavu nacionalne nezavisnosti, zastavu državne suverenosti. Nećemo spasitelje! Nemamo potrebe za ljudima koji nas žele spasiti! Možemo sami da se spasimo. Dovoljno je da steknemo nacionalnu nezavisnost.
Dobro, koje je vaše mišljenje o Evropskoj Uniji? Da li je ona prednost ili nedostatak za Grčku?
– Gledajte, Evropska Unija jedna je stvar, a njena politika je druga. Takođe, evro i drahma dve su različite stvari. Radi se o potpuno različitim stvarima. Hteo bih da to raščistimo.
Za sve koji govore kako bi trebalo da istupimo iz Evropske Unije imam jedan odgovor: danas se u Grčkoj ne slažemo sa politikom vlada koje su dosad vladale u našoj zemlji, ali nikad nismo rekli da bi trebalo da odemo iz Grčke jer se uopšte ne slažemo sa vladom i politikom naše zemlje. Takođe, mi smo evropska zemlja. Nismo ni azijska ni afrička, nego evropska. Dakle, s obzirom na to da ne možemo otići iz Grčke jer se ne slažemo sa vladinom politikom, na isti način ne možemo otići iz Evrope jer se u potpunosti ne slažemo sa politikom Komisije, tj. sa glavnim izvršnim telom Evropske Unije i njenim odlukama. Takođe, ni jednoj stranci leve opcije nikad neće pasti na pamet da kaže da bi država trebalo da odstupi iz Organizacije Ujedinjenih nacija jer se ne slaže sa politikom Saveta bezbednosti, sa njegovim odlukama i odlukama Generalne skupštine UN. Jednako ne možemo da odemo ni iz Evrope. Jer mi smo Grci, ostajemo u Grčkoj, takođe smo Evropljani i ostajemo u Evropi. I živimo u ovom svetu i ostajemo i u Organizaciji UN. Bez obzira na to što se ne slažemo. Mislim da sam bio jasan.
A evrozona?
– To je jedna stvar, a evrozona je druga stvar. Tako je i s evrom i drahmom. Prema mom mišljenju, novac nema domovinu, ne zanima me imam li evro, dolar ili drahmu. Ali me zanimaju vlasnici novca, bilo koje vrste novca, način na koji oni taj novac stiču, kako se bogate. Mene to zanima.
Drugim rečima, godinama sam bio po zatvorima, a postoje bolji i lošiji zatvori, ali nikad nisam hteo da idem u onaj bolji zatvor, nego sam hteo da izađem iz zatvora. Pticu koju držiš u kavezu ne možeš da pitaš želi li u ovaj ili onaj kavez. Ptica želi slobodu.
Globus
http://www.standard.rs/manolis-glezos-borac-protiv-nacizma-koji-rusi-grcku-vladu-ceka-nas-krvavo-nasilje.html
Глупаци и преваранти
јануар 10, 2012
Neubedljivo „šamaranje“
Piše: Duško Vuković
Autor je predsednik Samostalnog sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, u Danasovom dodatku „Forum – Socijalni dijalog“ od 9. marta ove godine u tekstu „Ono što je u izlogu, nije u radnji“ izjavio je
“ … kolektivni ugovori, prema mom ubeđenju, mogu naneti samo štetu jednoj državi i to je već naštetilo Srbiji.“ Ne reče g. Vuković ništa više, niti je to obrazložio, ali sve u kontekstu uvodnog dela teksta, u kome se kaže da analitičari tvrde da „neki od zahteva sindikata često nerealni“.
Očigledno je da time g. Vuković sugeriše čitaocima da sindikati „nerealno“ insistiraju na kolektivnom pregovaranju, kolektivnim ugovorima i da su takvi ugovori nepotrebni Srbiji.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/neubedljivo_quotsamaranjequot.46.html?news_id=235866
Kanibalska profitabilnost
Milutin Mitrović
Italija, drugi relativni i prvi apsolutni dužnik Evrope, izlazi iz krize. Hvale je, čak joj je spread (odnos vrednosti nacionalnih prema nemačkim državnim obveznicama) pao sa 560 na 300 poena. Stručnjaci za ekonomski horor kažu da bi se, ako ukine „član 18“ tzv Radnog statuta – sudska garancija da radnik ne može biti otpušten bez valjanog dokaza (iusta causa) – spread automatski poboljšao za narednih 200 poena. To znači da bi Italija dobijala kredite sa dva odsto manjim kamatama od sadašnjih. Izazovno i opominjuće. Naime, delom zahvaljujući tom socijalnom korektivu, Italija ima stopu nezaposlenosti manju (8,9%) od proseka EU (9,9%). Premijer Monti se skoro pravda tvrdeći da je ukidanje „člana 18“ preduslov za bolji finansijski i politički rejting države. Dakle referenca je broj izbačenih radnika na ulice.
Pritom se priča o prokaženom garantovanom radnom mestu zasniva na neistini. Ilvo Diamanti, politolog, na rezultatima ispitivanja dokazuje da samo 30 odsto nezaposlenih trajno zaposlenje stavlja na prvo mesto, 60 odsto prihvata da radi bilo gde i pod uslovima poslodavca, a preostalih 10 odsto ne želi da radi na jednom mestu duže od 3-4 godine. Sveto trojstvo liberalne ekonomije: radnik, poslodavac i država valja prekrojiti da bez korektiva ostane dvojac koji čine korumpirani (političari) i onaj ko korumpira (kapital).
Biznis i finansije, integralni tekst, 13.03.2012.
http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.649/kanibalska-profitabilnost.html
Peščanik.net, 13.03.2012.