„DANAS“ OBJAVIO

26/09/2012 18:12

Zašto se ne raspravlja o uzrocima krize

PIŠE:  SLAVOLJUB KAČAREVIĆ

Kada bi svi politički upravljači svih zemalja u svetu zahvaćenih krizom prihvatili veštine kriznog menadžmenta – kriza bi u svim tim državama bila rešena. Tako bi se mogao razumeti stav dr Ivana Ahela u tekstu „Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri“, objavljenom u listu Danas od 21. septembra ove godine.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/zasto_se_ne_raspravlja_o_uzrocima_krize.46.html?news_id=248207

>

Узроци и предлози

септембар 27, 2012

SLAVOLJUB KAČAREVIĆ: O RAZUMU VLASTI I NARODA

CEO TEKST:

Balkanmagazin

http://www.standard.rs/jedan-zli-pogled-na-krizu-u-srbiji-i-odgovor-s.-kacarevica-koji-danas-nije-objavio.html

Advertisements

2 Responses to „DANAS“ OBJAVIO

  1. Varagić Nikola каже:

    Милош Ћупурдија

    НОВА ПРИЧА СТАРОГ АГЕНТА:
    РАТ ПО ДОГОВОРУ

    Роберт Баер (Robert Baer), бивши високи изасланик и официр ЦИА, уједно је и аутор многих дела у којима је одавао информације о ЦИА и администрацији Била Клинтона и Џорџа Буша, због чега је неколико пута привођен и хапшен. Лични пријатељ, Мит Васпурх (Mitt Waspurh) који је радио у Сенату и давао му поједине информације, убијен је из сачмаре у једном хотелу. Као високи оперативац ЦИА радио је на простору Југославије од 1991–1994, и на Блиском истоку. Роберт Баер је учествовао и у неколико документараца на Националној географији, оптужујући владу Буша да је ратовала због нафте.
    Овај мој интервју с њим обављен је уживо у Канади, где Баер у Квебеку промовише своју књигу Тајна Беле куће (The Secret of White House). У интервјуу смо разговарали и о позадини рата у Југославији.

    Када сте стигли у Југославију, где је то тачно било, и који Вам је био први задатак?

    – Стигао сам хеликоптером са још три агента. Слетели смо 12. јануара 1991. у Сарајево. Задатак нам је био да припазимо на наводне терористе српске националности, који је требало да нападну град.

    О којим терористима је реч и зашто је, наводно, требало да изврше те нападе?

    – О српским! Дати су нам фајлови да група по имену Врховна Србија планира бомбашке нападе на кључне зграде у Сарајеву, због жеље муслимана да Босну отцепе од тадашње Југославије.

    Да ли је таква група постојала и шта сте Ви, по наредби команде ЦИА, тачно радили у Сарајеву?

    – Такве групе никад није било! И нас је Централа преварила. Имали смо задатак да ширимо панику међу политичарима у Босни, пунећи им главу да ће Срби да их нападну. У почетку смо и ми прихватили ту причу, али се потом запитали: Зашто дижемо панику, кад та група очигледно не постоји?

    Како и када се завршила та операција, и да ли је имала неко име?

    – За мене се завршила након две недеље; добио сам нови задатак у Словенији. Иначе, операција је трајала још месец дана и звала се Истина – иако је била све само не то!

    Кажете да сте отишли у Словенију. Којим поводом?

    – Тамо сам добио инструкције да је Словенија спремна да прогласи независност, дате су нам паре, неколико милиона долара, тим новцем смо финансирали разне невладине организације, опозиционе странке и политичаре који су распаљивали мржњу.

    Како сте Ви гледали на ту пропаганду ЦИА, и шта су о томе мислиле ваше колеге?

    – Задатак ЦИА се не одбија, поготово када су сви нервозни и склони параноји! Многи агенти и високи чиновници ЦИА нестајали би по одбијању да се баве пропагандом против Срба у Југославији. Лично, био сам шокиран обимом лажи наше Агенције и политичара! Но, многи агенти ЦИА бавили су се тиме несвесни шта чине. Једноставно, свако обавља свој делић укупног задатка, и само онај ко је смислио целу причу – а то су политичари – зна њену позадину.

    Значи постојала је пропаганда искључиво против Срба?

    – И да и не. Пропаганда је требало да завади републике, да би се оне одвојиле од Југославије. Морали смо изабрати жртвено јагње – неког ко би био крив за рат и насиље, и одговоран за све. Србија је изабрана пошто је на неки начин представљала наследницу Југославије.

    Можете ли набројати политичаре у бившој Југославији који су били плаћени од ЦИА?

    – Да, мада је то деликатно. Но, плаћени су били Стипе Месић, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, многи саветници и чланови владе Југославије, те српски генерали, новинари, па и поједине војне формације. Једно време плаћен је био и Радован Караџић, али је престао да узима помоћ кад је схватио да ће бити жртвован и оптужен за злочине у Босни. Америчка администрација га је преварила.

    Споменули сте контролу и финансирање медија: Како се то заправо одвијало?

    – То се већ зна: поједини агенти ЦИА били су задужени за писање званичних изјава које би спикери читали на вестима. Наравно, спикери нису ништа знали, пошто би материјал добијали од свог шефа а он пак од свог, који је био наш човек. Постојао је један задатак за све, а то је да се преко телевизије шири мржња, национализам, а нарочито да се истичу разлике међу људима.

    Сребреница: сви знамо за њу. Можете ли нам рећи нешто о томе, уколико знате?

    – Да! Од 1992. био сам поново у Босни, али да бисмо обучавали војне формације те нове државе, која се управо прогласила независном. Прича о Сребреници је надувана, и много људи је нажалост изманипулисано. Број муслиманских жртава једнак је броју побијених Срба и других, али Сребреница представља политички маркетинг. Мој шеф, иначе својевремено члан америчког Сената, неколико пута је напоменуо да ће бити некакве преваре у Босни. Месец дана пред наводни геноцид у Сребреници казао ми је да ће тај град постати центар медијске пажње широм света, и дао нам инструкције да контактирамо медије. Кад сам га питао зашто, казао ми је да ћу видети. Добили смо наредбу да са новоформираном бошњачком војском ударимо по кућама и цивилима – заправо, по грађанима Сребренице. У том тренутку са друге стране ударили су и Срби. Вероватно је и њих неко платио и нахушкао!

    Ко би онда могао бити крив за геноцид у Сребреници?

    – Једноставно, жртве у Сребреници су пале због Бошњака, Срба и Американаца – то јест нас! Али, све је приписано Србима. Нажалост, многе жртве су сахрањене као муслимани, а биле су Срби, или неке друге националности. Пре неколико година је мој друг, бивши агент ЦИА – а данас запослен у ММФ – рекао да је Сребреница била производ договора америчке владе и политичара у Босни. Као град, Сребреница је жртвована јер је после тог наводно српског злочина, Америка имала повода за напад.

    Шта генерално мислите зашто се Југославија распала, зашто је Ваша влада желела то да постигне?

    – Све је јасно: они који су своједобно хушкали на рат а уједно причали о миру данас су власници компанија које експлоатишу разна рудна богатства, и слично! Једноставно, направили су од вас робове, ваши људи раде за џабе и тај производ иде у Немачку и Америку – и, они зарађују! А ви на крају још морате да откупите и увезете оно што сте сами направили – а, пошто немате новца, морате се задужити! То је читава прича са целим Балканом!

    На Косову нисте били активни као агент ЦИА, али, да ли је и ту било неког притиска од стране Америке?

    – Како да не! Косово је одузето из два разлога: прво због рудних и природних богатстава, а друго – постало је војна база НАТО! У срцу Европе је њихова највећа војна база!

    Имате ли поруку за људе из бивше Југославије?

    – Имам. Нека забораве прошлост, она је инсценирана и лажирана. Изманипулисани сте. Они су добили шта су хтели и глупо је да се ви и даље мрзите; морате показати да сте јачи и да сте схватили ко вам је све то направио! Ја се искрено извињавам! Зато већ дуго откривам тајне ЦИА и Беле куће!

    Милош Ћупурдија, рођен 1993, овако је представљен на сајту где објављује: ‘‘Иако је завршио електротехничку школу, рано је показао интересовање за новинарство. У седамнаестој години победио је на конкурсу Online BBC и потом дописима извештавао Лондон о хапшењу Ратка Младића. Затим је, углавном волонтерски, писао за неколико портала и сајтова. Интервјуисао је европског парламентарца Најџела Фериџа, и бившег високог оперативца ЦИА Роберта Баера. Досадашњи врхунац његове каријере била је суделовање, 2009, у писању сценарија за хрватски ситком Битанге и принцезе. Радио је као ghost writer (’‘туђе перо’‘, непотписани сценариста, прим. Уред. СЛ), на пет епизода. Тренутно ради као новинар-дописник и уређује један локални портал’‘.

    Напомена: Објављено на сајту Моје новине, 6. 9. 2012. Текст редиговало и наслов дало Уредништво Српског листа.

    >>

    КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

    Напис младог новинара Ћупурдије добили смо од једног пријатеља Српског листа. Сматрајући га значајним из више разлога – питање Сребренице не будући један од њих – решили смо да га објавимо и коментаришемо.
    Самом Ћупурдији немамо шта замерити: пред њим су се отворила врата, данас му је тек 19 година, енглески очигледно говори довољно да сарађује са Бибисијем, а српски ће већ уприличити, буде ли хтео (погледати првобитни текст на изворном сајту). Ни што ради за Хрвате није за осуду, пошто су му сви подаци о српско-хрватском рату 1991–1995. познати колико и мојој генерацији они из Другог светског рата – то јест рекла-казала, или из веома опширно и подробно обрађиваних писаних извора.

    Оно што забрињава, међутим, није толико његова спремност да пише о нечему што му је недовољно познато (из ма како ‘‘објективних’‘ разлога) колико политика данашњих медијских кућа да се за обраду озбиљних тема служе почетницима. То смо запазили већ почетком ратова у Југославији, када су сви старији и искусни страни дописници замењени веома младим и надобудним момцима и девојкама који су се такмичили ко ће полетније преносити – ако треба и креирати – лажи о ‘‘ситуацији на терену’‘ и њеним, наводним, узроцима.

    Није, стога, чудо што се ‘‘бивши’‘ агент ЦИА, Роберт Баер послужио приликом да нам кроз један кратак и осмишљен интервју пласира нешто истине коју одавно знамо, уз дезинформације које тек треба да прихватимо.

    Јер, колико ми је познато, бивших агената нема, будући да се најчешће ради о врсти личности више него о занимању. Нарочито их нема на слободи и у животу, проговоре ли о нечему њиховим послодавцима неприличном, камоли штетном и опасном. Праве ‘‘узбуњиваче’‘ (’‘whistle blowers‘’) ваља зато тражити не по медијима или YouTube-у већ по гробљима, уколико им се место укопа уопште зна. Немојмо се стога чудити Баеровом изједначивању Караџићевог, могућег, примања помоћи од Американаца с његовом, наводном, потплаћеношћу. Једно је политичка ‘‘игра’‘ а друго примање новца, или одређених услуга, за јасно дефинисане политичке или обавештајне задатке.

    Да је, наиме, Радован Караџић учинио велику штету Српском народу многим својим потезима – а још више нечињењем – треба да нам је одавно јасно и зато је, као Слободану Милошевићу и готово свима које смо послали у Хаг, ваљало да му суди Српски народ за велеиздају а не странци, за наводне ‘‘ратне злочине’‘.

    Питање је заправо да ли је ико од Баера именованих из бивших ‘‘братских република’‘ ишта чинио зато што су га САД плаћале, или би то иначе радио, из убеђења потврђеног вишегодишњом преданошћу при обављању издаје заједничке државе. Што је то евентуално ‘‘заслађено’‘ и новцем, буквално је ‘‘шлаг на торту’‘. Јер, колико ми је познато, још средином 1975, обавештајни и државни врх СФРЈ знао је за планове Запада који су се остварили 1990-их – и који ће се, како наши душмани мисле, и даље остваривати. Имајући у виду карактерни профил наших властодржаца, ‘‘безбедњака’‘ и ‘‘елите’‘, могуће је да су многи од њих прихватили ту ‘‘неминовност’‘ и окористили се њоме, без обзира шта се дешавало нама ‘‘пучини’‘, ‘‘непосвећенима’‘. (Не тако давно, кружи прича, њујоршка полиција саветовала је жртвама силовања да се опусте и макар уживају, ако виде да им нема помоћи.)

    Занимљива је и тврдња да су Американци формирали Армију БиХ (као и да су њихови пензионисани генерали, уортачени у ‘‘цивилну’‘ фирму MPRI /Military Professional Resources Inc./ били кључни у извођењу ‘’Олује‘’ на Републику Српску Крајину). Колико се наиме да видети, тешко да има неуспешније империјалне војске у историји од америчке. Није добила ниједан рат осим против сићушне Гренаде, а њихови оклопници опремљени за све могуће ратне неприлике осим погибије – која их стално изненађује, будући резервисана за слабо наоружане, убоге, домородне непријатеље – показали су се недорасли сваком отвореном, ‘‘један-на-један’‘ сукобу са људима решеним да изгину пре него се осрамоте.

    Да је, стога, таква ‘‘прича’‘ потребна Баеру, разумљиво је али је, рецимо мени, остало необјашњиво обучавање и наших специјалаца по узору на америчке – мимо све српске хајдучке, четничке и комитске традиције и знања. Чак су и ‘‘бошњаке’‘ и Хрвате предводили официри ЈНА или француски легионари из бивше СФРЈ, а њихову војску чинили војници и резервисти те исте ЈНА, служећи се углавном југословенским оружјем.

    Коначно – пре свега добробити младих људи попут Ћупурдије ради – ваља се замислити над Баеровим саветом да занемаримо прошлост – наши сукоби будући, наводно, само мешетарење што страних што домаћих политичара. Схватљиво ми је наиме убеђење једног Американца да је могуће ‘‘правити’‘ ‘‘нације’‘ од покланих и њихових кољача (’‘nation building‘’), то будући повест целога Запада – али не Срба и других народа насталих проширивањем рода више но завојевањем и асимилацијом. ‘‘Југосфера’‘ може такође изгледати пожељна и остварива обавештајцу из земље где се и приликом убистава жртви може казати ‘’don’t take it personal‘’ (’‘не схватај ово лично’‘) али, на овоме тлу, она води самоуништењу бар Срба.

    На ‘‘овим просторима’‘ нема наиме, нити сме, бити заборава а – у случајевима геноцида – ни праштања. У нашим горштачким крајевима било је, истина, обреда помирења као када би крвник морао на коленима, са убилачким оружјем око врата, три пута обићи око жртвине куће, а опроштај утврдити још крвном везом (браком), кумством или побратимством. Но за геноцид опроштаја није било, што показује и турски и западњачки и арнаутски случај – ти геноциди над нама не будући ни заборављени ни опроштени нама, жртвама. Јер, психологија крвника – поготову данашњих – захтева уклањање оштећених зарад plausible denial (прихватљивог порицања) злочина.

    С нашим душманима можемо стога живети у сношљивим односима једино ако изравнамо рачуне.
    У случају Хрвата, то значи одузети им српску Барању, Славонију, Банију, Кордун, Лику и Далмацију. ‘‘Стање на терену’‘ остварено њиховим помором, прогоном и католичењем Срба не смемо никада прихватити, ма колико нам удаљен изгледао повратак у изгубљени завичај. Слично морамо поступити и према Шиптарима, а према Немцима и Ватикану тежити историјској верификацији. Другим речима, морамо их сматрати осведоченим непријатељима будућих најмање стотинак година, док нас не убеде да их је напустила манија Drang nach Osten.

    Јер, мимо приче Баера и сличних – па носили они и наша имена и презимена – нас су клали, секли и пекли, маљевима убијали, стрељали, очи нам и органе вадили не Американци и Баерове колеге већ наши суседи, чак и рођаци.

    Подстрекача је наиме увек, а злочина много мање, пошто се Људи не препуштају демонима нити звери у себи. Повест односа према нама наших некадашњих, декларисаних али никад искрених сународника јесте нажалост недвосмислена, и морамо је преносити с колена на колено, да се нам се не понављају 1914, 1941, 1991. или 1999.

    КОМЕНТАР АНЕ СЕЛИЋ:

    ПОЗОРИШТЕ СЕНКИ

    У бројним одредницама на интернету улога Роберта Баера у Југославији, то јест у рату којим је морала да распадне, готово да се не помиње. То ће – као и прескакање Балкана у готово сваком списку злочина које светски чувени антиглобалисти стављају на душу Америци и Западу у последње двадесет и две године – још неко време остати правило. Они малобројни који упорно, уз огромне напоре, трагају за разлозима овог прећуткивања – сматрајући да људски живот, упркос свему, ипак има неки план, смисао и сврху – могу само баратати ‘‘разумски’‘ оповргљивом претпоставком да се стратегија успешно примењена другде, те срачуната на даљу употребу, никада не открива.

    Но Баеров случај свакако нема стратешке размере; он је само тактичка вежба подметнута за ширу стратегију, коцкица у мозаику која се може ставити на једно или друго место, чак и сасвим заменити или избацити, зависно од циља који треба постићи. Са згодном ‘‘легендом’‘ покајника, каквих је на интернету тушта и тма, сада открива како је радила његова бивша фирма, случајно најмоћнија тајна служба на свету, дајући интервјуе и слободно промовишући своје књиге о Фирминим и државним тајнама. У интервјуу за портал Вајс (Vice), на пример – који својим инсајдерским шармом неодољиво подсећа на ТВ разговоре Миломира Марића и Дејана Лучића – објашњава како се пријавио за рад у ЦИА: попунио је формулар, и потом, при интервјуу, одабрао да буде оперативац а не аналитичар, јер није имао ни магистратуру ни докторат. Прича и како су га из Фирме притисли јер је имао другачији концепт од државног за свргавање Садама Хусеина. У бројним интервјуима прича о свему и свачему – Ирану, Афганистану, брачном животу са колегиницом из Фирме, а за нашу публику има чак и поруку мира и извињења.

    Списак оног што је објавио је подужи: ту је пет књига, низ чланака, аутор је неколико документарних филмова, а и филм Сиријана снимљен је по његовој првој књизи. На том списку, међутим, нема књиге која се помиње у овом интервјуу, иако је списак ажуриран пре десетак дана.
    Та недостајућа књига подсећа на један сличан случај: књигу Позориште сенки британског новинара Тима Маршала, о којој смо још 2003. писали у првом броју Српског листа под називом Тендер за револуцију. Тај цинични приказ обарања Милошевићеве власти, и рата против Срба који му је претходио, објавио је Самиздат Б92 – издавачка кућа истоимене новинске испоставе – уз велику промоцију у Београду, пре готово десет година.

    Маршалов списатељски опус се у међувремену није увећао. Његов Shadowplay – у домаћем преводу Игра сенки – премијерно представљен у Београду и на српском, ни до данас није издат на енглеском, иако се макета књиге са енглеским насловом може наћи на интернету.

    Да ми нисмо једини наивци сведочи и апел једног Британца на неком форуму: он и његова девојка веома цене овог аутора и желе да прочитају његову једину књигу те моле за помоћ у њеном проналажењу. Али књиге нема нигде – ни у књижарама, ни у библиотекама ни на интернету. Нема је чак ни у Маршаловој биографији на Википедији. Иако биографија није ажурирана већ годину дана, у претходних девет било је довољно простора да се тај битни детаљ из његових професионалних успеха укључи у остале – међу које спада и рад у војсци пре преласка на новинарске задатке по страним, геостратешки важним земљама.

    Али, иако је нема, ипак је има – у његовом званичном животопису на сајту блогера Скај Њуза, фирме за коју Маршал већ 25 година номинално ради, где је Позориште сенки унапређено не само у постојећи већ и награђивани бестселер.

    Колико је опсена у оволикој понуди ‘‘истина’‘ тешко је стога проценити. Но важно је процењивати. Маршал нам се из своје добро редиговане животне приче отворено руга. Не само нама, већ и Ирачанима, Авганистанцима и свима осталима које су његови послодавци дисциплиновали и даље дисциплинују подлостима и бомбама.

    И Баер је на истој страни, иако на другом задатку. Неће га коштати ништа ни да једног дана напише сценарио за филм о Сребреници, у којој ће се наћи и више од ‘‘истине’‘ коју тренутно нуди. Наводно више пута хапшен и привођен због своје делатности, Баер је 1998, годину дана пошто је напустио ЦИА, од Фирме добио одликовање за успешан обавештајни рад.

    Позориште сенки су, према упознатима, у Европу донели путници са Истока, где је његова традиција била врло јака. У Западној Европи није се одвише примило али, када се користи, између јаког светла и белог платна на коме се пројектују сенке не користе се лутке већ живи глумци. У

    Србији такво позориште није постојало, али се ради на пројектима његовог увођења – јер је, по стручњацима, корисно за образовање предшколске деце.
    За сада, планиране су само лутке.

    http://www.srpskilist.net/gledista/nova-prica-starog-agenta-rat-po-dogovoru

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: