Nataša B. Odalović: Treći će biti sve brojniji

мај 31, 2012

(…) Dve Srbije, koje odavno nit su „dve“ nit su „Srbije“, ali još se ili doniraju, ili dovijaju kako da se doniraju, i dalje kao da jesu i kao da postoje, i kao da su njihove međusobne zađevice i mrsomuđevine od opšteg, a ne njihovog i samo njihovog lihvarskog interesa.

Rekoh, nisam izašla na izbore. Rekoh, nisam beli listić, ali sam branila pravo listića da budu beli. Dalje od toga me ne zanima. Kad pogledate od vremena pre 2000. pa do ubistva Đinđića, jedni te isti su se svađali po medijima. Posle 2003. opet su se svađali ti isti, samo su zamenili strane, strategije, istoriju, sve kako njima odgovara. I dok su se tako svađali, istovremeno su se ili bogatili, ili dobijali apanaže, poslaničke plate, ambasadorska mesta, kuće, stanove, ljubavnice, silikonske operacije, diplome, ma šta god su hteli.

Pa su, tako, maratonci pretrčali i taj krug. Bile i kohabitacije, i koagulacije, i robespjeri, i sve. Pa, došlo vreme za još jedne, one tamo izbore. Pa, raskid kohabitacije, pa nove optužbe, pa poteži šta ko o kome zna, pa menjaj strane, pa menjaj dresove, pa izdaj prijatelja, pa kum kumu, pa vrati mandat narodu, pa traži od naroda da te sluša bez mandata, pa i Kosovo i Evropa, pa i ne može i Kosovo i Evropa, i opet isti na dve strane, samo promenili uloge, funkcije, neki i reprezentaciju. I tako maratonci pretrčali i taj krug. I evo ih 2012. opet trče. Isti. Ali sada još usitnjenije kao podeljeni, kao jedni kaznili Borisa, pa doveli Tomu, a Boris će sad da eliminiše SNS čak i iz pregovora o Vladi, kojoj će, gle čuda, Boris da premijeri, a ovi što su doveli Tomu sad bi da kritikuju Tomu, tako što će za sve što Toma uradi da kritikuju Tadića, i time obezbediti jednako dobar status koliko i omrznuti Dereta što je sada prema uvidu Vesne Pešić „neodgovorni intelektualac“, jer je ušao u Preokret, da bi ušao u parlament. Vesna Pešić kaže i da su sad ti „neodgovorni“ intelektualci oni koji su se nekad borili protiv Miloševića, a koji su sad izgubili demokratsku orijentaciju da bi imali protiv koga da se bore, a zapravo i ovi što su neodgovorni isto to kažu za Vesnu.

S treće strane, Tadić sasvim besmisleno i navodno slučajno pomenu intelektualce kao glavne krivce. Tadić kaže „politički intelektualci“. Vesna Pešić s pravom ukazuje da nema drugačijih po definiciji intelektualaca. Ako je samo angažovanost conditio sine qva non, koja određuje intelektualca. I tu je Vesna u pravu. Jedini je problem taj, što je kod nas u Srbiji izuzetak to što je u onim maratonskim trčanjima krugova većinu trkača činila elita najangažovanijih intelektualaca, koji su odstupali od svojih načela čim bi se dočepali vlasti. Tako da je pojam intelektualca u Srbiji vrlo komplikovan. On je čas vlast, čas opozicija. Pa je čas opozicija, čas vlast. U svakom slučaju, uvek solventan.

Nije problem Nikolić kao Nikolić. Ako neko suštinski ima nešto protiv njega, onda se to može suštinski jasno iskazati na način kako je to učinila Zagorka Golubović. Ona Nikolića organski ne podnosi, i ma koliko ne podnosi ni DS ni tajkune, ne može da pozove da se glasa za Nikolića. Mnogima koji „ni luk jeli ni luk mirisali“ prosto dođe žao zbog Zage i Tome. Samo ona i on stoje obeleženi onim što suštinski jesu. Svi ostali vode pervertiranu, ogavnu mimikričnu igru… Zato će apstinenata biti još više. Maratonci neće da shvate da njihova igra, nikad završena osma sednica, i nikad prihvaćena metafora razvoja i prosperiteta „Zoran Đinđić“ – nikada neće biti priča cele Srbije. To je njihova bezobrazna priča, u kojoj nema mesta za trećeg. A treći će biti sve brojniji: kao beskućnici, kao bezhlebnici, kao politički apstinenti. Bauk dvostrukog egocentrizma kruži Srbijom – bauk podivljalog političkog solipsizma.    

