Vladimir Milutinović: Neoliberalizam

 

Već smo rekli da je neoliberalizam nevidljiv, a jedan od razloga za to je i činjenica da nije dobro objašnjen. Iako se radi o potpuno apsurdnoj doktrini, taj apsurd je slabo primećen i skoro da uopšte nije komentarisan. Ovde ćemo pokušati da damo objašnjenja koja su prilagođena deci, ali taj pristup ne treba da zavara. U stvari će biti reči o stvarima koje svoj puni smisao dobijaju tek onda kada se sagleda šira slika i shvati unutrašnja logika neoliberalizma, što je primarno filozofski posao. Posao koji naši filozofi ne rade, pa se moramo osloniti samo na zdravu logiku i jasnoću.

(…) Ideal neoliberalizma nije tržište i konkurencija, kao u klasičnom liberalizmu, već privatizovana država i privatizovani strukturni monopoli.

(…) Ova skoro očigledna manipulacija sa prenošenjem krivice na “socijalizam” kod nas odlično prolazi.

(…) Neoliberali stalno govore kao da je budućnost poznata: to i to će se desiti “neminovno”, “ništa ne može da se izbegne” od neoliberalnih mera, reforme su “nužne” itd.

(…) Slušajući ovu priču, niko se ne seća da je glavni greh marskizma svojevremeno bio istoricizam, vera u mogućnost poznavanja “zakona istorije”. Ovaj put iza uverenja da se poznaje budućnost ne stoji nikakva velika teorija ili filozofija, već prosti pi-ar. Priča o neminovnosti služi da potisne konkurente neoliberalizma, prikazujući njihove predloge kao nemoguće, a efekat se postiže prostim  ponavljanjem i oslanjanjem na bazične želje, kao što je želja da se ima puno novca i da se može činiti sve što se želi bez ograničenja.

(…) Svi ti odgovori smišljeni su da bi se opravdala osnovna šema da je država nešto negativno (-), a privatni kapital nešto pozitivno (+).

(…)  Sve je moguće reći, ali se selekcija poželjnog i nepoželjnog postiže tako što će u glavne medije proći samo stavovi koji su u skladu sa neoliberalizmom. Ova selekcija je moguća zbog privatizovanih medija, koji logikom vlasništva malo-pomalo u medijima ostavljaju samo poželjne stavove.

(…) Tako se i pored formalne slobode održava autoritarni sistem. Jer, autoritarni sistem je stanje u kome društvo ne regulišu univerzalne vrednosti. Socijalizam je dolazio do autoritarnog sistema tako što je tvrdio da je socijalistička teorija „naučna istina“, odnosno da se kroz nju univerzalno ostvarilo, i nije dopuštao da se taj zaključak dovede u pitanje, uskraćujući slobodu govora. Neoliberalizam do iste autoritarnosti dolazi na drugi način, tako što tvrdi da univerzalne vrednosti ne postoje, već samo partikularne. Ponovo ne možete da kritikujete vladajuću doktrinu ili korumpiranu vlast u ime neke univerzalne vrednosti – pravde, istine, jednakosti – ali ovaj put ne zato što što je univerzalna vrednost već otkrivena, već zato što je zvanična istina da nema univerzalnih vrednosti.

(…) Mi smo jako daleko od toga da nismo ni okusili šta je neoliberalni sistem. A i budućnost koja nam se smeši ima iste obrise. Pogledajmo samo „neoliberalne“ vesti koje su objavljene u ponedeljak 9. jula. U Grčkoj spas od recesije traže u privatizaciji: „Planira se privatizacija 28 preduzeća uključujući Državnu lutriju, preduzeća za prirodni gas, vodovod, aerodrome, marine za jahte, železnicu.“ Bečke novine objavljuju da je Telekom Austrija zainteresovan za naš Telekom. Naš bivši predsednik Boris Tadić se ponaša kao da je još uvek predsednik i da postoji neki način da se gubitak na izborima zanemari. Kad se bolje pogleda, to nije ništa drugo nego pretvaranje jedne plave, zajedničke stvari kao što je javna vlast, u crvenu, partikularnu stvar, po kojoj možemo imati više predsednika, već kako kome odgovara. Blic objavljuje članak „Bankrot se može izbeći ako se počne sa reformom“. Svi ovi članci pokazuju da neoliberalizam rapidno menja naše okruženje, da od nas traži pokoravanje i poslušnost i da ispunjava celi javni prostor, pošto se glasovi protiv njega, barem u Srbiji, skoro da ne čuju.

http://www.filozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view=article&id=849:neoliberalizam-objanjen-deci&catid=89:neoliberalizam&Itemid=113

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

 

Nadežda Milenković: Oni raduckaju. A kradu na veliko.

Post-komunistička totalizacija

Биланс стања и неуспеха

Српске банке

Božidar Mandić: Komunizam i demokratija

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

О правди, у Србији

Dokumentarni film o štrajku i protestu radnika ”OD –18 DO +30”

 

6 Responses to Vladimir Milutinović: Neoliberalizam

  1. Varagić Nikola каже:

    ZORAN ĆIRJAKOVIĆ: ZATVARANJE OTVORENOG DRUŠTVA

    Ekonomska kriza je donela godine zatvaranja i povlačenja, za mnoge neočekivani i zbunjujući korak nazad. Srbija tu nije izuzetak. Začaurivanja, potiskivanja različitosti i okretanja bliskom i prepoznatljivom prvo su se latili lideri najbogatijih država Evropske unije. Jedan od strateških odgovora na „veliku globalnu recesiju” bilo je odustajanje od multikulturalnih politika. Francuski predsednik i nemačka kancelarka, a nešto kasnije engleski premijer i holandski potpredsednik vlade, poslali su istu poruku – biće nam bolje ako postanemo isti, ako krenemo da sistematski potiremo razlike i razvijamo „istinsku koheziju”, ideal koji je Dejvid Kamerun promovisao u programskom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Shvatanje da je multikulturalizam mrtav jedno je od retkih oko kojih danas postoji visoka saglasnost u duboko podeljenoj i zbunjenoj uniji.

    Ali zašto tako brzo? Zašto građani i njihovi lideri žure ne samo da pritvore vrata, već i da obezliče i ukalupe one koji su uspeli da se uguraju u zapadne oaze prosperiteta?

    Ne radi se tu samo o malim platama i visokim stopama nezaposlenosti. Strah od različitosti i otvorenosti ne stanuje samo u istanjenim evropskim novčanicima. „Naša priroda je suštinski plemenska”, naše redovno, podrazumevano stanje je zatvoreno društvo, piše Robin Foks, jedan od sledbenika i prijatelja Karla Popera. Štaviše on tvrdi da nam je otvorenost „neprirodna”. Koliko god da se razvijamo i napredujemo „plemenski impuls”, moćni „unutrašnji šapat”, ostaje skriven u svakom od nas. Krhka ljudska civilizacija počiva na čvrstim temeljima tribalizma. Tu, po Foksu, nema izuzetaka. „Divlji um” čuči čak i u onima koji se svim silama upiru da izgrade otvoreno društvo. Zato njegovi neprijatelji nikada neće nestati. Mi živimo „beskrajnu pobunu civilizovanih protiv civilizacije”, tvrdi Rodžer Sandal, još jedan od poperovaca koji su analizirali „endemski revolt protiv otvorenosti” i njegove totalitarne ekstreme.

    Saznanje da otvoreno društvo i liberalna demokratija ipak ne predstavljaju „neizbežni konačni proizvod društvene evolucije” predstavljalo je veliki izazov za mislioce koji su pokušavali da osavremene Poperovu evrocentričnu viziju. Njima su se priključili mnogobrojni razočarani socijalisti koji su se suočili s krahom marksističke vizije o mogućnosti „utopijskog društvenog inženjeringa”. Kao i moćni zapadni političari, mnogi od njih su ovaj pesimistički zaključak pretvorili u jedno krajnje pragmatično pitanje: Koliko je sile (i zatvorenosti) potrebno da bi se sačuvala ili unapredila „stvarno postojeća” otvorena društva? Ali sam paradoks koji je sadržan u ovom teškom pitanju ima dalekosežne posledice. On proizvodi hibris koji Zapad vodi u nove imperijalne projekte prožete dvostrukim standardima i licemerjem, a mnoge prozapadne političare u ostatku sveta navodi da, navodno za dobrobit same demokratije, olako odustanu od mnogih liberalnih i demokratskih principa i praksi. To, ne samo u Srbiji, proizvodi ravnodušnost, apatiju i cinizam koje ne treba gubiti iz vida kada tumačimo izlaznost birača i rezultate nedavno održanih izbora.

    Kriza kojoj se ne nazire kraj samo je istakla ovu kontradikciju koja dovodi u pitanje i relevantnost Poperovog ideala i smisao njegovih zapadnih inkarnacija. „Kada stvari ne idu dobro po nas mi tražimo spasioca – doktrinu ili lidera – da nas vrati u bezbrižnu sigurnost plemenskog društva i plemenskog mentaliteta”, piše Foks. Zato se danas i Srbija, koja čeka čudo i plaši se budućnosti, i donedavno „superotvorena Holandija” i nesrećna Somalija, verovatno najzatvorenije od svih društava, suočavaju sa istom „zlokobnom privlačnošću” zatvorenog društva. Brojna razočaranja, neprijatna neizvesnost i strah od rastuće nemaštine često nas sprečavaju da prepoznamo da protiv otvorenog društva najuspešnije ratuje naš zatvoreni um. Neočekivani izborni rezultati, kao i zbunjujuće odluke lidera ili čudne poruke samopravednih elita, živa su svedočanstva nekih od njegovih brojnih pobeda.

    Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu

    Izvor Politika, 11. 07. 2012.

  2. Varagić Nikola каже:

    MILOŠ OBRADOVIĆ: DRŽAVA IZGURALA PRIVREDU
    sreda, 11 jul 2012

    Istiskivanje (eng. crowding out) privrede sa finansijskog tržišta se dešava kada država ogromnim zaduživanjem na finansijskom tržištu, pre svega kod banaka, ostavlja sve manje prostora za finansiranje privrede i domaćinstava. Ne samo što je manje kapitala na raspolaganju privredi, već kompanije do njega dolaze po višim kamatama, jer je ponuda novca manja, a država kreira veću tražnju za njim.
    Ekonomista Dragovan Milićević, autor na portalu Makroekonomija.org, objašnjava da porast kamatnih stopa održava deficit finansijskih sredstava na tržištu kapitala i usporava proces investiranja što negativno utiče na dugoročni privredni rast.
    Trezor Ministarstva finansija od početka godine emitovao je 157 milijardi dinara i preko 332 miliona evra vredne trezorske zapise. Od jula 2010. godine, ukupno je emitovano preko 344 milijarde dinara vredne dinarskih i oko 665 miliona evra deviznih obveznica. Na ovaj način je prodajom hartija od vrednosti država od banaka pokupila raspoloživa sredstva, a upravo toliko je bilo manje za finansiranje likvidnosti i investicija u privredi. Nije u pitanju samo iznos zaduživanja, već i visina kamatnih stopa po kojima država to radi. Za dinarske obveznice država plaća u proseku od 13 do 14,7 odsto godišnje, a za dug u evrima prosečno 5,75 odsto. Prema računici Milićevića, država je istisnula privredu u prvoj polovini ove godine za oko dve milijarde evra.
    Finansiranje budžetskog deficita nije jedini način istiskivanja realnog sektora sa finansijskog tržišta, jer se tu pojavljuje i Narodna banka Srbije sa svojim dvonedeljnim blagajničkim zapisima, tkz. repo operacijama. U prvih šest meseci Narodna banka je prodala preko 1,17 hiljada milijardi dinara repo hartija po prosečnoj kamatnoj stopi od 9,56 odsto.
    Sve do kraja maja NBS je nedeljno prodavala u proseku preko 50 milijardi dinara, što je retkupljivala posle dve nedelje uz diskotnu stopu od 10 odsto na godišnjem nivou. Postoji veoma velika korelacija izmedju prodaje i reotkupa blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije i poslovnih banaka. Po pravilu dan ili dva nakon reotkupa i plaćanja zapisa bankama kurs evra raste. Intervencije NBS na deviznom tržištu su sledile kada je izuzetno velikom ponudom dinara vršen pritisak na kurs. Politika ciljane stope inflacije, sa kojom se mnogi hvale iz NBS, prošle godine nije ostvarena. Politika ciljane stope na ovakvom finansijskom tržištu donosi neviđene zarade bankarskom sektoru na štetu privrede i građana. Da li zaista Narodna banka u cilju proklamovanih stopa rasta inflacije na ovaj način potpuno uništava relani sektor, da li Srbija kao budžetska država zajedno sa svojom centralnom monetarnom institucijom hoće u dogledno vreme da stavi katanac na privredu. Lančane reakcije su već usledile. Banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana privredi da je dalje kreditiraju, u saradnji sa Narodnom bankom zarađuju enormne iznose novca od repo operacija, zatim prodajući evre privredi i stanovništvu po višem kursu takođe zarađuju, a kao završni čin te dinare ubacuju u kupovinu državnih obveznica sa prinosom od preko 13 pa do 15 odsto. I tako ukrug”, objašnjava Milićević.
    Međutim, sada su banke počele da uskraćuju pare i državi i NBS. Repo stok NBS je smanjen sa 137,2 milijarde u januaru na 17,2 milijarde dinara u julu. Istovremeno država sve teže prodaje svoje obveznice, a na aukciji 20. juna prodato je svega 2,4 odsto ponuđenih zapisa.
    Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će država sada morati da diže kamate kako bi prikupila dovoljno sredstava za pokrivanje budžeta i da bi izbegla kolaps.
    U svim zemljama je najniža kamatna stopa na tržištu, kamatna stopa centralne banke, pa zatim na državne obveznice jer se računa da su ine najsigurnije. Na osnovu toga formiraju se kamate za privredu i građane, tako da možemo očekivati pooštravanje kamatnih stopa na kredite privredi, zaključuje Zdravković.
    Profesor Ljubomir Madžar ističe da niko neće da pozajmi firmi gde postoji veći rizik da neće vratiti kredit, kada može sigurno da pozajmi državi po visokoj kamati.
    Od toga koliko se država ´uvali´ na finansijsko tržište zavisi koliko će ostati kapitala za privredu. Kada ona pokupi novac, manje ostane za ostale, što znači i pritisak na kamatne stope za njih, napominje Madžar.
    Pre poslednjim podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije za maj, očigledan je realan pad kreditne aktivnosti kod pravnih lica, preduzetnika i stanovništva kada se uračuna inflacija i promena kursa evra. Krediti pravnim licima od početka godine do kraja maja povećani su za svega 11,7 odsto, što je otprilike iznos za koliko je dinar oslabio prema evru i što znači da realnog rasta kreditiranja nije ni bilo, jer je većina kredita indeksirana u evrima.
    Saša Đogović potvrđuje da su banke u fazi manje izloženosti na tržištu i rezervisane prema preduzećima.
    Privreda je nesigurna i nelikvidna i to je veoma rizičan posao. Da se ne zavaravamo, ni nema nekih projekata, posebno investicionih koji banke mogu da finansiraju. Uglavnom sve velike projekte finansiraju EBRD, Svetska banka, EIB ili druge države poput kredita Azerbejdžana ili Rusije. Banke eventualno prate postojeće firme i to je to, napominje Đogović.
    Ekonomista Goran Nikolić predlaže da država ponovo počne sa subvencionisanjem kredita za likvidnost preduzeća, ali i da izdaje obveznice u evrima na koje je kamata oko šest odsto, umesto dinarske obveznice koje su više nego dvostruko skuplje.

    Izvor Balkanmagazin, 10. 07. 2012.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: