DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment

Menadžment u upravljanju državom podrazumeva veštinu vođenja državnih poslova uz pomoć znanja. Krizni menadžment predstavlja pokušaj osmišljenog traženja najboljeg puta za sanaciju društvene krize uz pomoć sistemskog načina mišljenja. Karakteristike svih kriznih situacija, pa i nastale krize u Srbiji su: neočekivano nagomilavanje velikih ekonomskih i finansijskih teškoća, nespremnost i nedovoljna sposobnost srpskih vlasti da im se suprotstavi i nerazvijenost društvenih parametra Srbije.
Najveći broj preduzeća je u likvidacionoj krizi, a jeftinog novca za njihovu sanaciju nema; restrukturacija preduzeća u operativnoj krizi je potpuno obustavljena, a preduzeća u strateškoj krizi, koja su se dugo godina veštački održavala uz pomoć državnog novca, konačno će morati da budu likvidirana. Investiciona gradnja novih privrednih objekata bitno je smanjena, a sve to umanjuje privrednu i opštu efektivnost Srbije. Ovakve strukturne karakteristike privrednih i neprivrednih subjekata ne dozvoljavaju oporavak privrede; ona nije u stanju da finansira enormno veliku administraciju i sanira državna dugovanja. Danas Srbiji preti dužničko ropstvo, kolaps državnih finansija, porast nezaposlenih i do 30%, veliko siromaštvo i socijalni nemiri. Već dugo godina Srbija nije u stanju da živi od tekućih prihoda, ona opstaje preko donatorskih prihoda i kredita, a to je neodrživo. Nastala situacija zahteva da se preduzmu radikalne mere jer se krizna situacija ne može sanirati samo uz pomoć unutrašnjih privrednih i ekonomskih potencijala Srbije. Ovakvih situacija doneće mnogima gubitak posla, zaposleni će raditi za manje plate, smanjiće se realna vrednost penzija, inflacija će biti veća; cene svih proizvoda će porasti i siromaštvo građana će se povećati; ovako usmerenje pogodiće penzionere i najsiromašnije građane.
Da bi se, u aktuelnoj kriznoj situaciji, osigurao put Srbije ka progresu, neophodno je da srpske vlasti organizuje instituciju kriznog menadžmenta.Ona će im pružiti potrebna upravljačka znanja za savlađivanje krize, s tim da se velike i bolne egzistencijalne teškoće naroda nikako ne mogu izbeći. Stručnjaci institucije kriznog menadžmenta moraju da formiraju model privrednog sistema Srbije kojim će biti definisani objekti sistema koji bitno određuju privredni život Srbije. Modelom treba utvrditi osobenosti objekata sistema, međusobne odnose i uslovljenosti. Model treba da pokaže u kojoj meri mogu različite intervencije države, kroz zakonsku regulativu, fiskalnu i monetarnu politiku, preko različitih kreditnih politika i aranžmana, kroz različite programe, ostvariti neku povoljniju društvena efektivnost od sadašnje. Bitno je preko modela saznati kako će se planirane promene odraziti na život građana. Sve modelske analize treba vezati za parametarske osobenosti Srbije i za uslove koje diktira okruženje.
 Preko ovih saznanja biće jasno pod kojim uslovima i na kom nivou društvene efektivnosti može da se sanira kriza. Na osnovu ovih saznanja potrebno je izraditi strategiju upravljanja krizom, s tim da vlasti postupaju po njenim nalozima. Kako ne postoji obaveza vlasti da koristi upravljačka znanja, neizvestan je put razrešenja krize.
Uslov za primenu kriznog menadžmenta je da konačno strah natera srpske vlasti da ispolje razum i spremnost na saradnju sa naukom. Zbog dugogodišnjeg upravljanja bez korišćenja znanja nastale su teške devastacije parametara Srbije, uz katastrofalno stradanje srpskog naroda. Važno je da danas nove vlasti postanu svesni ovih činjenica, da prihvate nužnost radikalnih promena, a narod da prihvati dugo trpljenje siromaštva.
Između procesa i parametra postoji tesna povezanost jer je realizacija željenih procesa ograničena parametarskim osobenostima Srbije. Parametre Srbije karakterišu: njena malovredna prirodna bogatstva, niska obrazovanost građana i političara, neizgrađena infrastruktura, razorena privreda i neefektivna poljoprivreda, velika dugovanja države, privrede i građana, pad vrednosti dinara, visoka nezaposlenost, veliko siromaštvo građana, mala ekonomska i finansijska moć države, velika socijalna raslojenost građana, nefunkcionisanje pravne države, jako razvijeni kriminal i korupcija itd.
Važno je da srpski političari shvate značaj okruženja Srbije koga čini skup uticajnih, a moćnih državnih sistema. Oni imaju svoje interese, svoje ciljeve i svoje vrednosti, a interesi i ciljevi Srbije samo su deo ovog skupa. Oni se ne mogu nezavisno posmatrati jer su svi međusobno povezani i uslovljeni. To su igrački procesi u kojima je Srbija samo jedan igrač koji zbog svoje male moći mora neprekidno da ispoljava sposobnost adaptacije, a što podrazumeva prilagođavanje svojih interesa i ciljeva interesima i ciljevima okruženja. Osnovni uticajni igrači okoline sistema Srbije su: SAD, države EU, države bivše SFRJ (uključujući i Kosovo), MMF, Svetska banka, NATO, a delimično Rusija i Kina. Oni će braniti svoje interese svim političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima i tu istinu srpske vlasti moraju da uvažavaju bez pozivanja na svoju istoriju, na svoja „suverena prava“ i svoju čast jer ti argumenti nisu deo igre. Uspešnost razrešenja interesnih sukoba unutar Srbije i interesnih sukoba sa okruženjem odrediće budućnost Srbije. Kada se formiraju neophodna saznanja potrebno je izabrati one procese koji će Srbiju najbrže i najbezbolnije izvesti iz krize. Na vlastima je izbor puta Srbije i one će odrediti njenu budućnost.
>

Васељенска ТВ:  Реаговања на најаву Динкићеве распродаје

http://www.vaseljenska.com/drustvo/reagovanja-na-najavu-dinkiceve-rasprodaje/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

Saša Radulović: Nazovi fiskalna konsolidacija

Јелена Бркић: Привреда иза кулиса – критика антикризних мера!

Један корак напред или нова замка за додатно задуживање?

Несумњам да има тачан план

DEJAN TADIĆ: SRBIJA SVOJU EKONOMIJU MORA DA UZME U SVOJE RUKE

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

David Ellerman, intervju za Novosti Zagreb

Да ли постоји трећи пут?

Advertisements

3 Responses to DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment

  1. Varagić Nikola каже:

    JEDAN ZLI POGLED NA KRIZU U SRBIJI I ODGOVOR S. KAČAREVIĆA KOJI „DANAS“ NIJE OBJAVIO

    Autor „Danasa“ za izlazak Srbije iz krize predlaže da građani prihvate „da žive u dugotrajnom siromaštvu“.

    Pošto je u dnevnom listu „Danas“, u vikend dodatku od 21. septembra objavljen napis pod naslovom „Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri“ autora dr Ivana Ahela, urednik „Balkanmagazina“ Slavoljub Kačarević poslao je ovom listu reagovanje koje do danas pomenuti dnevnik nije objavio.

    SLAVOLJUB KAČAREVIĆ: O RAZUMU VLASTI I NARODA

    Kada bi svi politički upravljači svih zemalja u svetu zahvaćenih krizom prihvatili veštine kriznog menadžmenta – kriza bi u svim tim državama bila rešena. Tako bi se mogao razumeti stav dr Ivana Ahela u tekstu Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri, objavljenom u listu Danas od 21. septembra ove godine. Ključno pitanje za rešavanje krize je, po ovom autoru, da li političari koriste upravljačka znanja koja dolaze iz primene kriznog menadžmenta: ako koriste – onda su razumni a ako ne – onda je vlast nerazumna. Kada je o Srbiji reč, dr Ahel smatra da razumno upravljačko ponašanje nikada nije bilo svojstvo političara Srbije.

    Sve do ovde možda bi se moglo složiti sa autorom ali za dokazivanje svojih stavova on postavlja Dijagnozu – koja to nije, nego samo opisuje stanje u našoj zemlji, u crnim bojama, kakvo je najvećem broju građana već odavno poznato (dijagnoza – mišljenje, zaključak o nekom društvenom problemu i njegovim uzrocima – Veliki rečnik stranih reči i izraza, Klajn – Šipka). Po tome je dr Ahel sličan najvećem broju savremenih opisivača srpske krize koji izbegavaju da govore o uzrocima ovolikog propadanja naroda, privrede i države.

    Očekivana ili neočekivana propast

    Čitajući obrazloženja i predloge dr Ahela ostaje nejasno kako je došlo do toga da Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri. Sada kada propast (skoro) svi vidimo, a na to upozorava i sama vlast, trebalo bi da se zapitamo o uzrocima takvog stanja dok dr Ahel piše da je prva osobina krize neočekivano nagomilavanje velikih ekonomskih i finansijskih teškoća. Ne može se, međutim, prihvatiti da su ove teškoće neočekivane zato što se bar deset godina unazad javno upozoravalo da glavni pravci vladajuće politike u Srbiji vode u propast o čemu postoje brojni naučni radovi i bezbroj napisa u štampi.

    Pre bi se moglo reći da propadanje Srbije nije izazvano samo razumom ili nerazumom ovog ili onog političara već nekim dubljm uzrocima. Ako sada zanemarimo uzroke iz prošlog veka – namerno razaranje Jugoslavije, ekonomske sankcije i fizičko uništavanje Srbije bombardovanjem – podsetimo se da je od početka ovog veka na snazi u našoj zemlji politika neoliberalizma. Ova politika ustanovljena je prevratom 5. oktobra 2000. i od tada je proglašena nedodirljivom. Veličanje slobodnog tržišta, demontaža socijalne države, rasprodaja privrednih i prirodnih resursa, deregulacija, privatizacija, klečanje pred stranim investitorima i ambasadorima, rasturanje zdravstva, sudstva i obrazovnog sistema – postali su aksiomi ponašanja za svaku vlast u Srbiji. I sada, kada smo očigledno došli do ivice propasti, ne postavljaju se pitanja zašto je bilo tako, kakve je rezultate dala ta politika (neoliberalizma), kako otkloniti uzroke propadanja.

    Mirenje sa bedom i pokoravanjem

    Kada bi baš morali da samo količinom razuma merimo uzroke problema, onda bi se pre moglo reči da je čitava javnost izgubila razum ako ne postavlja pitanja o uzrocima katastrofe već prihvata (i dalje) rasprave o tome kako se gasi požar. Nije, naravno, samo o razumu reč već i o tome ko nameće teme za javne rasprave. Mediji, na primer, i dalje robuju političkim uzorima i ideologijama koje su dokazale da su neuspešne. Političke stranke toliko su sputane interesima novca, vlasti i stranim uticajima da su bespomoćne da sastave bilo kakav program koji ne odobravaju MMF ili NATO. Mreža nevladinih organizacija, stvorena novcem i idejama neoliberalnih misionara, kontroliše skoro sav ostatak društvene elite (izvan stranaka i vlasti) tako da kritičko mišljenje o uzrocima krize u Srbiji kao da ne postoji i gotovo se ne čuje u javnosti.

    Dr Ahel preporučuje da narod prihvati dugo trpljenje siromaštva i time daje novi doprinos postojećoj politici pošto do sada (javno) nije bilo ovakvih predloga. Pored toga preporučuje i da srpske vlasti moraju da uvažavaju tu istinu da je Srbija samo jedan igrač koji zbog svoje male moći mora neprekidno da ispoljava sposobnost adaptacije, a što podrazumeva prilagođavanje svojih interesa i ciljeva interesima i ciljevima okruženja. Osnovni uticajni igrači okoline sistema Srbije su: SAD, države EU, države bivše SFRJ (uključujući i Kosovo), MMF, Svetska banka, NATO, a delimično Rusija i Kina. Oni će braniti svoje interese svim političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima. Drugim rečima, prihvatiti nametanje tuđih interesa i uveriti narod da mora da trpi bedu.

    Što se mene tiče, savetovao bih suprotno: zastupanje interesa sopstvene države i podsticanje naroda da zahteva ukidanje bede, pa iako to nekome izgleda nerazumno.

    Balkanmagazin

    http://www.standard.rs/jedan-zli-pogled-na-krizu-u-srbiji-i-odgovor-s.-kacarevica-koji-danas-nije-objavio.html

  2. […] DR IVAN AHEL: Srbiji potreban krizni menadžment […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: