Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

 

Autor je ambasador u penziji

Kada je svojevremeno, prvi put posle Drugog svetskog rata, tadašnji premijer Japana Hajato Ikeda 1962. godine, na putu po Zapadu, došao u zvaničnu posetu Francuskoj, predsednik Francuske Šarl de Gol mu je sa oduševljenjem pričao i nadugo obrazlagao svoju viziju buduće Evrope „Od Atlantika do Urala“.

U svojim memoarima, De Gol je kasnije napisao, konstatujući sa žaljenjem da kod japanskog premijera ova ideja nije naišla na veliko razumevanje, ali mu je zato visoki gost sa mnogo energije i strasti pokušao da proda nekakve tranzistore.

Francuski predsednik se očigledno ne samo da nije mnogo razumevao u tranzistore, nego, što je još gore, nije shvatio poruku koju mu je japanski premijer, gestom vađenja malog Sonijevog tranzistora iz tašne, želeo da uputi šta je to „velika politika“ Japana. Ikeda je tim gestom želeo da predstavi veliku potrebu Japana da je, posle poraza u Drugom svetskom ratu i tragedije koju su doneli sebi ali i drugima, prvi i najveći strateški cilj svih slojeva japanskog društva da „Japan uvrste u red ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta“.

U realizaciji tog „svetog cilja“, kako ga je formulisao i obrazložio Ikeda, kao jedini uslov za oporavak posle ratnih razaranja i opstanak u surovoj svetskoj konkurenciji, usvojili su geslo „izvoziti ili umreti“. Kako im je umiranja bilo dosta, zasukali su rukave, radom, redom i uz pomoć američkog kapitala investiranog ponajviše u japanska brodogradilišta i industriju radi isporuka američkoj vojsci u Koreji i drugim delovima Dalekog istoka, ali i uvođenjem visoke tehnologije koju su više kopirali i prilagođavali a manje kupovali po svetu, stigli do druge (sada treće) najveće ekonomije sveta i, još dalje, druge po tehnološkom razvoju i posebno u proizvodnji i upotrebi robotike u industriji.

Sve političke snage i svi relevantni faktori japanskog društva u to doba postigli su saglasnost oko najvažnijeg strateškog državnog cilja, ostavivši po strani mnoge razlike i manje važne probleme. Ostavili su po strani i okupiranu Okinavu i tzv. „Severne teritorije“ i ideologiju (sukob Komunističke partije i Komeita) i presude Tokijskog tribunala i plaćanje ratne odštete, a usredsredili se da ostvare dogovoreni „sveti cilj“. Dogovoreno – učinjeno. E, tako se ponaša uređena država koja zna šta hoće gde su političari odgovorni narodu.

Zašto ovo napisah? Pa, možda će neko od političara, koji odlučuju o sudbini građana Srbije, ovo pročitati, malo se zamisliti, izvući neku pouku i shvatiti poruku. Jes da Srbija nije Japan niti Srbi mogu biti Japanci po mnogo čemu, ali tuđa pozitivna iskustva mogu biti korisna, pogotovo sada u vreme izrade programa nove vlade. Ostavimo se tzv. velikih tema, nekakvih „stubova“, strateških partnerstava kojima nismo dorasli, integracija sa članstvom drugog reda – okrenimo se sebi, svojim nemalim resursima i potencijalima, redu i radu i povratimo osmeh na lice građana Srbije.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/izvoziti_ili_umreti.46.html?news_id=243457

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

Економија

 

19 Responses to Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

  1. Varagić Nikola каже:

    Podaci ne daju prostora optimizmu.

    Javni dug Srbije već je dostigao 52 odsto, a granica koja ne bi smela da se pređe iznosi 45 procenata.

    Inflacija u prva tri meseca dostigla je 3,2 odsto, a prava poskupljenja počela su tek nedavno.

    Kurs je sa 104 na početku godine stigao na 115 dinara za evro danas, a sva je prilika da se tu neće zaustaviti.

    Svaki četvrti građanin je bez posla i bar po tome smo stigli i čak prestigli Španiju. U Americi je nezaposlenost 8,3 odsto i zbog toga Baraku Obami preti gubitak izbora.

    Prosečna plata pokriva tek 70 odsto potrošačke korpe.

    Ta plata je 350 evra, skoro najniža u celom komšiluku.

    Piletina košta više od 300 dinara za kilogram.

    Paradajz više od 100.

    S prosečnom penzijom od 25.000 dinara, malo ko od najstarijih sebi može da priušti život.

    A to nije sve. Prava poskupljenja tek predstoje.

    Iz gotovo svih prehrambenih sektora proizvođači najavljuju nove cenovnike, koji će najverovatnije stupiti na snagu baš paralelno s početkom rada nove vlade, u avgustu ili najkasnije septembru.

    Iz EPS-a traže skuplji kilovat.

    Malinari hoće da im robne rezerve kupe njihov životno bitan proizvod i to po ceni koju su još odavno zamislili.

    Dragan Đilas hoće da karte za autobus poskupe ili da novi premijer Ivica Dačić ukine akcize na gorivo koje kupuje GSP.

    Železara se gasi.

    Jat propada.

    I tako dalje.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/bez_100_dana.46.html?news_id=243550

  2. […] Radoman Jović: Izvoziti ili umreti […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: