Nikola M. Jovanović: Kraduckanje po cenovniku

Stalno zaposlenje – 10.000 evra

pregled preko veze – flaša viskija i 50 evra

nameštanje tendera – 10 odsto od vrednosti posla

izdaja nacionalnog interesa – milion evra pa naviše…

Ovako bi mogao da izgleda cenovnik kraduckanja koji bi mogla da izda neka buduća vlada u Srbiji ukoliko se neko ozbiljno ne obračuna s korupcijom.

Pravu analizu našeg stanja vrlo sažeto je dao guverner NBS Dejan Šoškić u svom autorskom tekstu u “Politici” iz kojeg se vidi da je korupcija sistem u kojem oni koji poštuju zakone ispadaju ovce, a dobijaju samo dobro povezani, a ne najbolji. U takvom sistemu on nema šansi u borbi protiv inflacije i u utakmici za očuvanje dinara. Ovde niko ništa ne stvara, nego samo pokušava da na osnovu pozicije prevari nekog drugog.

Da bi se krenulo u borbu protiv korupcije, neko mora da odluči da više nema partijskih kadrova u preduzećima, da pooštri kontrolu javnih nabavki, ali i kontrolu raspodele sredstava iz budžeta. Tužioce i sudije ne smeju da biraju vlada i vladajuće garniture… Međutim, svega toga neće biti ako se u Srbiji kao novo pravilo igre ne uvede odgovornost.

Stranke omogućavaju tajkunima i biznismenima da kupuju preduzeća za male pare, dobijaju povoljne kredite, obezbeđuju im monopolski položaj, omogućavaju im da ne plaćaju poreze i dugove. Zauzvrat tajkuni u kesama i koferima ljudima od partijskog poveranja daju novac koji ovi nikada ne prijavljuju kao svoju imovinu, već je vode na imena svojih daljih rođaka ili fantomskih firmi. Afere se otkrivaju samo kada je neko politički nepodoban jer tužioci i sudije strepe za svoja mesta.

Sve se zna. Samo niko nije spreman da išta promeni. O tome je pričao guverner. I to bi trebalo da nas brine.

http://www.blic.rs/Komentar/Komentar-dana/333123/Kraduckanje-po-cenovniku

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

О новој владајућој коалицији и коалиционом споразуму

SINISA LJEPOJEVIĆ: DA LI SU ZAISTA KRIVI BANKARI?

Шта се догађа?

Šoškić tužio Press

Nadežda Milenković: Oni raduckaju. A kradu na veliko.

Najveći u Evropi… 

Биланс стања и неуспеха

САВЕСТ

Нов услов

Српске банке

Неспособни

WikiЊуз 

Ко је ”српски Санадер”?

Пиштаљкa: Љубиша Милановић напустио министарство здравља

И Милошевић је изградио подземну станицу Вуков споменик

Њега међу првима…

Saša Radulović: Kriv je MMF

Daju državi ”svoje” pare da ne bankrotira?

А имовина?

Политика и судство

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

Предлог за нов закон

12 Responses to Nikola M. Jovanović: Kraduckanje po cenovniku

  1. Varagić Nikola каже:

    BEOGRAD 15. 07. 2012

    Press

    KOMENTAR DANA

    RADE STANIĆ

    K.

    Jedan privatni preduzetnik doživeo je nedavno, posle nekih pet-šest godina lomatanja sa birokratijom, da mu država oprosti dug. Ne bilo koji dug – nego dug koji ne postoji. Nula dinara. Ništica. Presavio tabak, lepo zamolio, a država je, kako rekosmo, bila velikodušna
    Dakle, on je svoju poresku obavezu prema državi ispunio 2000. godine u roku koji je propisan zakonom. Pet godina kasnije, međutim, dobio je „čestitku“ kojom se od njega traži da za porez plati nekoliko desetina hiljada dinara – ispostaviće se kasnije da neki ćata nije proknjižio njegovu uplatu. Naravno da je on imao priznanicu, s kojom se zaputio u opštinu, iz koje je izašao smatrajući da je problem rešen tim pre što su mu to i službenici rekli.

    Godinu dana kasnije, međutim, dobio je isti račun. Opet je, ovog puta u pratnji računovođe i brda dokumenata, otišao kod poreznika gde su mu još jednom potvrdili da je novac uplatio, da greška nije njegova nego nemarnog službenika, ali da je zakon promenjen i da se porez plaća prema mestu stanovanja preduzetnika a ne prema mestu gde mu se firma nalazi, i da tamo to reguliše.

    U opštini u kojoj stanuje, međutim, rekli su mu da oni nikako nisu nadležni za njegov slučaj, jer je reč o poreskoj obavezi koja je nastala pre promene zakona i vratili ga u opštinu iz koje je došao. U kojoj su bili vrlo izričiti da njihove kolege greše i poslali ga nazad.

    Pošto su sa njim odigrali ping-pong nekoliko puta, čovek je digao ruke, računajući da će se to nekako srediti. I sredilo se – do sledeće godine. Opet papiri, računovođa, opštine. I opet isti scenario. Koji se ponovio 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

    I ove godine je otišao na šalter. Stvarno uporan tip. Znam mnoge koji bi izgubili živce i jednostavno platili. A kad nemaš živce i nemaš novac, onda nađeš vezu. Šta reći kad je i veza, nikako beznačajna osoba u opštinskoj hijerarhiji, bila nemoćna: zovi ovog, savetuj se sa onim – ćorak. Džaba sve kad crno na belo piše da je čovek dužan ono što je platio.

    Dok vezi na um nije palo spasonosno rešenje – od datuma kada je „dug“ nastao prošlo je više od deset godina, pa su se tako stekli uslovi da mu država dugovanje oprosti.

    Naravoučenije: Ne pitaj koliko para država može da uzme od tebe, već koliko si para ti spreman da daš za nju.

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/232392/K..html

  2. Varagić Nikola каже:

    Namera da se forsira smena guvernera Narodne banke Srbije problematična je sa stanovišta zakona, a za nju nema ekonomskog opravdanja, stav je ekonomista okupljenih oko projekta „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), koji su juče predstavili novi broj biltena.

    Ideja koja se nezvanično pominje u krugovima koji će formirati Vladu, prema kojoj NBS treba da kupi obveznice od buduće razvojne banke u iznosu od milijardu evra, mogla bi da izazove katastrofalno loše posledice zato što bi u tom slučaju inflacija i kurs ektremno rasli, rekao je koordinator biltena MAT-a Stojan Stamenković.

    – Suštinski, reč je o podržavanju investicija sredstvima iz primarne emisije, a da istovremeno nema garancija profitabilnosti i čiste situacije ko na kraju pokriva dug. Tako nešto već smo imali u vreme hiperinflacije. Ako je ta ideja motiv za smenu guvernera, onda je to vrlo proizvoljno – konstatovao je Stamenković.

  3. Varagić Nikola каже:

    Cikličnost mantri

    Dušan Miklja

    U ovoj zemlji ciklično se javljaju mantre, što će reći magične formule ili (za vernike) kratke molitve kojima se pripisuje čudotvorna moć. Starije generacije se sećaju vremena kada su svi – kao omađijani – govorili o „stabilizaciji“. Sledile su i mnoge druge mantre koje su se – silnim ponavljanjem – istrošile i izlizale. Takva jedna su sada „investicije“, kojima se takođe pripisuje čudotvorna moć. Slušajući naše političare sa kakvim žarom i upornošću prizivaju mantre, čovek se pita da li su ranije čuli za pojam „stranih ulaganja“.

    Nije, valjda, da misle kako su oni izumeli „investicije“? Čak i da jesu, da li zaista veruju da se one mogu privući na isti način na koji su Indijanci prizivali kišu: mađijama i ponavljanjem – do besvesti – jedne iste reči.

    Opšte kao lično

    Političari imaju ružnu naviku da to što je opšte predstavljaju kao svoje. Često ćete ih tako čuti kako govore da su uradili ovo ili ono, izgradili most ili put, uredili park ili šetalište, bilo šta drugo što je iz domena njihove nadležnosti. Šta je, uostalom, čudno u tome što se bave poslovima za koje su izabrani. Ovde nije reč o tome da se ospore njihova pregnuća i dostignuća već o tome kako ih prikazuju. Kada, prema tome, državni ili gradski zvaničnik kaže kako je „dao“ pare za gradilište ili za neku drugu – takođe opštekorisnu svrhu – to jednostavno nije istina jer je on samo koristio novac koji porezima i na druge načine obezbeđuju građani kao budžetska sredstva.

    Jedan Karnedži, na primer, imao je pravo da govori kako je dao pare za izgradnju čuvene koncertne sale u Njujorku (još uvek nosi njegovo ime) jer je zaista u nju uložio svoj privatni novac, ali naši zvaničnici nemaju pravo da to kažu jer samo raspoređuju sredstva koja su obezbedili građani. Ne bi, otuda, smeli da budu toliko razmetljivi kada opšte predstavljaju kao svoje.

    http://www.blic.rs/Komentar/Ogledalce/333276/Ciklicnost-mantri

  4. […] Nikola M. Jovanović: Kraduckanje po cenovniku […]

  5. Varagić Nikola каже:

    Komentar Danas

    Dinar je kriv

    Autor: Redakcijski komentar

    Buduća vlada još se nije ni sastavila, a na pomolu su prve smene. Tako bar svima sa strane deluju svakodnevni napadi političara na rad guvernera NBS Dejana Šoškića. Najpre ga je Mlađan Dinkić kritikovao da nije u zgodno vreme počeo da priča o javnom dugu, potom je oštrijim tonom budući premijer Ivica Dačić proglasio finansijski sektor „neprijateljem naroda jer mu je zadatak da ga što više opljačka“. U lancu napada guvernera su se poslednji setili naprednjaci.

    Njih zanima zašto je dinar pao toliko u poslednje vreme i zašto je sve poskupelo? Eh, da bilo ko u ovoj državi već godinama može da pronađe odgovore na ta pitanja i poradi nešto na tome – koliko bi nam bolje bilo. Na Dačićeve prozivke Šoškić, koji je tek u drugoj godini svog šestogodišnjeg mandata, odgovorio je da je u osnovi nezaposlenosti, rasta cena, ali i nepoverenja stranih investitora – korupcija. Da se pošteni građani pretvaraju u „ovce“ jer poštuju zakone i tako gube u nefer utakmici sa onima „dobro povezanim“. Jasno ko dan. Isto tako jasno ko dan je i to da protiv te korupcije može da se izbori jedino država.

    Da li je Šoškić kriv za sve u finansijskom sektoru? Kada je imenovan za guvernera jasno je rekao da je „osnovni cilj centralne banke održavanje stabilnosti cena“ i dodao da ni kurs dinara nije nebitan. Osnovni cilj, dakle, sad svi to znamo, definitivno nije uspeo da ispuni. Ali ekonomiju naše zemlje ne vodi samo Narodna banka. U stvari vlada je ta koja ima mehanizme ili koja bi trebalo da ima mehanizme da upravlja njome. Ni u jednoj državi nije samo guverner kriv zbog propadanja privrede. Ni za nezaposlenost koja je dostigla 25 odsto, ni za investitore koji ne žele da dođu u Srbiji (koliko je od početka godine ušlo stranog kapitala u našu zemlju – gotovo ništa) jer nemaju uslove da bi poslovali ovde, ni za izvoz, propale privatizacije, pad standarda.

    Ako budu hteli da ga smene, to neće biti toliko teško. Uostalom možemo li i da zamislimo da u vladi SNS-SPS-URS, na čelu centralne banke bude čovek za kog se lično založio Boris Tadić. Nismo mogli ni da zamislimo Dinkića sa naprednjacima, pa eto, desilo se. Možda Šoškić današnjim najavljenim odgovorom naprednjacima može da ostavi utisak i ubedi ih da mu daju prostora da se „popravi“. Ili da se kvalifikuje za odlazak. Građanima turbulencije i borba za mesto guvernera opet neće doneti nešto bolje. Oni će u svakom slučaju ostati one „ovce za šišanje“, o kojima je guverner govorio.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/dinar_je_kriv.46.html?news_id=244270

  6. Varagić Nikola каже:

    „Šoškić odlazi, dubioza ostaje“

    Ana Sović

    Neki u NBS-u već su razrešeni dužnosti, neki će uskoro biti, ali proces uspostavljanja političke kontrole u NBS-u od strane nove Vlade neće rešiti po automatizmu finansijske probleme Srbije

    Narodna banka je nezavisna institucija. To svi znamo. Tako stoji po slovu zakona. U srpskoj političkoj praksi Narodna banka Srbije i njeno rukovodstvo gotovo uvek su odražavali stanje političke moći u državi i gotovo uvek je ta formalna nezavisnost bila više takvog nego suštinskog karaktera.

    Naprasnim odlaskom bivšeg guvernera Radovana Jelašića, početkom 2010. godine, na to mesto izabran je Dejan Šoškić. Iako o njegovom izboru za guvernera i političkom bekgraundu nije bilo mnogo informacija u javnosti, bar ne u meri koliko i kritika na njegov račun od strane pre svih srpskih krupnih privrednika, jasno je da Dejan Šoškić nije postao guverner samo zbog svoje stručnosti i diplome.

    Dejan Šoškić, iako pristojan stručnjak, guverner je postao kao kadrovsko rešenje Borisa Tadića. Bivšem predsedniku Srbije sadašnjeg guvernera predložio je odlazeći premijer Mirko Cvetković. Postavljen je za guvernera kao čovek iz Cvetkovićevog tima, iako nije standardni „prvotimac“ njegovog klana, onog kojem je zajednička karakteristika „Ces Mekon“, konsultantska kuća koja je iznedrila gospodare srpskih finansija proteklih godina.

    Tom klanu, pored vlasnika „Ces Mekona“ Zvonimira Nikezića, i nekadašnjeg direktora te privatne kompanije Mirka Cvetkovića, pripada i sadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić, koji je praktično od poslednje rekonstrukcije vlade, kada je otišla Diana Dragutinović, a sam Cvetković pored premijerske funkcije preuzeo i funkciju ministra finansija, suštinski prvi čovek srpskog Ministarstva finansija.

    Treba napomenuti da se Diana Dragutinović otišavši iz vlade zaposlila upravo u NBS-u kao viceguverner Dejana Šoškića.
    Ona je takođe član „Ces Mekon“ klana čiji je bila „konsultant“, što samo po sebi govori da su kadrovi jedne privatne finansijske konsultantske firme neprestano od 2007. godine gospodarili Ministarstvom finansija, a u značajnoj meri i NBS-om. Takav slučaj ne poznaje svetska finansijska praksa.

    Jasno je, dakle, zašto će se i guverner Dejan Šoškić uskoro smeniti, ali i Diana Dragutinović kao viceguverner. Oni jesu politički kadrovi, istina Cvetkovićevi i Tadićevi, a nova vlada ima za cilj da zaokruži kontrolu nad finansijskim sistemom, pa tako i nad „nezavisnom“ NBS.

    Ono što je najvidljivije i što najviše boli i ovako slabu srpsku privredu jesu kursne oscilacije, što je javnost ponekad što opravdano, što neopravdano stavljala na dušu guverneru.

    Vlada Mirka Cvetkovića i NBS preuzeli su dinar na 80 dinara za jedan evro 2008. godine, da bi danas nacionalna valuta pala na 115 dinara za jedan evro. Cene goriva 2008. godine bile su u rasponu 90–100 dinara, a danas su 140–150 dinara. Kupovna moć stanovništva je u protekle četiri godine drastično pala, a prosečan dohodak se istopio sa 413 evra na 333 evra.

    To su samo neki parametri, činjenice, koje ukazuju da u NBS-u nije bilo sve uspešno, a na ono što i nije bilo u njihovoj moći i u domenu monetarne politike nisu jasno i glasno ukazivali do koga je problem, sledeći dosadašnju političku praksu koja najbolje ilustruje činjenicu da u NBS-u i sada sede ljudi koji ne samo da nisu nezavisni, ni lično ni institucionalno, već su posve ukalupljeni u političku hijerarhiju.

    Upravo kao proizvod takvog političkog delovanja ovih dana razrešena je i celokupna rukovodeća vertikala u sektoru za kontrolu banaka. Razrešena je viceguvernerka za kontrolu banaka Mira Erić Jović, Svetlana Gospić i Đorđe Jeftić. Eskalacija krize i afere vezane za propast „Agrobanke“ navedene je koštalo mesta, iako niko nije postavio pitanje kako je moguće i da li je zaista moguće da NBS-u nije bilo poznato sve vreme kakva je zaista situacija u „Agrobanci“. Kako „Akter“ saznaje u NBS-u, rukovodstvo NBS-a i te kako je raspolagalo informacijama o pravom stanju stvari u toj banci, ali je činjenica da je zastupnik državnog kapitala u „Agrobanci“ upravo bio Zvonimir Nikezić, vlasnik „Ces Mekona“, očigledno otupljivala oštricu sektoru za kontrolu rada banaka, što se na posletku odrazilo i na odgovorne u tom sektoru.

    Da NBS nije profesionalna institucija, nezavisna u političkom smislu, jasno je i iz njenog odnosa prema problematici i Razvojne banke Vojvodine koja se nalazi u sličnom „procesu“ poput „Agrobanke“. Iako u NBS-u niko ništa ne zna, niko ništa nije čuo i niko nije ništa rekao, svima u rukovodstvu poznata je situacija u toj novosadskoj banci i adekvatnost njenog kapitala.

    Da li zbog toga što je Razvojna banka Vojvodine angažovala za konsultanta upravo „Ces Mekon“ Zvonimira Nikezića, ili iz nekog drugog razloga, NBS se i u tom slučaju ponaša kao politička ustanova, a ne kao nacionalna banka. Dejan Šoškić svakako zna razloge za takvo postupanje, javnost će po svemu sudeći doći do tih spoznaja posle promena u NBS-u.

    Iako je objektivno odbrana dinara težak zadatak za NBS, uvažavajući činjenicu da je srpska ekonomija u lošem stanju, da su strane investicije u zemlji smanjene, izvoz nedovoljan, spoljnotrgovinski deficit velik, restriktivnost NBS-a i njene politike prema komercijalnim bankama ima za posledicu da u značajnoj meri poskupljuje kredite građanima i privredi, i smanjuje volumen potencijalnog kreditnog plasmana komercijalnih banaka kojima je 5,2 milijarde evra kapitala trenutno pod „šapom“ NBS-a, što Srbiju svrstava na prvo mesto po restriktivnosti i obaveznoj rezervi u regionu.

    Iako puke kadrovske promene u NBS-u ne mogu dramatično poboljšati performanse srpskog finansijskog sistema, one bi mogle uvesti red u „dosadašnje političko kombinovanje“ pre svega sektora za kontrolu rada banaka, načina kako se plasiraju i gde se plasira desetak milijardi evra deviznih rezervi Srbije. Mogu doprineti i ukidanju prekomernih restriktivnih mera NBS-a, koje za posledicu imaju smanjenje volumena kreditnih plasmana u zemlji od strane komercijalnih banaka i cene tih kredita u vidu kamatnih stopa, što predstavlja velik balast srpskoj privredi i onemogućuje joj da bude konkurentna s drugim privredama koje imaju nižu cenu kreditnog kapitala.

    U NBS-u, prema saznanjima „Aktera“, slede i kadrovske i političke promene u pogledu vođenja monetarne politike. Kako saznajemo od izvora koji ne želi da se imenuje, unutar NBS-a samo četiri poslovne banke na verodostojan način knjiže obavezne rezervacije i plasmane, što ukazuje da nije nemoguće da uskoro u NBS uđu i inspektori za suzbijanje privrednog kriminaliteta, kao i u komercijalne banke koje „friziraju svoje bilanse“, a koje u toj instituciji uzimaju zdravo za gotovo iz samo njima znanih razloga.

    http://www.akter.co.rs/weekly/33-politika/9894-oki-odlazi-dubioza-ostaje.html

  7. […] Nikola M. Jovanović: Kraduckanje po cenovniku […]

  8. Varagić Nikola каже:

    Јово Бакић

    Демагогија будућег премијера

    У ствари, „наши” богаташи (или они, можда, не спадају у „наш народ”?) тај исти народ материјално су већ обогаљили и пре доласка страних банака

    http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/Demagogija-buduceg-premijera.sr.html

    ——–

    Банке европске, камате балканске

    А одговор на питање зашто су камате код нас високе добија се и кад се суштински погледа истини у очи – од чега банке живе. Претраживањем годишњих извештаја о пословању, долази се до једноставне и добро познате истине: банке живе од камата на зајмове. Око 70 одсто њихових прихода „уберу” од народски речено интереса, а остатак од накнада и провизија.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Banke-evropske-kamate-balkanske.sr.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: