МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ

Српски лист

Полемика на десници

11. 6. 2012.

Аутор: Никола Варагић

Нови народни договор није народни договор, неће водити ка постизању националног и друштвеног консензуса око прошлости и будућности ако у њему не учествују сви делови друштва. Дакле, и они делови који нису блиски и чврсто везани за СПЦ са једне стране и Комунистичку партију са друге стране. Систем могу да промене људи који су другачијег менталног склопа, другачијих моралних вредности, другачијих радних навика. Значи, не говорим да треба одбити неког само зато што је социјалиста. Или прихватити неког само зато што је Србин православац.

Прочитајте цео текст

Напомена: Примљено у Уредништву Српског листа, 7. јуна 2012. године, писано у Београду. Наслов дало, приредило, подцртало и редиговало Уредништво Српског листа.

 

ОДГОВОР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

 

Николи Варагићу се најлепше захваљујемо на његовом опширном и добронамерном разматрању српског националног питања данас, сматрајући да су такви увиди и предлози драгоцени, макар се са свима у потпуности не слагали.

Наиме, питање ‘‘издајништва’‘, рецимо, превазилази правничку категорију умишљаја и, историјски, мери се учинком. Димитрије Љотић, тако, није ни по ком основу намеравао да изда свој народ, али је то, приласком окупатору, учинио. За Недића се то не може рећи, јер је пристао само да буде вршилац дужности шефа квислиншке владе Србије, зарад спасавања становништва и поплаве избеглица из вансрбијанских крајева. Никола Варагић, срећом, не помиње Љотића – кога многи добронамерни родољуби цене с његовог личног поштења, предратног политичког делања, списа, и несумњивог јунаштва у Балканским и Првом светском рату – али помиње Весну Пешић чија је љубав према Српском народу под великом сумњом, будући да не прихвата ни једну његову повесно осведочену особину као вредну преноса у ‘‘бољу будућност’‘.

Такође је питање до које је мере могућ ‘‘суживот’‘ између самодекларисане Друге Србије и оне праве, већинске, историјске (па и ‘‘небеске’‘), после свега што су нам другосрбијанци учинили, што чине – и што ће, нажалост, по свему судећи и даље чинити. Презир према сопственом (или у многим случајевима, прирођеном) народу ‘‘еуропљана’‘ међу нама је одавно прешао границе доктринарног неслагања и доспео у оквире личних и колективно-шовинистичких увреда, клевета, денунцијација, па и издаје спрам свих описа тога појма. ‘‘Лустрација’‘ неких од најизразитијих антисрба тешко да ће се моћи обавити искључиво затворским казнама, судећи по примерима из прошлих времена, и других крајева света. (Погледајмо, само, Гадафијеву судбину, или текућу Мубаракову.)

Такви изгледи, несумњиво, појачавају раздор међу нама, али правити се да их нема не чини никоме добро, нити умирује угрожене, у било ком табору. Реституција би погодила многе доскорашње и данашње политичке и културне величине, будући да би неки морали враћати чак и намештај попљачкан после ‘‘ослобођења’‘ 1944. Што се тиче рехабилитације, став према њој виновника и починилаца комунистичких злочина и њихових наследника најизраженији је у иступима Јова Капичића, чији потомци и шира породица стоје стамено иза њега и свега што је починио.

Бојим се, нажалост, да је то и став већег дела Удбе и Коса – како пензионера, тако и њихових настављача без обзира на неку, могућу, ‘‘поделу’‘ међу њима на ‘‘стару’‘ и ‘‘нову’‘ Службу. Јер, највећа је мржња злоделника спрам својих жртава, нарочито којим случајем преживелих.

Ситуација, у нас, највише ми наликује, медицинским речником говорећи, на трауме после тешких саобраћајних несрећа, туча или љутих битака, а такве се не лече ни травама ни хомеопатијом, ни бајањем ни посетама психолозима или психијатрима, већ хирурзима. Сломљена кост криво насађена (а ко сме казати да је добро спојена после искустава последњих 70 година?) се мора ломити и наново намештати, и ту нема ни анастезије ни новокаина ни хипнозе која те болове и тегобе може олакшати, једини лек будући чојство и јунаштво.

http://www.srpskilist.net/odziv/polemika-na-desnici

>

ОДГОВОР ПРЕНЕО И НОВИ СТАНДАРД (одговор МС на латиници):

MOMČILO SELIĆ: ODGOVOR NIKOLI VARAGIĆU ILI OVO NAŠE SE LEČI HIRURZIMA

Slomljena kost krivo nasađena (a ko sme kazati da je dobro spojena posle iskustava poslednjih 70 godina?) se mora lomiti i nanovo nameštati

http://www.standard.rs/momcilo-selic-odgovor-nikoli-varagicu-ili-ovo-nase-se-leci-hirurzima.html

>

 

ТЕКСТ НА БЛОГУ:        ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

 

>

 

Владимир Димитријевић о Момчилу Селићу

(…) Књига се звала „Вражји прст и часни крст“. И ту се, својом озбиљношћу и бескомпромисним говорењем истине, издвајао разговор са Момчилом Селићем, сином партизана и партизанке из Црне Горе, чији је отац радио за Службу (Титову тајну полицију), и који је, још као дете, сретао, у свом дому, све могуће удбаше и удбократе. У једној ТВ емисији, када се причало о „ратним злочинима Срба“ у најновијим ратовима приликом распада Титотопије, Селић је рекао да је стручњак за ратне злочинце – јер их је, још као дечак, стално виђао у својој кући.

(…) Касније ми је Владимир Стегњаић, власник ТВ сервиса из Чачка, који је, оптужен да је четник деценијама после Другог светског рата – и то само зато што је био Србин и није волео Тита – у Забели робијао са Селићем, причао о Момчиловом часном држању на робији. Причао ми је да им је овај Момчило, писац – робијаш, син Владете и муж Ане, ћерке Момчила Марковића, једног од кључних припадника србијанске комунистичке „аристократије“ – Мирјана Марковић је његова познатија ћерка – у Забели, почетком осамдесетих, кад је будући шеф још увек непостојећег СПСа био анонимни банкар, говорио да је „Савет злих стараца“ већ припремио превару за Србију; чак су му и име одабрали-Слободан, као „слобода“ и Милошевић – нови „кнез Милош“, концесионар, али, тобож, вешт.

(…) А о томе је Селић говорио 1998. рекавши да Србијом влада „сенат“ зликоваца још из Другог светског рата.

(…) Селић се појавио и у једном сјајном српском филму: „Београдски фантом“.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/vladimir-dimitrijevic/ne-broj-nego-soj-o-momcilu-selicu-najzad.php

Advertisements

30 Responses to МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ

  1. Varagić Nikola каже:

    Српски либерални савет:

    Одштета жртвама комунистичког терора

    13.06. 2012 Српски културни клуб

    Српски либерални савет понавља свој захтев надлежним органима Србије да по постојећем закону треба да почне исплаћивати новчану надокнаду свим преживелим политичким затвореницима жртвама комунистичког режима,као и породицама преминулих затвореника.

    После одлуке надлежних да финансиски надокнади затворенике са Голога Отока СЛС сматра да надокнада мора бити исплаћена и осталим политичким затвореницима у што краћем временском року који су добили важећу сутску рехабилитацију.

    Српски либерални савет потсећа да је суду за људска права у Стразбуру преко овлашћене адвокатске канцеларије поднела захтев за обештећење политичких затвореника и њихових породица, али ипак сматра да Србија не треба да чека пресуду међународног суда него да испоштује своје законе и да надокнади оштећене политичке затворенике и њихове породице.

    У Бгд. 11.6.2012.год.

  2. Varagić Nikola каже:

    БЛОГ: (Р)ЕВОЛУЦИЈА

    „ПОЛИТИКИН ДОДАТАК“: Остоја Симетић: „овим чланком никако не желим да се расправљам с Вукадиновићем нити се укључујем у свађу између неких патриотских сајтова и интелектуалаца, већ само да изричито кажем шта мислим“

    Александар Дикић „Овим чланком никако не желим да се расправљам са г. Симетићем нити се укључујем у свађу између неких „патриотских“ сајтова и интелектуалаца“

    branimir marković 13. јун 2012. 10.42

    полемика се наставља на „равноправниим“ основама. Цвија пустио одговр а није иницијални текст (само линк на њега) поизбацивао све неподобне коментаторе попут моје маленкости и милина од једноумља „изградимо Другу Србију негде у Невади, све их тамо преселимо и дамо им пензије. И забрану уласка и оглашавања у првој Србији.“; „Неко паметан је рекао да грађански рат има највише смисла јер се ту они који се убијају знају и знају зашто се убијају.“ podržimo nova bratoubilačka klawa iz udobne emigracije!!! ДРАГИ МОЈ СЕЛИЋУ „ПРВА СРБИЈА“ ИМА ЈОШ ВЕЋИ ШЉАМ ОД ДРУГЕ. то нам је што нам је и што имамо, А ИМАМО ЈАКО МАЛО И ЈАДНО, народ не можемо да мењамо.

    http://revolucijasada.blogspot.com/2012/06/blog-post_13.html

    >

    НОВИ СТАНДАРД:


    дулебг Данас 12:22 AM

    Хумано решење би било да им изградимо Другу Србију негде у Невади, све их тамо преселимо и дамо им пензије. И забрану уласка и оглашавања у првој Србији.

    • Zorka Данас 01:14 AM odgovor na дулебг

    Не, бре, што у Невади? Ми никад нисмо били окупатори. Наше је гесло увек било: туђе нећемо, своје не дамо. Ја бих све другосрбијанце населила у крајеве из којих су они лоши, првосрбијански Срби протерани. На Косово, у Крајину, Славонију…Другосрбијанци са свима њима имају добре и пријатељске односе, лепо се разумеју, деле исте вредности, умеју да решавају техничка питања, нису цивилизацијски ни национално затуцани, познају правила толеранције и политичке коректности…речју све европске вредности. И да се ми више међусобно не млатимо и замајавамо. Да се ми једном разграничимо, па нека се сви паметни и напредни другосрбијанци саберу тамо, а ми сви глупи (пошто нас је много више) останемо овамо и готова прича.

    16 people voli ovo.
    • aja Данас 10:51 AM odgovor na Zorka

    Svaka čast na predlogu.

    1 person voli ovo.
    • Miroslava Trajkovic 14 minutes ago odgovor na Zorka

    Svaka cast Zorka na komentaru,super Si.Pozdrav iz Moskve

    • Ivan_K Данас 09:32 AM

    “Lustracija” nekih od najizrazitijih antisrba teško da će se moći obaviti isključivo zatvorskim kaznama, sudeći po primerima iz prošlih vremena, i drugih krajeva sveta. (Pogledajmo, samo, Gadafijevu sudbinu, ili tekuću Mubarakovu.)
    Је ли Селић сасвим при себи? Заборавио на чињенице да су горња убијања била по жељи (антисрпског) Запада? Државотворно гушење етике хладним разумом – леп пример светосавља, нема шта.

    1 person voli ovo.
    • El Pibe Данас 10:23 AM odgovor na Ivan_K

    Moma Selić pri sebi… !? Ponekad, mada retko… Drago mi je što je makar neko primetio da čika Momi nije baš najbolje u glavi i to odavno. Elem sve u svemu ponavljam to kao papagaj, ali kako Moma ne odustaje da bulazni neću prestajati ni ja da pričam kako je on udbaško dete i kako očigledno iver nije baš toliko pao daleko od klade kako bi se na prvi pogled moglo učiniti. Kako on tako i žena mu ( ćerka Mome Markovića rodjenog brata Draže jagnjeće brigade Markovića ) su veru, srpstvo i svetosavlje otkrili sa nekih 25-30 godina života i onda imaju klasičan janjičarski problem dokazivanja da su ortodoksniji Srbi od svih na kugli zemaljskoj. Ljudi kao što je Moma Selić koji su puni mržnje prema celom svetu i koje proganjaju neki lični demoni nisu niti mogu biti oni čija će se reč slušati jer jedino mogu da odvedu na neželjenu stranputicu…

    http://www.standard.rs/momcilo-selic-odgovor-nikoli-varagicu-ili-ovo-nase-se-leci-hirurzima.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Пацифизам и владавина права

    септембар 18, 2011

    Никола Варагић

    Пацифизам и владавина права

    Антифашистичка традиција је у Србији током претходних 60 година приписивана комунистима (партизанима). Из те комунистичке антифашистичке традиције израсли су данашњи припадници грађанске Србије: анационалисти, либерали, левичари, атеисти… Већина ових људи позива на пацифизам, заговара пацифизам, када се ради о одбрани српских националиних интереса. Али сви они бране антифашистичку традицију комунистичког покрета. Да ли су партизани гандијевским методама протерали нацисте? Да ли су комунисти били пацифисти када су убили генерала Дражу? Када комунисти убију ”идеолошког непријатеља” то није злочин? То је пацифизам? Када неки православац благослови рат против страног окупатора, дакле одбрандбени рат, то је злочин. Злочин је и када се православац бори против партизана који жели да га физички елимише или одузме све што има. Ми можемо само да нагађамо како би се равногорци понашали према партизанима после рата да Запад није издао генерала Дражу. Али знамо шта су радили комунисти после рата. Пре рата су комунисте прогонили, што је чињеница, али је чињеница и да су комунисти радили против своје државе, рушећи ”српску хегемонију” у ”тамници народа”, које су Срби ослободили и који су својом вољом приступили стварању државе Јужних Словена. Знамо да је и са стране четника и са стране партизана било злочинаца и злочина током рата. Ако се једни осуђују, а други величају, ако се борба против окупатора једних осуђује а других подржава, ако се једни сарадници окупатора осуђују а други подржавају, а наследници ових других данас сарађују са окупатором, и то се данас не зове ”издаја”, ако се и даље штите комунисти који су после рата починили бројне злочине, о каквом антифашизму и пацифизму и увођењу владавине права већи део припадника грађанско-комунистичке Србије говори? То није пут који води ка миру и владавини права. Тако се само одржавају у животу, и јачају, елементи екстремне деснице. Можда је то и циљ? И тако налазе оправдање, изговор, за сопствени екстремизам, за своју политику двоструких стандарда… Када ти припадници грађанско-комунистичког дела Србије бране комунистичке злочинце, зашто не би бранили и своје тајкуне; када нападају тајкуне који финансирају православне организације, или националистичке, онда су за демократију и владавину права. Зато чувају ”лик и дело” комунистичког диктатора, зато је у Београду још увек његов гроб, на Дедињу, а потомци генерала Драже немају право ни да знају где је његов леш. Када тако раде, православци и равногорци не могу бити пацифисти. Превише су били пацифисти. Време је за грађански рат.

    https://nikola5.wordpress.com/2011/09/18/%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%84%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d0%b8-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%b0/

  4. Varagić Nikola каже:

    Gray Falcon 13. јун 2012. 17.44

    Јел’ се икоме овде чини да смо не само ми, већ и цели свет, остали без моралног компаса? На страну сад како се то десило, али мислим да можемо да се сложимо да се десило. Тако се мени чини да је решење проналазак баш тог моралног компаса. Тако, ако бисмо некоме да судимо за злодело, морамо да објаснимо ЗАШТО је то било злодело (тј. није довољно да се каже „штетило је мени“, јер је то она марксистичка релативна „логика“ која је, верујем, довела до ове пометње на првом месту). Дакле, Капичић каже да је врлина убијати за револуцију. Па каква је онда правда да њега, убијамо зарад наше револуције?

    Исто као што људи изгубљени негде у дивљини морају прво да одреде положај, па онда куда треба да иду до воде, хране, цивилизације, итд. тако и ми морамо да узмемо оријентир да изађемо из ове психолошке дивљине. Ко смо, шта смо, и где. Шта је добро а шта зло. Шта хоћемо. Како. С ким. Све док то не разјаснимо, биће нам овако и даље.

    драгослав павков13. јун 2012. 22.28

    „Исто као што људи изгубљени негде у дивљини морају прво да одреде положај, па онда куда треба да иду до воде, хране, цивилизације, итд. тако и ми морамо да узмемо оријентир да изађемо из ове психолошке дивљине. “

    Соколе, ово је кључно; надам се да ми овдашњи макар мало доприносимо на послу одређивања стајне тачке – тј. где смо, с ким смо и куд смо кренули… А онда ће се ваљда прикључити и неко паметнији 🙂

    БЛОГ: (Р)ЕВОЛУЦИЈА

    http://revolucijasada.blogspot.com/2012/06/blog-post_13.html

  5. Varagić Nikola каже:

    коментар на текст “МОМЧИЛO СЕЛИЋ: Одговор Николи Варагићу”

    http://www.srpskikulturniklub.com/odgovor-varagicu

    Текст Полемика на десници како је пренео Српски културни клуб:

    http://www.srpskikulturniklub.com/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

  6. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  7. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  8. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  9. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  10. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  11. Varagić Nikola каже:

    Име: Aleksandar Tijanic

    Имејл: office@rts.rs

    Тема: Ispravka

    Текст: Na stranu obostrano lose misljenje Momcila Selica i mene.Moj otac Jordan Tijanic bio je 41 zavrsna godina vazduhoplovne kraljevske akademije. Po dolasku u Ivan Kulu izabran je za komandira seoske cetnicke cete i tu proveo sve do 44 kada odlazi u partizane i potom u SSSR da dovrsi skolu za pilota. Vratio se 46 i kao ruski djak 48 skinuo vojnu unuiformu zbog dosije da je bio cetnik. Zavrsio prava i kao mali opstinski cinovnik uPodujevu, Pristini i Bgd docekao penziju. Nikad, nikad nijednog dana nije bio u policiji i OZNI sem na ispitivanjima. Njegov dosije i sad postoji u arhivama DB.Skoncao je kao pilot, svojom voljom. Ovo pisem jer sam dirnut pesmom koju sam u njegovoj Ivan Kuli iznad Kursumlije cuo o njegovom cetovanju. Ispravite ovu gresku kojuSelic u vise navrata seje po srpskom prostoru ne znajuci kakav greh cini prema coveku koji je ziveo kao slobodan i ponosan covek. Ja sam los u familiji Tijanic. O meni moze da pise sta hoce. Neka postuje pilota koji je bio bolji i hrabriji od svih koje sam poznavao.

    ОДГОВОР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

    Изненадило ме је што Александар Тијанић, или неко од њега задужен, прати Српски Лист. Не сећам се, истина, да сам игде на сајту помињао његовог оца, чија се штура биографија наводи изнад.

    Неке опаске, истина, о Јордану Тијанићу јесам чуо од особа које ми нису познате као неистинољубиве, о томе да је учествовао о провођењу послератне политике Комунистичке партије Југославије на Космету и Метохији. За појединости нисам питао, пошто са старијим Тијанићем нисам имао ништа. Са његовим сином се већ јесам сретао и донекле лично упознао, а још више с њиме као јавном личношћу.

    Истина је да се узајмно не маримо.

    Напоменуо бих, такође, да бити формално у саставу било војне било цивилне безбедносне службе комунистичке Југославије – или данашње Србије – никада није било мерило било чије неповезаности са тајном полицијом.

    Досијеима и архивама „наших“ Служби не бих одвише веровао, с обзиром да се и данас – буде ли потребе – вероватно чувају и оригинални папири, и печати, и траке за писаће машине и наливпера, и одговарајуће мастило за њих. (Источнонемачка Штази била је позната по таквој педантерији, а „наше“ „службе“ су и странци сматрали врхунски „професионалним“.)

    Ако сам се, међутим – икад, игде, ичим – огрешио о истину о Јордану Тијанићу, извињавам се његовој породици, и сени.

    http://www.srpskilist.net/odziv/odziv

  12. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  13. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  14. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ (Н.В.) […]

  15. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  16. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  17. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  18. […] МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ […]

  19. […] није спремна да оде без крви (на то ме је Момчило Селић упозорио пре неколико година). Ми имамо право да се […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: