“Србијом влада сто породица“

Интервју са професором Слободаном Миладиновићем (социолог, ФОН), НИН број 3195: 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ “УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ“

Српске банке

Колики је спољни дуг? Како вратити дуг?

О правди, у Србији

Биланс стања и неуспеха

Реалност састављена од више реалности

Болесно друштво, болестан народ

 

21 Responses to “Србијом влада сто породица“

  1. Varagić Nikola каже:

    Čupić: Potreban zakon o poreklu imovine i veće nadležnosti Agencije

    Tanjug | 29. 03. 2012.

    Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić izjavio je danas da je potrebno doneti zakon o poreklu imovine koji bi Agenciji omogućo da „proveri“ i osobe koje su, na primer, u rodbinskim vezama sa funkcionerima.

    On je na konferenciji „Podsticaj antikorupcijskom merama na lokalnom nivou“ kao razlog za to naveo da su funkcioneri, prema imovinskim kartama, „izuzetno siromašni, a onda u toku dana promene po tri ‘Armani’ odela“.

    „Onda se ja pitam odakle im novac za to“, rekao je Čupić i dodao da bi na osnovu zakonskih rešenja o poreklu imovine bilo moguće proveriti odakle „tetki nekog funkcionera novac za izgradnju vile, a ima samo penziju od nekoliko desetina hiljada dinara“.

    On je ocenio da je potrebno doneti zakon o uzbunjivačima, navodeći da takav akt postoji i u Americi, jednoj od najuređenijih demokratskih zemalja, koja ima daleko više mehanizama za otkrivanje korupcije.

    Prema njegovim rečima, borbi protiv korupcije doprinelo bi i proširivanje nadležnosti Agencije, kao i preventivno pooštravanje kaznene politike i skraćivanje sudski postupaka.

    „Imate, eto, aferu ‘Indeks’. Postupak traje šest godina, a mogao je biti gotov za šest meseci“, istakao je Čupić.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/314717/Cupic-Potreban-zakon-o-poreklu-imovine-i-vece-nadleznosti-Agencije

    —————

    Svi optuženi profesori iz afere „Indeks“ u međuvremenu unapređeni

    Nebojša Radišić | 29. 03. 2012.

    Ni pet godina posle hapšenja profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su prvo osumnjičeni, a u avgustu 2007. godine i optuženi za prodavanje ispita studentima, niko od njih još nije osuđen.

    http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/314491/Svi-optuzeni-profesori-iz-afere-Indeks-u-medjuvremenu-unapredjeni

  2. Varagić Nikola каже:

    NAŠA PRIČA – Evropski parlament pozvao Srbiju da raskrsti sa nasleđem komunističkih tajnih službi

    Brisel traži otvaranje dosijea

    Autor: J. Lukač – A. Roknić

    Beograd – Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o Srbiji, koja, između ostalog, predviđa i da Beograd pod hitno treba da se nastavi posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma, kao i otvaranje nacionalnih arhiva, naročito Udbe.

    Bivša direktorka Istorijskog arhiva Beograda istoričarka Branka Prpa kaže za Danas da ništa od skorašnjih dokumenata – s kraja 20. veka iz službi bezbednosti i tajne policije, nije stiglo do faze istorijske građe, odnosno predato arhivama.

    – Prva sam svojevremeno od tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića tražila da počne da isporučuje istorijsku građu za Drugi svetski rat, i to po međunarodnim arhivskim pravilima, jer je prošlo više od 50 godina. Polagali smo pravo na deo dokumenata iz uprave grada Milana Nedića i iz Gestapoa. Kasnije je Arhiv Srbije dobio građu i za period neposredno posle rata – objašnjava Prpa.

    Međutim, kako ističe, odmah je iskrsnuo problem kako zaštititi personalno, odnosno kako izbeći da javno budu dostupni dokumenti koji bi povredili nečiju privatnost. Prpa navodi da se konsultovala sa arhivama u Velikoj Britaniji i Sloveniji, i ističe da u tim i drugim zemljama javno dostupni dokumenti sadrže i cenzurisane delove.

    – Govorimo o vrlo ozbiljnim stvarima koje nismo rešili zakonom. Koliko znam, našu javnost i medije, otvaranje arhiva za javnost i objavljivanje dokumenata pretvorilo bi se ubrzo u špansku seriju, gde bi bili iznošeni pikantni detalji iz nečijeg ličnog dosijea – zaključuje Prpa.

    U Srbiji je selektivni uvid u lična dokumenta bio dozvoljen Uredbom Vlade, koja je doneta maja 2001. a ukinuta juna 2003. sa obrazloženjem da je protivustavna. Prema podacima BIA, ukupno se oko 4.000 ljudi interesovalo da li ima dosije. Od tog broja, njih oko 420 ih je imalo. Prema zvaničnim podacima, BIA je do sada Arhivu Srbije dostavila oko 80.000 personalnih dosijea starijih od 30 godina.

    Pre deset godina, povodom uvida u dosijee nije bilo većih skandala u javnosti. Procedura za uvid bila je vrlo jednostavna, stanovnik, na primer, glavnog grada, na određeni broj telefona zakazivao je dolazak u sedište Resora državne bezbednosti (RDB) na Novom Beogradu. Zainteresovanom građaninu je bilo dozvoljeno da sačeka u malom hodniku, odmah ispred ulaznih vrata, čiji je jedan zid bledo ogledalo, i da pusti mašti na volju da je reč o staklu iza koga ga neko posmatra. Uskoro bi službenik obavestio zainteresovanog da li „nema ništa“ ili pak ima dosije. Ukoliko ga ima, mogao je da ga pročita u prisustvu službenika tadašnjeg RDB, ali ono što tamo sazna mora da tretira kao državnu tajnu i da ne prepričava prijateljima i medijima. Međutim, mediji su objavili brojne izjave uglavnom poznatih ličnosti, koje su bile iznenađene netačnošću podataka i izražavale sumnju da im je „dosije“ naknadno prepravljan i redigovan.

    Goran Petrović, bivši načelnik RDB, shvata ovu preporuku u kontekstu opšte demokratizacije Srbije. On ističe da je reformisanje proces koji traje u mnogim oblastima života, kao i u sektoru bezbednosti.

    – Kao što se u politici nije sve promenilo 5. oktobra 2000. tako nije ni u institucijama. Reforme u pravosuđu su počele pre dve godine, vidimo da se vojska permanentno reformiše, ti procesi traju i u obrazovanju, diplomatiji i tako dalje, pa se logično odnose i na službe bezbednosti. Ima i tu još dosta posla da se uradi, i ne treba da se iznenađujemo kada nam se iz neke evropske komisije skrene pažnja na to. Nije dovoljno da se samo promeni ime, da se Resor nazove Agencijom, nije dovoljno da direktor BIA podnese samo formalni izveštaj parlamentarnom Odboru za bezbednost. Nadležnosti tog odbora su mnogo šire – kaže Petrović za Danas.

    U kontekstu reformi on ističe da BIA ima isto toliko zaposlenih kao i pre deset godina Državna bezbednost, ako se izuzmu pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije. Petrović smatra da je potrebno smanjenje broja zaposlenih, kao i koncept u skladu sa modernim bezbednosnim izazovima.

    Poslanici Srpskog pokreta obnove više puta su do sada predlagali parlamentu nacrt zakona o otvaranju tajnih dosijea, a iz BIA je pre godinu i po dana saopšteno da u ovoj službi nemaju ništa protiv toga, ali do usvajanja ovog akta nije došlo. Prema poslednjem objašnjenju predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović, ovaj nacrt nije se našao na dnevnom redu prolećnog zasedanja, jer nije za odlazeću vladu i parlament na isteku mandata.

    Homen: Spreman zakon

    Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i koordinator Vlade Srbije za odnose sa medijima, kaže za Danas da sve političke stranke u Srbiji moraju da budu svesne da je otvaranje arhiva i dosijea, bez obzira na lično mišljenje, „obaveza koju imamo prema građanima i demokratskim tekovinama“.

    – To je nešto što mora pre ili kasnije da bude urađeno. Najbolji način je da se zakon o otvaranju dosijea izglasa konsenzusom da bi se raščistilo sa prošlošću, ma koliko bila neprijatna za pojedince koji su članovi stranaka. Tekst zakona je najmanji problem. Ministarstvo pravde ima pripremljen tekst zakona i samo je pitanje političke volje da bude izglasan. Ovo je još jedan pokazatelj da dok se ne raščisti sa prošlošću, ne može da se krene u budućnost, zaključio je Homen.

    Makedonski slučaj

    Makedonija je od svih država bivše Jugoslavije najdalje otišla u procesu otvaranja tajnih dosijea iz vremena komunizma, ali se taj proces odvijao uz brojne kontroverze. Najjače je u regionalnim okvirima odjeknuo slučaj reditelja Vladimira Milčina, poznatog po tome što je njegovu predstavu „Sveti Sava“ 1990. u beogradskom JDP prekinulo pedesetak pripadnika tek osnovanih srpskih desnih stranaka. Letos je objavljeno da je Miličin bio saradnik tajne policije, mada je on još 2000. pogledao svoj lični dosije iz koga je saznao da je imao pseudonim „Dramaturg“ i da je „pod operativnom obradom“ od 1976. „Žrtva ostaje žrtva, samo se dželati menjaju“, izjavio je Miličin povodom nalaza Komisije za lustraciju da je prvo bio žrtva pa saradnik DB.

    http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/brisel_trazi_otvaranje_dosijea_.55.html?news_id=237097

  3. Varagić Nikola каже:

    Срба Илић: Србија прекршила договор

    Амерички бизнисмен српског порекла каже да Агенција за приватизацију игнорише све недавно постигнуте споразуме с њим и захтевом за ревизију арбитраже цео спор враћа на почетак

    Од нашег сталног дописника

    Вашингтон – Спор Србе Илића, купца „Путника” и „Србијатуриста” и Агенције за приватизацију, који је према недавним вестима изгледао као коначно решен, поново се враћа на почетак, тврди овај бизнисмен српског прекла из Лос Анђелеса.

    У телефонском разговору са дописником „Политике”, Илић каже да је захтев Агенције, поднет Врховном касационом суду за ревизију арбитраже у случају „Путника”, поништавање свих недавно постигнутих договора и обећања, као и игнорисање Закључка Владе Србије од од 19. јануара ове године, поводом одлуке Међународног арбитражног суда у спору Илићеве компаније „Јуниворлд холдинг лимитид” и Агенције.

    У том закључку се изричито наглашава да се влада сагласила да је неопходно да Агенција за приватизацију без одлагања обустави све започете поступке против „Јуниворлда”, док је Илић са своје стране обавезан да достави изјаву којом одустаје од свих постојећих и будућих захтева према Америчкој агенцији за осигурање приватних инвестиција (ОПИК).

    Илићева жалба ОПИК-у због поништавања његових уговора о куповини „Путника” и „Србијатуриста” и неизвршавања одлука међународне арбитраже у његову корист, била је повод да ова агенција америчке владе Србију стави на своју црну листу, као земљу која је ризична за инвестиције, због чега су тамо на чекању захтеви за осигурање улагања у Србију од око 600 милиона долара.

    Овај спор је подигнут и на највиши ниво у односима САД и Србије: приликом посете државне секретарке Хилари Клинтон Београду у октобру 2010, она је састанак са премијером Мирком Цветковићем почела разговором управо о овом проблему. Илић каже да је премијер тада обећао да ће Србија безусловно поштовати све одлуке међународне арбитраже, као и да је то обећање потом потврдио у писму које је послао америчкој амбасадорки у Београду Мери Ворлик.

    О овоме је разговарано и у Вашингтону приликом посете министра за трговину и регионални развој Небојше Ћирића прошлог децембра, када је у пратњи његове делегације била и амбасадорка Ворлик.

    Министар Ћирић се тада у Чикагу састао и са Србом Илићем, после чега је уследило „попуштање затегнутости”, а крајњи резултат је било потписивање анекса уговора о „Србија туристу” 27. јануара ове године.

    Тим анексом Агенција за приватизацију је признала одлуку Међународног арбитражног суда у корист Илића. Основни уговор о куповини овог предузећа је тиме остао на снази и потврђено је да је купац извршио све обавезе инвестирања које су биле предвиђене.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srba-Ilic-Srbija-prekrsila-dogovor.sr.html

  4. Varagić Nikola каже:

    Ispovest

    Ne treba lagati

    Dušan Miklja

    | 01. 04. 2012.

    Veliki nemački filozof Kant je na vrlo upečatljiv način objasnio zbog čega ne treba lagati. „Čovek“, kaže on, „uopšte nije obavezan da govori sve što misli. Sasvim je dovoljno da ne govori ono što ne misli.“ Moramo se zapitati zbog čega se političari ne bi držali ove jednostavne i svakako neškodljive pouke.

    Da li možda zbog toga što se oni ne potresaju mnogo oko toga da li je nešto istinito ili lažno. Ono što ih jedino interesuje svodi se na pitanje „da li je to za mene korisno?“. Naročito uoči izbora kada se – suprotno Kantovom savetu – najviše govori upravo ono što se ne misli.

    Marksizam je učio da su ideologija i kultura i sve drugo tome slično, duhovno dakle, samo nadgradnja čiji temelji počivaju u bazi, odnosno materijalnim dobrima koje jedno društvo poseduje. U Srbiji, bar, tu postavku marksizma je lako dokazati. Ljudi koji su se obogatili u vreme Miloševića, koji su, dakle, činili takozvanu materijalnu bazu, danas su u velikoj meri gospodari nadgradnje kao vlasnici banaka, preduzeća, medija, privatnih univerziteta i mnogo čega drugog.

    Bar u našem slučaju, dakle, učenje marksizma pokazalo se vidovitim: oni koji su stekli i sačuvali novac u jednom režimu u prilici su da određuju karakter nadgradnje u drugom, deklaritivno drugačijem režimu. Stari Marks je bio u pravu: ništa bez baze. Duhovni derivati su samo njene posledice.

    http://www.blic.rs/Komentar/Ogledalce/315039/Ne-treba-lagati

  5. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  6. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  7. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  8. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  9. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  10. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  11. […]  ”Србијом влада сто породица” […]

  12. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  13. […] ”Србијом влада сто породица” […]

  14. […] ”Србијом влада сто породица” […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: