Ustavni sud Srbije (USS): Ravnogorci se nisu borili za slobodu

 

Ustavni sud Srbije (USS) ocenio je neustavnom uredbu Vlade Srbije od 17. juna 2005, prema kojoj je se članovi Ravnogorskog pokreta smatraju učesnicima Narodnooslobodilačkog rata. 

Prema ovoj odluci USS, članovima Ravnogorskog pokreta uskraćeno je pravo na borački dodatak, ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, pravo na banjsko i klimatsko lečenje o trošku države, pravo na ortopedska i druga pomagala. Međutim, oni i dalje imaju pravo na penziju i profesionalnu rehabilitaciju.

Takođe, prema odluci najvišeg suda u zemlji, članovi Ravnogorskog pokreta imaju pravo na dobijanje „Ravnogorske spomenice 1941“ i to pod uslovom da su u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno u Ravnogorski pokret, stupili u periodu od 17. aprila 1941. do 31. decembra 1941. Da bi bili nosioci ove spomenice potreban je i dokaz da službu nisu prekidali do 15. maja 1945, odnosno do oslobođenja.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/ravnogorci_se_nisu_borili_za_slobodu.55.html?news_id=248409

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

А Преокрет? А Истина?

Рехабилитација генерала Драже Михаиловића

Vesna Rakić-Vodinelić: Rehabilitacija D. Mihailovića kao političko suđenje

Православни лист у Москви проглашен екстремистичким и забрањен

О српским револуционарима и реакционарима

Зашто је Недић издајник а Дачић није?

ĐOKO KESIĆ: Nova vlada – revolucionarni komitet s neograničenim ovlašćenjima

Политика и судство

Космет – нема поделе, Србија – нема предаје, Београд – долазе промене

 

 

Космет – нема поделе, Србија – нема предаје, Београд – долазе промене

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: GOVOR U UN ILI ŠTA JE KOSOVO TOMI NIKOLIĆU

(…) Jer, dok je Dačić svoje političke veštine sticao u staroj školi socijalističke države – poslednje koju smo imali, treba li reći – dok se Koštunica oblikovao u intelektualnim krugovima predopozicionog Beograda, dok su petooktobarci zanat pekli na skraćenim soroševskim kursevima i dok je Boris Tadić u srpske „političke univerzitete“ uvrstio vrednosni kod „Cvetića“, sve su to bila mesta na kojima se između 70-tih i 90-ih formirala današnja srpska politička elita. Daleko od svih elitnih krugova, Nikolić je za to vreme bio neka vrsta autodidakta, tako da se njegova empatička sposobnost na elitnim „političkim univerzitetima“ nije izučavala.

(…) Ta stvar toliko je otišla daleko da se, uz malo preterivanja, može reći da je Kosovo danas, šta god o njemu mislili, gotovo jedina srpska politika. Jednostavno, ako zaista branimo Kosovo, branimo državu. Ako branimo državu, neminovno izlazimo iz aktuelnog ekonomskog modela. Ako menjamo ta model, više se oslanjamo prema istoku sveta. Ako se oslanjamo tamo, region nam više nisu Hrvatska i Jugosfera, već prostor od Bosne do Grčke i Bugarske.

(…)  Nikolić ne doživljava EU kao Tadić, već daleko od toga, ali, sudeći prema njegovom nastupu u UN, ni on ne izlazi iz pogubnog opozita Kosovo-EU. Sa druge strane, i njemu je nametnuto kako će rešavanjem Kosova Srbija ostati bez problema sa kojim ne može da se razvija, što će reći da je i sam na putu da prihvati kako je Kosovo teret.

(…) Nikolić u svom njujorškom govoru ne pominje vraćanje Kosova u Savet bezbednosti UN, o čemu je govorio posle sastanka sa Putinom u Sočiju.

(…) Istovremeno, Srbija, da bi imala bilo kakvu šansu mora da izađe iz mentalnog stanja da je Kosovo problem koji sprečava njen razvoj. Utoliko pre što je stvar upravo suprotvna: samo dok se bori za Kosovo, Srbija ima šansu da se razvija.

(…) Jer Kosovo, odnosno borba za pokrajinu, jeste nešto sasvim drugo od problema – to je najvažniji srpski politički resurs, naš međunarodni znak raspoznavanja, razlog za simpatije dve trećine sveta za Srbiju, nešto što nas čini i zanimljivim i jedinstvenim za sve one koji nam misle dobro i poslednji bedem za sve one koji hoće da nas rastoče i teritorijalno, i identitetski.

(…) Аko Nikolić ostane u Tadićevim  strateškim, političkim i mentalnim koordinatama o Kosovu, moći će jedino da ponovi njegov put i da groblje političara žrtava Kosova uveća za još jednu srpsku vladarsku glavu.

>>>

>>

>

Наставак полемике на десници

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ODGOVOR STANIMIRU TRIFUNOVIĆU ILI POHVALE KOJE NISAM ZASLUŽIO

Nije to kuća za mene, niti je ikad bila, i ja se tu nemam gde vratiti jer tu nikad nisam ni pripadao. Elem, u tekstu „Paradigma Cvijanović“  g. Trifunović tumači moju kritiku nove vlasti, koja mu se izgleda dopala, valjda zato što sam do sada, prema njemu, zagovarao „neproduktivni kontinuitet relativizacije političke (ne)odgovornosti novog političkog establišmenta“, dočim sam sad, posle kritike vlade i naprednjaka, konvertirao i„podigao kriterijum novinarske objektivnosti do granica nepristrasnosti“.

Je li to ona kuća koja je ovog proleća uoči izbora tako visoko istakla zastave svojih principa da ih čak ni birači nisu videli, i da je od visine principa sama zaboravila da postavi posmatrače na izborima? Ta naša principijelna „nacionalna Srbija“ za dve decenije nije uspela da stvori i održi – da ne govorim o krupnijim stvarima – jednu jebenu televiziju i jedne jebene dnevne novine; nije uspela da zaštiti nijednog svog čoveka; ona i dan danas, da nije nekoliko usamljenih pojedinaca – „nesnađenih“ usamljenika, treba li da naglasim – ne bi uspela da postavi nijedno smisleno pitanje o sopstvenoj sudbini, a ovako samo ne ume da ih pročita i razume? Jesu li to možda ovi napisi na mreži u kojima se patriotizam meri količinom napisanih besmislica, gde jedni druge sumnjičimo i prozivamo, pa se međusobno pozivamo u rat za Kosovo pod lažnim imenima, dok pod pravim nismo spremni ruku da podignemo ni za šta osim za sebe? Naravno, „nacionalna Srbija“ će i dalje besneti o tome kako su svi isti i kako su svi izdajnici, i nije van pameti da će u tome biti u pravu, tim više što njena odgovornost za srpski slom nije manja čak ni od odgovornosti stranaka i „druge Srbije“. Uostalom, prava borba za Srbiju samo što nije počela, preduslov za tu borbu je smena Tadićeve vlasti (još nesmenjene, treba li da podsetim), ali meni nešto govori da dobar deo „nacionalne Srbije“ u njoj neće učestovati, kao što će i jedan njen deo učestvovati na Tadićevoj strani.

>

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NE MOŽE IZAĆI NA DOBRO

>

Никола Варагић: Одговор Ани Радмиловић или Војислав Коштуница је крив

http://www.standard.rs/nikola-varagic-odgovor-ani-radmilovic-ili-vojislav-kostunica-je-kriv.html

>

Народни адвокат (одговор Станимира Трифуновића на писмо Остоје Симетића)

Činjenice – Šta se to nas tiče? i Pismo srpskom narodu. (писмо Остоје Симетића)

>

Полемика на десници

МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ

>

Патриотизам и пљачка

септембар 27, 2012

Ко хоће да брани Космет неће гледати колико је Срба са КиМ ”продало своје куће Косоварима и како сада живе удобно у Београду”.

Неће рећи ”они продали куће, а ја да идем да ратујем”.

Само ће урадити то, када дође тај тренутак.

Надам се да тада на власти у Србији неће бити ”они који су послали своју децу на Запад а шаљу туђу децу у рат”.

Или они који су склонили своју децу а туђу децу оставили у згради РТС-а да буду жртвовани (због медијског рата).

 

За странце левичар, за Србе пред изборе десничар

Бар је признао да није верник (хришћанин, православац).

U kom vi svetu živite dame i gospodo?
Da li je realnost da se svi ekstremisti udruže, da li su katolici, pravoslavni ili muslimani protiv gej parade?
Ali, mi ni jednom nismo rekli da ne postoji pravo da se to organizuje – rekao je premijer Ivica Dačić.

„DANAS“ OBJAVIO

26/09/2012 18:12

Zašto se ne raspravlja o uzrocima krize

PIŠE:  SLAVOLJUB KAČAREVIĆ

Kada bi svi politički upravljači svih zemalja u svetu zahvaćenih krizom prihvatili veštine kriznog menadžmenta – kriza bi u svim tim državama bila rešena. Tako bi se mogao razumeti stav dr Ivana Ahela u tekstu „Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri“, objavljenom u listu Danas od 21. septembra ove godine.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/zasto_se_ne_raspravlja_o_uzrocima_krize.46.html?news_id=248207

>

Узроци и предлози

септембар 27, 2012

SLAVOLJUB KAČAREVIĆ: O RAZUMU VLASTI I NARODA

CEO TEKST:

Balkanmagazin

http://www.standard.rs/jedan-zli-pogled-na-krizu-u-srbiji-i-odgovor-s.-kacarevica-koji-danas-nije-objavio.html

Патриотизам и пљачка

Ко хоће да брани Космет неће гледати колико је Срба са КиМ “продало своје куће Косоварима и како сада живе удобно у Београду“.

Неће рећи “они продали куће, а ја да идем да ратујем“.

Само ће урадити то, када дође тај тренутак.

Надам се да тада на власти у Србији неће бити “они који су послали своју децу на Запад а шаљу туђу децу у рат“.

Или они који су склонили своју децу а туђу децу оставили у згради РТС-а да буду жртвовани (због медијског рата).

Узроци и предлози

 

ODGOVOR S. KAČAREVIĆA KOJI „DANAS“ NIJE OBJAVIO

Pošto je u dnevnom listu „Danas“, u vikend dodatku od 21. septembra objavljen napis pod naslovom „Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri“ autora dr Ivana Ahela, urednik „Balkanmagazina“ Slavoljub Kačarević poslao je ovom listu reagovanje koje do danas pomenuti dnevnik nije objavio.

SLAVOLJUB KAČAREVIĆ: O RAZUMU VLASTI I NARODA

CEO TEKST:

Balkanmagazin

http://www.standard.rs/jedan-zli-pogled-na-krizu-u-srbiji-i-odgovor-s.-kacarevica-koji-danas-nije-objavio.html

>>>

BRANKO PAVLOVIĆ: NAJGORE SMO IZBEGLI, ZA DOBRO TEK TREBA DA SE BORIMO

Prvi deo teksta ličiće na analizu „aktuelne društveno-političke situacije“, a u drugom ću pokušati da osvetlim bitne ekonomske tokove i stvarne opasnosti koje nam prete. Pošto je i za jedno i za drugo zajedničko to da Srbija ne može očekivati ništa bitno bolje od onoga što joj se događa sve dok je politički na putu ka EU, tekst će nužno imati i treći deo u kome ću tačno navesti šta bi, na primer, trebalo raditi. Da ne ispadne da samo konstatujem da put ka EU nije dobar.

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/branko-pavlovic-najgore-smo-izbegli-za-dobro-tek-treba-da-se-borimo.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

Да ли постоји трећи пут?

 

Православни лист у Москви проглашен екстремистичким и забрањен

 

Државно тужилаштво у Москви прогласило је православни часопис Весник војника Христових за „екстремистичку литературу“, што значи да је његово издавање забрањено. Стручна анализа, коју је затражило тужилаштво, установила је да часопис „позива на пропаганду фашизма, односно руског православног фашизма“, пренела је Верска информативна агенција (ВИА). Часопис Весник војника Христових је у последње време дељен на неким масовним окупљањима. Руски сверуски народни сабор (РСНС), организација која делује под окриљем московске патријаршије, критиковала је ту судску одлуку, тврдећи да у земљи не постоји „руски православни фашизам“ и да је та констатација „апсурдна“, као када би се говорило о „јеврејском антисемитизму„. „Овом одлуком суд вређа руски народ и православље„, оценио је РСНС, тражећи од суда извињење.

http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/verski_list_u_moskvi_proglasen_ekstremistickim.83.html?news_id=51559

>

>>

>>>

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

Православна Русија

Путин: Бољшевици су издали Русију!

Малтешки ред се враћа у Русију?

Simboli kontrole

Дестаљинизација и рехристијанизација

Тиха апокалипса

Нас и Руса 300 милиона!

Hrišćani

 

Растко Костић: ПАД АРКОНЕ

 

(…) Гoдинe 1997. нaшao сaм сe у Дaнскoj кao пoлитички избeглицa, и тoком пoкушaja aсимилaциje и прoблeмa сa идeнтитeтoм, сeтиo сaм сe oстрвa Ругeн нa Бaлтику. С oбзирoм дa у дaнскoj култури пoстojи извeснo, лaтeнтнo aнтислoвeнствo, пoкушao сaм дa oткриjeм његове узрoкe. Тaкo сaм пoчeo дa читaм књигe Сaксa Грaмaтикa, Aдaмa Брeмeнскoг, Хeлмoлдa, Луja Лeжea o тим дaвним дoгaђajимa. Испoстaвилo сe дa утeмeљeњe мoдeрнe дaнскe држaвe пoчивa нa слoму слoвeнскoг пaгaнизмa. Питao сам се затим збoг чeгa у нaшим шкoлама нeмa пoмeнa o прeдхришћaнскoj вери Слoвeнa. Сви други нaрoди Eврoпe – Грци, Романи, Гeрмaни, Скaндинaвци, Ирци и други – имajу oпштe знaњe o свojим прeдхришћaнским рeлигиjaмa. Чaк и ми у нaшeм шкoлскoм систeму учимo o њиховим, туђим вeрaмa и бoгoвимa; сви знaмo или смo чули зa Aпoлoнa, Зeвсa, Вeнeру, Мeркурa, Oдинa, Тoрa и тaкo дaљe.

Пoстaвљa сe међутим питaњe: штa je сa нaшим бoгoвимa? Пoчeвши дa читaм тe истoриjскe извoрe – прe свeгa дaнске, нeмaчке и ислaндске – изнeнaдиo сaм сe дa oни врлo подробно гoвoрe o стaрoслoвeнскoj пaгaнскoj рeлигиjи, дa oписуjу обреде, изглeд бoгoвa, биткe, као и сaмo уништeњe тe вeрe. Пoсeбнo ме је изненадило дa су пoслeдњи слoвeнски хрaмoви уништeни тeк крajeм 12. вeкa.

Штa сaм дaљe oткриo? Дa у нaшoj срeдини нe пoстojи књижeвнo-истoриjскo дeлo нити студиja пoсвeћeна пoстojaњу и нeстaнку зajeдницe зaпaдних Слoвeнa (Вeндa), тaчниje пaду Aркoнe, грaдa-тврђaвe нa oстрву Руjaн, пoслeдњeг пaгaнскoг хрaмa у Eврoпи, који се десио 1168. или 1169, и рушeњу и уништeњу свих тaмoшњих пaгaнских хрaмoвa. Тaкoђe сaм oткриo дa никo дo сaдa, кoликo je мeни пoзнaтo, ниje нa српски (или хрвaтски), нити нa jужнoслoвeнскe jeзикe уoпштe, превео глaвнe истoриjскe извoрe o тим дoгaђajимa. Зaтo сaм oдлучиo дa тo прeузмeм нa сeбe, књигом Пад Арконе или сумрак словенског паганизма.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/pad-arkone

Испод текста је коментар Момчила Селића (и овде из коментара издвајам):

(…) По свему судећи, све првотне религије Арја, у које спадамо и ми, Срби, биле су једнобожачке – да би се, ентропијски, временом разложиле у засебно светковање Божијих својстава разлучених у посебна божанства. Да су Лужичани, Љутићи и Бодрићи били ближи властитој искони, не би Тевтонци имали шта да им руше нити да им узму, осим земства – свим људима подареног на ограничено време.

Но, Растко Костић je у праву: када један народ изгуби ‘‘метафизичку’‘ основу свога постојања тада губи и све остало, слободу пре свега. ‘‘Метафизика’‘ међутим јесте што сама реч каже: ‘‘надфизика’‘, преношење поимања тварног на нетварно. Насупрот томе, Срби су одвајкада свето осећали као присуство живога духа а не као низ табуа, или оданост култовима. Веру као ‘‘закон’‘ међу нас донели су наши душмани, који је друкчије и не могу доживети. 

(…) Све те религије Моћи, насупрот хришћанства као вере љубави, мете су ‘‘инжењера људских душа’‘, како Стаљин беше називао културне прегаоце, књижевнике (фарисеје) који треба да нас одвоје од нашег духовног ‘‘тла’‘.  Попут Антеја, и нас треба задавити док се копрцамо у ништавилу помодности у којој Они веома добро битишу, одавно будући ‘‘зомбирани’‘.

Коначно, свето је свако место где има Људи, или бар свести да нисмо ми коначни пресудитељи било чега од важности. Острво Рујан нисам видео и верујем да није случајно изабрано за светилиште макар и једног палог вида наше старе вере, али наша одмазда према себи и нашим душманима мора бити осветљавање сваког несојлука истином, јединим путоказом ка Правди и Лепоти.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

Mnemosina, Leta i Lucifer

U Viminacijumu otkrivene grobnice

Histri

Aryan & Hyperborea

Душан Силни – пројекат Скопље 2014

Никола Збиљић: Вук је опустошио српски језик и стару књижевност

Knjiga: „Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment“

 

Никола Збиљић: Вук је опустошио српски језик и стару књижевност

Реакција на чланак Драгољуба Збиљића “Фалсификовање Вука”

Никола Збиљић:

http://www.srpskikulturniklub.com/nikola-i-dragoljub

6 коментара на текст (полемика испод текста, Никола Збиљић-Драгољуб Збиљић)

Vesna Pešić: O neubedljivosti Agencije za borbu protiv korupcije

 

(…) Iako se Agencija ne bavi samo sukobom interesa, mada to jeste njeno važno zaduženje, ona svoju ulogu ne obavlja kako bi trebalo. Dok bez dovoljno razloga proganja doktora, Agencija do sada nije postavila pitanje kako je to moguće da visoki funkcioneri, uključujući i pojedine ministre, ne budu plaćeni za svoj rad iz budžeta, nego ih plaćaju neke druge javne ili privatne organizacije. Suština je u tome da ako funkcionera ne plaćaju građani, onda on i ne odgovara njima, nego onima koji ga plaćaju.

(…) Tu se postavljaju tri ključna pitanja. Prvo se odnosi na sukob interesa, jer su oba ministra plaćena od ustanova kojima bi kao ministri mogli pribaviti materijalnu i druge prednosti.

(…) Drugi ključni problem je u obavljanju multifunkcija i višestrukih uloga, koje normalan čovek ne može da obavlja istovremeno. Kako ministar koji ima pune ruke posla može ozbiljno da obavlja još jednu ili dve profesionalne obaveze, koje nemaju veze s ministarstvom?

(…) Treće otvoreno pitanje kojim Agencija treba da se bavi jeste problem akumulacije više ključnih državnih funkcija, jer ova pojava dovodi do koncentracije moći, a ona je pravi ambijent za sistemsku korupciju.

(…) Zar to ne bi mogao biti posao Agencije za borbu protiv korupcije, da se isprsi protiv gomilanja funkcija i moći, a javnost da je u tome podrži?

Politika, 21.09.2012. – Peščanik.net, 22.09.2012.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NE MOŽE IZAĆI NA DOBRO

Da joj verujemo?

Оdržana RADNIČKA PROTESTNA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Više ne moramo da uvozimo transformatore

 

Više ne moramo da uvozimo transformatore

 

Nakon nedavnog protesta Pokreta za slobodu ispred Agencije za privatizaciju, fabrika Minel transformatori iz Ripnja, čiji su radnici učestvovali u protestu, vraćena je u državno vlasništvo.

Ugovor je raskinut jer je kontrolom utvrđeno da vlasnik, slovačka kompanija Internacional BEZ grupa, nije ispunila ugovorne obaveze iz investicionog programa. Kapital preduzeća koji je bio prodat vraćen je u nadležnost države. Agencija je najavila da će u najkraćem roku imenovati privremenog zastupnika kapitala i obezbediti nastavka proizvodnje u „Minel transformatorima“ gde je zaposleno 316 radnika.

http://pokret.net/cms/index.php?page=raskinut-ugovor-o-prodaji-minel-transformatora

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Оdržana RADNIČKA PROTESTNA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

„Народ против Бус плуса“

Шта се дешава у Соко Штарку?

Да ли постоји трећи пут?

 

MIHAL RAMAČ: Neće biti vojvođanskog fronta ni vrele jeseni

 

„Uzeli smo Vojvodinu.“ Ovu rečenicu je, navodi Borisav Jović, u razgovoru s njim izgovorio Dobrica Ćosić 11. septembra 1990. godine. Nijedan od njih dosad nije porekao ove reči. Dakle, vodeće ličnosti srpske politike smatrale su i pre dvadesetak godina, kao i danas, da je Vojvodina uzeta, to jest oteta od njenih stanovnika. Tako se prema njoj, od trenutka kad je uzeta – što će reći od jogurt revolucije i ukidanja autonomije – odnose sve beogradske vlasti. Krajnji cilj je da Vojvodina ostane samo geografski pojam. Najzadrtiji jogurtaši neće ni to: za njih postoji samo – severna Srbija. Sudije Ustavnog suda ustanovile su da su neustavni čak i nazivi Srem, Banat i Bačka, mada su isti nekoliko stotina godina stariji od najvišeg zakona Republike Srbije, koja kao nezavisna država pod tim imenom postoji – već punih šest godina.

(…) Političkim strankama Vojvodina služi samo za nadmetanje u vojvođanstvu odnosno antivojvođanstvu i za uhlebljivanje u Novom Sadu onih kadrova koje nisu mogle da udome u Beogradu.

(…) I vlasti i opoziciji odgovara da se ne menja stanje uspostavljeno jogurt revolucijom. Pominje se i formiranje vojvođanskog fronta. Na osnovu svega što se zbivalo u proteklih dvadesetak godina jasno je da takvog fronta neće biti. Zato što nema ko da ga formira. A ako to neko i učini, taj front moći će da računa na podršku tri do pet procenata Vojvođana. Zato što su ideju o obnovi kakve-takve autonomije pokrajine iskompromitovali oni koji o njoj najviše govore.

(…) U proteklih dvadeset godina uništena je vojvođanska privreda, zdravstvo i školstvo, isceđeni su socijalni i penzioni fondovi. Promenjen je etnički sastav stanovništva. Sve je manje onih koji pamte kako se u Vojvodini živelo kad je ona bila zaista autonomna pokrajina u sastavu Srbije. Kroz desetak godina, ako ne i ranije, Vojvodina će biti problem Srbije ne zbog separatizma, već zbog stotina hiljada gladnih usta. Pokrajina je valjala dok se od nje imalo šta uzimati. Kad se uzelo sve što se moglo, postala je teret. Naravno, taj teret ne tegle beogradski i novosadski političari, već građani Vojvodine, među kojima su daleko najbrojniji Srbi.

(…) Vruće jeseni i bujanja autonomaškog pokreta u Vojvodini neće biti, jer nema nikog ko bi, poput Miloševića 1988, pokrenuo i nadzirao dugotrajni masovni protest. Ne postoji vođa, odnosno vođe. Ne postoji plan akcije. Nema timova za propagiranje autonomističke ideje. Nema uticajnih medija. Nema političke policije koja bi podrivala postojeće institucije. Nema privredno-političkih aktiva koji bi se stavili u službu autonomističkog pokreta.

(…) P.S. Da ne bude zabune, odnosno da ne bude da je Ćosićeva istorijska rečenica u Jovićevom memoarskom delu istrgnuta iz konteksta, navodimo kontekst:

„Sada se radi etnička karta srpskog prostora, naročito u BiH i Hrvatskoj, da se jasno prikaže teritorija gde su Srbi u većini; od Šibenika, preko Like, Bosanske krajine, pored Save do Bijeljine svuda su Srbi u većini. U centru Bosne su Muslimani. Srbi presecaju Sandžak pored Drine, pa se Muslimani ne mogu ujediniti. To je budući prostor Srbije…

Kosovo se ne može sačuvati. Istorijska je činjenica da se Srbi pokreću ka severu, da napuštaju jug. Ne mogu oni napuštati jug a zadržavati teritoriju. Uzeli smo Vojvodinu. Na Kosovu je realno da se razgraničimo zadržavajući ugalj i neke svetinje (Gračanicu, Gazimestan). Takav plan treba uraditi u tajnosti i u pogodnom trenutku ga aktivirati. Inače, kratkog je daha ovo što se sada radi.“

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/nece_biti_vojvodjanskog_fronta_ni_vrele_jeseni.26.html?news_id=247994

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Несумњам да има тачан план

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NE MOŽE IZAĆI NA DOBRO

KUSTURICA: Opasnost da oboli 40 odsto Šumadinaca

Knjiga: „Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment“

Слобода мишљења, говора и изражавања

DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NE MOŽE IZAĆI NA DOBRO

 

(…) Reč je o aspektu junaštva, jednom aktivnom principu koji podrazumeva da neoslobođenog valja osloboditi. Drugi aspekt, koji dolazi posle aspekta junaštva, tiče se čojstva i znači da zaštitimo tog netom oslobođenog od sebe, dakle da ga ne oslobađamo od drugog zbog toga da bismo ga mi utamničili. Junaštvo bez čojstva je za proslavljenog kučkog ratnika bilo tek sirova snaga, obesni pustahiluk. Samo čojstvo je to koje je junaštvo moglo da oplemeni postavljajući ga u rang moralnih vrlina.

Čojstvo bez junaštva, međutim, Marko Miljanov ne razmatra, ne gubeći vreme na isprazna razglabanja. Jer junaštva bez čojstva, ima, ali obratno ne biva.

(…) Ali, kada nova vlada ubedi građane da neće nastaviti sa teritorijalnim rastakanjem zemlje – i kada joj građani u to poveruju – a onda saopšti da će provesti sve neustavne sporazume koje je sa Albancima napravio Tadićev Borko, tada na sceni imamo upravo to isprazno čojstvo bez junaštva. Elem, oni neće nastaviti sa rastakanjem kosovske priče, što je više nego u redu, ali neće ništa uraditi ni da se tom rastakanju suprotstave, što ovo prethodno „u redu“ izmešta iz sfere konsekventnog političkog stava u sferu apsurda.

(…) Izvanredno je što je Vučić na sebe preuzeo odgovornost za borbu protiv kriminala i korupcije ponavljajući da pošteđenih neće biti. Ali treba li da budem zadovoljan time što će Vučić pre ubiti sebe nego Srbiju time što se u istragama koristi i Tadićevim direktorom policije, i Tadićevim tužilačkim timom, i što je prva hapšenja obavio uz pomoć kriminalnih dosijea iz fioke Tadićevog šefa kabineta, kojima je ovaj kontrolisao srpsku politiku i ucenjivao političke protivnike? Treba li da budem srećan zbog toga što je u pritvoru Lale Sekulić i što su mediji puni Šutanovčevih stanova i Dulićevih svinjarija, a da i dalje nemamo pojma ko su ta tridesetorica koji su Srbiju za Tadićevog vakta oglodali do koske, da niko ozbiljno ne govori ni o modelu te pljačke ni o njenoj količini? Da ne govorim o tome da li je neko postavio pitanje gde su te milijarde isisanih i opljačkanih i evra i da li neko ima nameru da ih vrati Srbiji.

(…) I zato, kada Vučić na pitanje novinara hoće li ove jeseni ili proleća ući u vladu sa Đilasom odgovori sa „sačuvaj bože!“, ja mogu beskrajno da mu verujem i da mu budem zahvalan na čojstvu što Srbiju hoće da poštedi takve koalicije. Ali, kada ne vidim njegovo junaštvo da Srbija sazna koliko su Đilasove kompanije izvukle para iz nje, ona će s pravom skupštinu žutih u novembru gledati kao promociju novog srpskog vladara. Jer čojstvo bez junaštva nije ništa, čak ni zločin, to je samo odsustvo za elementarni smisao, koji posednika te vrline nigde ne može odvesti.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-ne-moze-izaci-na-dobro-ili-sta-je-novoj-vlasti-cojstvo-bez-junastva.html

DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment

Menadžment u upravljanju državom podrazumeva veštinu vođenja državnih poslova uz pomoć znanja. Krizni menadžment predstavlja pokušaj osmišljenog traženja najboljeg puta za sanaciju društvene krize uz pomoć sistemskog načina mišljenja. Karakteristike svih kriznih situacija, pa i nastale krize u Srbiji su: neočekivano nagomilavanje velikih ekonomskih i finansijskih teškoća, nespremnost i nedovoljna sposobnost srpskih vlasti da im se suprotstavi i nerazvijenost društvenih parametra Srbije.

Najveći broj preduzeća je u likvidacionoj krizi, a jeftinog novca za njihovu sanaciju nema; restrukturacija preduzeća u operativnoj krizi je potpuno obustavljena, a preduzeća u strateškoj krizi, koja su se dugo godina veštački održavala uz pomoć državnog novca, konačno će morati da budu likvidirana. Investiciona gradnja novih privrednih objekata bitno je smanjena, a sve to umanjuje privrednu i opštu efektivnost Srbije. Ovakve strukturne karakteristike privrednih i neprivrednih subjekata ne dozvoljavaju oporavak privrede; ona nije u stanju da finansira enormno veliku administraciju i sanira državna dugovanja. Danas Srbiji preti dužničko ropstvo, kolaps državnih finansija, porast nezaposlenih i do 30%, veliko siromaštvo i socijalni nemiri. Već dugo godina Srbija nije u stanju da živi od tekućih prihoda, ona opstaje preko donatorskih prihoda i kredita, a to je neodrživo. Nastala situacija zahteva da se preduzmu radikalne mere jer se krizna situacija ne može sanirati samo uz pomoć unutrašnjih privrednih i ekonomskih potencijala Srbije. Ovakvih situacija doneće mnogima gubitak posla, zaposleni će raditi za manje plate, smanjiće se realna vrednost penzija, inflacija će biti veća; cene svih proizvoda će porasti i siromaštvo građana će se povećati; ovako usmerenje pogodiće penzionere i najsiromašnije građane.

Da bi se, u aktuelnoj kriznoj situaciji, osigurao put Srbije ka progresu, neophodno je da srpske vlasti organizuje instituciju kriznog menadžmenta.Ona će im pružiti potrebna upravljačka znanja za savlađivanje krize, s tim da se velike i bolne egzistencijalne teškoće naroda nikako ne mogu izbeći. Stručnjaci institucije kriznog menadžmenta moraju da formiraju model privrednog sistema Srbije kojim će biti definisani objekti sistema koji bitno određuju privredni život Srbije. Modelom treba utvrditi osobenosti objekata sistema, međusobne odnose i uslovljenosti. Model treba da pokaže u kojoj meri mogu različite intervencije države, kroz zakonsku regulativu, fiskalnu i monetarnu politiku, preko različitih kreditnih politika i aranžmana, kroz različite programe, ostvariti neku povoljniju društvena efektivnost od sadašnje. Bitno je preko modela saznati kako će se planirane promene odraziti na život građana. Sve modelske analize treba vezati za parametarske osobenosti Srbije i za uslove koje diktira okruženje.

 Preko ovih saznanja biće jasno pod kojim uslovima i na kom nivou društvene efektivnosti može da se sanira kriza. Na osnovu ovih saznanja potrebno je izraditi strategiju upravljanja krizom, s tim da vlasti postupaju po njenim nalozima. Kako ne postoji obaveza vlasti da koristi upravljačka znanja, neizvestan je put razrešenja krize.

Uslov za primenu kriznog menadžmenta je da konačno strah natera srpske vlasti da ispolje razum i spremnost na saradnju sa naukom. Zbog dugogodišnjeg upravljanja bez korišćenja znanja nastale su teške devastacije parametara Srbije, uz katastrofalno stradanje srpskog naroda. Važno je da danas nove vlasti postanu svesni ovih činjenica, da prihvate nužnost radikalnih promena, a narod da prihvati dugo trpljenje siromaštva.

Između procesa i parametra postoji tesna povezanost jer je realizacija željenih procesa ograničena parametarskim osobenostima Srbije. Parametre Srbije karakterišu: njena malovredna prirodna bogatstva, niska obrazovanost građana i političara, neizgrađena infrastruktura, razorena privreda i neefektivna poljoprivreda, velika dugovanja države, privrede i građana, pad vrednosti dinara, visoka nezaposlenost, veliko siromaštvo građana, mala ekonomska i finansijska moć države, velika socijalna raslojenost građana, nefunkcionisanje pravne države, jako razvijeni kriminal i korupcija itd.

Važno je da srpski političari shvate značaj okruženja Srbije koga čini skup uticajnih, a moćnih državnih sistema. Oni imaju svoje interese, svoje ciljeve i svoje vrednosti, a interesi i ciljevi Srbije samo su deo ovog skupa. Oni se ne mogu nezavisno posmatrati jer su svi međusobno povezani i uslovljeni. To su igrački procesi u kojima je Srbija samo jedan igrač koji zbog svoje male moći mora neprekidno da ispoljava sposobnost adaptacije, a što podrazumeva prilagođavanje svojih interesa i ciljeva interesima i ciljevima okruženja. Osnovni uticajni igrači okoline sistema Srbije su: SAD, države EU, države bivše SFRJ (uključujući i Kosovo), MMF, Svetska banka, NATO, a delimično Rusija i Kina. Oni će braniti svoje interese svim političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima i tu istinu srpske vlasti moraju da uvažavaju bez pozivanja na svoju istoriju, na svoja „suverena prava“ i svoju čast jer ti argumenti nisu deo igre. Uspešnost razrešenja interesnih sukoba unutar Srbije i interesnih sukoba sa okruženjem odrediće budućnost Srbije. Kada se formiraju neophodna saznanja potrebno je izabrati one procese koji će Srbiju najbrže i najbezbolnije izvesti iz krize. Na vlastima je izbor puta Srbije i one će odrediti njenu budućnost.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/srbiji_preti_duznicko_ropstvo_veliko_siromastvo_i_socijalni_nemiri.26.html?news_id=247992

>

Васељенска ТВ:  Реаговања на најаву Динкићеве распродаје

http://www.vaseljenska.com/drustvo/reagovanja-na-najavu-dinkiceve-rasprodaje/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

Несумњам да има тачан план

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Да ли постоји трећи пут?

Međunarodni tim za istinu o ubistvu Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića

 

Vlada Srbije je preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi, kome je predsedavao Aleksandar Vučić, 20. septembra donela odluku o formiranju međunarodne komisije koja će da istraži ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Ovo je juče saopštio direktor Fonda B92 Veran Matić na konferenciji OEBS-a o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi. Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, Tužilaštva i medija, u radu komisije učestvovaće i ugledni međunarodni istražitelji, kazao je Matić. Sagovornici Danasa ocenili su ovu odluku kao pozitivnu, iako se ona može protumačiti na više načina, počev od toga da predstavlja i priznanje neuspeha institucija Srbije.

http://www.danas.rs/danasrs/hronika/medjunarodni_tim_za_istinu_o_ubistvu_troje_novinara.3.html?news_id=247991

Попис на Космету – резултати Еуростата

 

На попису становништва на окупираним територијама регистровано 1.739.825 становника, од којих су 92,93 одсто Албанци(око 1.6 милиона). Попис становништва, уз бојкот Срба у северним и већем делу других средина јужно од реке Ибра, обављен је прошле године уз подршку Канцеларије за статистику европске заједнице, Еуростат. Коначни подаци прошлогодишњег пописа показују да на 100 жена долазе 132 мушкараца.

Резултати пописа су чак изненађујући, јер је на прошлогодишњим изборима право гласа имало 1.63 милионастановника. То значи да ће укупан број бирача на наредним изборима бити око 300.000 мањи. Од укупног броја пописаних, око 500.000 нема право гласа, па ће на следећим изборима гласачке листиће добити њих око 1.3 милиона, односно око 300.000 мање у односу на претходне изборе.

Свеобухватни попис становништва на Космету извршен је 1981. године и тада је на Космету живело 1.584.440 становника. Преко 280 000 прогнаних Срба са Косова и Метохије има привремено пребивалиште ван Косова и Метохије.

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

(…) Sa ulogom intravenskog narkomana koja joj je dodeljena, Srbija će zauvek ostati ekonomska i politička kolonija MMF, EU, Vašingtona i drugih belosvetskih zelenaša. Zato pogledajmo istini u oči i konstatujmo očigledno: mi sve manje imamo državu shvaćenu kao entitet koji štiti interese stanovnika koji u njoj žive, i sve više postajemo entitet kojem isisavaju životne sokove strani paraziti. Ova dijagnoza stanja je teška ali otrežnjujuća, jer samo prava dijagnoza omogućava da se dobije pravi lek.

U oblasti ekonomije lek je da država mora ponovo da postane najveći investitor koji će samim tim da postane zamajac novog privrednog ciklusa.

(…) Izmenjena politika raspodele podrazumeva drastično smanjenje birokratskih troškova i racionalizacija državne uprave, a zatim i preusmeravanje budžetskih sredstava pre svega u razvoj i proizvodnju. Ušteda i racionalizacija se postiže na razne načine kroz rasprodaju voznog parka državnih i javnih preduzeća, zatim ukidanje svih suvišnih agencija i fondova, smanjenje postojećeg mega birokratskog aparata i prekvalifikaciju. Preusmeravanje sredstava treba da se usmeri na subvencionisanje domaće proizvodnje (pre svega poljoprivredne i industrijske).

(…) Da bi država postala najveći investitor, a ne puki posrednik i prosjak kod MMF- a u ime građana, neophodno je da se ka njoj usmeri ozbiljna količina štednje građana i privrednih subjekata. Za to je potrebno da država vrati svoje poverenje odnosno da ponovo bude neprikosnoveni autoritet. Prikupljena sredstva bi država prevodila i usmeravala u konkretne investicije i realne razvojne i proizvodne projekte javnih radova koji su njoj potrebni, a ne ka projektima koji su potrebni stranom zelenaškom kapitalu (MMF, Svetska Banka) . To bi otvorilo veliki broj novih radnih mesta i drastično smanjilo nezaposlenost u Srbiji.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dverjani/danilo-tvrdisic/tekstovi/ekonomski-new-deal-ili-povratak-drzave.php

—————————————————————–

ČASLAV KUZMANOVIĆ: RAZVOJNA BANKA

Sva privredna budućnost Srbije bi se mogla simbolički sažeti u najvreliju temu protekle godine – u izraz „razvojna banka”. A zašto je Srbiji takva banka hitno potrebna? Zato što u Srbiji razvoja odavno nema.

Na ovo se osvrnuo i novi predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić. Kazao je da je potrebna razvojna banka iz koje “neće partijski drugovi ili članovi porodice da dobijaju kredite, već će ih dobijati oni kojima je to potrebno, oni koji će kredite vratiti i Srbiju podizati dalje”.

Setimo se: uspešne razvojne banke postoje u normalnim zemljama. Bave se podsticanjem razvoja i konkurentnosti privrede, odobravanjem dugoročnih kredita, zaštitom izvoza od političkih i komercijalnih rizika, izdavanjem garancija i poslovnim savetovanjem. Tu je i priprema izvoza, kreditiranje infrastrukture, ali i malih i srednjih preduzeća, preduzetnika-početnika, kao i ulaganje u pronalazaštvo. Nijednu od ovih stvari Srbija danas nema zaista rešenu.

Krajem maja prošle, 2011. godine, štampa je objavila deset okasnelih ciljeva sada već bivše, a ondašnje bezrezervno proevropske Vlade Srbije. Ti ciljevi (većinom prekopirani iz programa opozicionog pokreta „Dveri”) su bili: privlačenje ulaganja, smanjenje javne potrošnje, veća ulaganja u poljoprivredu, reforma javnih preduzeća, efikasnije upravljanje infrastrukturnim projektima, prihvatljive cene, osnivanje razvojne banke, mere za povećanje izvoza, rast zaposlenosti i sistemska podrška malim i srednjim preduzećima. Neuspeh u ostvarenju ovih ciljeva uzrok je zaustavljenog razvoja, oporavka i modernizacije srpske privrede. Kada je doteran narod do duvara, Tadićev režim je usvojio „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine” u kojem se prvi put pominje i predlog o formiranju Nacionalne razvojne banke.

Setimo se, do 2000. godine Srbija je imala četiri banke koje su se bavile razvojem: „Investbanku”, „Jugobanku”, „Beobanku” i „Beogradsku banku”. One su pokrivale 90% poslova privrede i isto toliko poslova štednje stanovništva u Srbiji. Činile su osnov za privredni razvoj zemlje i izvoznu ekonomsku politiku.

Od 2001. godine do danas privreda Srbije je bankama isplatila čudovišnih 22 milijarde evra na ime kamata. Preostao je dug od oko 20 milijardi evra.

U proizvodnom sektoru posao je izgubilo 933.000 radnika. Građani i privreda postali su „neplaćeni statisti čiji je zadatak da obezbede profit bankama i vladajućoj eliti” – poručuju iz Asocijacije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Kamatne stope na investicione kredite privredi i na stambene kredite stanovništvu ubedljivo su najviše u Srbiji, u poređenju sa zemljama zone evra.

Iako mala, Srbija kao i sve druge zemlje ima mogućnosti da na unutrašnjem tržištu koriguje pravila globalne konkurencije u sopstvenom nacionalnom interesu. Da zadrži svoja prirodna bogatstva, iskoristi i razvije svoje prednosti kao što su geografski položaj i podneblje. Razvojna banka bi obezbedila profesionalnije i efikasnije upravljanje državnim sredstvima od postojećeg modela finansiranja koji se ostvaruje preko mnoštva ustanova, agencija, fondova i ministarstava. Buduća razvojna banka mora biti u državnom vlasništvu, a njen početni kapital ne bi trebao da bude manji od milijardu evra. On se može obezbediti iz državnog budžeta.

Fond strateške kulture

—————————————————–

Nedostaci predloga Zakona o Razvojnoj banci 

Stručne službe Unije poslodavaca Srbije su, nakon temeljne analize, uočile brojne nedostatke u Zakonu o Razvojnoj banci Srbije i smatraju da su predstavnici privrede trebali da budu uključeni u izradu ovog zakona i da daju konkretne predloge u cilju razvoja određenih strateških grana nacionalne ekonomije.

Osnovni nedostaci ovakvog predloga Zakona o Razvojnoj banci koji opet izgleda pisan iza zatvorenih vrata i bez ozbiljnih konsultacija sa uspešnim menadžerima i privrednicima, su sledeći:

1. Nedostatak kontrole sredstava kojima će RBS raspolagati;

2. Nedovoljno definisani prioriteti RBS kod davanja kredita;

3. Razvojna banka Srbije ne može raditi preko poslovnih banaka;

4. Nadzor nad radom banke.

Ceo tekst koji se odnosi na primedbe Zakona o Razvojnoj banci se nalazi u pdf fajlu.

 Zakon o Razvojnoj banci Srbije pun nedostataka

http://www.poslodavci.org.rs/vesti/brojni-nedostaci-u-zakonu-o-razvojnoj-banci-srbije?id=52

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

Несумњам да има тачан план

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Да ли постоји трећи пут?

 

Survive Food Crisis

Dear American Patriot,

We`d get prepared to the teeth for the next megadisaster… But here`s our situation now, as you`re reading this:

The USA currently owns 72 million MREs… and a few FEMA Camps across the country. That`s it. 72 million MREs for 313,149,000 Americans! And if that wasn’t enough… they dare LIE to us every single day, saying they have enough supplies to feed the entire country, when the truth is…

America has already lost 40% of rice crops, while almost a third of all corn grown in our country is now used for bio fuel. We are forced to import 1/3 of our food , as our crops are no longer enough to feed the entire population.

When commodity prices skyrocket again — and they will in 3 months time, due to the oil prices going through the roof! – there will be a major crash in food industry, just as economists predicted. Most stores will close and only a few supermarkets will be able to pay for supplies.

One day everything’s fine, the next – you’re on the highway to hell, with your house crashing to pieces – all because of an earthquake. Or a flood. Or even a terrorist attack!

Read more: http://www.familysurvivalcourse.com/index.php?hop=guigima&3b255792a4b4443e93ab7272387bc82d

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Сећам се, пре тачно двадесет година, кад су моје колеге, рођаци и пријатељи масовно одлазили из земље, причала сам им и писала: „Ама зашто идете? Тамо где одлазите никога не знате, нико вас не зна. Биће вам потребан огроман рад и труд да се иоле докажете, да вас иоле прихвате! Па што онда тај рад и труд не уложите овде, да заједички од ове земље коју имамо направимо место вредно живљења?“ – Е, тако сам тад причала.

А онда сам 1996. утврдила да не само што мој рад и труд не дају икакве резултате, него сам и ја постала део проблема – неко ко не успева да заради ни за кров над главом нити за основну храну за децу коју сам родила. И кад сам схватила да није моја кривица то што у балканском хаосу не умем да се „снађем“, пресавила сам табак и отишла у прву земљу у којој сам нашла посао – а то је већ поменута Данска.

Ево, 15 година касније, нисам се обогатила, нисам постигла ништа значајно у струци или друштву, али сам успела оно што ми је средином деведесетих у Београду деловало немогуће – да своју децу осамосталим и изведем на пут. И да их убедим да су знање, рад и поштење корисне особине, достојне поштовања. И да није потребно „сналазити се“, да је довољно само поштено радити, па да може сасвим удобно да се живи.

Добар другар из гимназије и са студија, кога сам после много година пролетос срела у Калифорнији, подсетио ме је на моје некадашње „Остајте овде!“. Слегла сам раменима. Нисам знала како да останем у Србији, признајем.

Али сад, кад имам вишак времена и, ваљда, некакво животно искуство, мучи ме питање шта и како могу да урадим па да помогнем, макар мало и макар у нечему, тој земљи коју и даље волим, више него и једну другу, иако ме је дебело изневерила (знам, мајчице Данско, хиљаду пута сам рекла – да те нема, требало би те измислити, и бесконачно те поштујем – али, ипак, неразумна глава и даље навија за Србију кад год се репрезентације у било чему сретну).

Ето, моје питање, на које немам добар одговор, гласи: како ми, обични средовечни људи расејани по белом свету, без могућности да сакупимо и приложимо значајну суму пара, али са добром вољом и искуством из средина које итекако функционишу, како бисмо нешто од тог нашег искуства, знања, добре воље и времена могли да потрошимо у Србији, па да она постане макар мало боља?

Озбиљна опасност у нуђењу помоћи је „поповање“ и „сољење памети“ – „Шта нам то сад причате, а где сте били кад… (ставите који год догађај хоћете из недавне прошлости)?“. Верујте ми, немам намеру да икоме ишта попујем, али заиста мислим да у емиграцији има много људи сличних мени – сасвим солидно образованих људи са одраслом децом, близу пензији или чак и младих пензонера, који због породичних и многих других разлога не планирају да се враћају у Србију, али имају и времена, и добре воље, и многих корисних знања и искустава, којима би некеко могли да помогну Србији.

Свет никада није био мањи, авионске карте никад јефтиније, а могућности за комуникацију никад боље. Али како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Sta-da-se-radi.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Из дијаспоре нестало пола милиона Срба

Весна Цветковић: Реституција као развојни пројекат за Србију

Najbogatija Srpkinja u Severnoj Americi zbog korupcije nema želju da širi posao na Srbiju

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore 

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije 

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

Предлог: девизне резерве уложити у производњу хране

Сакупљен новац за посед али не и за Теслин музеј

SLAVOLJUB S. LEKIĆ: PRIJATELJSKA I NEPRIJATELJSKA EMIGRACIJA

Boško Ćirković Škabo: Dijasporno

Balkanski Exit

Да ли постоји трећи пут?

The Third Industrial Revolution

 

Nik Vujičić: Igraću tenis sa Noletom

Za uspomenu …. Porodice Vujičić i Đoković

Nik Vujičić je u zemlju svojih predaka stigao juče kako bi u Beogradu i Novom Sadu održao motivacione govore o kojima ceo svet bruji. U hotelu „Hajat“ dočekao ga je naš najbolji teniser Novak Đoković, koji je od njihovog nedavnog upoznavanja u Americi postao i njegov prijatelji. Na dočeku su im se pridružili i roditelji. Susret je bio pun emocija – Nikova majka Duška poželela je da zagrli Novaka, tata Borislav mu je zahvaljivao na podršci, dok su Noletovi roditelji Srđan i Dijana izrazili počastvovanost i divljenje što su upoznali Nika o kome im je sin oduševljeno pričao. Novak odlazi i Nik se okreće da se pozdravi sa ostalima. Vidi se da je presrećan što je u Srbiji i otkriva da su njegovi roditelji sada prvi put ovde nakon 49 godina. Nedostatak udova pominje najnormalnije dok priča o sopstvenom uspehu u životu.

– Nije mi bilo lako da pronađem odgovor zbog čega nemam noge ni ruke, ali je važno da sam ga pronašao. Ja sam, kao i svi vi, dete boga. Nisam odustao od njega jer sam znao da tek tako neće ni on odustati od mene. O tome i govorim ljudima na svojim tribinama. Želim da svako ko me sluša kaže: „Ako Nik Vujičić živi život punim plućima, živeću ga i ja“ – objašnjava staloženo.

– Jednom, dok sam na semaforu čekao u kolima, u kolima pored mene sedela je devojka koja me je gledala. Pošto znam da ljudi koji me iz te perspektive posmatraju ne mogu da primete da nemam ruke i noge, rešio sam da je zafrkavam. Taman kad su nam se pogledi sreli i kada se osmehnula ja sam počeo da se na sedištu vrtim u krug. Ona je samo zinula i nije mogla da veruje. Njena faca me je silno nasmejala – kaže Nik.

Okreće svoju BMW limuzinu, kako u šali naziva kolica koja je ta firma specijalno napravila za njegove potrebe, i kreće ka izlazu jer žuri na konferenciju koja počinje za manje od pola sata.

– Nemam ruke, nemam noge, ma bez brige, tako kaže i slogan moje humanitarne organizacije „Život bez udova“. Ali, nisam nesalomiv. I ja imam uspone i padove, ponekad sam tužan, ponekad zaplačem…

Pitam ga kada je poslednji put plakao.

– U decembru prošle godine, na promociji moje knjige. To je bio jedan od onih trenutaka kada shvatite da se stvari u životu ne odvijaju uvek po planu i da je dobro što je tako. Tada sam shvatio da me moja žena mnogo voli, a u februaru sam se i oženio – kaže Nik koji će za manje od pet meseci postati otac.

http://www.pressonline.rs/kategorija/read/igracu-tenis-sa-noletom

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Nik Vujičić: Promenilo me je čitanje jevanđelja

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije 

Новак није Србин???

E-novine i Peščanik: Kad Blic brani Đokovića

Из дијаспоре нестало пола милиона Срба

Глупаци и преваранти

Самосталност деце: или моћ или помоћ

>

Да ли постоји трећи пут?

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore 

(Sa prethodnih konferencija možete pogledati govore Tijane Arnautović, Novaka Đokovića i Nebojše Solunca iz Toronta i Еп. Иринеј (Добријевић): Ићи у сусрет свету iz Beograda)

 

E-novine i Peščanik: Kad Blic brani Đokovića

Kad Blic brani Đokovića

„Prevodeći“ sa holandskog analizu Nikol Lukas na jezik paranoje, Blic je zaključio da novinarka mrzi sve što je srpsko.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Како задржати колонијални поредак (još jedan tekst na temu sporta sa sajta Peščanik, i tekst holandske autorke ispod)

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije (New York)

Nik Vujičić: Promenilo me je čitanje jevanđelja (Inspiriše me Novak Đoković)

Несумњам да има тачан план

 

Као признати економски убица има јасну мету и јасан задатак >

 

Vlada Srbije moraće da proda deo državne imovine kako bi oborila budžetski deficit, izjavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

„Imamo tačan plan. Nećemo prodavati Elektroprivredu Srbije i nijednu drugu kompaniju koja ima državni monopol, kao što je na primer aerodrom“, kazao je on na Menadžment forumu jugoistočne Evrope, koji se održava u Privrednoj komori Srbije. Dinkić je rekoa da će se prodati one kompanije koje imaju konkurenciju na tržištu i koje ne mogu da drže korak sa tom konkurencijom, ali nije naveo koje su to kompanije. Prema njegovim rečima, Vlada će morati da proda i „neku drugu fiksnu državnu imovinu“.

Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će za mesec dana javnosti predstaviti plan strukturnih, srednjoročnih reformi za poboljšanje ekonomske situacije u zemlji. „U taj plan će biti uključeno sve što su predložili ekonomski stručnjaci, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke„, rekao je on.

„Nećemo podizati starosnu granicu za odlazak u penziju, ali ćemo destimulisati prevremeni odlazak„, rekao je on.

Нова вест:

Највећа бонитетна кућа на свету „Dun – Bradstreet“ (Д-Б), снизила је Србији рејтинг, чиме је Србија из групе земља са умереним ризиком сврстана у групу високоризичних земаља, са назнаком погоршања тренда рејтинга.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Да ли постоји трећи пут?

>

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

(…) Svjetska banka (SB) i MMF pokušavaju nametnuti neoliberalni plan tako da sve te zemlje otvore za prodor velikih korporacija, uglavnom američkih i europskih. Čitava ideja Svjetske banke značirazvoj kroz strana ulaganja, što znači da će vaša industrija i agrikultura biti kontrolirane iz inozemstva. Razvoj neće biti autonoman, nego ćete biti razvijani kao izvor sirovina i jeftine radne snage za hegemonijske sile. Kako biste nametnuli taj model, trebate neku vrstu prisile, a to je politika davanja zajmova zemljama koje prihvate taj koncept. Političari u tim zemljama mogu upotrebljavati taj novac da odgode svoje probleme, kupe protivnike i zadrže nešto za sebe. Kada treba platiti, Svjetska banka jednostavno daje novi zajam i tako dobiva sve više utjecaja nad zemljom. Svjetska je banka, dakle, zainteresiranija da vrati svoj novac nego novac svih ostalih. Mnoge od tih zemalja su presiromašne da bi uopće posuđivale,morate biti pravi idiot da biste polovici tih zemalja išta posudili.

Бранко Жујовић: Србија је могла на референдум и 1914. године

Глас Русије

Бојим се да српско „окретање Русији“ није последица стратешког државног одређења, него маневар еропског дављенка, захваћеног дужничком буром, без преседана хитности, ка јединој обали која га прихвата и не условљава његов пристан ни једним, а камоли седмоструким условом. Али, о томе је одавно писао извесни Фјодор М. Достојевски: Словени се Русији окрећу само у крајњој нужди. Срби на власти не полажу много на Достојевског, па се окрећу и референдуму.

У данима смо када би требало да негујемо сећање на епски пробој Солунског фронта. Али, шта мислим о проевропској култури памћења код Срба, овде сам већ писао. Иако обреновићевац по пореклу, замишљам регента Алксандра Првог Карађорђевића, како након аустро-угарског телеграма о објави рата, јула 1914. године, расписује референдум и пита Србе желе ли да се бране. Мир или рат, вечна лажна дилема малих!

Вест да је српско вођство склоно референдуму, као архипровери државне вере у себе, а поводом седмоструког немачког ултиматума, доживео сам, на први поглед, као политички плеоназам. Само плаћени и потпуно наивни у Београду, из Берлина, по дужности или лакомислености, могу да очекују букете цвећа уместо ултиматума. Али, зар није смешна политичка елита која државу и њен устав претпоставља, макар и формално, политичким процесима чији би актер, као независна држава, ова требало да буде?

Ваљда држава треба да се сачува од политичког процеса који искључиво хоће да је разори, како би уопште, једног дана, могла да буде део било ког политичког процеса. Српско присуство у ЕУ или ономе што до тада остане од ње, биће целисходно онога часа када односи Москве и Берлина достигну неопходан интензитет. До тада, ЕУ остаје црна рупа Србије и врло кисела средина за њен устав.

http://www.vaseljenska.com/misljenja/srbija-je-mogla-na-referendum-i-1914-godine/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

PREDRAG JOVANOVIĆ: ZAŠTO NEĆE BITI BOLJE (ili koliko da verujemo u Rusiju)

FJODOR LUKJANOV: ŠTA RUSIJA SRBIJI NIKADA NEĆE BITI

Rusko-italijanski savez i njegovi istorijski efekti na Balkanu

Никола Н. Живковић: СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

>>>

Небојша Малић

„Шта је то Русија икад учинила за нас?“

Српска русофилија и руска србофилија

(блог Сиви Соко)

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

 

Deficit za ovu godinu je planiran na preko 200 milijardi dinara. Novac ćemo navući od Rusa milijardu $ i od novog izdavanja obveznica milijardu $. A od nove godine?

Čitav set zakona čija je kruna rebalans budžeta je jako loš. Već nas je koštao podrške MMF-a. Dovodi nas korak bliže do bankrota. Kao da su njegovi autori potpuno nesvesni ambisa pred kojim stojimo i jedino okupirani pravdavanjem svog činjenja i nečinjenja u prethodnoj vladi u kojoj nisu bili i ispunjenjem svojih nerazumnih predizbornih obećanja. Ogromna propuštena prilika. Za razliku od svih drugih propuštenih prilika. Ništa od reformi. Demagogija je potpuno prevladala.

Sami zakoni su tužno netransparentni. Posebno zakon o rebalansu budžeta. Bez ikakve analize kome idu sredstva, zašto baš njima, analize očekivanih efekata. Najčešća rečenica u tekstu rebalansa budžeta glasi:

коришћење ових средстава вршиће се по посебном акту Владе

Nigde u rebalansu budžetu obrazloženje budžeta svih korisnika budžeta. Ni kao prilog. Ništa ne znamo osim da recimo prosveti treba 150 miliona evra za specijalne usluge. Dobro ste pročitali. Na osnovu materijala koji su dobili, poslanici ni pod razno ne mogu imati nikakvu smislenu raspravu, osim ako nisu sami (bez podataka jer njih ima samo Ministarstvo finansija i nije ih objavilo od marta meseca 2012.godine) izvršili kompletnu analizu. A o javnoj raspravi da i ne govorim.

Subvencionišemo sve čega smo se setili po katastrofalno netrasnparentnim stavkama u budžetu koje su bez ikakvih suvislih objašnjenja. I tako 760 miliona evra.

I pored fisklane decentralizacije kojom smo 400 miliona evra gurnuli lokalnim samoupravama na arčenje, transferi iz budžeta iznose dodatnih 300 miliona evra i veći su nego 2011.godine pre fiskalne decentralizacije.

Raznim akcijama države za likvidnost tajkunoprivaitizatora i vađenje loših plasmana banaka u vlasništvu države, slupaćemo još 450 miliona evra.

Kupjemo nefinansijsku imovinu (zgrade, zemljište, oprema) vrednu oko 300 miliona evra. Zar je sada vreme za to? Nije moglo da čeka? Hitna nabavka?

Dajemo garancije Srbijagasu za kredite od 360 miliona evra (dobro ste pročitali) za održavanje tekuće likvidnosti. Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine još 35 miliona evra. Jatu i Galenici za tekuću likvidnost po 10 miliona evra. Za stanogradnju u naselju Stepa Stepanović 35 miliona evra.

Sve ove odlične projekte ćemo finansirati ruskim kreditom od milijarde dolara, prodaćemo obveznice na stranim tržištima u visini od još milijarde dolara. Pa onda još pola milijarde evra u raznim valutama. A da ukinemo projekte ili ih pomerimo za neko bolje vreme? Kao što je most na Adi bio najskuplja varijanta u najgore moguće vreme.

Zakon uopšte ne pominje agencije. One se finansiraju iz raznih nakada i taksi koje uopšte nisu obrađene u budžetu. Nema čak ni njihovog spiska. A njihovi budžeti bi morali biti barem prilog ovog budžeta. Kao recimo ova agencija i njihove nabavke.

Budžet nam uopšte ne govori o broju zaposlenih kod svih navedenih budžetskih korisnika
Budžet nam uošte ne govori o budžetu nazovifonda PIO i nazovifonda zdravstva.
Ništa o budžetima domova zdravlja i škola.
Budžet nam ništa ne govori o budžetu opština.
A svi se finansiraju parama iz budžeta i njihovi budžeti bi morali biti barem prilog ovog budžeta.

Slupaćemo oko 75 miliona evra na nazovi socijlanu pomoć penzionerima koji imaju penziju manju od 15.000 dinara. A šta je sa više od 100.000 ljudi koji uopšte nemaju penziju?A šta je sa penzionerm oji prima 15.001 dinara i bračni drug mu nеma primanja? A šta je sa drugim socijalnim kategorijama sa majim primanjima? A šta je sa penzionerima čiji bračni drug ima veliku penziju? A sa onim koji imaju vredne nekretnine i druge izvore prihoda?

Nismo imali izbor, kažete. Morali smo da povećamo PDV.

A povećanje PDV-a bez pratećeg smanjenja nameta na rad ( BAŠ ONAKO KAKO JE PREDLAGAO FISKALNI SAVET, sa kojim se ministar finansija slaže, samo ne sada već u nekoj nedefinisanoj budućnosti) će dovesti  do povećanja cena, pada potrošnje, posledično pada porizvodnje, što će dovesti do smanjenja poreskih prihoda. Začarani krug.

Taman kada sam mislio da barem kapitalna glupost sa PDV-om na opremu za bebe neće biti deo paketa, opeta sam se prevario. Nema te gluposti koja dobro zvuči koju mi nećemo iskoristiti. Na monopolisanom tržištu uvoznika opreme za bebe sav novac od ove mere će otići u džepove uvoznika kroz povećanje cena. A trošak bezumnog administriranja ko ima pravo na povraćaj PDV-a će ostati nama.

Nastavljamo sa subvencionisanjem stanogradnje. Kako bi radnik iz Pirota sa svojim minimalcem mogao da pomogne ljudima u Beogradu sa platom od 1000 evra da kupe stan. U najmanju ruku nemoralno.

Ministar je branio zakone u skupštini i ta odbrana je tužno nestručna, paušalna i bez ikakve analize. Kao da se radi o predizbornoj kampanji, a ne od skupštinskoj raspravi.

Ministar ne odgovara na pitanje: NAVEDITE JEDNU EU DRŽAVU U KOJOJ JE POREZ NA DOHODAK PRIHOD LOKALNE SAMOUPRAVE. Naravno da ne odgovara, jer je odgovor prazan skup.

Ministar kaže da fiskalna decentralizacija nije napravila problem u konsolidovanom budžetu jer je samo prebacila 400 milione evra sa republike na lokal. Think again. Prebacivanje ovih prihoda je stvorilo rupu u republičkom budžetu i ogroman višak na lokalu. Taj višak na lokalu smo u rekordnom roku popunili novim nepotrebnim predizbornim i postizbornim troškovima, zapošljavanjima u lokalnim javnim preduzećima i svim sličnim trikovinma. A nedostatk prihoda u republičkom budžetu smo kompenzovali tako što je država prestala da plaća račune. Sada treba za tu rupu da se zadužimo.

Ministar kaže da nisu mogli da smanje namete na rad. Ali da će da razmotre u skoroj budućnosti. Naravno da su mogli. Ukidanjem fiskalne decentralizacije (i kresanjem svih troškova koje su nazidale lokalne samouprave), povećanjem poreza na dobit pravnih lica, krpljenjem rupa u zakonu o porezu na imovinu pravnih lica, ukidanjem ludačkih subvencija, kredita za likvidnost tajkuna-privatizatora, specijalnih usluga i gomile drugih troškova. Ovako, sačekaćemo još jednu anketu o radnoj snazi u novembru mesecu.

Kaže ministar da je prethodni premijer skrivao javni dug. A ko je skrivao katastrofalne finansije Fonda za razvoj? Ko je skrivao ugovor sa Fijatom i sve ostale odlične ugovore koje smo potpisivali? KO DANAS SAKRIVA NEPRIKAZANI JAVNI DUG DOMAĆOJ PRIVREDI I GRAĐANIMA. Dug fonda zdravstva dobavljačima lekova, dug građevinskim firmama za puteve i stanogradnju, dug sudova advokatima i oštećenim … Ovaj dug je procenjen u visini 10% GDP-a odnosno oko 3 milijarde evra.

Ili zašto ne uvedemo rudnu rentu na nivou ozbiljnih zemalja. Recimo NIS-u rudne rente na nivou ruskih. Umesto toga, gledamo kako NIS novcem zarađenim u Srbiji finansira  zavisna preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori. Desetine miliona evra. Kako nikome ne pada na pamet da novcem iz Rumunije finansira kompaniju u Srbiji? Zato što smo banana država koja ne vodi računa o sebi.

Ministar kaže da ga ne možemo ocenjivati po ovom rebalansu, jer je on najviše nasleđen od prethodne vlade. ‘Ajde. A kako bi bilo da u rebalansu kažemo: evo završni račun za prvih 7 meseci ove godine, i budžet za poslednjih 5 meseci ove godine. Da možemo jasno i transparentno da vidimo kada je okrenut novi list. Ovako ništa. Mi nikada ne propuštamo priliku da propustimo priliku. Propustili smo priliku da za 5 meseci ove godine napravimo zaokret. Da ga svi vide. Ovako, prvo napravimo štetu. MMF i EU nam onda kažu da smo maloletni, kreditne agencije nam kažu da smo na skali maloletnosti skliznuli za još jednu stepenicu, a onda se mi uozbiljimo i kažemo: dobro što ste nam rekli, sada ćemo da slušamo šta nam kaže Fiskalni savet.

Ministar nikada i nigde da kaže: zašto smo izgubili 680.000 zaposlenih od 2008.godine do danas, koji sektor ih je izgubio (mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva) i ko će ih vratiti nazad. Ako ne napravite dijagnozu bolesti, kako možete da je lečite? Šta lečite? Je l’ napamet?

Najavljuje se oporavak giganata. Reindustrijalizacija. Nešto kao NIP za propala društvena preduzeća. Da li je iko čuo za opportunity cost? Da li ikome pada na pamet, pre nego što slupa novac na npr. Gošu, objavi analizu, poslovni plan, projekcije? Throwing good money after bad.

U kojoj uspešnoj državi u svetu je ministar finansija ujedno i ministar privrede? U kojoj ozbiljnoj zemlji u svetu se ozbiljan čovek prihvata obe ove funkcije?  

I mogli bi dalje da nabrajamo. Neću. I ovo je dovoljno mučno. Još jedna propuštena prilika. Još jedan neozbiljan demagoški paket u stilu NIP-a i 1000 evra po stanovniku. Račun ćemo plaćati svi.

http://blog.b92.net/text/21080/Nazovi-fiskalna-konsolidacija/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА

 

Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

PREDRAG JOVANOVIĆ: ZAŠTO NEĆE BITI BOLJE (ili koliko da verujemo u Rusiju)

Шта се дешава у Соко Штарку?

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Да ли постоји трећи пут?

 

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

Сви власници бесправно подигнутих објеката, којих у Србији има око 1,2 милиона, без обзира на то да ли су поднели захтеве за легализацију или не – моћи ће да укњиже своје објекте и стекну статус легалних, јер ће катастар непокретности то учинити уместо њих. Једини трошак за грађане биће такса за упис непокретности од око 100 евра. Ово је најавио Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма, на конференцији за новинаре после састанка са представницима градова и општина. Министар сматра да је предложена врста легализације тренутно најбоље и једино могуће решење. Овај вишедеценијски проблем мора да се оконча и то од нас тражи Европска унија.

– За државу ово значи да ће имати комплетирану власничку евиденцију. Самим тим ће добити бољи кредитни рејтниг. Грађани ће имати укњижену имовину, коју ће моћи да заложе као хипотеку и да се на основу ње задужују код банака. Јер више од 70 одсто тих кућа није омалтерисано и једини начин да их заврше за већину власника је подизање повољних кредита за енергетску ефикасност – објаснио је Илић.

Са друге стране, локалне самоуправе од ових грађана ће наплаћивати порез на имовину, јер уписом власништва директно се евидентирају као порески обвезници.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Ilic-uvodi-katastarsku-legalizaciju-cena-po-kuci-100-evra.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Коментар:

Дакле, није спорно да се овај посао напокон уради и да више нико, нигде и никада не подиже нелегалне објекте. Да свака улица у Србији буде широка довољно да се мимоиђу два аута, да има тротоар за пешаке са обе стране, да је урађена канализација, да свака кућа у улици има воду, струју и телефон. 

Лоше је то што се овај посао ради више због притиска из ЕУ а мање због самих грађана Србије. Даље, ако се ради због притиска ван Србије, то значи да неко жели да пласира кредите грађанима Србије. Ни то није толико спорно, колико је спорно то како ће грађани враћати те кредите.

А наспорније у изјави министра је то што он каже да је узимање кредита ЈЕДИНИ начин да грађани заврше своје куће.

Другим речима, министар, и влада у којој седи, не верује у себе, или нема те намере – да створи повољне услове за развој привреде, више радних места, раст животног стандарда и БДПа. Напротив, министар управо говори онако како економске убице из СБ И ММФа желе да он говори. И ради. Председник владе је нападао ММФ у предизборној кампањи а сада воде преговоре. Нападао је банкаре а онда у Савет за привредни препород позвао неколико директора страних банака у Србији. 

>

Додатак:

Немогућа легализација по министру Илићу

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nemoguca-legalizacija-po-ministru-Ilicu.sr.html

PREDRAG JOVANOVIĆ: ZAŠTO NEĆE BITI BOLJE (ili koliko da verujemo u Rusiju)

 

Autor je na sajtu „Novog Standarda“ poznat pod pseudonimom Prejo

 

Parafraza Radovana Trećeg se odnosi na moje samoisključenje iz diskusija na „Novom Standardu“.

(…) Ovo pisanije je počelo kao komentar na poslednji članak g. Cvijanovića o susretu Nikolica i Putina u Sočiju, zatim na niz članaka g. Prorokovića kao i na reakcije na te analize, a pretvorilo se u nešto malo duže od običnog komentara.

Sve analize i komentari koje sam do sada pročitao imaju, po meni, dve osnovne mane. Prva je da se često podcenjuje Američka moć da utiče i kontroliše ukupna geopolitička događanja, kao što se jednako često precenjuje rusko (trenutno) ekonomsko i vojno jačanje. Druga česta greška je uvreženo mišljenje da su Rusi i Amerikanci ozbiljno konfrontirani, kao u doba hladnog rata. Nisam profesionalni novinar niti stručnjak za geopolitiku, ali bih voleo, makar samo teorijski, (polemički) da razmotrimo mogućnost u kojoj Rusi i Zapad (i njihovi interesi) nisu tako snažno suprotstavljeni kao što mi često mislimo.

Dakle, da li je moguće zamisliti da oni sve vreme rade zajedno, duvaju u istu tikvu, recimo, da bi smanjili ekonomsku i jednog dana vojnu opasnost od narastajuće Kine? Zar nije moguće pretpostaviti situaciju u kojoj oni sede zajedno za stolom sa mapama ispred sebe i dele Svet, granice, zone uticaja i lovu koja s tim ide?

(…) Mogli bi onda da postavimo hipoteticko pitanje, makar samo polemički i zbog zadovoljstva da smo pokušali da vidimo sve moguće uglove: ima li Putin „hrabro srce“? Da li postoji mogućnost da su politiku „sedenja na dve stolice“ izmislili upravo Rusi? Šta ako je Tomislav Nikolić postavio prava pitanja i predloge i na njih dobio – ne bi bilo prvi put – odgovor: nije još vreme? Tipična srpska greška je da „sanjamo u boji“, a na javi se ponašamo crno-belo. To je klasična slovenska boljka, u kojoj smo bliski Rusima, zaboravljajući pritom da je Putin profesionalno treniran da ne razmišlja i ne deluje u okviru ovakvih – ipak – ekstrema.

Još jedna mala opaska, kad sam već tu. Previše se na ovom sajtu, i ne samo na njemu, odomaćila upotreba pojma „patriotski sajt“, „patriotski nastrojeni komentatori“, „druga Srbija“ i slično. Smatram da je to velika greska i da time nesvesno pristajemo na one „kulturne matrice“ o kojima smo toliko pisali i koje smo toliko kritikovali.

(…) Dakle mi čitamo i pišemo na srpskom web-portalu i mi nismo nikakvi „patriotski“ Srbi. Srbi su po definiciji (by default) patriote.

CEO TEKST: http://www.standard.rs/predrag-jovanovic-samo-vas-gledam-ili-zasto-nece-biti-bolje.html

>

>>

>>>

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Mirjana Bobić Mojsilović: Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju?

Новак није Србин???

Да ли постоји трећи пут?

 

Путин: Бољшевици су издали Русију!

Православна Русија

FJODOR LUKJANOV: ŠTA RUSIJA SRBIJI NIKADA NEĆE BITI

ALEKSANDAR DUGIN: RUSKA ELITA NE GLUMI DA JE OLOŠ, ONA JESTE OLOŠ

Русија: На приватним офшор рачунима 800 милијарди долара

Малтешки ред се враћа у Русију?

Руси и Пољаци

Rusko-italijanski savez i njegovi istorijski efekti na Balkanu

SAD i Rusija 

 

Никола Н. Живковић: СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

Svetislav Basara: Preispoljna politika

Слобода мишљења, говора и изражавања

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

Жарко Јанковић: ИЗРАЕЛ И ИРАН

Američki veterani svedoče u korist Draže Mihailovića

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

Michael Savage about Hillary Clinton, Susan Rise & Samantha Power

Michael Savage proves KOSOVO is SERBIA! 

 

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

 

Опет нам о привреди одлучују људи који не схватају шта значи зарадити новац!

19.09.2012

(…) Ипак, обзиром на важност теме, јуче сам посматрала пренос где је уживо разматран сет Закона који би требало да консолидују јавне финансије и поведу нашу државу на пут опоравка. И опет ми се стомак грчио од незнања и давања себи за право да коментарише привреду неко ко у њој није никада радио и ко не схвата шта значи зарадити новац, платити материјал, произвести неко материјално добро, обезбедити плату за радника, итд., а опет сматра да је сасвим у реду отети од оног који зарађује и носити кравату која вреди колико плата радника у производњи!

(…) Како урадити темељ?

Чињенице

Предложене мере, које ће бити и усвојене, биле добре или лоше, неопходне су у овом тренутку. Другачије није могло, због следећих чињеница:

•    У Србији живи преко 7 милиона становника, од којих малолетних грађана има око 1,3 милиона, пензионера око 1,6 милиона, око 4 милиона радно способног становништва и остало су инвалиди и други грађани који нису у могућности да раде (нега болесних чланова породице, и др.);

•    Од 4 милиона радно способних људи, ради једва нешто преко 1,7 милиона;

•    У јавном сектору и јавним предузећима ради око 600.000 људи;

•    Трговински и услужни сектор запошљавају око 400.000 људи;

•    Близу 200.000 грађана ради у фабрикама које су упропашћене лошим приватизацијама или у којима поступак приватизације није ни започео (Железара, Фабрика каблова Јагодина, итд.), па не примају плату месецима, немају здравствено осигурање, нити се уплаћују доприноси; 

•    Мање од 500.000 грађана ради у сектору који ствара нову вредност (производња и пољопривреда);

•    Сваки грађанин државе Србије задужен је са преко 5 хиљада евра.

Дакле, око 7% грађана запослених у производњи и пољопривреди издржава целу Србију, а са просечном платом од 40 хиљада динара, просечном једним запосленим у четворочланој породици и потрошачком корпом од преко 60 хиљада динара, јасно је да дуг од 5 хиљада евра не може вратити тај исти грађанин и да ће се он пренети и на будућу генерацију.

Како онда изаћи из зачараног круга који су, у последњих двадесетак година, створили бахати, неуки и корупцији склони политичари?

Промена стратегије

Сви велики цивилизацијски процеси одвијали су се када би се појавио човек научник, стваралац, који мисли другачије: тако смо сазнали да је земља округла, да је могуће излечити заразне болести које су уништавале читаве градове, тако је Тесла увео светлост у наше животе… безброј је примера великих људи који су утицали, стварали и мењали цивилизацију да би она сада била где јесте. А није им било лако у свом времену и наилазили су на страшан отпор околине, јер људи, генерално, не воле и плаше се промена.

Да би Србија успешно спровела реформе у свим областима, њој су сада неопходни управо такви људи – ствараоци. Конкретно по питању економске стратегије, уколико се у најскорије време не отворе медији за стручне расправе и чују људи који мисле другачије, наши унуци враћаће дугове које ми сада правимо.

Дакле, основни услов да се Србија врати на пут опоравка и стабилизације јесте потпуни заокрет у досадашњем приступу економији.

Системске реформе

Основни предуслов системских реформи је искорењивање корупције или бар њено свођење на прихватљиве оквире. Све док се намештају послови, потплаћују судије, адвокати, лекари и остали чиновници, не постоји ни најмања шанса да се крене у опоравак!

Дакле, следећи услов је да велики привредници (популарно – тајкуни), врате део новца који су стекли захваљујући управо миту и корупцији. Уосталом већина тог новца и није њихова, јер је стечена у нелегалним и привилегованим условима.

Основни циљ треба да буде опоравак и оздрављење српске привреде и пољопривреде.

У једној четворочланој породици, запослен је супруг и прима просечну зараду од око 40.000 динара. Кућа у којој породица живи је у очајном стању и неопходно је реновирање. Међутим, обзиром да мале приходе, а велике трошкове (само потрошачка корпа је преко 60 хиљада динара), новца за реновирање нема. Једини начин да се посао заврши је кредит. Али, предузеће у коме је супруг запослен има финансијских проблема и неизвесност очувања радног места, а самим тим и извора прихода је све већа. Хоће ли отац узети кредит и ризиковати да му одузму кућу ако добије отказ или ће ризиковати да се кућа сруши? У сваком случају, тешко може да задржи кућу! Које је једино могуће решење? Једино решење које се намеће је да и супруга нађе посао и да повећају своје приходе, чиме би се смањио ризик од немогућности отплате кредита.

Дакле, из наведеног, а и многих других примера из живота, на којима је здрава, домаћинска економија и поставила своје принципе, сасвим је јасно да је једино решење за опоравак Србије подизање и опоравак производње, како би се стопа незапослености заиста смањила. А када се подигне и опорави производња, из ње ће се финансирати изградња инфраструктуре.

Тачно, укинути су поједини парафискални намети, али то и није за неку посебну хвалу, јер је ван памети што су уопште и постојали. Са друге стране, повећан је ПДВ. Нису скинути порези и доприноси на зараде. Све у свему, козметичке промене или пресипање из шупљег у празно.

А један од основних услова преко потребног опоравка привреде је управо њено растерећење.

Пореска политика

Не постоји нити један човек из струке који мисли да Србији нису неопходне пореске реформе. Обзиром да се већ годинама упорно не спроводе, јасно је да за то нема политичке воље, а има огромног утицаја тајкуна.

Још један пример: мало производно предузеће запошљава 5 радника. Зарада по запосленом је 40 хиљада динара нето. На тај износ предузеће плаћа порезе и доприносе у висини од 25.700 динара.

Да би такво предузеће остварило добит од 850.000 динара (месечно то је око 70 хиљада динара које у случају предузетничке радње припадају власнику као плата и на то се рачунају порези и доприноси), мора да оствари промет од минимум 20 милиона динара, плати ПДВ око 1,2 милиона и порезе и доприносе на зараде у износу од око 1,5 милион (цифре су оквирне, али са малим одступањима, а у обрачуну су коришћене само две највеће пореске обавезе – ПДВ и порези и доприноси на зараде).

По светским стандардима да би производно предузеће успешно пословало и обезбеђивало средства за даље улагање, неопходно је да оствари 10% профита, док је притом оптимална разлика између продајне цене и материјала 30% (у нашим условима тај проценат варира – монополисти имају и 100% разлике, док предузећа са оштром конкуренцијом имају и мање од 20%). Дакле, из наведеног примера се види, да овакво једно предузеће из примера (а које је репер тренутне слике мале привреде у Србији) нема никакву шансу за даљи раст и развој, нити могућност да обезбеди даље запошљавање.

Наведени пример даје одговор на питање зашто је у Србији превише сиве економије, зашто се радници пријављују на мимимални лични доходак и зашто привреда Србије не може више да издржи овакав накарадни порески систем којим се подржавају нерад, јавашлук и отимање од оних који раде.

У извештају Фискалног савета наводи се податак да би смањење пореза и доприноса на зараде за 10, односно 12%, смањило приходе буџета за 2 до 2,5%. Обзиром да је у једном делу овог текста већ поменуто да само 500 хиљада запослених ради у сектору који ствара нову вредност, требало би од тога и почети и проверити колико би приходи буџета били смањени ако би се порези и доприноси смањили само за запослене у привреди – производњи. Са друге стране, те приходе је апсолутно могуће надоместити повећањем (и то драстичним) свим банкама које у свој портфолио услуга одмах не уведу кредите за дугорочно финансирање привреде.

Јавни сектор и јавна предузећа

Упоредо са пореском реформом неопходно је спровести реформе јавног сектора и јавних предузећа који већ годинама служе као краве музаре политичких партија и појединаца.

Потпуно је ненормално да српска привреда која је на коленима, са тенденцијом да крене да пузи, издржава један гломазан, скуп, неефикасан и неефективан државни апарат. Притом, плате у јавном сектору и јавним предузећима, често су и дупло веће од плата у привреди.

Самим тим, сви запослени у приватном сектору су жестоко дискриминисани у односу на државни сектор – раде ефективно најмање 8 сати дневно а често и прековремено, за разлику од 4 сада ефективног рада у просеку запослених у државној служби (ако је и толико), а онда примају дупло (и више) мању пензију. Дакле, врло просто: из овог разлога никакве мотивације нема да се неко запосли у приватном сектору – сви би да (не) раде у државној служби.

О јавашлуку и бахатости државних службеника већ сам писала (Мица убица), тако да се не бих сада враћала на исту тему, уз напомену да су Заводи за запошљавање пуни оних који желе и хоће да раде, немају партијску књижицу, али имају веће знање од тренутно запослених по политичкој или швалерској основи.

Примарни циљ потребних реформи мора да буде увођење реда међу запосленима у јавном сектору, са директним акцентом да нису запослени да би примали плату, већ да раде и да за посао који обаве примају зараду! Основно средство за постизање овог циља мора бити увођење одговорности за лоше одрађен или неодрађен посао! То се односи на све – почев од министара па до чистачице у јавном предузећу!

Како све политичке партије, углавном демагошким наступима, избегавају да се ухвате у коштац са овим проблемом, јер се очекују снажни отпори из јавног сектора (штрајкови), мора се наћи начин да се реформа спроведе елегантно и тихо. Један од начина био би постепено смањивање зарада запослених у јавном сектору у односу на производни, односно стимулисање производње кроз измену пореске политике. На тај начин би се растеретио државни апарат и смањио притисак на државна предузећа и партијско запошљавање (и о томе сам већ писала).

Неко једном мора да стане пред народ, образложи тренутну ситуацију без демагогије и лажи, а затим представи решење са јасним циљем колико година је још потребно да боли да би се излечили! Реформе не можемо да избегнемо, само је питање хоћемо ли их спровести одмах да мање боли, или касније кад ће бол бити неиздржива без тоталне анестезије – што би значило даљу распродају имовине и територије и на крају потпуно дужничко ропство!

Како је већ сада дотерало цара до дувара, или ће се ова влада ухватити у коштац са озбиљном пореском и широм системском државном и друштвеном реформом или ће Србија за пар година бити дужна као Грчка, а сада већ гладан и очајан народ, постаће склон насиљу и тражењу правде на улици, уколико је не буде у институцијама!

П. С. Извињавам се ако у неким деловима нисам изнела конкретна решења или што се нисам дотакла других важних економских питања попут структуре прихода (увоз – извоз) или банкарског сектора, то је зато што је привреда у Србији је у озбиљној кризи коју један текст не може преставити, нити поставити решења за исту. То може само свеобухватна, дугорочна стратегија за санацију опоравак и на крају развој српске привреде, на којој би радили тимови стручњака, из земље и расејања. Сва српска памет је сада неопходна уколико желимо да сачувамо једину отаџбину коју имамо!

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/jelena-brkic/privereda-iza-kulisa-kritika-antikriznih-mera.php

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Да ли постоји трећи пут?

Предлог: девизне резерве уложити у производњу хране

Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu

Јелена Бркић: Србија страда од глупости и кукавичлука!

Јелена Бркић: Шта би се десило кад би Србија…

The Third Industrial Revolution

 

SRBI U HRVATSKOJ: Srbijo, nemoj da ćutiš

 

Srbi u Hrvatskoj očekuju od države Srbije da reaguje na salvu uvreda koje je na njihov, ali i račun svih pripadnika našeg naroda izneo gradonačelnik Splita i poslanik u hrvatskom Saboru Željko Kerum. Oni poručuju da su razočarani što se niko od zvaničnika u Beogradu ni juče nije oglasio.

http://www.pressonline.rs/kategorija/read/srbijo-nemoj-da-cutis

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”

Тeofil Pančić: HUDELISTOV JE PORTRET DOBRICE ĆOSIĆA KNJIGA ČUDNA

Slučaj Kosova i Metohije i Republike Srpske Krajine

>

Ivan MRKIĆ

Ministar spoljnih poslova

msp@mfa.rs

– Šef kabineta Dobrice Ćosića, prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije, 1992 – 1993. godine

– Otpravnik poslova, zatim ambasador u Ambasadi Savezne Republike Jugoslavije u Nikoziji, Republika Kipar, 1993 – 1999. godine

http://www.mfa.gov.rs/Srpski/zvan/i_mrkic_s.html

Knjiga: „Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment“

 

Na prvi pogled deluje da se sve o Kosovu i Metohiji zna, da je sve rečeno o istoriji, ekonomiji ili kulturi, ali u stvari ovom temom se veoma malo bavimo u naučnom smislu. Veoma je malo knjiga i naučnih radova koji se na analitički način bave ovom temom, a još manje onih koji situaciju na Kosovu i Metohiju posmatraju iz ugla geopolitike. U vreme kada je srpska vladajuća elita izložena velikim pritiscima da prihvati nezavisnost Kosmeta prof. dr Milomir Stepić objavio je knjigu „Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment“, u kojoj sa geopolitičkog, geografskog i geoekonomskog stanovišta razmatra situaciju i moguća rešenja. U razgovoru o knjizi u Domu kulture Studentski grad zaključeno je da je najpovoljnija opcija za Srbiju održavanje status quo, odnosno zamrzavanje konflikta i čekanje boljih vremena i promena na svetskoj geopolitičkoj sceni na kojoj bi imali više snage i mogućnosti da se izborimo za južnu pokrajinu.

Milomir Stepić koji važi za najboljeg geopolitačara u Srbiji, u nauci koja je kod nas postala aktuelna tek krajem osamdesetih godina, kada se javila potreba da se objasni raspad države. On napominje da o Kosovu i Metohiji treba stalno govoriti, pisati i učiti.

„Često čujemo u našoj javnosti reč ‘realnost’ ili ‘kakva je realnost na Kosovu’. Devedesetih godina isti ljudi su govorili da je realnost međunarodno priznata Hrvatska u avnojevskim granicama, a da je Republika Srpska Krajina tu samo fizički, ali nije realnost. Kako sada nije realnost Srbija u avnojevskim granicama? Ako je išta promenjivo na Balkanu, to je realnost. Treba govoriti, pisati i pevati o Kosovu i Metohiji. Naši političari vole da pevaju, ali ne o Kosmetu već o nekim drugim geografskim oblastima. Često mislimo da je o Kosovu i Metohiji sve rečeno, ali niko ne zna koliko nam zemlja ima stanovnika. Zvanične institucije, kada govore o površini, uključuju Kosmet, ali, kada govore o broju stanovnika, ne uključuju ga. Prema albanskom popisu, uz sve njegove mane, na Kosovu i Metohiji ukupno ima 1,773 miliona stanovnika, a Albanaca možda 1,5 milion, mada se kod nas uporno govori o nekih dva miliona ljudi koji ne žele da žive u istoj državi. Kada se kaže podela, obično se misli na dva manje-više podjednaka dela. Međutim, kada se analiziraju izjave, vidi se da to znači da Srbiji pripadne samo severni deo iznad Kosovske Mitrovice. To je manje od 10 odsto teritorije Kosova i Metohije“, objašnjava Stepić.

U okviru Instituta za političke studije koji je i izdao ovu knjigu, biće otvoren poseban centar za geopolitiku, u kome će stalno da se prate geopolitička pitanja vezana za Srbiju, ali i svetske teme, a ovaj centar vodiće Milomir Stepić.

Balkanmagazin

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Значи, кривичне пријаве и против оних који настављају са применом споразума?

MILE MILOŠEVIĆ: ZAVETNI TON SRBA U EPOHI POSTUTOPIJE

ANA RADMILOVIĆ: OKUPATORI I OSLOBODIOCI

 

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

 

David Ellerman američki je filozof, ekonomist, društveni teoretičar, matematičar i autor niza knjiga kao što su “Demokratska radnička tvrtka” ili “Vlasništvo i ugovor u ekonomiji – za ekonomsku demokraciju”. Od 1992. do 2003. radio je u Svjetskoj banci, između ostalog i kao savjetnik glavnog ekonomista, prvo nobelovca Josepha Stiglitza, a potom Nicholasa Sterna. Nakon umirovljenja, napisao je knjigu u kojoj se zalaže za ukidanje Svjetske banke. Savjetovao je privatizaciju u Sloveniji i nizu istočnoeuropskih država. Radio je na mnogim sveučilištima, a trenutačno je predavač na University of California.

Posebno se posvetio pitanju radne demokracije, kooperativa i neotuđivih prava svakog radnika na proizvod vlastitog rada. Izuzetno je zanimljiva činjenica da Ellerman, polazeći od liberalne tradicije, zastupa tezu po kojoj kapitalizam predstavlja kršenje principa privatnog vlasništva. Rješenje problema eksploatacije, dakle, nije u marksističkom socijalizmu, odnosno državnom ili društvenom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju, nego u radnim kooperativama (zadrugama), ustrojenim kao demokratske organizacije pod kontrolom radnika, koje uopće ne mogu biti predmet vlasništva. Najpoznatija takva današnja zadruga, baskijski Mondragon, zapošljava 84.000 ljudi i s prometom koji se mjeri u milijardama eura sedma je najveća španjolska tvrtka.

(…) Zasnujete li sistem tako da raspolažete plodovima svoga rada, ne samo da imate privatno vlasništvo, nego će ono biti utemeljeno na pravednim principima. Ono za što se zalažem daleko je od njegova ukidanja: zalažem se za nešto poput radničke kooperative, odnosno zadruge. U takvom bi tipu tvrtke njezini legalni članovi mogli biti samo oni koji su u njoj zaposleni i nitko drugi. Dakle, tvrtka bi bila radna demokracija. Postajete član i dobivate glas i dio neto-zarade na osnovu toga što u tvrtki radite, baš kao što u političkoj sferi imate glas na temelju toga što živite u određenom gradu ili općini. Pritom pitanje članstva u tvrtki nije pravo vlasništva, nego pravo za koje se kvalificirate radeći u njoj, baš kao što pravo glasa nije vlasništvo. Sve u svemu, iz slijeđenja druge struje u povijesti lijeve misli proizlazi da uopće ne treba podupirati državno vlasništvo – to jednostavno znači prelazak od privatnog na državni kapitalizam.

(…) Jugoslavenski samoupravni eksperiment je u povijesti socijalizma bio najbliži ovome o čemu govorim i ispravno je davao ljudima pravo članstva u nekoj tvrtki na osnovi toga što u njoj rade. Njegova je deformacija, međutim, bila što je došao iz marksističke socijalističke tradicije, pa je tvrtka još tretirana kao predmet vlasništva, ali u društvenom posjedu. Ispostavilo se da to znači u posjedu države, što je imalo tragične posljedice u periodu privatizacije, jer je država tvrtke renacionalizirala, pa potom prodala kao predmete vlasništva. Umjesto toga, kooperativa je savršeno privatna, ali nitko je ne posjeduje, baš kao što nitko ne posjeduje grad ili općinu. Riječ je o demokratskoj organizaciji koja nije predmet vlasništva, bilo privatnog, društvenog ili državnog, uopće se ne radi o stvari koju možete posjedovati.

(…) Svjetska banka (SB) i MMF pokušavaju nametnuti neoliberalni plan tako da sve te zemlje otvore za prodor velikih korporacija, uglavnom američkih i europskih. Čitava ideja Svjetske banke znači razvoj kroz strana ulaganja, što znači da će vaša industrija i agrikultura biti kontrolirane iz inozemstva. Razvoj neće biti autonoman, nego ćete biti razvijani kao izvor sirovina i jeftine radne snage za hegemonijske sile. Kako biste nametnuli taj model, trebate neku vrstu prisile, a to je politika davanja zajmova zemljama koje prihvate taj koncept. Političari u tim zemljama mogu upotrebljavati taj novac da odgode svoje probleme, kupe protivnike i zadrže nešto za sebe. Kada treba platiti, Svjetska banka jednostavno daje novi zajam i tako dobiva sve više utjecaja nad zemljom. Svjetska je banka, dakle, zainteresiranija da vrati svoj novac nego novac svih ostalih. Mnoge od tih zemalja su presiromašne da bi uopće posuđivale, morate biti pravi idiot da biste polovici tih zemalja išta posudili.

CEO TEKST:

http://www.novossti.com/2012/09/nece-vas-spasiti-ni-eu-ni-hrvatska-drzava/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

Dr Ernst Hilebrand: Šta može levica protiv krupnog kapitala

Saša Radulović: Kriv je MMF

Тоталитаризам ”демократског социјализма”

Post-komunistička totalizacija

Božidar Mandić: Komunizam i demokratija

Аристократија и демократија

Milutin Mitrović: Nevidljiva ruka ubija!

Vladimir Milutinović: Neoliberalizam

Vladimir Milutinović: Muke oko “neoliberalnog koncepta”

IVAN ILJIN: IDEJA RANGA

Шта се дешава у Соко Штарку?

Да ли постоји трећи пут?

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Шта се дешава у Соко Штарку?

 

Као стабилна фирма, Штарк је пребродио и рат и санкције, и данас представља позитиван пример српске индустрије. Да ли је баш тако? Од како је 2005. године, на сумњив начин приватизован, Штарк мења три власника, из три различите државе – Србије, Словеније и Хрватске, а свима је било заједничко да су доро пословање Соко Штарка користили за неке друге послове, а на штету самога Штарка, мањинских акционара и државе Србије. Једини који се томе супротстављају јесу управо мањински акционари. Због тога смо разговарали са њиховим представницима, Синишом Златковићем и Славишом Матовићем.

Већински власник Соко Штарка, хрватска Атлантик група, у власништву контровезног тајкуна Емила Тедескија, наставља раније започето отимање и девастирање овог некадашњег поноса српске кондиторске индустрије, а на штету државе и око 600 мањинских акционара. 

Ми, мањински акционари успешне кондиторске компаније СОКО ШТАРК, обавештавамо јавност и све пословне људе, да се дешава превара у нашој акционарској компанији, превара која не може да се деси нигде у свету, осим у Србији, где већински власници руше све економске законе и вређају здраву памет нормалног човека који живи од свога рада и од свога власништва.

Наиме, наша акционарска компанија је једина компанија на свету где је, према извештају за 2011. годину капитал компаније 1,96 милијарди динара, док је нераспоређена  добит 2,68 милијарди динара. Нераспоређена добит је већа него капитал компаније?!? Економско чудо за Гиниса! Нераспоређена добит акционарског друштва није припала акционарима, него стоји уписана на књиговодственим рачунима компаније, док већински власици, који управљају акционарским друштвом, користе нераспоређену добит за своје пословне комбинације. И тако већ годинама. 

Значи овако: Штарк је после приватизације на овај или онај начин напустило 1500 људи (2400-900), нека је просечна плата 300е+65% доприноси и порез држави је 495е.  Толико компанију кошта један радник, 495 евра x 1500 радника x 12 месеци је 8.910.000 евра. Значи 8.910.000 евра је само оно што су “уштедели“ отпуштањем 1500 људи, а приказали су 5,5 мил. евра. Где је остатак, где је то повећана производња, како је то повећана продаја, како је то рационализовано пословање?

Изнећемо вам неке податке из завршног рачуна за 2011. год:

– Књиговодствена вредност компаније – 1.961.296.000 рсд – око 16,5 мил. евра
– Нераспоређена добит – 2.680.000.000 рсд – око 22,5 мил. евра
– Краткорочна потраживања, залихе – 3.587.000.000 рсд – око 30мил. евра
– Резерве друштва – 32.217 рсд – око 270 евра

Овде просто поду очи многе контрадикторности па да кренемо редом:

1. Како то да нешто што вреди 16,5 мил. евра има 22,5 мил. евра нераспоређене добити и зашто се та добит не распоређује?

2. Ко то некоме ко вреди 16.5 милиона евра дугује чак 30 милиона евра, скоро двоструко од његове вредности?

3. Како то да компанија која вреди 16,5 милиона евра има 22,5 милиона евра нераспоређене добити, има 30 милиона евра краткорочних потраживања а на резервама друштва има само 270 евра? Како је то могуће?

Зар ово није довољно да неко из државних институција уђе у компанију, прочешља папире, провери о чему се ту ради? Када смо код нераспоређене добити она је прошле године у еврима износила око 21,5 милона евра, сада је са прошлогодишњих 5,5 милиона евра изашла на 22,5 милиона евра, значи скоком евра изгубило се 4,5 милиона, па уместо да буде 27 милиона она је 22,5. Наравно власник Атлантик групе није на губитку, он те паре користи, он са њима зарађује, прави пословне комбинације, обрће их… И не само њих него и далеко, далеко више пара којих у завршном рачуну и нема.

Знамо да је математика егзактна наука да је један и један увек два, знамо да је Штарк у време када је имао 2400 запослених исплаћивао све те плате, и то редовно, спонзорисао све и свашта, делио пакете за нову годину и запосленима и пензионерима, давао радницима кредите, станове и још свашта нешто. Шта су они то унапредили или ако јесу, где су паре.

ВЕСТИ

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/septembar/gorka-slika-srpske-privrede-slucaj-soko-stark.php

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

„Народ против Бус плуса“

Да ли постоји трећи пут?

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Michael Savage about Hillary Clinton, Susan Rise & Samantha Power

Michael Savage about Hillary Clinton, Susan Rise & Samantha Power

September 12, 2012

http://www.youtube.com/watch?v=aC8ARYXJgfs&feature=related

„Народ против Бус плуса“

 

Удружење „Народ против Бус плуса“ оптужило је градоначелника Београда и подпредседника ДС Драгана Ђиласа да је прави власник фирме „Апекс“ која је на противзаконитом тендеру добила од Града Београда посао контроле карата у градском превозу чиме је  оштећен ГСП.

Говорећи на конференцији за штаму „Истина о ГСП“ члан Управног одбора СНП Наши представник удружења „Народ против Бус плуса“ Игор Маринковић најавио је да ће грађани поред досадашњих захтева тражити и смену корумпираног градоначелника.

На конференцији за штампу „Истина о ГСП“ говорили су  и председник Синдиката возача ГСП-а Београд Небојша Митровић, председник Синдиката „Еуро возач“ Јован Маљевић, представник Синдикат Солидарност Србије Драго Јовић, Димитрије Радичевић из Удружење пензионера ГСП-а и Ђорђе Перовић из организације 99%. Конференцији за штампу присуствовао је и други представник иницијативе  „Народ против Бус плуса“ и један од лидера Покрета Канон Небојша Ранђеловић.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/marinkovic-djilas-je-pravi-vlasnik-bus-plusa/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Cvijetin Milivojević: Dibidus minus plus 

Писмо оштећених и преварених купаца 1000 непрофитних станова у Београду!

Добар предлог грађанима за враћање дуга

СНП Наши нуди заштиту грађанима од утеривача дугова

Србија данас, Последње искушење

Protest protiv ACTA sporazuma – uspešan!

Почетак буне против дахија?

Сваки свога убијте субашу!

Припрема за народни устанак

Nadežda Milenković: Izvršena vlast ili vreme je za pobunu

Да ли постоји трећи пут?

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Оdržana RADNIČKA PROTESTA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Предлог за нов закон

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

 

Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu

Ministarstvo finansija je predložilo, a vlada usvojila paket mera za fiskalnu konsolidaciju. Posle kratke analize paketa, daću i recept poslanicima kako od ovog limuna, a limun je, da naprave limunadu. Predlog paketa mera možete naći na Internet stranici Ministarstva finansija.

(…) Najveću zaslugu za ove promene ima NALED koji je neumorno radio na analizi svih taksi u Srbiji. Detalje možete naći na njihovoj Internet stranici:

http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal

Prethodno ministarstvo nije imalo nikakve podatke o ovome, što je zaista poražavajuće. Niti je URS išta znao o ovome kada je predlagao ukidanje parafiskalnih nameta u predizbornoj kampanji.

Ovo sve podvlačim zato što ne želim da kritika koja sledi na bilo koji način umanji vrednost ove promene za unapređenje poslovne klime u Srbiji.

(…) Recept za poslanike: kako od limuna napraviti limunadu sa četiri laka amandmana na predložene zakone:

*Amandman na član 35. stav 1. tačka 1. podtačka 8. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava
– „40% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog „

Obrazloženje: Bilo je 80%. Ovim se ukida tzv. Fiskalna decentralizacija.

*Amandman na član 15a Zakona o porezu na dohodak građana.
– „Osnovicu poreza na zarade za zaposlene u smislu zakona koji uređuje rad, čini zarada iz člana 13. stav 1. i člana 14. do 14b ovog zakona, umanjena za iznos od 30.000 dinara mesečno“.

Obrazloženje: Sada je 5.000 dinara u ovom članu zakona. Povećanje neoporezivog iznosa do 30.000 dinara bi neutralisalo povećanje PDV-a, bilo olakšica od 400 miliona evra.

*Amandmani na članove Zakona o PDV-u
povući član 36a – ukinuti plaćanje PDV-a po naplati
povući izmene člana 10 – da primalac dobara i usluga postane obveznik PDV-a

*Amandman član 9 stavovi 3. 4. i 5. na Zakon o akcizama
povući stavove 3. 4. i 5. kojim se određenim kupcima naftnih derivata vraća veći deo akcize

CEO TEKST:

http://blog.b92.net/text/21045/Kako-od-limuna-napraviti-limunadu/

>

Online registar neporeskih oblika i parafiskalnih formi u Republici Srbiji

Online pregled parafiskalnih nameta za sedam tipova privrednih subjekata

Preuzmite: http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal 

Izvodi iz studije Parafiskalni nameti
QF Rezime studije
Prezentacija Studije Parafiskalnih nameta
Registar parafiskala

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) i u saradnji sa Američkom privrednom komorom, sprovodi projekat popisivanja i analiziranja parafiskalnih nameta sa ciljem njihovog pojednostavljivanja i određenog rasterećenja privrede.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Да ли постоји трећи пут?

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

 

Vladimir Milutinović: Muke oko “neoliberalnog koncepta”

Ako pratite naše medije, u njima se svakodnevno pojavljuje materijal dovoljan za jedan “Daily show”. Za šou nisu zaslužni samo političari, ističu se i ekonomisti i analitičari. Naši ekonomisti, s obzirom na bolne rezove koje stalno predlažu više liče na biologe. Ali, imaju i političkih ambicija. Evo šta kaže Vladimir Vukčević, član Fiskalnog saveta, u emisiji „Jedan na jedan“ RTV-a.

„Ono što mi kao ekonomisti, a siguran sam i javnost, očekujemo, jeste jednačvrsta ruka, čvrsta ruka koja će sprovesti prave mere i obećati krv, znoj i suze“

Ekonomisti očekuju čvrstu ruku? Na kom predmetu na ekonomiji se izučava ova oblast: „Autoritarna ekonomija“, „Sredstva neoliberalne ideologije“ ili „Nevidljiva ruka tržišta i vidljiva čvrsta ruka“?

Na žalost, s obzirom da se radi o jednoj „nezavisnoj instituciji“, predsednik vlade Ivica Dačić je izgleda u pravu da je Fiskalni Savet od glave do pete uronjen u „neoliberalni koncept“. Tu imamo sve: od eksperata do zalaganja za nepopularne mere, bolnih  rezova i  čvrste  ruke. Međutim, premijer nije u pravu da se ocene Fiskalnog saveta mogu jednostavno odbaciti kao neoliberalna propaganda, zato što nikakve rasprave o neoliberalizmu nije još ni bilo, pa još ne možemo znati šta je propaganda a šta nije. Što se široke javnosti u Srbiji tiče, pojam neoliberalizma je potpuno nepoznat. Mi ne znamo ni šta sam Dačić podrazumeva pod „neoliberalinim konceptom“.

To što dva tri ekonomista o tome pišu i što se neoliberalizam stidljivo pojavljuje u rečniku političara (najpre Dačić, a onda i Mućunović), ne znači da je to jasan pojam. To se vidi po tome što druga strana, koja još uvek dominira u javnosti, dakle, neoliberalni ekonomisti i novinari, pojam takođe nisu razjasnili. Najčešće se o njemu govori kao da njegov predmet ne postoji („kod nas nema ni N od neoliberalizma“) ili da je šteta što još ne postoji.

To ne sprečava naše neoliberale da još više zaoštre retoriku. Miša Brkić u poslednjem tekstudržavu upoređuje sa SIDOM. Mi smo bolesni od države. Srećom tu je lek:

„Taj lek podrazumeva završetak privatizacije oko 170 preduzeća koja se još vode kao društvena i u kojima će bez posla ostati oko 100.000 radnika, zatim treba otpustiti višak zaposlenih u javnom sektoru (ne manje od 100.000), sprovesti penzijsku reformu, uspostaviti održivi sistem fiskalne decentralizacije, smanjiti nivo subvencija…“

Vau. Lek bi stvarno krizu odneo kao rukom. Brkić ovde predlaže da se 200.000 ljudi otpusti. U izjavi za Slobodnu Evropu bio je nešto skromniji:

„Neka država otpusti 70.000 ili 80.000 radnika pa ćemo da vidimo da li će onda biti u krizi”

70 ili 200 hiljada otpuštenih i izlazimo iz krize. Ako je ova terapija tako dobra zašto stati na 200.000? Zašto ne i trista hiljada ili pola miliona? Na taj način država bi stvarno postala nevidljiva, ali bi čvrsta ruka valjda ostala. Samo više ne bi bila državna, nego tajkunska. Dačić i ekonomisti slažu se da treba „čvrsto“, jedino se ne slažu oko pravca.

Na planu politike, posao proizvodnje materijala odrađuju politički analitičari, a njihova glavna tema u poslednje vreme je sukob u DS. Milan Nikolić je dao svoj doprinos, obašnjavajući kako nastaju kritike upućene Tadiću:

„To je dobro orkestrirana akcija tajkuna i belih listića, ali oni ne žele da se zadrže samo na smeni predsednika, već žele drugačiji DS. Zato unutrašnjim snagama treba dati vetar, plus medijska hajka. Žele da se stranka razbije i rasparča, da je Pajtić preuzme u Vojvodini a da ostalo uzme Đilas. Tadić jeste napravio dosta grešaka i gluposti, on će to da plati, a neki hoće da ga zatuku u prašinu. Ima i nekih sitnih malih interesa u stranci, da se ne otkriju neke stvari. Do te mere se ide u tom pravcu da mislim da je ugrožen i život Tadića. Ima tu i stranog elementa. Svi oni su zainteresovani da se stranka uništi,” kaže Nikolić za Politiku.

A, šta kažete? Imamo “tajkune”, “bele listiće”, “strani element”, Đilasa i Pajtića, sve na istom zadatku. Kad ovako nešto pročitam uvek se setim kako je Milošević optuživao opoziciju da koordinira mitinge i  akcije sa Albancima na Kosovu. Kod Nikolića tajkuni i beli listići su u sadejstvu. Posebno je poznata veza tajkuna i Pešćanika i E-novina. A još poznatija podrška koju ovi mediji šalju Đilasu i Pajtiću.

Po Nikoliću se vidi da Tadićeva strana u DS ima ideologiju, za razliku od Đilasove strane. Za sad je to neka mešavina nadrealizma, multiplikovane teorije zavere i kulta žrtve. Uz neizbežno protivljenje “neoliberalizmu” i “tajkunima”. Makar je još uvek Đilas potpredsednik DS.

S tim da imamo dva protivljenja neoliberalizmu. Jedno je kad Mićunović kaže da reforme, za koje se neki iz DS zalažu: “podrazumevaju neoliberalni koncept oslanjanja na krupni kapital”,  a dugo kad Nikolić kaže: “Sada se ide protiv neoliberalne politike a tajkuni imaju interes da dođu do deviznih rezervi”. Dakle, imati neoliberalni koncept je u interesu tajkuna, ali je i biti protiv neoliberalnog koncepta u interesu tajkuna. Baš nam ne ide sa tim neoliberalnim konceptom. Ali zato tajkunima ide odlično.

Ima i nešto materijala o medijima. U emisji “Hoću da znam” gostovali su Dragoljub Žarković, urednik i vlasnik (20%) Vremena i Ljiljana Smajlović. Tema je veza tajkuna i medija, a voditeljka traži od Žarkovića da objasni taj kredit od više od 300.000 evra za koji je garantovao Mišković, a uzelo ga Vreme. Na to Žarković kaže da se ni vlasnik B 92 ne zna i da je to možda isti vlasnik koji je i vlasnik Prve, što je, kaže on, protivno zakonu.

Prepričao bih vam to još i bolje, ali samo te emisije nema na sajtu B92.

http://www.filozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view=article&id=863:muke-oko-neoliberalnog-koncepta&catid=89:neoliberalizam&Itemid=113

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Vladimir Milutinović: Neoliberalizam

Да ли постоји трећи пут?

Оdržana RADNIČKA PROTESTA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Оdržana RADNIČKA PROTESTA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Snimak konferencije za štampu pre protesta, WebTV:
http://www.webtv.rs/play/45553/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu–srbija-%E2%80%93-zemlja-slobodnih-nikad-zemlja-robova

Snimak sa protestne šetnje, E novine:
http://www.youtube.com/watch?v=1iU7rRAbqiI&feature=share

Savetnik predsednika primio delegaciju Pokreta za slobodu, Tanjug:
http://www.tanjug.rs/novosti/59190/antic-primio-delagaciju-pokreta-za-slobodu.htm

list Akter:
http://akter.co.rs/27-drutvo/15011-bg-radnici-u-etnji-protiv-korupcije.html
http://www.akter.co.rs/27-drutvo/15049-anti-primio-delegaciju-pokreta-za-slobodu.html

E novine:
http://www.e-novine.com/drustvo/71410-Proiriti-spisak-spornih-privatizacija.html

B92:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=14&nav_category=12&nav_id=642980

Никола Н. Живковић: СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

 

(…) Вишедеценијска владавина комунизма, а потом Демократске странке чија се идеологија може назвати „титоистичким југословенством“, оставила је највећу пустош у култури. Издаваштво, школство, Народна библиотека, музеји од националног значаја, галерије, филм, позориште, концерти и медији били су искључиво у служби нагрђивања сопственог народа.

(…) Другим речима, да би дошло до економског, политичког и културног опоравка нације ваља као прво повратити самопоштовање и достојанство Српском народу.

Јер, једини начин да се супроставимо оптужбама да смо „геноцидни народ“ јесте да свету представимо чињенице. Први задатак нове, народне власти – да би се Срби избавили малодушности и апатије – јесте, стога, подизање спомен-комплекса који ће подсећати на зверства над Србима у последњих сто година. Као пример може нам послужити Јад Вашем у Јерусалиму.

(…) Значајан простор у том спомен-комплексу морају заузети и злочини Јосипа Броза Тита и његових пролетерских јединица. Тиме ће се најубедљивије показати нашем народу и свету каква је била истинска природа Титовог југословенства.

(…) Међу најважнијим захтевима нашега препорода, стога, требало би да буде и коначно установљавање Српског националног историјског музеја, будући да смо данас једини народ у Европи без такве установе.

(…) „Војска Србије“ треба поново да се зове Српска војска.

(…) Коначно, ваља повратити углед САНУ. У Академију морају бити примани најспособнији научници и уметници, а не највештији каријеристи.

(…) Једино државе са способним научним кадром имају будућност.

(…) Да наши млађи нараштаји боље познају повест, тешко да бисмо, рецимо, имали „проблем“ Војводине. Јер, она је 1848. званично названа „Српском Војводином“ за награду Србима због одбране Хабсбурга од побуњених Мађара… Хрват Јосип Броз је после Другог светског рата створио Војводину али је спречио да се и у Хрватској такве аутономије установе у српској Банији, Кордуну, Лики и Далмацији, или италијанској и ћићкој Истри.

(…) Увести, затим, закон по коме називи улица, радњи, ресторана, и рекламе морају бити исписани по „европским стандардима“ – српски, и то ћирилицом. Фирме из иностранства могу истицати називе и на страном језику – али, прво на српском. Главне улице у Београду морају имати називе на српском, на ћирилици – на пример „Улица Балканска“ – а затим и на енглеском: “Balkanska Street”. Ако нека наша фирма продаје, рецимо, црно вино на јапанском тржишту, онда на флашама има да стоји „Српско црно вино“ и “Serbian red wine”, како то своје производе означавају све европске државе. У оквиру чувања националног сопства, спикерима и осталим делатницима на телевизији, радију и у редакцијама листова увести лекторе за српски језик. Тако се ради у многим европским земљама, а за Немачку, Француску и Хрватску поуздано знам да је то званична пракса.  Сви преводи страних књига такође се морају угледати на Европу, и бити на ћирилици и стандардном српском, то јест екавици. Немци, Хрвати, или Италијани, на пример, имају дијалекте којима се међусобно једва разумеју. Ломбардски и напуљски, кажу познаваоци, далеко се више разликују него српски и бугарски. Да би се споразумевали Италијани користе „тоскански“ као стандардни и књижевни језик. Слично је и са немачким дијалектима, те је „хохдојч“ званични језик не само Немачке, већ и Аустрије и германофонске Швајцарске. Неки у нас су међутим погрешно схватили слободу, па у Београду објављују превод са немачког на источнохерцеговачки. И сам будући рођењем ијекавац, то ми наречје делује милозвучније од „београдског“, а драг ми је и Михаиловићев Петријин венац, писан моравским наречјем али, при објављивању службених државних списа, превода, или при најави спикера са РТС, морамо се понашати попут држава Европске уније које нам и у том погледу деле лекције.

(…) Да би се, стога, уобличио Српски национални програм са најширом народном подршком ваљало би образовати установу налик нашим црквено-народним  саборима из 19. века. На таквим скуповима требало би да учествују најбољи представници наше нације, којима на срцу лежи добро земље и народа: из САНУ, војске и СПЦ, те признати стручњаци из науке, уметности и државног права. Ја бих такву институцију назвао „Српским савезом“; Српски културни клуб је тако настао у тешком, преломном времену, пред почетак Другог светског рата. „Српски савез“ требало би данас да има сличан задатак, пошто изазови пред нашим народом нису ништа мањи данас него 1940.

Исход оснивачког конгреса таквог Савеза ниуком случају није известан али, с обзиром на лоше искуство са левичарским идеологијама током последњих сто година, верујем да би превладале националне, конзерватине снаге. Када кажем „конзервативне“, мислим буквално, будући да је реч о „конзервирању“ – односно, очувању најбоље баштине, уз прихватање оних техничких достигнућа која служе добробити човека и друштва. Најуспешније и најбогатије државе света и Европе не само да имају конзервативне странке, већ су у многима, попут Велике Британије и Немачке, оне и на власти. Наиме, без идеологије нема ни озбиљне нације. У Србији је од 1918. владало „југословенство“, а од 1945. „титоизам“. Оба идеолошка оквира су се претрпела слом, те би основу српског идентитета ваљало да чини породица, родољубље и служење „Отечеству“ – како се то говорило у доба Вожда Ђорђа Петровића.

Треба, наиме, јасно и гласно да кажемо шта желимо. Да бисмо образовали демократско друштво, са јавним медијима који изражавају расположење и вољу већине, морамо докрајчити дугогодишње медијско ширење недемократских идеја, нарочито оних кругова који себе проглашавају „Другом“ или „бољом“ Србијом. Такви су уз помоћ Запада узурпирали власт и већ деценију држе монопол на јавни дискурс, и не само да су србофобични него и недемократични, пошто бахато игноришу вољу „непосвећених“.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.srpskilist.net/gledista/nzivkovic-srpski-nacionalni-program

>

 

КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

Поздрављамо овај нацрт Српског националног програма, и аутору се захваљујемо на још једном предлогу сличном неким другим насталим у последњих двадесетак година.

Из свих тих предлога, и многих других које очекујемо, израшће, Бог дао, Програм већини Срба не само прихватљив, већ вредан и самопрегора какав су наши преци испољили у борби за националне циљеве током последњих два века.

Господина Николу Живковића бих међутим подсетио на везу између ‘‘напредне технологије’‘ (одраза западњачког ‘‘фаустовског’‘ духа) и глобализма. Шта је ту узрок а шта последица препуштам схоластима и метафизичарима да разматрају, будући да каузалност губи безмало сваки смисао код суштинских питања (’‘је ли старија кокошка или јаје?’‘). Наиме, и сам сам својевремено сматрао да је могућ ‘‘јапански’‘ приступ – и модерна технологија и економија, и антрополошки и духовни традиционализам. Но, готово потпуно позападњачење Јапана, уз пошаст Фукушиме, као да је поништило сваку могућност ‘‘саживота’‘ Воље за Моћ и витештва јапанских самураја – о чојству и јунаштву Марка Миљанова да и не говоримо.

Другим речима Срби би, изгледа, ваљало да живе у ‘‘средњем веку’‘ (’‘варварству’‘, ‘‘култури’‘ за разлику од ‘‘цивилизације’‘) у свакодневном животу, а да одбрамбену индустрију и војску одржавају и ‘‘свемирском технологијом’‘. То није лако, али ми се чини могућим – штавише, јединим решењем којим не бисмо сами себе осудили на недогледно главињање кроз апокалипсу садашњице, и још страхотније будућности.

Друга замерка аутору јесте тврдња да ми припадамо византијском, ‘‘источном’‘ ‘‘културно-историјском’‘ типу. То ми се чини умањењем значаја Балкана као изворишта свих ‘‘западних’‘ цивилизација и култура – од винчанске, преко минојске, хеленске, ‘‘римске’‘ до византијске.

Зашто би Центар бирао између два поларитета, две маргине?

Ми, становници Хума (’‘Хемуса’‘) јесмо наиме од искони своји, један од основних евроазијских ‘‘културно-историјских типова’‘. Ослобођен злочиначки наметнутог самопоништавања Балкан ће, ако је Господа, поново бити што је својим виталним и креативним становништвом, геостратешким положајем, и климатским условима одвајкада био.

Јер, Историја је – како су још пре три хиљаде година уочиле Арје – Време дугога трајања, насупрот често несагледивог Времена краткога трајања, којим ‘‘наша стварност’‘ мери своје опсеге.

Напомена: Редакција и подцртавање текста Уредништва Српског листа. Иначе, наш Српски национални програм објављен је још 1996, наш пројект меморијалног свесрпског спомен-центра Вековник израђен је још 2006. а објављен на Божић ове године, пројект ‘‘српског савеза’‘ Покрет Срби 2008, сам Српски клуб постоји од 2002, (видети претрагу и архиву Српског листа), а сличних покушаја има и на другим сајтовима и блоговима, те у ‘‘резерватском’‘ издаваштву и штампи.

http://www.srpskilist.net/gledista/nzivkovic-srpski-nacionalni-program

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

НОВА СРПСКА ДЕСНИЦA

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ

Никола Попов: КУДА, И КАКО?

KAKO U SRBIJI IZGRADITI ALTERNATIVU?

 

Да ли постоји трећи пут?

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

 

Музеј геноцида над српским народом у XX веку

Svetislav Basara: Preispoljna politika

Слобода мишљења, говора и изражавања

Ministar kulture: Do kraja godine otvaramo muzeje

”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”

Vesna Miletić: Nešto i ništa

Nebojša Milenković: Šta posle belih listića?

Vladimir Milutinović: Neoliberalizam

Božidar Francuski: Samuraji i Srbi vitezovi

 

Глупаци и преваранти

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Средиште света

 

The Consciousness Beyond Chemtrails

.

The Consciousness Beyond Chemtrails conference was a non-profit fundraiser, with the “net proceeds” (proceeds after expenses) going to Morgellons research. Activists in subjects of “conspiratorial theories” consider themselves “awake”. “Awake” is a loosely used term to self-describe someone who sees the matrix and recognize the tyranny. While they may be aware of the actual tyranny, what these “awake activists” aren’t aware of is they are still susceptible to “Social Engineering”. Fellow activists – do not abandon independent research. Do not succumb so easily to the “hive mind”, as this is the deliberate “Social Engineering” that has been targeted against us since the early days of the infamous Tavistock Institute. They continue to steer your thoughts and in return alter your free will.

http://www.consciousnessbeyondchemtrails.com/

Special Guest: Cynthia McKinney

Former Congresswoman and Green Party US Presidential Candidate. She was the first African-American woman to represent Georgia in the US Congress.

>

„Why in the World are They Spraying?„

http://www.youtube.com/watch?v=s3__ssxTvNc&feature=player_embedded

Michael J. Murphy Co-Produced by Barry Kolsky is an investigative documentary into one of the many agendas associated with chemtrail/geoengineering programs, „weather control„.

>

>

>

The Vast Left-Wing Conspiracy Is on Your Screen  

By Jonathan Chait

.

http://nymag.com/news/features/chait-liberal-movies-tv-2012-8/

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Vladimir Šetić

Danas je najintenzivnija pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije ekonomska i finansijska zavisnost i nesposobnost državnog budžeta da servisira budžetske obaveze bez zaduživanja kod domaćih i stranih kreditora.

Ta činjenica u svojoj pozadini ima kao uzrok neadekvatnu i po volumenu malu ekonomiju, i nizak i nedovoljan BDP, a samim time nedovoljan priliv poreskih prihoda u državni budžet.

Karakteristično za rad obaveštajnobezbednosnih službi Srbije jeste da deluju težišno na otkrivačkoj i preventivnoj aktivnosti vezanoj za zaštitu ustavnog poretka i političkog i ekonomskog sistema zemlje, pa usmerivačka aktivnost rada tajnih službi decenijama unazad nije bila prioritetno fokusirana na zaštitu ekonomskog sistema i njegovo unapređenje.

Danas je kumulativno najveća opasnost, rizik i pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije, njenu nezavisnost i stabilnost političkog sistema vezana za ekonomski sistem Srbije.

Istovremeno u tom sistemu se generišu najkrupnija koruptivna krivična dela i najveći obim organizovanog kriminala, koji predstavlja najviši nivo društvene opasnosti ugrožavajući pri tome i ekonomski i politički sistem zemlje.

Upravo ta pojava nalaže hitnu usmerivačku aktivnost tajnim službama s ciljem da preduprede dalje podrivanje ekonomskog i finansijskog sistema zemlje s jedne strane, i s druge strane da se putem operativnih radnji, mera i aktivnosti uz ofanzivni i obaveštajni karakter aktivnosti srpskih tajnih službi obezbede mogućnosti za unapređenje ekonomskog sistema zemlje, kako na korporativnom nivou tako i na makroekonomskom.

Ono što je svojevrsni hendikep ogleda se u činjenici da i BIA i VBA i VOA nisu razvijali odgovarajuće kadrovske, tehnološke i metodološke potencijale za delovanje u cilju povećanja ekonomske bezbednosti Srbije. To je posledica zahteva državnog vrha koji godinama nije prepoznavao tu vrstu potrebe da aktivnijim učešćem tajnih službi na ekonomskim zadacima, od najveće važnosti za stabilnost ekonomskofinansijskog sistema Srbije, unaprede ekonomski položaj zemlje.

Kako je svaka vrsta reforme u privredi i podizanje BDP-a dugotrajan proces, najrealniji potencijal za snažan i brz ekonomski napredak leži u potencijalima tajnih službi i njihovom hitnom usmeravanju na zadatke ekonomske bezbednosti.

http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/15201-tajne-slu-be-u-funkciji-ekonomske-bezbednosti.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Да ли постоји трећи пут?

Српске банке

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Предлог: девизне резерве уложити у производњу хране

Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

Из дијаспоре нестало пола милиона Срба

>

БИА

Буразерско Инвалидска Асоцијација

 

KUSTURICA: Opasnost da oboli 40 odsto Šumadinaca

Kopanje nikla na Mokroj gori, u Vrnjačkoj banji i Topoli bilo bi direktan udar na zdravlje građana Srbije i Republike Srpske, izjavio je režiser Emir Kusturica povodom najave ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da jedna strana kompanija već istražuje ležišta ovog teškog metala.

Na kraju te bitke, kako je rekao, svima je bilo jasno da bi u radijusu od 100 kilometara odmah obolelo 40 odsto ljudi kada bi se otkopala prva lopata nikla i kada bi krenulo odvajanje rude od otpada. Kada bi se ista lopata zakopala u Topoli, ona više ne bi postojala, a Čačak bi odmah oboleo.

Kako je ocenio, eksploatacija nikla je luksuz koji sebi dozvoljavaju samo velike države poput Rusije, Kanade ili Turske, koje žrtvuju čitave oblasti zbog trajnog zagađenja koje nastaje tokom prerade rude nikla.

Nataša Ninković: Svi nas zavode frazama

OD premijere i nagrade u Karlovim Varima, film „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića neprestano dobija priznanja – jednoglasnom odlukom selekcione komisije EFA, ušao je i u trku za ovogodišnju Evropsku filmsku nagradu. Ono što kritika i publika u inostranstvu prepoznaje kao „svoj“ deo priče u ovoj crnoj komediji o nama, po rečima Nataše Ninković koja je deo sjajne glumačke ekipe ovog filma, jeste – lepota:

– Uvek se prepoznaje dobar film – ovo je dobro ispričana priča snimljena u jednom kadru, dakle, nešto dosta neuobičajeno. Kvalitet ne priznaje granice, kao što talenat i lepota uvek razoružavaju, ma na kom jeziku ili mestu da se pojave. Na veoma duhovit način, pisac i reditelj Miroslav Momčilović kritikuje društvo u kom živi, institucije, sistem… i problem ličnog, koji je uvek veći od profesionalnog, naličje empatije – kaže glumica.

* Da li je tragikomedija pravi žanr koji realno živimo?

– Mi živimo egzistencijalnu dramu sa svakodnevnim tragičnim elementima, a humorom se hranimo! Taj humor, kom smo skloni, može biti duhovit samo ako ima svoj rok trajanja. Jer, u suprotnom, ta tragikomedija prelazi u očaj, a onda u ravnodušnost. I tu nas „oni“ čekaju – ravnodušnost je najbolji teren za manipulaciju – biti ravnodušan znači odustati od života, to stanje je isto kao i biti mrtav.

* Kaže se da smo ljudi koji bi se i Tesli podsmevali da je ostao ovde, da ne volimo svoje najbolje i da je to usud Srbije koji je stalno vraća u tamni vilajet. To se naslućuje i u Momčilovićevoj priči?

– Ne znam više gde je koren našeg tamnog vilajeta – možda u tome što mi stalno hoćemo prošlost, a nećemo istoriju, kako je rekao Radomir Konstantinović. Jer, da zaista hoćemo istoriju, nešto bismo i naučili od nje. Ako bi se ovde i pojavio čovek koji bi video deset koraka unapred, mislim da ga ne bismo prepoznali. Jer – ne bi delovao i zvučao rodoljubivo! Rodoljublje shvatamo na pogrešan način, i stoga nas može zavesti nekoliko ispraznih, patetičnih fraza! A osvešćenje uvek stiže kasno! Naš film govori i o tome kako smo sabraća samo u tragičnim događajima, a potreba za ličnom promocijom, čak i u najtragičnijim situacijama je neutaživa!

* Momčilovićev film imao je „čudnu sudbinu“ – cela glumačka ekipa prihvatila je da snima i bez honorara?

– Ušli smo u taj projekat kao u eksperiment – svi smo, žargonski rečeno, „odlepili“ na scenario! Postavljalo se pitanje čita li iko u Ministarstvu kulture te priče s kojima reditelji konkurišu za sufinansiranje? Ako je ovoliki broj naših glumaca prepoznao potencijal i kvalitet ovog scenarija, i pristao da ga radi bez honorara, kako niko od čelnih ljudi koji odlučuju o sredstvima koja se dodeljuju za snimanje filmova, nije imao sluha, a ni volje da podrži ovaj film. Sve dok ostvarenje jednog projekta zavisi od toga ko će za tebe da okrene „ključni“ broj telefona, a ne koliko kvalitetan projekat imaš, bićemo tu gde jesmo. A gde smo? O tome ne bih govorila. Nekada sam mislila da naše društvo zavisi od toga koja je politička partija na vlasti, ali ne! Partije se smenjuju, a nama, koji nemamo „ključne“ brojeve telefona stalno je isto, i stalno loše!

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:397098-Natasa-Ninkovic-Svi-nas-zavode-frazama

Dušan Ivković: Posao sam uradio jako loše

Bez obzira na sve okolnosti ova selekcija je u kvalifikacijama morala da igra bolje. Posao sam uradio jako loše i čitave kvalifikacije su mi teško pale. Ako izvučemo adekvatne pouke izvršimo pravu analizu, imaćemo čemu da se nadamo u Sloveniji – naveo je Dušan Ivković u iscrpnoj analizi urađenog tokom puta do Evropskog prvenstva.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Многи моле Бога да одем, октобар 14, 2010

DARJAN NEDELJKOVIĆ: Žrtvenik, септембар 3, 2012

 

Svetislav Basara: Preispoljna politika

(…) Srbija, taj mitski istok na zapadu i zapad na istoku, odvajkada je tražila oslonac ili na zapadu (nekada Austrougarska) ili na istoku (uvek Matuška), a gotovo nikada u samoj sebi, pa bih tu sklonost za pronalaženjem pokrovitelja i finansijera označio kao glavni uzrok permanentne nestabilnosti države Srbije.

(…) I tek sad, uoči Konuzinovog odlaska, shvatam dubinu njegovih reči da on, Konuzin, ne može biti veći Srbin od Srba.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/preispoljna_politika.881.html?news_id=247527

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Ministar kulture: Do kraja godine otvaramo muzeje

Да ли постоји трећи пут?

Новак није Србин???

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije

Nik Vujičić: Promenilo me je čitanje jevanđelja

Сакупљен новац за посед али не и за Теслин музеј

Како задржати колонијални поредак

Предлог: девизне резерве уложити у производњу хране

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

Самосталност деце: или моћ или помоћ

Глупаци и преваранти

 

Nik Vujičić: Promenilo me je čitanje jevanđelja

Nik Vujičić, svetski čuveni motivacioni govornik, prvi put govori za srpske medije pred gostovanje u Srbiji:

Inspiriše me Novak Đoković

Pronaći smisao svog postojanja, odrediti cilj i stremiti ka njemu, bez obzira na ograničenja i poteškoće koje život nosi, moto je kojim se vodim napred. Prihvatiti, voleti sebe i sa optimizmom ići kroz život, poruka je koju prenosim ljudima – kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas čuveni motivacioni govornik Nik Vujičić. Mladić srpskog porekla, rođen bez udova, čovek koji inspiriše druge pozitivnim stavom, ne skidajući osmeh sa lica, držao je govore u 43 zemlje. Gledalo ga je više od 100 miliona ljudi, a njegova predavanja pune oči suzama.

Nik se trudi da vodi normalan život, iako nema ruke i noge. Ljudima budi veru i nadu, inspiracija je mnogima, ali i njega inspirišu drugi. Najviše porodica – roditelji i supruga, ali i srpski teniser Novak Đoković. Sa Nikom smo razgovarali uoči donatorske večeri koju Đoković organizuje u Njujorku, a gde će Vujičić održati govor.

– Video sam koliko Đoković voli svoju zemlju i svoj narod. Koliko iskreno i sa kakvom upornošću želi da doprinese da se stanje u Srbiji promeni. Volim ga i poštujem zbog toga. Upoznali smo se i duboko sam dirnut njegovom ljubavlju i saosećanjem za druge – kaže naš sagovornik.

Nik je rođen 1982. u Brizbejnu, u Australiji, kao prvo dete srpskih iseljenika s retkim tetra amelija sindromom – bez ruku i nogu. Danas poznat po širenju optimizma i vere, nije se kao dečak mirio sa svojim stanjem. Patio je od depresije, a u 10. godini je pokušao samoubistvo. Promenilo ga je, kaže, čitanje jevanđelja.

– Molio sam Boga da me promeni, iako sam ga krivio zbog toga što sam rođen drugačiji. Očajno sam želeo da imam ruke i noge, da budem kao ostali. Onda sam, u 15. godini, pročitao Jevanđelje po Jovanu. Isusove reči upućene slepom čoveku da ga je Bog stvorio takvim da bi upravo kroz njega mogla da se pokažu Božja dela, promenile su moj način razmišljanja. Upitao sam se: Možda sam i ja rođen ovakav, jer Bog za mene ima drugačiji plan? Mislim da sam tek tada pronašao mir sa sobom. Rešio sam da sebi postavim novi cilj, a ne da žalim za onim što nemam – priča Nik.

Promena je, kaže, išla postepeno. Dan za danom, kako je i njegova vera jačala.

– Mnogi kažu da je vera nešto lično. Moj lični odnos sa Bogom učio me smirenju i dao snagu da je širim dalje. „Ako već ne možeš da promeniš moj izgled, promeni mi srce kako bi ono bilo nekome na korist“, govorio sam i molitve su mi bile uslišene. I kod onih koji ne veruju u Boga, mora postojati vera u moralna načela, ljubav prema ljudima i spremnost da se pomogne drugima – kaže Nik.

Među publikom koja ga je slušala, ubrajaju se i predsednici država, poslovni ljudi, srednjoškolci, osobe sa invaliditetom, roditelji, deca, zatvorenici… Danas je izuzetno traženi motivacioni govornik i na svetskim konferencijama i skupovima poput Svetskog ekonomskog foruma u Davosu 2011. godine. Diplomirao je računovodstvo i finansijsko planiranje. Autor je knjige „Živeti slobodno“.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/inspirise_me_novak_djokovic.14.html?news_id=247457

>>>

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije

Fondacija „Novak Đoković“ prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije

 

„Novak Đoković“ fondacija prikupila je 1.400.000 dolara za decu Srbije na prvoj dobrotvornoj večeri organizovanoj u Njujorku rano jutros po našem vremenu.

Počasni predsedavajući i drugi teniser sveta Novak Đoković bio je domaćin ovog značajnog humanitarnog događaja, gde su na aukciji brojnih predmeta i dragocenosti učestvovale ugledne ličnosti iz sveta sporta, mode, biznisa, zabave, zatim filantropi i druge osobe iz javnog života SAD.

Najveće i najzanimljivije nadmetanje učesnika aukcije, kojom je rukovodio Endi Bus, vladalo je za privatni teniski meč sa Novakom, koji su predstavili Anja Rubik i Saša Knežević, čuveni top modeli.

Na prodaju su bile i karte za Madonin koncert po izboru i šansa da se druži sa pop divom, zatim skupoceni Odemar Pige sat kom je cenu dizao slavni teniser Džon Mekinro, partija golfa sa holivudskom zvezdom Endijem Garsijom.

– Prezadovoljan sam prvom dobrotvornom večerom moje Fondacije. Iako ona postoji već 5 godina, sada je vrlo precizno usmereno njeno delovanje na podršci ranog obrazovanja dece, pre svega u mojoj Srbiji. Ovakvim događajima skrećemo pažnju javnosti na probleme koji imaju sva društva i ja se zahvaljujem svima koji su učestvovali i pruzili podršku – rekao je između ostalog Novak Đoković.

http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/16147/fondacija-novak-djokovic-prikupila-1400000-za-decu-srbije

 

Ministar kulture: Do kraja godine otvaramo muzeje

 

 

Muzej jugoslovenske kinoteke, Muzej Srpske pravoslavne crkve i Muzej Vuka i Dositeja samo su neke od institucija koje bi trebalo da otvore svoja vrata za posetioce do kraja godine, izjavio je ministar kulture Srbije Bratislav Petković. Prema njegovim rečima, Muzej jugoslovenske kinoteke, jedan je, po fondovima, od tri najznačajnija svetska muzeja, može da se pohvali najsavremenijim depoima za nitratne filmove i time da smo jedini pored francuske Kinoteke koji imamo opremu i mogućnosti da puštamo nitratne filmove čiju bogatu kolekciju posedujemo. „Muzej SPC je fantastičan. Ima eksponate nulte kategorije – plašt kneza Lazara, kivot Stefana Dečanskog, kapu Jelene Kantakuzin koja kao da je juče iz radnje izašla“, rekao je Petković. On je dodao da će uskoro biti otvoren i Muzej Vuka i Dositeja, a da se na proleće može očekivati i otvaranje Muzeja savremene umetnosti koji je već godinama u rekonstrukciji ali koja se sada privodi kraju. „Sredstava nema mnogo, ali ćemo pokušati da sa time čime raspolažemo ispunimo i naše planove i prethodne planove i konkurse“, rekao je Petković, koji je vlasnik Muzeja automobila i teatra Moderna garaža. Ministar je ukazao i da će njegovo ministarstvo učestvovati u proslavi 17 vekova hrišćanstva iduće godine u Nišu. „Vreme nije na našoj strani, jer se ranije o tome nije preterano razmišljalo, ali formirali smo odbor na čijem je čelu predsednik Tomislav Nikolić i krećemo sa radom„, rekao je Petković i dodao da je u planu da se na centralnoj proslavi pusti i 20-minutni film o proslavi 16 vekova hrišćanstva što je obeleženo 1913. godine u Srbiji koja je tada izašla iz Balkanskog rata i epidemije tifusa. „Ta proslava je bila organizovana u izuzetno teškom vremenu pa nemamo razloga sada da se žalimo nego moramo da radimo“, rekao je Petković. Kada je reč o Narodnom muzeju koji već godinama ne radi, Petković je rekao da će pokušati „makar parcijalno“ da otvore muzej i objasnio da je njegova ideja preseljenja Narodnog muzeja u zgradu Pošte bila upravo to – samo ideja. On je ukazao i da Beogradu nedostaju zgrada opere, filharmonije… „Postoji ideja da se zgrada filharmonije izgradi pored SIV-a na Novom Beogradu. Temelji već postoje, a zgrada bi bila rađena po ugledu na izraelsku filharmoniju, što ne bi bio veliki trošak“, rekao je ministar i naglasio da je za sada reč samo o planovima i da je on otvoren za sve dobronamerne ideje. Petković je ocenio i da je arheografska građa Narodne biblioteke Srbije neadekvatno uskladištena i zaštićena te da je potrebno što hitnije rešiti taj problem.

http://www.pressonline.rs/kategorija/read/do-kraja-godine-otvaramo-muzeje-kinotekespcvuka-i-dositeja

> Čekamo kraj godine…

Жарко Јанковић: ИЗРАЕЛ И ИРАН

 

ИСКОНСКИ НЕПРИЈАТЕЉИ ИЛИ НЕВОЉНИ САВЕЗНИЦИ

(…) Неки  од  вођа  тзв.  ”арапског  пролећа”  и  ”јунака”  са  Трга  Тахир  у  Каиру  ових  дана  се  оглашавају  говорећи  како  су  се  дубоко  разочарали  у  резултате  ”арапских  револуција”  на  Блиском  Истоку  и  у  Северној  Африци… ”Арапско  пролеће”,  које  са  мањим  прекидима  траје  већ  скоро  две  године,  донело  је  са  собом  тектонске  геополитичке  потресе  на  Блиском  Истоку  који  могу  само  да  се  пореде  са  падом  Берлинског  зида  у  Европи.

(…) Израел  је  са  својом  политиком  највећа  енигма. Сигурно  је  да  Тел  Авиву  не  одговоара  јачање  исламистичких  снага  после  ”арапског  пролећа”. Већ  је  постало  упадљиво  гласно  ћутање  Израела  по  питању  Сирије  и  одбијање  истог  да  предузме  било  какве  акције  против  власти  у  Дамаску. Наравно, Израел  не  сме  ни  да  подржи  Асада, јер  би  то  за  самог  Асада  значио  сигуран  крај, а  то  Тел  Авиву  не  одговара. Тако  долазимо  до  готово  парадоксалне  ситуације  да  по  питању  Сирије  Израел  и  Иран  имају  исте  интересе. Међусобно  супротстављени  и  на  ивици  рата, због  оптужби  Запада  да  се  Иран  спрема  да  производи  нуклеарно  оружје  које  Израел  увелико  поседује  и  нико  га  не  контролише, а  сам  Тел  Авив  прети  бомбардовањем  иранских  нуклеарних  постројења  за  производњу  атомске  енергије  у  цивилне  сврхе, по  питању  сукоба  у  Сирији  имају  готово  комплементарне  интересе. Ни  Тел  Авиву  ни  Техерану  не  одговара  долазак  вехабијских  исламиста  на  власт  у  Сирији  нити  јачање  турског  утицаја  у  региону. И  не  само  то. И  једни  и  други  се  плаше  дестабилизације  Либана. Иако  Израел  стрепи  од  Хезболаха,  од  избијања  неконтролисаног  хаоса  грађанског  рата  и  повратка  Бејрута  у  80-те  стрепи  још  више. Долазак  ”Муслиманске  браће”  на  власт  у  Египту, као  и  смене  и  чистке  у  египатској  војсци, све  већи  инциденти  на  Синају  према  појасу  Газе, стварају  све  већу  нервозу  у  Израелу. Потпуна  дестабилизација  региона  није  далеко, као  и  могућност  распада  неких  постојећих  уз  стварање  нових  држава, што  је  и  предвиђао  амерички  план  за  Блиски  Исток  из  2005. године. У  неким  варијантама  Израел  и  Иран  могу  да  прођу  као  ”колатерална  штета”, што  се  не  свиђа  ни  једнима  ни  другима. Очување  статуса  кво  много  им  је  ближе, уз  постепено  јачање  сопственог  утицаја  и  одржавања  међусобне  ”равнотеже  страха”.

http://www.srpskikulturniklub.com/iran-izrael

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Средиште света

Antisemitizam i srpski nacionalizam

”Хришћански фундаменталиста” или Прогресивац?

Неолиберали и талибани

Polemika unutar levice (ateista) oko islamofobije

Antitalibani

Bombardovanje revolucije

EU i Izrael

EU – Iran

Iran: Sukob između muslimana i Iranaca

Турска се спрема за рат против Израела и Грчке

Припрема се напад на Француску

Бразил

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

 

Добар предлог грађанима за враћање дуга

Један мој пријатељ има добар предлог:

Када вам утеривачи дуга дођу због рачуна за струју, воду, паркинг, казне у саобраћају, неке порезе и слично, ви им дајте бесплатне акције. Препоручујем и банкама, ако немате да вратите кредит. Али, зашто да не купујете и у највећим трговинским ланцима?

Дакле, ако вам је дуг хиљаду евра и ако им дате бесплатне акције које вреде хиљаду евра више нема дуга.

Ако је дуг мањи, тражите разлику, или задржите акције рецимо Телекома а дајте им НИСа.

Ако је дуг већи, реците им да ћете разлику послати по голубу. 

>>

Да ли постоји трећи пут?

септембар 6, 2012 

Србија између тајкуна и ММФа

>

Одговор

31. мај 2012.

Стиже 1 000 евра од бесплатних акција

СНП Наши нуди заштиту грађанима од утеривача дугова

>

Припрема за народни устанак

Nadežda Milenković: Izvršena vlast ili vreme je za pobunu

Припрема за народни устанак

Последњих десетак дана у свим медијима иде кампања против легалног држања оружја. Наравно, и против илегалног оружја, за које се претпоставља да га има три пута више него легалног. А по броју легалног оружја које се налази у поседу грађана Србије налазимо се на првом месту у региону. Дакле, грађани Србије су добро наоружани и веома незадовољни како домаћи и страни окупатори воде државу.

Због тога је страни окупатор послао домаћем окупатору непробојне “хамере“, који су данас стигли. 

Ништа не препуштају случају. Уколико кампања против држања оружја не успе, потребна су возила отпорна на метке. 

>>

Да ли постоји трећи пут?

септембар 6, 2012 

Србија између тајкуна и ММФа

Kfor blokirao alternativni put i podmeće požare?

BETA/Danas

Član opštinskog veća Leposavića Bojan Jakovljević izjavio je danas da je Kfor tokom popodneva blokirao alternativni put koji preko sela Košutica i Tušiće vodi do Raške.

„Čudna je podudarnost izmedju požara kojih je u poslednjih nekoliko dana bilo desetak u opštini Leposavić i zatvaranja altrenativnih puteva„, rekao je Jakovljević agenciji Beta i dodao da je „linija na kojoj su požari izbili ista ona kojom se kreću helikopteri Kfora.

Meštani Leposavića, vatrogasci i radnici Odeljenja za elementarne nepogode pokušavaju da lokalizuju požar koja preti da ugrozi kuće u zaseoku Đurići iznad Sočanice. U atarima sela Grkaje i Crveni u istoj opštini na severu  Kosova gore velike površine šume i nisko rastinje.

Prema rečima Jakovljevića, meštani su juče videli da su vojnici iz helikoptera izbacivali takoznane „mamce“ i sumnjaju da su sa njima i izazvali požare.