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/maratonci_jasu_opasni_krug.891.html?news_id=241382

Solipsizam je filosofsko verovanje da postoji samo osoba i njeno iskustvo. Solipsizam je ekstremna posledica verovanja da se znanje mora tražiti unutar ličnog iskustva i potom neuspeha da se nađe most preko koga bi osoba mogla da nas obavesti o bilo čemu što je izvan nje. Wikipedia

>

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

 

Advertisements

Деца Амиша имуна на модерне болести и алергије

мај 31, 2012

Индијанаполис – Деца амиша, одрасла на сеоским фармама на северу америчке савезне државе Индијане, не пате од астме, дијабетеса, алергија, нити било ког облика савремених болести.

Истраживање о здрављу амишке деце

Швајцарски научник Марк Холбрејхм који је истраживао здравље амишке деце каже: „Закључак је да је стопа савремених обољења веома, веома ниска код амишке деце. Заиста, као да постоји нешто што штити амишку децу, а шта је то и даље остаје нејасно.“

Истраживачи су упоређивали децу одраслу у релативно здравим, руралним срединама и дошли су до закључка да су амишка деца здравија од деце одрасле на европским фармама. Штавише, у последњих 20 година забележено је свега неколико амишке деце која су била алергична на нешто.

Иначе, амишке породице, од којих многе вуку корене управо из Швајцарске, живе у природи, далеко од градова, хране се органски гајеном храном, и веома су религиозне.

Савремене болести готово непознате

Иначе, још раније је писано о одличном менталном здрављу Амиша и чињеници да у овој заједници једноставно не постоји аутизам – што свакако није само пука случајност. Наиме, конвенционална медицина је често збуњена тиме што Амиши немају искуства с аутизмом, или било којом другом потешкоћом с учењем које представљају пошаст данашњег технолошког друштва.

Они живе у друштву које се, према схватањима просечних Американаца, који имају проблема са гојазношћу, дијабетесом, срчаним болестима, аутизмом, и које је захватила морална катаклизма, води старомодним идеалима. Амишка исхрана се састоји од органске хране, свежих, локално узгајаних производа, а што је веома битно, они се не вакцинишу. Упркос чињеници да фармацеутска индустрија улаже велики новац у кампању за вакцинацију и употребу вештачких лекова, болести срца, рак и дијабетес су готово непознати у амишким селима.

Здрава храна, без вакцина и велика интелигенција

Храна коју амиши једу су органски производи старих сорти узгајани искључиво на органском ђубриву и ове заједнице се никада нису сусреле са ГМО-храном. У досадашњем истраживању здравља Амиша регистровано је само три случаја аутизма код њихове деце. Од тих троје, за двоје је јасно доказано да су била вакцинисана.

Први случај је било кинеско дете које је примило неколико вакцина пре него што је усвојено од стране породице Амиша. Други је био редак случај у породици Амиша да подлегну пропаганди и медицинском притиску за вакцинисање свог детета. Поједини „научници“ тврде да Амиши очигледно имају посебан супер-ген који их чини имуним на бројне болести савременог доба.

Такође, још једна карактеристика Амиша, а која је мало позната, јесте да су они интелигентнији, с изузетно напредном вештином писања која је на факултетском нивоу, иако многи од њих никада нису студирали.

Бог чува Амише

Иако је и сам Марк Холбрејхм признао да постоји нешто што штити Амише, ипак је напоменуо да то и даље остаје нејасно. Холбрејхм, као и већина данашњих научника искључује могућност деловања Бога, с обзиром да савремена наука негира Његово постојање. Када би у своја истраживања о добром здрављу Амиша укључили и могућност да постоји Бог, описан у Библији, тада би научници могли да пронађу то „нешто“.

Познато је да су Амиши веома религиозни и да су у њиховом систему вредности јака породица и библијски морал носећи стубови. Бог за Амише није пука социолошка категорија, као за већину савременог света, већ свемогући Творац који утиче на животе људи и процесе у природи, и онај који штити своју децу.

Управо тај Творац је обећао (2. Мојсијева 15:26): „Ако будете добро слушали глас Господа, свог Бога, и ако будете радили оно што је исправно у његовим очима и ако будете слушали његове заповести и држали се свих његових прописа, нећу пустити на вас ниједну болест.”

http://www.vaseljenska.com/svet/deca-amisa-imuna-na-moderne-bolesti-i-alergije/


Одговор

мај 31, 2012

 

Хитно формирати Народну агенцију за утеривање дугова које према грађанима, малим и средњим предузећима и свима осталима имају јавна предузећа, државне институције, компаније у власништву тајкуна, генерали, банкари и политичари.

>>>

Од данас Србијом крстаре приватни утеривачи дугова под покровитељством државе. Ти утеривачи дугова могу да упадају у станове, плене и пописују шта стигну, отимају и распродају. Србија улази у нову фазу отворене диктатуре у којој ће приватне банде  уз подршку режима спроводити терор и  владавину страха.

Основане су 334 агенције за утеривање дугова. Тиме је отворена могућност да сви они грађани који нису  платили, на пример, ТВ претплату или рачун за струју, могу да очекују утериваче дугова пред кућним прагом. Режим је, дакле, одмах након избора  кренуо са још једним ударом на народ и домаћинства.

 


Rokfeler i Rotšild udružuju snage

мај 30, 2012

Grupa Rothšild objavila je u sredu 30. maja da preuzima 37 odsto akcija u Rokfelorovoj grupi od banke Société Générale za nepoznatu sumu. Imovinom od skoro 40 milijardi dolara će upravljati zajedničko preduzeće, čiji planovi nisu poznati.

Dejvid Rokfeler (96) i lord Jakob Rotšild (76) održavaju lične odnose više od 50 godina.

Dinastija Rotšild počela je kada je Mejer Amčel Rotšild počeo biznis u Frankfurtu krajem 18. veka. Rotšildovi deluju u brojnim evropskim zemljama. Oni sada nastoje da konsoliduju svoje poslove u Francuskoj i Britaniji.

Važna godina u istoriji dinastije Rokfeler je 1870, kada je Džon Dejvison Rokfeler osnovao Standard Oil Company koja je kao multinacionalna korporacija dominirala u naftnoj industriji do 1911. Džon Rokfeler je bio prvi Amerikanac koji ima više od milijardu dolara.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1055271

>

Akcionari Banke koji imaju učešće u Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd su:
Societe Generale S.A., Paris 75009, 29, blvd Haussmann, France, je većinski akcionar sa učešćem od 99,999975 % u kapitalu Banke i manjinski akcionar GENEBANQUE S.A., France, sa učešćem od 0,000025 % u kapitalu Banke.

Članovi Upravnog odbora Banke :

Goran Pitić, predsednik
Bernard David, član
Costin Borc, član
Marie Le Picard, član
Michel Gassie, član

http://www.societegenerale.rs/index.php?id=180

Dr Goran Pitić je redovni profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kao i predsednik Upravnog odbora banke Societe Generale Srbija. Od oktobra 2000. do marta 2004. godine, bio je Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u prvoj demokratskoj vladi Republike Srbije. Potpredsednik je Upravnog odbora Saveta stranih investitora, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije, Udruženja korporativnih direktora, član Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, kao i član Upravnog odbora Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS).

>

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКA

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

MOMČILO SELIĆ: SUPERSTRUKTURA

”Србијом влада сто породица”

 


Hako Duljević: Ko mi ubi deda?!

мај 30, 2012

(…) Upravo, nakon takve jedne večeri, kad smo mi djeca bili polijegali i svi drugi zaspali prije mene, majka i nane su nastavile vunu presti  i važne teme raspredati. Tad sam prvi put čuo priču o tome kako mi je dedo “preselio”.  Radnja priče se dešavala u selu Buđevu, “ Đavolje vlaško selo”, klele su to selo. Kako sam shvatio iz priče, selo je imalo mnogo domaćinstava i ljudi u njemu su bili vrlo imućni – imali mnogo zemlje i puno stoke.

Tako su neki bijednici muslimani, u vrijeme Drugog svjestskog rata, bili “bacili oko” na to bogastvo. Htjeli bi ga opljačkati, ali niti su smjeli, niti mogli sami to učini. Dosjete se da nagovore Njemce da ga napadnu. Rekli su im kako je Buđevo puno partizana ili četnika…ne znam sad tačno.  A, partizani tu nisu došli ni za Titova vakta. Komandant njemačke vojske na Pešteru bio je neki Klemperer, poslao je izvidnicu da provjeri situaciju i pretrese selo.

(…) Grupa bijednika u zapregama je odvozila pšenicu, sir, pčele i med, kazane, okaše fildžane, pećke džakove, singerice-šivaće mašine… Vele, toliko je toga bilo da su danima i danima  odnosili prteći se hararima. I stoku su pokrali.

(…) Grupa tih “naših” htjela se iživljavati nad jednom srpskom djevojčicom starosti od oko sedam godina. Dijete su našli negdje skriveno, dok zemlju jede, iza plota kad su joj roditelji bezglavo pobjegli u zori. Hako to, kako vele, nije mogao gledati, pa je dijete uzeo k sebi. Isti ti neljudi su se prepirali sa njim, čak su i silom je pokušali oteti iz njegova naručja.
– Sram nek vas je! – grdio ih je.
– Vlaški hak uzimate i nad nejačom se iživljavate…, – psovao ih je.
– Duljeviću, upamti da dvojica nećemo komandovati!! – zaprijetio mu je ceribaša lopova.

Ova prijetnja, ako se shvati na pešterski način, direktno je značila prijetnju smrću. Ne obazirući se na tu prijetnju Hako je odnio tu djevojčicu i predao je “uz zapisnik”, kako se tvrdi, Tašu Turkoviću (tadašnji predstavnik vlasti) u Doliće.

(…) Iz tamo nekih sela koja nisam poznavao, raspitao sam se kod starijih ljudi “ko je sve bio na Buđevo?”. Moja privatna istraga “pešterskih hrsuza” učesnika pljačke na Buđevu, skoro sto procentno (izuzev onih koji su iz nekakvih osvetničkih pobuda tada i tamo učestvovali) se poklapa sa grupom kolovođa i predvodnika napada na Islamsku zajedenicu 2007 godine, kao njihovim dikretnim potomcima, sinovima ili unucima.

(…) Objavljivanjem ove istrage kroz ovaj tekst ne želim “Srbima podizati uši”, jer su ih njima njihovi lopovi i krvoloci u mnogo većem broju odavno spustili. Čak ne želim napadati ni “naše”, ali ovim želim za rad Božijeg hatara i istine progovoriti i upoznati javnost, kako srpsku tako i bošnjačku. I kako god ko moju poruku razumio, ovim želim i Haka, svoga djeda obradovati, jer on nije dobio priliku o ovome dati svoju završnu riječ!

U ime Gospodara, evo, dajem je ja! Ipak, nije ga ubio neki Švabo!

ЦЕО ТЕКСТ:

http://ligazasandzak.org/kolumne/ko-mi-ubi-deda/

>

Мени су рођаци из Буђева причали скоро исту причу, кажу да се само у неким детаљима разликује од приче коју је испричао Хако Дуљевић. Многе од Бошњака који су запалили Буђево Срби су познавали, неки су били и у кумовским везама. Деда Хаке Дуљевића је заиста помогао да се спасе српска девојчица. Радило се о две сестре које родитељи нису могли да поведу, повели су само малог сина при бегу. Једна је убрзо пронађена, друга негде 50-тих. Ташо Турковић је омогућио да Срби побегну поред његовог села, намерно је закаснио два сата са својом војском. Више о Сретку Попадићу (мом прадеди) из Буђева имате у овом тексту:

Духови комунизма и осуда комунистичких злочинаца

PRESUDOM Okružnog suda u Novom Pazaru, koja je nedavno postala pravosnažna, rehabilitovan je Sretko Popadić (1886-1945), u prvoj polovini 20. veka jedan od najpoznatijih i najcenjenijih Srba sa Peštera Učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu, 1913. je ranjen, pa je prebačen na lečenje u Alžir. Po povratku iz ove afričke zemlje, pre nego što je stigao kući u Buđevo, u Kraljevu ga zatiče početak Prvog svetskog rata, prošao je Cer, Kolubaru, Kajmačkalan… Iz rata je izašao 1918. sa mnogo rana i sa ordenom za hrabrost – Karađorđevom zvezdom sa mačevima. U prvoj polovini 20. veka, Sretko je bio nosilac svega novog i progresivnog na Pešteru Sudskom rehabilitacijom Sretka Popadića, koga je Ozna, nedužnog, bez suđenja i krivice, ubila 15. aprila 1945. godine, skinuta je ljaga sa imena ovog časnog čoveka.

>

>>

>>> Видети још:

Боже спаси, Боже брани

 


Боже спаси, Боже брани

мај 30, 2012

Боже спаси, Боже брани

БОШЊАКЕ, босанску земљу и бошњачки род!!!

У чему је проблем?

У коме је проблем?

Можда у онима који не желе да Бог чува Србе и српске земље? Зашто то не желе? Зашто се не моле Богу и за Србе?

Одједном се сви критичари разумеју у фудбал. Па још стварају теорију завере на основу чињенице да је српски селектор играо за римски клуб који је познат по својим профашистички оријентисаним навијачима.

Или помињу бесмислице типа ако Бошњак пева српску химну одмах постаје Православац.

Скоро нико се није бунио када је селектор дао тај уговор играчима. И свима је тада било јасно, ко прати фудбал, да је циљ селектора да репрезентација постане професионална: да играчи из Европе не долазе да се виде са породицом када дођу да играју за репрезентацију, да поштују државу, грб, химну, народ и грађане који долазе на утакмице, који гледају утакмице. То био мотив селектора Србије. У реперезентацији Србије играју играчи који су рођени у Србији или пореклом из Србије. Наша репрезентација није попут неких других у којима играју играчи због новца или неког другог разлога, а не због оданости и из љубави према својој држави  и људима који у њој живе.

Важно је да ли је играч потписао уговор па потом прекршио. Чак и уговор о певању химне. Тако је у свим другим делатностима, свуда се уговори потписују да би се поштовали, тамо где тога нема долази до раскида уговора. Селектор Србије не носи слику Аркана, нема истетовираног Мусолинија, није савршен човек, као што нико није савршен. Уколико он прекрши уговор, закон, јавно промовише говор мржње или слично, треба га осудити, сменити. До тада све оптужбе које се помињу су или бесмислене или са лошим намерама. И више говоре о тим критичарима.

Колико их разумем, Бошњаци су пали са Марса и са Србима нису род. Због тога им сметају речи српске химне. Не желе да се моле Богу/Алаху да спаси и брани српске земље и српски род.

На крају, да додам: нисам од оних који желе поделу БиХ, желим да БиХ постане држава и српског и бошњачког народа, да је заједно граде у миру и сложно. Да се заједно договоре и за нов грб, нову застави и нову химну БиХ. И да сутра ту химну у репрезентацији БиХ певају и Срби и Бошњаци и сви остали који буду играли. 

Фудбалера не кривим за свој поступак, не замерам му. Верујем да је под притиском обе стране.

Не браним ФСЈ. Људима који воде српски фудбалски савез и клубове, већини њих, ту (више) није место. Тај се проблем неће решити док не дође до дубљих промена у друштву и држави.

Што се српске химне тиче, мислим да треба да дође до промене. Уместо “српске земље“ треба да стоји “Краља“. 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ

Дахије (ни)су Срби

Zavadi pa vladaj! Ili, vic o Bosancima?

Модерни нацисти

Спартак

 


Одговор Бошка Јакшића Небојши Крстићу

мај 29, 2012

Доказ је медијски Србистан

Поводом текста „Нека Јакшић докаже тврдњу“, „Политика”, 29. маја

(…) Прва двојица, као што Вам је познато, нису мој политички избор. Са Смајловићком сам, после година оштрих расправа, на тему слободе медија сада сасвим сагласан. Зато пет пара не дајем на то Ваше уопштавање и сврставање што је уџбенички пример недостатка ваљаних аргумената.

ОДГОВОР:

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Dokaz-je-medijski-Srbistan.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Страх режима: Укинута емисија на Б92 о изборним крађама!!!

Текст скинут са сајта Пешчаник.нет

“Политика” отпустила Феђу Димовића због жалби на цензуру!

Nataša B. Odalović: Mediji i ništa

Покушај самокритике једног шарлатана

PRESSovanje…

REŽIMOBRANITELJI??

Upravni odbor RTS –a izvinio se građanima

Svetozar Cvetković: Sami smo krivi što nam drugi ne veruju

Dragan J. Vučićević, predsednik UO Pressa poručuje Zoranu Panoviću, glavnom uredniku i članovima redakcije “Danasa”

Izbori za predsednika 2012 (latinica)

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

MOMČILO SELIĆ: SUPERSTRUKTURA

”Србијом влада сто породица”

 


%d bloggers like this: