Nataša B. Odalović: Da komšiji krava bude zdrava!

 

Lom koji se desio nakon izbora, otvorio je, za trenutak, dok traju pregovori političkih elita, da duh šmugne malo iz boce, i šta god ste bili i za šta se god zalagali, i za koga god ste glasali ili niste, ili ste belolistili, ili šta god – ne možete da ne primetite koliko je zgusnutosti odjednom u kulturnom i političkom prostoru, u izjavama, u ubrzanju, u pokušaju da se osvoji.

Dobro, jasno je da jedni pokušavaju da osvoje što više slobode u međuvremenu koje im nenamerno ostaviše ovi što osvajaju vlast i tržište. Ali svejedno, od izbora do danas koliko god bolelo suočavanje i nova otrežnjenja u Srbiji je atmosfera zdravija. Ne znači i da to nije ono poboljšanje koje kod teških bolesnika nastupa pred smrt, videćemo.

Kada kažem da je duh iskoristio priliku da šmugne iz boce dok se ovi džapaju, onda stvarno mislim na DUH. On stvarno jeste bio zarobljen u boci a prostor vakuumiziran, ispražnjen od smisla. I za to jesu bili odgovorni političari svi odreda, a ja najviše volim da kritikujem DS, budući da je to stranka za koju sam tradicionalno glasala, sve do ove godine (i jopet ću-ćeš-će, ako bude sreće).

Ove, priznaću, nisam izašla na izbore, jer nisam mogla da donesem moralnu odluku, a nisam ni beli listić, koliko god sam se žučno zalagala za prava drugih da to budu. Znate li koliko nas je takvih poput mene? Ipak, mi, neizašli na izbore, medijski i politički bili smo diskriminisani u odnosu na bele listiće, nije nas bilo u medijima, nismo imali lidere ni advokate, nismo imali ni Teofila da se ljuti na nas, ama niko nas nije ni pogledao, a gotovo smo najbrojnija snaga u Srbiji.

Šalu na stranu, ali sloboda svih izbora, pa i izbora bojkota ne sme biti otrovna jabuka razdora među nama. Kad političari zasluže, držaćemo se Ustava ko pijan plota, i stalno i disciplinovano mantrati da je moja građanska obaveza da na izbore izađem. Ali to će se desiti tek tada kada se političari budu, jednako poštujući moja prava, držali Ustava.

Ovo što se desilo u globalu, ne na mikroplanu zavađenog kruga dvojke na bele listiće i preokretljivce, nego frapantno nizak odziv, nije ni najmanje neočekivan. Čak je i moja malenkost upozoravala godinama, ne možete gubiti identitet, ne možete promovisati estradu, a biti izvorna DS ili izvorni LDP. Pogrešno se smatralo da je taj način „poseljačivanja“ (nije to patent Spirice Šapera, proverila sam i saznala genezu!) DS, a bogme i LDP, način ponarođivanja stranke i okupljanja masa. E, pa nije.

Sasvim pogrešna logika. Zato je, koliko god bilo različito motivisanih intelektualaca za belolistićizam ili bojkot, od potpuno benigne rodonačelnice ideje profesorke Turajlić do Vesne Pešić, koja je hrabro podržala čak i Tomu, ne bi li se stvari pomerile s mrtve tačke (sociološki to je sasvim naučno utemeljeno, samo je bilo potrebno i odrediti tačku ka kojoj se pomeramo), sasvim nedopustivo optuživati intelektualce za izborni poraz!

Najmanje plaćeni ljudi u zemlji, mnogi dovedeni do prosjačkog štapa, otpisanih pred najezdom nepametnih, ali prebogatih, napumpanih, silikoniziranih, besnih i bahatih u neprekidnim zagrljajima sa političkom elitom, koju su ti isti intelektualci 5. oktobra doveli na vlast! To je van pameti!

I sad krivi intelektualci. To su valjda zaključili u DS. A bilo bi bolje da su se pogledali u ogledalo, da su se setili s kim se javno pojavljuju i u kojim pozama, na koje koncerte idu, čiju muziku slušaju, kojim vucibatinama se dodvoravaju, da bi ovi na Fejsbuku (ogavnog li pronalaska) skupljali tzv. fanove za te svoje. Ne, narod na ivici egzistencije i intelektualci kao deo tog naroda s kojim deli istu sudbinu nisu krivi nizašta.

Osvajanje slobode mora hitno da počne, i pre konstituisanja vlade, da sam na mestu DS razmislila bih o tome šta znači osvajanje slobode, ali stvarno, ko je kadar da je sprovede, s kojim sredstvima, inače, u protivnom, koju god vladu sačinili, koliko god para imali – džaba, tonućemo nadalje, sve dok na nekim izborima ne izađu samo kandidati i njihove porodice.

Jer desilo se nekako samo od sebe, građani su politički zreliji od političara. I u takvoj situaciji političari mogu samo da se slikaju. Da budu birani od svesnijih od sebe, ne ide. Novo zaglupljivanje neće pomoći. Pa sami kažu da su im pametni došli glave. Prema tome, zavrnite rukave, pustite Srbiju da diše, ne igrajte se sa kulturom, slobodom izbora, slobodom zabave na slobodnom tržištu i šarolikoj ponudi. Svima nama skupa želim mnogo sreće u narednom periodu. I neka ne crkne više nijedna komšijska krava.    

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/da_komsiji_krava_bude_zdrava.891.html?news_id=240855

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Мир у кући. Само на тренутак.

Ексклузивно преносимо писмо Душана Мишковића, једног од чланова ГО Студентског протеста 1996/97, написано поводом сумњи у регуларност избора 2012!

Vesna Pešić: Šta su pokazali izbori?

SAŠA RADULOVIĆ: ZAHTEVAM DA SAZNAMO DA LI SU IZBORI POKRADENI

Туристичко путовање Двери: Траговима изборне крађе

LAKMUS TEST ZA TOMISLAVA NIKOLIĆA

Dimitrije Vujadinović: Srbija gubi kulturni suverenitet