Биланс стања и неуспеха

 

Подршка малим и средњим предузећима и предузетницима на делу.


Подаци узети из последња два броја НИН-а (3195 и 3196):

Јавна предузећа и јавни сектор у Србији

 

– 710 јавних предузећа на свим нивоима.

– У њима ради између 180 и 280 000 људи.

– Највећи број њих послује са губицима, који чине 40% укупних губитака српске привреде.

– Вишак је 45 000 запослених.

– У 2010. укупни губици јавних предузећа око милијарду евра.

– Директне субвенције тим предузећима износе 170 милиона евра.

– За заостала плаћања ПИО фонду и другим државним институцијама издваја се око 500-600 милиона евра годишње.

– За гаранције за кредите током 2010. и 2011. плаћено преко 150 милиона евра.

– Србијагас 2008. имао 1069 радника, данас 4 500 радника, а губитак у 2010. био 4.1 милијарду динара. Дугови су неколико стотина милиона евра.

– У Железнице Србије кроз субвенције за 8 година отишло је 1.2 милијарда евра, државних гаранција за 210 милиона евра а просечна брзина железнице остала 25 километара на сат.

– У јавним предузећима у Крагујевцу 1997. радило 1 272 радника, крајем 2011. било је 2323 радника.

– У Србији 31% запослених ради у јавном сектору, просек у ЕУ је од 10 до 18 %.

– У јавном сектору ради око 690 000 људи.

– За њихове плате иде 11% БДПа, треба смањити за 1.5% или 450 милиона евра годишње.

– Не постоји јединствен критеријум за исплате плата, постоји 620 различитих коефицијената за запослене у јавном сектору

– Ни АПР ни Републички завод за статистику немају обједињене податке о јавним предузећима и броју запослених

– Влада Србије од почетка 2012. потрошила више од договорене суме. Мањак у прва два месеца је 37.2 милијарде динара, прилим од ПДВ-а смањен са 29.5 на 22.2 милијарде, а од акциза са 17.7 на само 8.1 милијарду динара.

– Ако Влада настави да троши овим темпом до краја године ће потрошити 313.5 милијарди динара више него што ће имати прихода. 

Фонд за развој

 

– Од 2008. до данас број новооснованих предузећа смањен за 20%.

– Неликвидних је 38 000 фирми и 92 000 предузетника

– У малим и средњим предузећима и код предузетника сада ради 233 000 људи мање него 2008.

 

Од Фонда за развој су од почетка кризе и нове владе (ДС-СПС-УРС) следећи тајкуни добијали најповољније кредите у следећим износима:

 

– Мирослав Мишковић (Делта) укупно 1.2 милијарде динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Мирослав Богићевић (Фармаком МБ) укупно 731 милион динара. Близак ДСу.

– Ненад Поповић (АБС) укупно 709 милиона динара. Потпредседник ДССа.

– Војин Лазаревић (Руднап) укупно 508 милиона динара. Близак ДССу и УРСу.

– Небојша Човић (ФМП) укупно 535 милиона динара. Бивши потпредседник владе. Бивши функционер СПСа.

– Миодраг Костић (МК комерц) укупно 300 милиона динара. Близак ДСу и УРСу.

– Жељко Митровић (Пинк) укупно 470 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Мило Ђурашковић (Нибенс-ПЗП) укупно 200 милиона динара. Близак СПСу.

– Мирко Тодоровић (Тодор) укупно 130 милиона динара. Саветник потпредседника владе из УРСа.

– Горан Перчевић (Интеркомерц) преко 400 милион динара. Бивши функционер СПСа.

– Предраг Ранковић Пецони (Инвеј-Рубин) укупно 200 милиона динара. Близак СПСу.

– Топлица Спасојевић (ИТМ) измеђи 100 и 200 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Ђорђе Антељ (Гемакс) измеђи 100 и 200 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Драгољуб Вукадиновић (Металац) укупно 85.2 милиона динара. Саветник потпредседника владе из УРСа.

 

Ко је одобрио ове кредите (преко милијарду евра намењених малим и средњим предузећима)?

 

Чланови УО Фонда за развој:

 

– Милутин Мркоњић (СПС)

– Душан Петровић (ДС)

– Расим Љајић (СДП)

– Мирко Цветковић (ДС)

– председник УО Небојша Ћирић (УРС).

До прошле године председник УО Фонда био Млађан Динкић.


>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Реалност састављена од више реалности

Српске банке

Колики је спољни дуг? Како вратити дуг?

О правди, у Србији


26 Responses to Биланс стања и неуспеха

  1. Varagić Nikola каже:

    Čupić: Potreban zakon o poreklu imovine i veće nadležnosti Agencije

    Tanjug | 29. 03. 2012.

    Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić izjavio je danas da je potrebno doneti zakon o poreklu imovine koji bi Agenciji omogućo da „proveri“ i osobe koje su, na primer, u rodbinskim vezama sa funkcionerima.

    On je na konferenciji „Podsticaj antikorupcijskom merama na lokalnom nivou“ kao razlog za to naveo da su funkcioneri, prema imovinskim kartama, „izuzetno siromašni, a onda u toku dana promene po tri ‘Armani’ odela“.

    „Onda se ja pitam odakle im novac za to“, rekao je Čupić i dodao da bi na osnovu zakonskih rešenja o poreklu imovine bilo moguće proveriti odakle „tetki nekog funkcionera novac za izgradnju vile, a ima samo penziju od nekoliko desetina hiljada dinara“.

    On je ocenio da je potrebno doneti zakon o uzbunjivačima, navodeći da takav akt postoji i u Americi, jednoj od najuređenijih demokratskih zemalja, koja ima daleko više mehanizama za otkrivanje korupcije.

    Prema njegovim rečima, borbi protiv korupcije doprinelo bi i proširivanje nadležnosti Agencije, kao i preventivno pooštravanje kaznene politike i skraćivanje sudski postupaka.

    „Imate, eto, aferu ‘Indeks’. Postupak traje šest godina, a mogao je biti gotov za šest meseci“, istakao je Čupić.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/314717/Cupic-Potreban-zakon-o-poreklu-imovine-i-vece-nadleznosti-Agencije

    —————

    Svi optuženi profesori iz afere „Indeks“ u međuvremenu unapređeni

    Nebojša Radišić | 29. 03. 2012.

    Ni pet godina posle hapšenja profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su prvo osumnjičeni, a u avgustu 2007. godine i optuženi za prodavanje ispita studentima, niko od njih još nije osuđen.

    http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/314491/Svi-optuzeni-profesori-iz-afere-Indeks-u-medjuvremenu-unapredjeni

  2. […] Биланс стања и неуспеха […]

  3. […] Биланс стања и неуспеха […]

  4. Varagić Nikola каже:

    NENAD POPOVIĆ (ABS holding), potpredsednik Demokratske stranke Srbije:

    Formiraćemo tri nove institucije za podršku domaćoj privredi.

    Prva je Interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, jer je nemoguće očekivati razvoj malih i srednjih preduzeća ako ne rade veliki privredni sistemi.

    Druga, Razvojna banka, koja će privredi davati kredite na deset godina sa grejs periodom od tri godine.

    I treća, za zdravi deo srpske privrede, Izvozna banka koja bi davala direktne podsticaje i garancije za izvoz privredi na tržišta Rusije i EU

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/217294/Imamo+

  5. Varagić Nikola каже:

    Farmakomova budućnost zavisi od Dušana Petrovića

    Milan Malešević | nedelja, 29.04.2012.

    „Koncern Farmakom MB“ iz Šapca svoju poslovnu sudbinu u prošlosti vezivao je za aktuelnog ministra poljoprivrede, što mu je do sada i te kako bilo od koristi. Dalji rast koncerna ili njegova stagnacija zavisiće isključivo od izbornog uspeha DS-a i uticaja koji će posle izbora imati Dušan Petrović

    Munjevita ekspanzija šabačkog „Farmakoma MB“, čiji je prvi čovek Miroslav Bogićević, u poslednjih nekoliko godina vezana je u dobro obaveštenim poslovnim i političkim krugovima za politički uticaj Dušana Petrovića, donedavno zamenika predsednika Demokratske stranke. Sprega privrede i politike, oličena u dvojici Šapčana, do sada je funkcionisala bez poteškoća i većih problema zahvaljujući visokim stranačkim i državnim funkcijama koje je imao i ima Petrović i odličnim razumevanjem Miroslava Bogićevića za svoje mesto i ulogu.

    „Farmakom“ u javnosti uživa ugled privilegovane kompanije. Realno je očekivati da njegova ekspanzija bude zaustavljena nakon sledećih izbora, bilo da je reč o lokalnim ili o republičkim, pod uslovom da DS izgubi na tim izborima. Gubitak uticaja i snage šabačkog poslovnog giganta izvestan je i ukoliko DS formira narednu Vladu, pod pretpostavkom da uticaj Dušana Petrovića na nju ne bude u onoj meri koliki je bio svih ovih godina iza nas. Iako je ime Dušana Petrovića u opticaju u srpskim medijima i kao potencijalni kandidat za premijersko mesto DS-a, kako „Akter“ saznaje on nije kandidat Borisa Tadića za premijersko mesto, iako je Tadiću odgovaralo da se kao takav Dušan Petrović provlači proteklih meseci po srpskoj štampi.
    Ekspanzija na rusko tržište

    Dušan Petrović je do sada pratio aktivnosti koncerna i posećivao pogone „Farmakomovih“ fabrika često i zvanično i kao deo predizbornih aktivnosti. Tako je, na primer, u novembru prošle godine posetio pogone „Mlekare Šabac“, koja se nalazi u sastavu „Farmakoma MB“. Pogon je posetio i predsednik DS-a Boris Tadić.

    „Ako bi Šabac imao dva-tri investitora kao što je ’Farmakom’, problema ne bi bilo“, rekao je tada Boris Tadić, ni ne sumnjajući da takve izjave u Šapcu imaju sasvim druge konotacije kod građana kojima je veza Dušana Petrovića i „Farmakoma“ potpuno jasna.

    Petrović je kao ministar poljoprivrede izjavio da je „Mlekara Šabac“ nedavno od Svetske banke dobila kredit od 120 miliona evra, što je„dokaz da jedna od najznačajnijih međunarodnih finansijskih institucija veruje u ogroman potencijal te kompanije”.

    Pre dve godine „Mlekara Šabac“, koja ima više od 460 zaposlenih, dobila je i Halal certifikat, jedan od preduslova za izvoz u muslimanske zemlje. Izvozi se u u Rusiju, Ameriku i u druge zemlje.

    Boris Tadić je posetio i Rudnik „Lece“ u Medveđi (olovo, cink, zlato), koji je Bogićević kupio u privatizaciji, bio je na svečanom otvaranju u aprilu 2010.

    Još neke Bogićevićeve fabrike dogurale su daleko, na primer, Industrijski kombinat „Guča”, koji lije nosače motora za BMW, korpe i ploče za kvačila „Ruena” iz Kočana, kućišta ležajeva za FKL iz Temerina, odlivke za italijansku firmu SKF i za traktore iz IMT-a.

    Jedan od konkretnijih primera korisnog uticaja Dušana Petrovića na poslovanje „Farmakoma” jeste odličan posao koji je sklopila „Fabrika akumulatora Sombor“ (FAS) za izvoz „Blek hors” akumulatora u Rusiju. I FAS je u sastavu šabačkog koncerna.

    Naime, dobro obavešteni izvori proboj „Farmakoma“ na rusko tržište i izvoz akumulatora povezuju sa učešćem Dušana Petrovića u UO NIS-a od 2009. godine, kad su ga kupili Rusi putem „Gaspromnjefta“. Njegov politički uticaj u Srbiji neophodan je i koristan Rusima uostalom kao i „Gaspromov“ uticaj u Rusiji, koji je više nego koristan za „Farmakom MB“.

    U junu 2010. godine „Farmakom“, koji je kupio prethodno fabriku akumulatora iz Sombora „Blek horse“, zaključio je izvozni posao za rusko tržište vredan 40 miliona evra.

    Dušan Petrović je u Upravnom odboru NIS-a ostao do sredine marta prošle godine, kada je zbog imenovanja na čelo Ministarstva trgovine i poljoprivrede bio prinuđen da podnese ostavku na to mesto.

    Koliko je „Farmakom“ bio aktivan u to vreme pokazalo je jedno istraživanje iz 2010. Prema tom istraživanju republički Fond za razvoj je od ukupno 17 milijardi dinara, koliko je imao na raspolaganju za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, Bogićevićevim firmama dao 380 miliona dinara, uz kamatne stope od 0,5 do 2,5 odsto. Korisnici su bili: „Farmakom MB” (270 miliona dinara), „Mlekara Šabac” (100 miliona dinara), i „Livnica Požega” (10 miliona dinara).

    Bilo je i povoljnih stranih kredita. Međunarodna finansijska korporacija, članica Grupacije Svetske banke, odobrila je „Farmakomu” kredit od 40 miliona evra i još 80 miliona evra za širenje poslovanja.
    Skoro pa imperija

    Rastući pod demokratskim kišobranom šabačkog potpredsednika „Farmakom MB” je tokom godina izrastao u giganta. Delatnost je danas šarolika, od poljoprivrede, preko metalne industrije i rudarstva do trgovine.
    Tokom prve decenije svog postojanja kompanija se razvijala uglavnom zahvaljujući saradnji sa kompanijom „Zorka“ Šabac. Tokom 2006. godine prerasta u koncern pod nazivom „Koncern Farmakom MB”.

    Danas objedinjuje sedam zasebnih preduzeća i posluje u tri industrijske grane: poljoprivredi, metaloprerađivačkoj industriji i rudarstvu, a ima i svoje firme u Milanu, Moskvi, Minhenu i Skoplju. U koncernu danas radi oko 3.000 zaposlenih.

    Firme u sastavu Farmakoma MB

    „Mlekara Šabac”
    PIK „7.juli” iz Debrca
    Industrijski kombinat „Guča”
    „Livnica Požega”
    „Fabrika akumulatora Sombor“
    Rudnici i topionica „Zajača”
    „Ritejl grup Šabac”
    RUDNICI ANTIMONA:
    Rudnik „Zavorje“
    Rudnik „Štira“
    Rudnik „Brasina“
    Rudnik „Dolić“
    Rudnik „Kik“
    Rudnik „Rujevac“
    Rudnik „Stolice“
    RUDNICI OLOVA I CINKA:
    Rudnik „Rajićeva Gora“
    Rudnik „Lece“ Medveđa
    Rudnik „Ravanja“
    Rudnik „Suva Ruda“ Raška
    Rudnik „Veliki Cip“
    RUDNICI NEMETALA:
    Rudnik „Očujak“
    Rudnik antimona u Makedoniji
    Rudnik „Suva reka“

    http://www.akter.co.rs/weekly/32-ekonomija/2532-farmakomova-budu-nost-zavisi-od-duana-petrovi-a.html

  6. Varagić Nikola каже:

    Miodrag Kostić jača odnose sa naprednjacima

    Miša Laketić | ponedeljak, 30.04.2012.

    Bez obzira što je vlasnik „MK grupe“bio blizak prijatelj pokojnog Zorana Đinđića, kao i direktor Demokratske stranke, i što je kum Nenada Čanka,to mu nije zasmetalo da nedavno, procenjujući rast političke moći SNS-a,ne unapredi komunikaciju i ojačaodnose sa naprednjacima

    Približavanje izbora, posle kojih će sigurno doći i do redistribucije političke moći među strankama i liderima, utiče i na privrednike koji u ovim vremenima teže da osiguraju da njihovi poslovi i posle 6. maja ostanu obezbeđeni, ako ne i unapređeni.

    Kako „Akter“ saznaje, upravo su korporativni interesi bili motiv da jedan od vodećih srpskih privrednika Miodrag Kostić, koji je tradicionalno blizak Demokratskoj stranci, uspostavi komunikaciju sa čelnicima u Srpskoj naprednoj stranci. Kostić je most saradnje sa nekim naprednjacima napravio i preko „AIK banke“, čiji je akcionar i predsednik Upravnog odbora. Od dobro obaveštenih izvora „Akter“ saznaje da je „AIK banka“ obavila predradnje i potrebne razgovore o savetničkom angažovanju, profesionalnom i plaćenom i sa Nebojšom Stevanovićem, predsednikom beogradskog Gradskog odbora SNS-a i potpredsednikom Glavnog odbora te stranke. Stefanović je mlada nada SNS-a i jedan od najbližih saradnika zamenika predsednika Aleksandra Vučića, što ukazuje da Miodrag Kostić nastoji da uspostavi i ojača svoje odnose sa vrhom SNS-a.
    Procena rasta političke moći SNS-a

    Miodrag Kostić kao inteligentan i politički iskusan krupni kapitalista procenjuje da će posle narednih izbora očigledno biti važan odnos i sa SNS-om, ukoliko je krupni biznis u pitanju. Bez obzira što je bio blizak prijatelj Zorana Đinđića, kao i direktor Demokratske stranke, i što mu je kum Nenad Čanak, to mu nije zasmetalo da, u trenutku kada je procenio da će politička moć naprednjaka da poraste u narednom periodu posle izbora, ne uspostavi komunikaciju sa vrhom SNS-a i ne nastoji da ojača svoje pozicije u toj stranci.

    Takvo postupanje Miodraga Kostića nije usamljen primer u redovima krupnih kapitalista tradicionalno bliskih DS-u, niti koje definitivno znači otklon od Demokratske stranke i orijentaciju ka SNS-u, već je reč pre svega o proceni da stiže vreme jačeg političkog i institucionalnog uticaja naprednjaka, i da je korisno iz potpuno racionalnih razloga i korporativnih interesa ojačavati veze sa danas najvećom opozicionom strankom u Srbiji.

    Poslovni planovi Miodraga Kostića pretrpeli su solidan udarac od strane državnih institucija kada je početkom godine Komisija za zaštitu konkurencije zabranila da šećerana „Sunoko”, koja se nalazi u vlasništvu Kostićeve „MK grupe”, kupi šećerane koje se nalaze u sastavu šećerane „Helenik šugar”. Komisija je zabranila spajanje šećerana u Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Baču, koje posluju pod „Sunokom” sa šećeranama u Žablju i Crvenki koje su pod „Helenik šugarom”. Kostić se žalio Upravnom sudu na tu odluku Komisije. Kako je objasnio, odluka o zabrani spajanja za njega je bila nelogična, jer „Sunoko“ drži polovinu srpskog tržišta.

    „Mi smo već sada monopolista, i pravimo 50.000 tona više nego što Srbija potroši“, objasnio je Kostić, navodeći da je srpsko tržište toliko malo u evropskim okvirima da će svako ko pokuša da se širi van zemlje prosto postati monopolista u Srbiji.
    MK poslovno carstvo

    Samo iz tog primera vidi se koliko je važna podrška vlasti i politički sluh kao preduslov da bi se krupni poslovni sistemi mogli nesmetano razvijati i ostvarivati svoje planove, ali pre svega profite. Sa velikim biznisom koji Miodrag Kostić ima u Srbiji svakako da je plodna komunikacija sa političkim strukturama, a posebno vladajućim, jako važna.

    „MK grup“ danas važi za jedan od najuspešnijih poslovnih sistema u Srbiji. U njegovom sastavu nalazi se više od 35 povezanih preduzeća koja posluju u Srbiji, ali i u inostranstvu. Ukupni godišnji prihodi „MK grup“ iznose više od pola milijarde evra.

    „MK grupa“ ima poslove u raznim oblastima. Bavi se strateškim vođenjem poslovanja i korporativnim upravljanjem u oblastima poljoprivrede i poljoprivredne industrije, turizma, nekretnina,
    IT tehnologije, finansija…

    Najveći deo poslovanja odnosi se na poljoprivrednu proizvodnju, industriju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Preduzeća iz tog sastava spadaju među najuspešnije domaće kompanije i najveće proizvođače i izvoznike šećera, pšenice, kukuruza, soje, ječma, uljane repice, stočne hrane i dr. „MK grupa“ pored 30.000 hektara koje obrađuje u zemlji, isto toliko obrađuje i u Ukrajini. U Srbiji poseduje skladišne kapacitete od preko 200.000 tona koji su i mahom raspoređeni širom Vojvodine. Važna karika u lancu stvaranja vrednosti u poljoprivrednoj industriji pored proizvodnje, skladištenja i industrijske obrade jeste svakako i trgovina. Trgovina poljoprivrednim proizvodima jedna je od oblasti poslovanja „MK grupe“ koja čini njenu ključnu kompetenciju i deo je njenog korporativnog identiteta i prepoznatljivosti od samog osnivanja. Za taj deo poslovanja brine se “MK komerc”.

    „MK” je uspešan i u oblasti turizma. Kostić je kupio hotele „Grand“ i „Konake“ na Kopaoniku. O njima sada brine posebno preduzeće „MK mountain resort“. U renoviranje tih hotela uloženo je 12 miliona evra. Ta investicija dovela je do povećanja broja gostiju na toj planini. U cilju povećanja broja turista na Kopaoniku pomogla je i država izgradnjom sistema veštačkog osnežavanja i pojačavanjem kapaciteta žičara. U sastavu „MK grupe“ nalazi se još i IT preduzeće „MK IT“, kao i brokersko-dilersko društvo „M&V investments“ osnovano 1995. godine. Prošle godine Kostić je kupio i „Brodogradilište Apatin“ i industriju mesa u Vrbasu.

    Iako mnogi Kostiću osporavaju menadžerske sposobnosti, navodeći da su njegove političke veze omogućile rast njegovog poslovnog carstva, ima i onih koji misle suprotno. Svoje umeće Kostić je hteo da pokaže i u preduzećima kojima upravlja država, a koja su u stečaju. Zato je prošle godine dao ponudu vlastima da prepuste uspešnim privrednicima upravljanje nad njima.
    Zainteresovan za JAT

    „Država u ovom momentu upravlja sa 270 firmi u stečaju za koje treba da nađe rešenje, a predlog koji stalno ponavljam jeste da bi te firme trebalo da budu ponuđene ozbiljnim privrednicima. Stečajni proces bi pri tome trebalo definisati na 30 do 60 dana, ili 90 dana u izuzetnim slučajevima“, rekao je Kostić. On je dodao da bi se time onemogućilo odugovlačenje i gubljenje vremena koje zaposleni provode u neizvesnosti i bez posla, a preduzeće i proizvodnja „tavore“. Taj predlog, međutim, nije prošao.

    Ipak bez obzira na to Miodrag Kostić nije odustao od jednog državnog preduzeća koje je u problemima. Zajedno sa vlasnikom „Delta holdinga“ Miroslavom Miškovićem pokazao je interes za formiranje konzorcijuma koji bi, istina pod određenim uslovima, postao suvlasnik Jata. U razgovorima s Vladom, a posebno sa Mirkom Cvetkovićem, dogovarano je da država zadrži 50 odsto vlasništva nacionalnog avioprevoznika, tako što će obezbediti opremu vrednu 25 miliona evra. Toliko bi u kapitalu uložili domači biznismeni. Lista potencijalnih akcionara prvobitno je bila šira u javnosti i uključivala je i Branislava Grujića, vlasnika građevinske firme „Farman“, i Gorana Perčevića, rukovodioca „Interkomerca“, ali se krug suzio na najmoćnije privrednike u zemlji.

    Iako je inicijativa krenula iz Vlade, biznismeni je nisu sa oduševljenjem prihvatili, i odmah rekli ne naporima Vlade da iznađe rešenje za nacionalnog avioprevoznika. Stupili su u pregovore iako, kako „Akter“ saznaje, niko, pa ni Miodrag Kostić, nema ambiciju pošto-poto da zagrize za Jat.

    Već sledeće nedelje posle prebrojanih glasačkih listića znaće se da li je Miodrag Kostić ojačavajući svoje odnose sa SNS-om napravio pravovremeni i pametan poslovni potez.

    http://www.akter.co.rs/weekly/32-ekonomija/2533-miodrag-kosti-ja-a-odnose-sa-naprednjacima.html

  7. […] Биланс стања и неуспеха […]

  8. […] Биланс стања и неуспеха […]

  9. Varagić Nikola каже:

    У јеку економске кризе и неликвидности домаће привреде, фирма брата од стрица Драгана Шутановца добила је 120 000 000 динара из Фонда за развој.

    Београд, 25.05.2012
    Гора пром интернационал д.о.о. из Београда налази се међу оним предузећима која су у јеку економске кризе и неликвидности добила повољан кредит из Фонда за развој Републике Србије – за две године тачно 120 милиона динара државног новца завршило је на рачуну предузећа чији је власник Горан Шутановац, блиски рођак (брат од стрица) потпредседника Демократске странке и министра одбране Драгана Шутановца, сазнаје Пиштаљка.

    У Србији постоје привредници „првог реда“ којима домаћа и светска економска криза готово да не представља никакву претњу и опасност, јер могу да се ослоне на државне фондове из којих добијају повољне кредитне подстицаје. Тако подаци до којих је дошла Пиштаљка показују да је Фонд за развој у три наврата, два пута 2009. и једанпут 2010. године, уплатио средства на рачун фирме Гора пром интернационал д.о.о, што је Управа за трезор Министарства финансија књижила под шифром „271 дугорочни кредити“. Овој фирми је 28. децембра 2009. године трансферисано 50 милиона и 30 милиона динара, да би затим од државе 1. децембра 2010. добила 40 милиона динара кредитне подршке. Осим чињенице да је новац усмерен ка бизнису рођака Драгана Шутановца, за сада остаје енигма под којим условима и са којом каматном стопом је предузеће Гора пром добило кредит.

    Предузеће за прераду и конзервисање рибе, љускара и мекушаца Гора пром основано је 1992, а његов једини власник и директор је Горан Шутановац. Индикативно је да је предузеће које се бави прекоокеанским увозом рибе у јеку економске кризе, из године у годину, бележило све боље пословне резултате. Тако је 2008. године забележило приход од 198,9 милиона, а добит 13,1 милион динара, да би већ 2009. приход порастао на 284 милиона, а добит на 16,9 милиона динара. Приходи Шутановца у 2010. години износили су 472 милиона, а добит 1,3 милиона динара, да би рекорд био остварен 2011. године са приходом од 756,2 милиона и добити од 2,2 милиона динара. Свега десет запослених радника није представљало препреку да Гора пром прошле године „обрне“ преко 7 милиона евра.

    Пиштаљка је и раније писала о нејасним и нетранспарентним околностима под којима поједина предузећа блиска странкама власти користе изузетно повољне кредите Фонда за развој Републике Србије. Отприлике у истом периоду када је и на рачун предузећа Гора пром интернационал д.о.о. трансферисан новац из Фонда за развој (децембра 2009) и предузеће Стубови културе-Време књиге д.о.о. такође је добило кредит од 100.000 евра. Кредит је одобрен за „обртна средства“ уз грејс период од девет месеци, рок отплате од две године и симболичну каматну стопу од 2,5 одсто на годишњем нивоу. У додели овог кредита у Фонду за развој учествовала је функционерка Г17 плус Верица Калановић, а новац је завршио на рачунима предузећа њеног партијског колеге и актуелног министра културе Предрага Марковића.

    Јавност није у прилици да сазна чиме се то фирма блиског рођака министра Драгана Шутановца квалификовала да добије повољан кредит од државе. Зашто? Сам начин одлучивања о томе коме ће се и под каквим условима доделити новац из Фонда за развој није довољно транспарентан, што додатно баца мрљу и отвара питање колики је утицај свакодневне политике и политичких странака на рад те институције. Управни одбор Фонда чине представници политичких странака, односно министри у Влади Србије, који такође учествују и у раду комисије Фонда која предлаже Управном одбору које кредитне апликације треба усвојити.

    О свим активностима руководство Фонда за развој годинама информише јавност углавном на следећи начин: „Обавештавамо Вас да је дана 17.06.2010. године Одржана 25. седница Управног одбора Фонда. На седници је одобрен укупно 1591 кредит. Одобрено је 212 инвестиционих кредита, од чега за предузетнике 64, а за правна лица 148. Краткорочних кредита одобрено је 12. За почетнике по Програму за start-up кредите одобрено је 1367 кредита.“ Дакле, на званичном сајту Фонда се не може пронаћи списак предузећа и предузетника који су корисници кредитних средстава Фонда, те је на тај начин функционисање ове институције у потпуности „одсечено“ од очију јавности.

    Извор: Пиштаљка

  10. […] Биланс стања и неуспеха […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: