Preokret za rehabilitaciju Draže i četnika?

 

ZORAN PANOVIĆ

Srpski narodni kuvar

glavni urednik DANAS-a

(…) Dobro, nivelisanje četnika i partizana na nivou gastronomije ipak je mnogo simpatičnije od rizičnih regionalnih posledica zvanične rehabilitacije četničkog pokreta i đenerala Mihailovića. Neko bi možda rekao da je „Na planini Jelici“ jedina domaća pesma u kojoj se eksplicitno pominju ljudska prava. „Ona (petokraka) ne da srpskom rodu ljudsko pravo i slobodu“. Sigurno da Ante Pavelić nije čekao iskrcavanje Angloamerikanaca u Dalmaciju, niti su ustaše spašavale američke pilote. Čak ni komunistička istoriografija nije krila izvesne zasluge četnika u početku ustanka u Srbiji. Tačno je da je Draža odlikovan od Trumana, tačno je i da nema poternice na kojoj piše da će 100.000 rajhsmaraka u zlatu dobiti „onaj koji dovede živa ili mrtva vođu bandi Pavelića“ (kao što ima za Dražom i Titom). Ali, šta da radimo kad Hrvati, Bošnjaci i njihova čula „to ne umeju da cene“. Zbog uslovnog refleksa čak ni kao „koncept“. Kad kažem koncept, mislim na one srpske studente koji su pre jedno sedam godina pošli u Zagreb da vide slike Pikasa, a usred Jelačića placa priredili performans sa Dražinom slikom.

(…) I dobro, da su stvarno pobedili četnici i da nam se, kako kaže Vuk Drašković, ponovila pobednička 1918. i da se ta Jugoslavija kao federacija ili konfederacija svrstala u vodeće evropske države i demokratije, da li bi bilo normalno očekivati da Hrvati jedu „Đujićevu pastrmku na kajmaku“, a njihova deca za geometra uče u nekoj školi „Nikola Kalabić“ jer je ovaj, ako niste znali, bio geometar. I da li bi nam bilo pametnije da nešto naučimo od jednog četnika-prvoborca kojeg sam davno upoznao u Šapcu: Tvrdio mi je da jedini razume komuniste koji su zbog Staljina istrulili na Golom otoku ili se ubili kad su čuli Rezoluciju Informbiroa. On kaže da su se tako ponašali i njegovi ratni drugovi, koji su stavljali cev u usta kad su čuli preko Radio Londona kralja Petra, koji ih poziva da se stave pod Titovu komandu. Politika je kurva.

Malo je i čudno da Jelko Kacin, kad tvrdi da je rehabilitacija Draže suprotna od EU, ne vidi sve one slovenačke četnike Vuka Draškovića. Rehabilitacija Draže demaskira i DS, otkrivajući njenu desnu (da ne kažemo reakcionarnu) suštinu umesto oktroisane levičarske. Osim „priznavanja realnosti“ povodom Kosova, koalicija Preokret je takođe rehabilitacija Draže i četnika. Uostalom, zašto Latinka Perović, Jovo Kapičić i Žarko Korać ne traže od Čedomira da se distancira od četnika kao što Koštunica traži od Tome da se distancira od EU?

Pomalo se zaboravlja da je EU antikomunistička tvorevina. Otuda i restitucija kao uslov, mada je i ona u podtekstu relativizacija antifašizma. Pretpostavljam da se razumemo.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/srpski_narodni_kuvar.1083.html?news_id=237174

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Рехабилитација генерала Драже Михаиловића

А Преокрет? А Истина?

Преокрет: Недић није издајник

Још зелен, а већ нациста

 

 

5 Responses to Preokret za rehabilitaciju Draže i četnika?

  1. Varagić Nikola каже:

    Grupa mladih Čačana, naime, pokrenula je inicijativu da se u gradu otvori „Američki kutak“. Nešto što postoji u mnogim srpskim gradovima i služi mladima da upoznaju druge kulture potpuno besplatno, bez ikakve žrtve, na kakvu je onomad bio spreman (su)građanin Ilić.

    – Šta će nam „CIA kutak“ u Čačku – urlali su protivnici ideje, a tim povodom oglasio se na Fejsbuku lokalni ogranak DSS, zaključivši da je u pitanju još jedan u nizu slučajeva zloupotrebe mladih u političke svrhe, „kome se mora stati na put“.

    Nisu ništa govorili o, recimo, „zloupotrebi baba“ u političke svrhe. Valjda da se ne naljuti ovdašnji pionir „butkica diplomatije“, čovek koji u pojedinim trenucima ume da nasmeje i Koštunicu.

    Nedugo pre ovog, slobodarski Čačak imao je još jednu međunarodno zapaženu ideju – da se osnivaču Vikiliksa dodeli titula počasnog građanina. U Čačku i okolini, izgleda, vlada uverenje da je Džulijan Asanžpo nacionalnosti Kubanac, a u podznaku Srbin. Pošto je ovu inicijativu pokrenulo Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva, stacionirano u Čačku. I građani su masovno počeli da se izjašnjavaju o ideji. „Mi smo za sve što je protiv Amerike“ – rekli su neki od anketiranih, opet zanemarujući potencijalnu žrtvu (su)građanina Ilića koji je još pre deceniju znao da nema života bez Amerike.

    Ali je postalo jasno da bi Čačak jednoglasno podržao recimo otvaranje „Kubanskog kutka“ u centru grada.

    – Če?! Kako ne bih znao… – većse nazire razdragano lice slučajno anketiranog posetioca „Kubanskog kutka“.

    – Če ti je, sestro, samo ime kaže, bio jedan od prvih naših četnika ovde na Jelici. Na planiiiiniii, na Jeeeeliiiiiciii, sastaaaaliii seeee, sviiii čeeeeeetnici – i zapevao bi u mikrofon da u programu „lajv“ opiše tradicionalne veze Kube, Čačka i vojvode Gevare.

    – Kastro?! Pa ne bih tačno znao, ali reklo bi se po bradi da je i on od ovih naših o’zgo – pokazao bi glavom gore, ka Jelici. „Znao sam jednog Žiku Kastra koji je štrojio, d’ izvineš, kastriro, samo mu ime kaže, veprove po Preljini. Bio je mnogo dobar čovek. Otud je Kastro meni pravi car.“

    U Čačku, prestonici „šumadijskog rokenrola“, izgleda, oduvek su voleli da prkose svemu i svačemu, a nemaju pojma zašto, taki im mentalitet, i nema tu ničeg lošeg, osim što se valja zapitati šta bi se, primerice, desilo da Vikiliks objavi kakvu kompromitujuću belešku o onom Velji iz Vašingtona. Godinama poznatog po veoma suptilnim metodama prema onima koji bi da otkriju kakvu njegovu tajnu. Te se da naslutiti da bi budući počasni Čačanin, Asanž, kada bi, recimo, otišao u selo Kačulice, gde se gradila privatna klinika za srce „Magistar dr Ilić“, verovatno završio u crnoj hronici kao lice sumnjivo za silovanje celog stada ovaca. Prema čemu bi optužba za silovanje dve Šveđanke bila jedna ništavna romansa. Dok bi Kastra, verovatno, nezgodni Čačani motkama i bagerima smenili kao velikog diktatora. Sve je, ipak, mnogo lepše kada je daleko.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ce_je_bio_cetnik.890.html?news_id=216962

  2. Varagić Nikola каже:

    http://video.google.com/videoplay?docid=-471406190993510264

    Chetniks! The Fighting Guerrillas was a major war film made by Twentieth Century Fox in 1943. The film starred Philip Dorn, Anna Sten, and Martin Kosleck. The movie, originally titled The Seventh Column, was directed by Louis King based on a story by Jack Andrews, who also co-wrote the screenplay. The film was produced by Sol M. Wurtzel and Bryan Foy, who also produced Guadalcanal Diary (1943), Berlin Correspondent (1942), and PT 109 (1963). The musical score was by Hugo Friedhofer, who won an Academy Award for Best Score in 1946 for The Best Years of Our Lives. The movie was announced in Boxoffice magazine in the May 30, 1942 issue: “‘The Seventh Column,’ a story based on exploits of General Draja Mihailovitch, Yugoslav guerilla leader.” The movie appears in the American Film Institute (AFI) catalogue for American feature films made between 1941–1950, Brassey’s Guide to War Films, and is on the IMDB, American Movie Classics (AMC), TV Guide, and on the Turner Classic Movie (TCM) database. A similar film, Undercover, was made in 1943 by Ealing Studios in London starring John Clements and Michael Wilding, whose original title was Chetnik.

    http://video.google.com/videoplay?docid=-471406190993510264

  3. Varagić Nikola каже:

    02/04/2012

    Povodom tvrdnje Jelka Kacina da je rehabilitacija generala Dragoljuba Mihailovića štetna po evropske integracije Srbije

    Povratak u rani marksizam

    Autor: Kosta Nikolić

    Pre bilo kakve ocene o generalu Dragoljubu Mihailoviću, gospodin Jelko Kacin bi mogao dosta toga da kaže o sopstvenoj ulozi u tzv. slovenačkom ratu iz 1991, kada je on bio ministar informisanja u Vladi Republike Slovenije, koja je proklamovala državnu nezavisnost i ušla u sukob sa tadašnjom JNA.

    Neobično je da izneta ocena dolazi od političara iz zemlje koja je, gotovo u potpunosti, izbrisala sećanje na svoju totalitarnu istoriju iz perioda jugoslovenskog komunizma. Neobično je i da se takva ocena iznosi o oficiru, generalu Mihailoviću, koji je od 1937. do 1939. službovao u Sloveniji (Štab Dravske divizijske oblasti u Ljubljani i komandant 39. pešadijskog puka u Celju) i koji je stalno ulazio u sukob sa vođama nemačke nacionalne manjine, koji su propagirali ideje i politiku Trećeg rajha, a jedna od osnovnih ideja bila je potpuna denacionalizacija Slovenaca.

    General Mihailovićnije bio kolaboracionista. Bio je komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini, rojalističkog pokreta otpora, koji su podržavali svi Slovenci koji su ostali verni jugoslovenskoj kruni, o čemu je najdragocenije svedočanstvo ostavio Aleksandar Bajt u svojim memoarima „Bermanov dosije“ i ministar vojni u jugoslovenskoj vladi u emigraciji od 19. januara 1942. do 1. juna 1944. Na poznatom sudskom procesu iz 1946. koji je ponovo predmet spora u bivšoj Jugoslaviji, Mihailovićnije osuđen zbog ratnih zločina. Taj deo optužbe nije usvojen. Optužba nije dokazala ni komandnu, ni ličnu odgovornost generala Mihailovića ni za jedan ratni zločin, iako je taj mit ušao u kolektivno sećanje. Još uvek je na snazi i snažno se pojačava, u skladu sa ideološkim i političkim potrebama, stereotip da je general Mihailović1946. osuđen i zbog genocida počinjenog protiv jugoslovenskih naroda, Hrvata i Muslimana u prvom redu. U pitanju je, čini se, više neznanje nego zla volja, ali se sa time manipuliše i dalje. Mihailovićjeste bio optužen da je „vršio istrebljenja Hrvata i Muslimana pod izgovorom da je to odmazda za pokolje Srba koje su vršile ustaše“, ali se od toga odustalo na kraju sudskog procesa, pa je Mihailoviću ovom delu osuđen zbog „raspirivanja nacionalne i verske mržnje i razdora među narodima Jugoslavije“. Nadam se da ne moram ovom prilikom da podsećam da je u pitanju bio klasičan politički proces koji nije poštovao ni tadašnje pravne norme. O tome postoji zaista brojna naučna literatura, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

    Na početku druge decenije 21. veka više je nego uočljivo istrajavanje na održavanju tzv. revolucionarnog, partizanskog mita koji je u novim uslovima, sa delimično izmenjenom matricom, dobio nova obeležja, ali ja zadržao staru suštinu – dogmatsko tumačenje savremene istorije. Partizanski mit je ideološki funkcionalizovan u novim uslovima i služi za svojevrsnu novu reinterpretaciju prošlosti, pa se tumačenje istorijskih događaja iz Drugog svetskog rata vraća u ranu fazu razvoja marksističke istoriografije koja je svojevremeno napustila mnoge postulate koji se sada oživljavaju, što je fenomen koji nije postojao u prethodnim epohama ni u Srbiji ni u Sloveniji.

    Aktuelizovana premisa o odbrani antifašizma u Srbiji (i u bivšoj Jugoslaviji) ima za pretpostavku da je Srbija u najvećem delu Drugog svetskog rata, posle sloma ustanka 1941, bila skoro fašistička zemlja, slično kao NDH. To je neodrživo, jer su Srbiju karakterisala dva antifašistička pokreta – revolucionarno-komunistički (partizanski) i monarhistički-ravnogorski (JVUO). Obnavljanje partizanskog mita preko negiranja njegovih tamnih strana ima za cilj da prikrije i pravu prirodu komunističkog pokreta, pre, za vreme i, posebno, posle rata.

    Najvažnije pitanje za nas jeste: da li se u Srbiji prošlost može proučavati bez ideološkog i političkog kompleksa, uz punu autonomnost istoričara? Naš odgovor je više negativan nego pozitivan, jer Srbija još uvek nije zrelo i razvijeno društvo. Još uvek je aktuelna podela na „patriote“ i „izdajnike“ i to u oba smera, u zavisnosti od ideja koje se zastupaju i ponuđenih objašnjenja. To je samo dobar pokazatelj nespremnosti da se prihvati pluralizam ideja zbog snažnih relikta totalitarizma.

    Autor je naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju iz Beograda

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/povratak_u_rani_marksizam.46.html?news_id=237241

    >>

    02/04/2012

    Kacin protiv Evropskog parlamenta

    Autor: Aleksandar Pavić

    U razgovoru sa Jelenom Tasić(„Negativne posledice u odnosima sa susedima“), u svojstvu Izvestioca EP za Srbiju Jelko Kacin izražava protivljenje rehabilitaciji generala Dragoljuba Mihailovića, čime se zapravo neposredno suprotstavlja samoj instituciji koju predstavlja, tj. Rezoluciji Evropskog parlamenta o evropskoj savesti i totalitarizmu, od 2. aprila 2009.

    Oglasite se na http://www.danas.rs

    Kacin izjavljuje da ga „zabrinjava evidentan pokušaj promene sistema vrednosti. Posleratna Evropa je izgrađena na antifašističkim vrednostima.“ To je samo delimično tačno, i upravo pomenuta rezolucija specifično apostrofira vrednosti na kojima je posleratna Evropa sazdana: „od samog početka evropska integracija predstavlja odgovor na patnje koje su izazvala dva svetska rata i nacistička tiranija koja je dovela do Holokausta i širenja totalitarnih i nedemokratskih komunističkih režima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. (stav I).“ To je stvar koja se u javnosti Srbije neprestano prenebregava – evropski projekat je započet kao reakcija na nedemokratske režime – i nacističke, i fašističke, i komunističke. To je šire obrazloženo i u dve rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope – 1481 iz 2006. („Potreba za međunarodnom osudom zločina komunističkih režima“) i 1096 iz 1996. („O merama demontiranja nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema“) – na koje se pomenuta rezolucija EP i poziva.

    Nesumnjivo se pomenute rezolucije odnose i na režim SFR Jugoslavije. Rezolucija 1481 navodi da su se komunistički zločini „pravdali teorijom o klasnoj borbi i načelom diktature proleterijata (stav 3).“ Pogledajmo šta kažu Osnovna načela Ustava SFRJ iz 1974: „U SFRJ sva vlast pripada radničkoj klasi u savezu sa svim radnim ljudima grada i sela. Radi izgradnje društva kao slobodne zajednice proizvođača radnička klasa i svi radni ljudi razvijaju socijalističku samoupravnu demokraciju kao poseban oblik diktature proleterijata (stav 1-2).“

    Sadašnji proces za rehabilitaciju generala Mihailovića, u skladu sa zaključkom 1. pomenute Rezolucije EP, „izražava poštovanje za sve žrtve totalitarnih i nedemokratskih režima u Evropi“, a takođe je u skladu sa stavom 8 Rezolucije 1096 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, o potrebi rehabilitacije „nepravedno osuđenih“ od strane komunističkih režima.

    Kacin takođe tvrdi da je Mihailovićbio „simbol šovinizma i ratnih zločina počinjenih u ime stvaranja Velike Srbije“. Naslovna strana američkog časopisa „Tajm“ od 25.5.1942. jasno kaže da je Mihailović, „jugoslovenski orao“ (dakle ne „velikosrpski“), bio simbol gerilskog otpora Hitleru, dok je vođa antifašističke koalicije, američki predsednik Truman, posthumno dodeljujući Mihailoviću orden Legije za zasluge prvog stepena u martu 1948. jasno naznačio: „General Dragoljub Mihailovićistakao se kao glavni zapovednik jugoslovenskih oružanih snaga i posle kao ministar vojni, organizujući snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944.“

    Svakako je tadašnji vođa slobodnog sveta kompetentniji da oceni Mihailovića od Kacina, koji je pripadao partiji koja je bila čuvar „diktature proleterijata“ na ovim prostorima i, kao takav, verovatno nema kapacitet da u potpunosti razume evropski projekat suočavanja sa tekovinama antidemokratskih režima. To mu ipak ne daje za pravo da pogrešno tumači vrednosti koje zastupa institucija koju predstavlja.

    Autor je politikolog

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kacin_protiv_evropskog_parlamenta.46.html?news_id=237240

  4. […] Preokret za rehabilitaciju Draže i četnika? […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: