За Оскара!

 

Мислим да је увреда за председника републике да га пореде за Џ. Клунијем.

Гледао сам предизборне спотове ДС-а.

Џ. Клуни није ни до колена председнику републике. 

После 12 година на власти (осам као председник) постао је врхунски глумац. Спреман је за Холивуд.

Треба му дати глас – на додели Оскара. 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Добар производ

Црвена полиција

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Српске банке

Колики је спољни дуг? Како вратити дуг?

О правди, у Србији

 

5 Responses to За Оскара!

  1. Varagić Nikola каже:

    U zdravstvu plate skočile za 40 odsto

    Autor: Ljiljana Bukvić

    Beograd – Kako se zahuktava predizborna kampanja tako novca u budžetu kao da ima sve više, pa su isplate zarada, posebno u javnom sektoru, značajno uvećale prosek za februar. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u februaru bila je 40.003 dinara, što je za gotovo 3.500 dinara više od proseka za januar, kada su građani Srbije prosečno zarađivali 36.639 dinara.

    Najznačajnije povećanje u toku jednog meseca dočekali su zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, jer im je, za razliku od januara kada su primili prosečnu platu od 28.593 dinara, zarada u februaru „skočila“ za 110 evra, na 40.585 dinara.

    U prošlom mesecu deblje koverte primili su i zaposleni u sektoru koji se bavi proizvodnjom električne energije. Oni su januarski prosek sa 66.000 dinara podigli na gotovo 76.000 dinara. Naravno, prosečne zarade zaposlenima u Lajkovcu, Lazarevcu, Obrenovcu takođe su porasle, pa su Lajkovčani u februaru zaradili 20.000 dinara više nego u januaru.

    Prosek plata za 5.000 dinara povećan je i u oblasti finansija, ali i državnoj upravi, gde je u februaru plata bila 49.150 dinara. I u oblasti informisanja, zarada je sa januarske 50.040 dostigla 57.384, ali je tom povećanju kumovao, pre svih, sektor telekomunikacija, gde su zaposleni u poređenju sa januarskom zaradom od 63.942 dinara, prošlog meseca dobili gotovo 70.000 dinara. Ostale delatnosti iz te kategorije, poput informisanja, izdavaštva, muzičke produkcije i računarskog programiranja, ostale su na istom nivou i kreću se od prosečnih 16.000 u kinematografiji, 46.000 u izdavaštvu do 53.000 u uslužnim informacionim delatnostima. Ceo prosek u oblasti informisanja skočio je za gotovo 70 evra.

    Odakle je stigao novac za ovo povećanje zarada tek će se analizirati, ali zabunu izaziva činjenica da je u januaru pad industrijske proizvodnje u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio 2,7 odsto.

    Podaci za februar još nisu objavljeni, ali se očekuje da budu znatno lošiji, s obzirom na to da privreda najmanje desetak dana nije radila zbog ekstremnih hladnoća.

    Istovremeno, u februaru još nije zabeleženo da li je došlo do povećanja budžetskih prihoda, bolje naplate poreza ili nekog drugog vanrednog priliva kojim bi bilo objašnjeno povećanje zarada.

    Ipak, postoje delatnosti koje su taj zastoj osetile. Oni koji se bave uslužnim delatnostima u februaru su primili 20.386 dinara, za nekih 200 dinara manje nego u januaru, dok je u sektoru saobraćaja, prosečna plata bila 42.565 dinara, za dve hiljade dinara manja nego mesec pre.

    Gledajući po opštinama u Srbiji, prosečna zarada u Beogradu je prvi put premašila cifru od 50.000 dinara i to za 683 dinara. Beogradski prosek u januaru bio je 46.000 dinara. Od beogradskih opština, zahvaljujući Kolubari, prednjači Lazarevac, čiji su žitelji tokom februara prosečno zaradili 74.444 dinara, što je za 18.000 dinara više od januarskog proseka od 56.348 dinara. U Vojvodini je u februaru prosečna plata bila nešto više od 38.000 dinara, u južnoj i istočnoj Srbiji zarađivalo se prosečno 35.195 dinara, dok su najmanje zarade u februaru bile u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 33.269 dinara. U odnosu na januar u svim delovima Srbije je podjednako, odnosno za nekih tridesetak evra, porasla prosečna zarada.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/u_zdravstvu_plate_skocile_za_40_odsto.4.html?news_id=236842

  2. Varagić Nikola каже:

    Komentar Danas

    Statistička sarma

    Autor: Redakcijski komentar

    Odavno obična statistička vest nije izazvala toliko reagovanja kao što je to uzrokovala jučerašnja informacija o prosečnim zaradama isplaćenim u februaru.

    Telefoni su zvonili do usijanja, a javljali su se isključivo zdravstveni radnici, koji tvrde da ni dinar povećanja nisu imali u prošlom mesecu, iako je zvanična statistika potvrdila da je podatak o povećanju isplaćene zarade od 40 odsto u odnosu na januar – tačan.

    Interesantno je, međutim, da se redakciji nije javljao niko iz drugih grupacija koje su zabeležile rast zarada, a jedan od razloga je i taj što su kod njih povišice bile opipljive, a ne samo kao statističke računice.

    Zato i dalje ostaje pitanje odakle – najviše u javnom sektoru – novca u te svrhe kada nijedan od parametara ne ukazuje da se povećala proizvodnja, naplata poreza ili da su u budžet ušli neki vanredni prihodi.

    Jedino što je bilo drugačije, jeste to što su u martu raspisani izbori, pa je iznenada, a sada se čini retroaktivno, porasla i briga funkcionera za malog čoveka, posebno „svog“ službenika, čije ponašanje i te kako može da utiče na ukupno raspoloženje biračkog tela.

    Tako su od predizborne trke prvu korist osetili zaposleni u raznim državnim upravama. Iako je do podataka teško doći, u tom dušebrižju su izgleda prednjačile neke opštinske vlasti, koje su pronašle kanal za „odokativne“ povišice činovnicima. Podsetimo, u sektoru finansija, elektroenergetike i telekomunikacija, koverte su bile toliko deblje da je to povuklo čitav prosek zarada za sve zaposlene u Srbiji, pa smo – po sistemu „jedni kupus, drugi meso, u proseku sarma“ – u prošlom mesecu svi „primili“ po 3.500 dinara više nego na početku godine.

    Ipak, i u „sarma-modelu“ običan građanin zna da razlikuje šta je realno, a šta deo predizbornog folklora.

    Jer, naša stvarnost jeste da smo izgubili industriju, da mala i srednja preduzeća nemaju mnogo šansi na tržištu na kome cveta siva ekonomija, da su poskupljenja naša svakodnevnica i da se sve teže, zbog rastućih obaveza za komunalije i sve ostale dažbine, izdvaja novac za onu polovinu zarade koja je potrebna za hranu.

    A u zoni izborne fešte ostaće priče o novim stranim investitorima, svetloj budućnosti za ove i one grupe stanovništva i, naravno, o većim platama.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/statisticka_sarma.46.html?news_id=236912

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: