Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

 

Мислио сам да ове године не размишљам о паради и протестима против параде, нисам много пратио дешавања, желео сам да наставим са размишљањима о томе како да се привреда покрене, али ме је полемика између пријатеља коју сам јуче добио приморала да се укључим.

Не знам мотиве саме ауторке спорне изложбе, али контекст изложбе, време и људи који је промовишу, који су све то и политизовали, за циљ имају омаложавање и вређање сваког ко верује у Бога и Христа, ко се изјашњава као Србин православац и ко то заиста јесте. Поред тога, очигледне су задње намере. Мислим да су се сами хомосексуалци и лобисти који се баве правима сексуалним мањинама више пута доказали као “хејтери“ – као они који мрзе Бога, Христа, хришћане, Србе православце. Наравно, нису сви “хејтери“, не показују сви мржњу, али међу  хомосексуалцима и лобистима за права сексуалних мањина скоро нико не осуђује мржњу и агресију својих сабораца исказану према верницима, док са друге стране осуђују мржњу оних који се представљају као верници према сексуалним мањинама. Прави верници не мрзе, не позивају на насиље, не користе насиље. Међу противницима параде има оних који осуђују насиље, који не подржавају екстремисте и хулигане.

Пратећи са стране, по мало, сва дешавања око изложбе и параде, имам пар питања:

 

1. Да ли се само верници противе одражавању параде која се организује на овакав начин? Да ли само верници мисле да хомосексуализам и није баш природно и здраво стање? Тачно је да се већина Срба на попису изјасни као припадник православне вере, али колико је заиста верника и колико иде у цркве, колико њих критикује свештенике и епископе? Изложба је увредљива за вернике, против параде нису само верници, и не само верници СПЦ. Зашто се онда геј-лобисти баве само верницима, СПЦ и Христом? Зашто изложбу организује кћерка генерала комунистичке Југославије који је прогонио СПЦ и њено свештенство? Како она може учити хришћане шта је хришћанство и ко је Христ?

 

2. Где је граница вређања? Сви помињу уметничку слободу, али под видом уметничке слободе колико се може ићи у вређање и ругање? И то са намером – не кроз критику са добрим намерама, већ, кроз “уметност“ са лошим намерама – без поштовања оног који се критикује, са жељом да се он уништи, нестане? Црка не осуђује грешника, већ грех. Ево пар реченица из текста са сајта (и новине) српске патријаршије “Православље“:

“Ko je, pak, prvi ispovedio Hrista kao Mesiju? Hristos je prvi put o Svom mesijanstvu otvoreno obznanio jednoj ženi, i to ne običnoj ženi, nego Samarjanki – grešnici koja je u prošlosti imala petoricu muževa i koja je u to vreme živela sa čovekom koji nije bio njen muž (v. Jn 4; 18). „Pred zlonamernim Jevrejima Isus Hristos nije tako otvoreno govorio o Sebi, kao što je govorio pred ovom nezlobivom ženom“, rekao je Grigorije Djačenko u svojoj besedi na Nedelju o Samarjanki. Samarjanka se, međutim, ove velike milosti nije udostojila samo zbog svoje nezlobivosti, nego i zbog njene ogromne žudnje za istinom i ljubavi prema razmišljanju o veri. Isus joj je o Sebi rekao da je On Hristos i zato „što je ova žena bila dobronamernija od Judejaca“, objašnjava sv. Jovan Zlatousti. „Sve što je ova žena govorila, govorila je od čistoga srca i sa iskrenim namerama… i u svemu ostalom vidi se vera i usrdnost ove žene“ (iz „Beseda na Jevanđelje sv. Jovana Bogoslova“). Hristovo otkrivanje jednoj od žena, za koje su Judejci govorili da je „bolje spaliti reči Zakona, nego ih poveriti ženi“, na najbolji mogući način ilustruje Spasiteljeve reči: Ja nisma došao da zovem pravednike, no grešnike na pokajanje (Mt 9; 13).“

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1034/tekst/likovi-zena-u-jevandjelju/print/lat

 

3. Да ли су отпадници и они хулигани који би тукли хомосексуалце на паради? Замислите слику Христа са отпадницима као што су навијачи Рада који подржавају нацизам? На слици Христ са обријаном главом. Ако је неко неонациста па чак и ако сам за себе каже да је православац, да ли је он заиста православац док пропагира нацизам? Не разумем зашто је била потребна оваква провокација са том изложбом ако је циљ параде да већина верника поштује припаднике сексуалне мањине? Уметничка слобода је и да се Христ прикаже са Хитлером, и са Стаљином, и са Клинтоном. Али, ако правите у току митинга неонациста у Тел Авиву изложбу са сликама на којима је Христ са нацистима, ако правите у току митинга неокомуниста у Прагу изложбу са сликама на којима је Христ са комунистима који су гушили “Прашко пролеће“, ако правите у току митинга пронатоваца и евроунијата у Београду изложбу са сликама на којима је Христ са политичарима и генералима НАТО алијансе из 1999. године – да ли је то слобода, или провокација, ко је отпадник а ко екстремиста, ко је мањина и са колико “људских права“, како би реаговали на такву изложбу људи који су против и да ли би се одржао такав митинг (парада)? Параду и изложбу у Београду организују они који желе уништење хришћанства и СПЦ. Параду и изложбу организују они који не могу да прихвате другачијег од себе. Параду организују они који већ деценијама прогоне СПЦ и исмевају вернике. Параду организују они који промовишу вредности и начин живота који већина грађана не прихвата и не жели. То је као да у Мисисипију или Тенесију параду организује Кју Клукс Клан а да на челу поворке носе велику слику на којој је Мартин Лутер Кинг са белом капуљачом. Признаћете, то би могла да буде заиста добра и провокативна слика. Али, шта је циљ сликања таквог дела? Да ли можемо насликати губаве и ружне хомосексуалце који са лицима на којим се оцртава презир према самима себи покајнички прилазе Христу и траже опрост за своје грешне душе? То би могла бити врхунска уметност, лепо насликано, али шта је ефекат тих слика? Да ли ће такве слике приближити хомосексуалце Христу? Па још ако изложбу таквих слика организују они који би да истребе или “излече“ све хомосексулце. Тако и слика на којој је Христ, који не личи на Христа већ на хомосексуалца, са припадницима ЛГБТ заједнице, где је Христ “њихов“ и “један од њих“, има исти ефекат. Колико верника који су против насиља треба да каже “да, вређа ме та изложба“ да би аутори изложбе то уважили?

 

4. Да ли су они, који су за насиље, под котролом комуниста (националсоцијалиста) који су поставили председника СПСа на чело полиције и који преко Уставног суда обарају пресуде о равногорцима? Шта ако неки тајкуни и удбаши и стране службе финансирају, или посредно утичу, и на оне који организују параду и на оне који су против и који би дошли да физички нападају? Да ли постоје било какви докази да би припадници Двери и прави верници СПЦ дошли да бију хомосексуалце? Дверима не одговара повезивање са екстремистима јер граде имиџ породичних људи. Зато што јесу породични људи. Не одговара ни СПЦ, без обзира што има свакавих свештеника и епископа, сигурно је да патријарх и већина владика не би дозволили насиље и да нису дали благослов за насиље. Шта ако би на параду дошли да нападају полицију и учеснике само артемијевци (и њима слични) који су избачени или су пред потпуним избацивањем из СПЦ? Да ли сви верници слушају савете Синода? Да ли је парада отказана због могућег насиља или зато што је ненасилни притисак био јачи и ефикаснији? Да ли је ненасилни протест био јачи од пасивне агресије? Да парада није отказана због ненасилног притиска, да је дошло до насиља, ко би био одговоран? Ко стоји иза организатора параде и ко стоји иза оних који би нападали учеснике параде?

 

5. Још једном се показало да ће већина припадника самозваног “патриотског“ дела Србије активно да се укључи у полемике и протесте везане за одржавање параде али да покажу активност приликом полемика и доношења закона везаних за порезе или културу – нема шансе. Не може нико да их натера да напишу добар закон за оснивање Развојне банке. Да се као потрошачи удруже против монополиста, или као радници против лоших услова рада и малих плата, или као предузетници против неефикасне и корумпиране државне администрације – нема шансе. Увек су спремни да “бију педере“ али никада да покрену акцију чишћења прљавих река. И томе слично, и тако даље. Исто важи и за СПЦ. Конкретних и корисних иницијатива које би на боље мењале српско друштво и јачале државу нема. Само се зна шта се неће. Ако се и зна шта се хоће, онда се нико не бави како до тога да се дође. Износе се само жеље – општа места. Такође, међу противницима параде који се боре против корупције и криминала има и таквих који појединцима гледају кроз прсте када је у питању криминал ако су против параде (пример градоначелници Београда и Јагодине). Можда чак и узимају неки новац од њих “за своју борбу“. Није спроведена добра рестутуција, нема супституције, укидају се пресуде да су равногорци били ослободилачка војска, а СПЦ награђује министра полиције и директора Србијагаса. Сви су они добротвори али и осумњичени за криминал и корупцију. У сваком случају, од њих имамо више штете него користи (и знам да се многе “патриоте“ и многи “православци“ неће сложити са овим мишљењем). Ни ове године се СПЦ и они који се против параде боре ненасилним путем нису јасно оградили од оних који су спремни да се физички обрачунају са учесницима параде а иза тих који користе насиље стоје људи повезани са криминалним активностима, пропагирањем турбо-фолка и продуцирањем ријалитија, дакле свега што је уперено против хришћанских и породичних вредности. Нису оставили утисак да би спречили насилан протест против учесника параде. У СПЦ не показују више воље да делују према онима који су против параде и који исказују мржњу према хомосексуалцима, који прете насиљем. Слабо се ради на томе да се науче да поштују другачијег, да се санкционишу они који користе насиље и када није време параде. Не подстичу се државне институције да истражују случајеве физичких напада на припаднике сексуалних мањина и хапшења насилника, да се поштују људска права и другачијих, итд. Уколико не желите да хомосекусалци одлазе у школе да уче децу да их прихвате као и све друге људе, онда организујте сопствене предаваче и напишите програме кроз које ћете децу учити да према хомосекусалцима (уопште, другачијим од себе) буду толерантни и да их поштују. Посећујте полицијске станице и правосудне институције и учите људе да поштују мањинске заједнице и људска права. Осудите оне који се у име Христа нехришћански понашају према другим људима. Када престане прогон припадника сексуалних мањина нестаће потреба за одржавањем параде.

 

6. Пре пар дана се појавио спот нове београдске групе за песму “Милион миља далеко“. У споту су сви актери, осим тројице музичара из тог бенда, са маскама мајмуна. Тако видимо љубитеље турбо-фолка, свештеника, људе који носе златне крстеве, људе који су разапети на крстеве – са лицима мајмуна. “Милиона миља далеко“ од православне и турно-фолк Србије. Само, колико православље и турбо-фолк имају везе и колико прави верници слушају турбо-фолк? Та музика, као и тај систем вредности, производ је комуниста и неокомуниста, па тако данас сви комунсти на највишим положајима у СПСу и ДСу редовно певају са турбо-фолк певачицама, некима имају девојке које су “естрадне звезде“. Истина, има и таквих квазидесничара. Какве везе имају спот и изложба и зашто се и спот и изложба појављују током недеље када је планирана парада поноса која носи назив хришћанског празника светитељки Вере, Наде и Љубави? Да је циљ оних из организације параде који су бирали датум и назив стварање услова за суживот са верницима СПЦ да ли би онда отворили изложбу која вређа осећања тих верника? Да ли је Србија држава у којој је хришћанска црква више од 50 година прогоњена, у којој се верници исмејавају и маргинализују као ретроградни људи? Какво је стање људских права било у време комунистичке Југославије? Зашто у споту нема мајмуна са партизанском петокраком на челу или око врата коме у крилу седи курва или народна певачица док броји девизе које је украо током приватизације или национализације? Када се све то узме у обзир, изложба је увредљива а парада је врста пасивне агресије. Да напоменем – нисам за забрану спота.

 

7. Ако је већина хетеросексуалаца против идеологије хомосексуализма, дакле, против организовања параде на овај начин, са таквим мотивима, и ако међу хетеросексуалцима који су већина и који су против параде нису сви верници СПЦ – да ли је одржавање параде кршење закона јер је у супротности са моралом демократског друштва, дакле вређа јавни морал заједнице? Са друге стране, ако нема јасне осуде и санкционисања сваког облика хулиганства од стране “патриота“ и “верника“, ако хетеросексулана већина не осуђује људе који прогоне припаднике сексуалних мањина – и када није време за одржавање параде – само зато што су то што јесу, ако нико не ради са младима и “одбаченим“ хулиганима и навијачима и не решава њихове проблеме у животу и проблеме у васпитању и образовању – да ли је позивање на јавни морал, на морал демократског друштва заправо ограничавање слободе мишљења и изражавања и права на јавни протест “одбачених“ припадника сексуалне мањине који се заиста прогоне и према којима се на нехришћански начин људи односе? Према неким истраживањима, половина хетеросексуалаца нема ништа против хомосексуалаца, али је две трећине против одржавања параде. Дакле, половина хетеросексуалаца има нешто против хомосексуалаца (рецимо не би волели да им буде колега, што је било питање из тог истраживања колико се сећам) и када није актуелно питање одржавања параде. Организатори параде и изложбе својим начином рада и промоције показују да тај хетеросексуални део који има нешто против хомосексуалаца није једини кривац што има такве ставове. Но, и поред тога како и ко организује параду нико нема права да користи насиље, на сваки начин се мора спречити физички обрачун са учесницима параде (нису сви учесници параде људи са задњим намерама, једноставно – ту су и људи који заиста желе да се поштују људска права ЛГБТ заједнице јер се многи од њих прогоне и физички малтертирају). Улица није место за обрачун, то су државне институције, изборна места, итд. Када се освоји власт, парада се забрани јер је непотребна, зато што државне институције које су забраниле параду заиста штите људска права свих грађана, и тако штите и јавни морал.   

 

Закључак

 

Исток се не демократизује, Запад се тоталитаризује. Због тога, ми, овде у Србији, морамо да будемо мудри и опрезни. Питање права хомосексуалаца и одржавање параде поноса треба разумно решити. У Србији не треба да се шири идеологија хомосексуализма али борба против оних који у овом тренутку ненасилним методама намећу своја уверења осталима не треба да се води насилним путем нити се смеју угрозити људска права хомосексуалаца. Најважније, у тај спор никако не увлачити децу. Мој став је да хомосексуални парови не усвајају или одгајају децу. Деца се у школама не смеју образовати тако да буду подстакнута на било који начин да буду хомосексуалци (“да пробају све и истражују себе“ јер је то “нормално“ или да им се читају бајке о два заљубљена принца). Децу треба учити да буду толерантни према другачијима од себе[1]. Питање људских права хомосексуалаца и ширења идеологије хомосексуализма (одбране породичних вредности) много је озбиљније него што се то на први поглед чини и како многи покушавају да представе. Питање даљег развоја човека, друштва и државе у 21. веку је озбиљно и сложено питање. Знам да су права хомосексуалаца у Србији угрожена, посебно ван Београда, али исто тако знам да већини хомосексуалаца права нису угрожена и да многи лепо живе у Београду. Посебно они који живе и раде унутар круга двојке. Свако може да налети на неког лудака на улици, али генерално, већина људи таквог сексуалног опредељења живи слободно у Београду[2]. Међу хомосексуалцима има оних који су против уласка Србије у ЕУ и Нато. Неки су против одржавања параде. Да не постоје екстремисти који би да “излече болест хомосексуализма“ многи не би тражили параду. Када не би постојали поменути екстремисти свима било јасно ко тачно стоји иза организације параде и због којих разлога. У том случају разлог за забрану одржавања параде (која се претвара у фестивал задовољних а не протест угрожених) не би био страх од насиља и рушења Београда, већ кршење Устава и закона. Дакле, и они који промовишу идеологију хомосексуализма па од параде уместо протеста угрожених праве фестивал задовољних и промовишу културу разврата (попут парада у Берлину и Сан Франциску) и они који бране одржавање јавног протеста хомосексуалаца којима су заиста угрожена људска права и желе насилним путем да их спрече (и од Београда праве Ријад и Техеран) да одрже протест – крше законе и Устав. Да ли Београд може изгледати другачије, да не личи ни на Сан Франциско ни на Ријад? Међу хомосексуалцима и међу онима који бране породичне вредности постоје разумни и толерантни људи, као што постоје неразумни и екстремни људи. Надам се да ће у будућности и на једној и на другој страни превладати разумни и толерантни људи и да ће Србија успешно решити та питања. Успостављањем владавине права екстремисти или провокатори са обе стране упућују се на своје место.

 

Неопходно је да одбранимо традиционалне породичне вредности, да омогућимо услове за рађање више деце у срећним и успешним браковима. Исто тако, неопходно је обезбедити да се сви људи у Србији осећају слободно, да се људска права свих људи поштују без обзира на њихова сексуална, верска или етничка уверења/порекла.

 

 

 

 


[1] Залажем се обнову или чување породичних вредности, демократизацију друштва и економско јачање државе, рехристијанизацију, што би довело до тога да и без забране абортуса у Србији имамо десет пута мање абортуса годишње, више бракова и мање развода, више породица са више деце. У таквој Србији ни хомосексуалци неће бити угрожени, неће вређати вернике. Због чега би то радили?

[2] У мањим местима, где доминира паланачка свест, угрожени су сви који су другачији.

37 Responses to Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

  1. Varagić Nikola каже:

    Rektor Cetinjske bogoslovije ne slaže se sa ocenom patrijarha Irineja

    Rektor Cetinjske bogoslovije Mitropolije crnogorsko-primorske Gojko Perović kazao je danas da ima razumevanje, ali se ne slaže sa izjavama srpskog patrijarha Irineja u kojima osporava nacionalni identitet Crnogoraca.

    Patrijarh Irinej je prethodno kazao da Crna Gora ide svojim putem, a da će se videti gde će otići Crnogorci, odnosno da li će postati Italijani, Vatikanci, a možda i Albanci.

    „Njegova svetost, patrijarh srpski Irinej dao je izjavu sa kojom se ne bi saglasio dobar deo sveštenika i vernika Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Mitropolije crnogorsko-primorske, ali to neka bude razlog daljeg napora svih nas da se po pitanju jevanđeljske misije u Crnoj Gori više trudimo da razumemo ljude koji ovde žive, njihova nacionalna osećanja, pa čak i politička uverenja“, rekao je Perović radiju Slobodna Evropa.

    On je naveo da u SPC, kao i u staroj crnogorskoj familiji, najstariji, najomiljeniji i prvi po časti nekad kaže neku reč sa kojom se mlađi ukućani ne slažu, oko koje se nije konsultovao sa drugima.

    Perović je dodao da, međutim, ima razumevanje za izjave patrijarha Irineja o Srbima i Crnogorcima kao jednom narodu, dodajući da nije lako tumačiti sve specifičnosti današnjeg crnogorskog društva.

    „Patrijarh Irinej više je u saglasju sa stavovima kralja Nikole i dinastije Petrovića i vremenom od pre 100 godina nego sa savremenim Crnogorcima. Kako je kralj Nikola sve Crnogorce u njegovo doba doživljavao kao Srbe u nacionalnom smislu, a Crnu Goru kao srpsku kraljevinu, tako i patrijarh srpski ne može da razume da u današnjoj Crnoj Gori postoji više nacionalnih i političkih i ideoloških profila“, kazao je Perović.

    „Ali, to je specifičnost crnogorskog društva i nije ni malo lako, a možda nije ni potrebno, da se kroz propoved jevanđelja tumači crnogorska istorija“, dodao je on.

    http://www.pressonline.rs/svet/balkan/rektor-cetinjske-bogoslovije-ne-slaze-se-sa-ocenom-patrijarha-irineja

  2. Varagić Nikola каже:

    Karađorđevići će još dugo čekati imovinu

    Porodica Karađorđević će još dugo čekati na povraćaj oduzete imovine, jer je Ustavni sud Srbije odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti zakona, kojim se uređuje ukidanje ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine kraljevskoj porodici.

    Pomenuti zakon je donet još 2001, dok je ukaz o oduzimanju državljanstva i imovine usvojen 1. avgusta 1947.

    Prema odluci najvišeg suda u Srbiji uslovi za povraćaj konfiskovane imovine moraće da budu uređeni posebnim zakonom. Međutim, taj zakon još nije ni u pripremi.

    http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/karadjordjevici_ce_jos_dugo_cekati_imovinu.55.html?news_id=248803

  3. Varagić Nikola каже:

    Umesto gej šetnje „Parada između četiri zida“

    U Beogradu će danas biti održana „Parada između četiri zida“ umesto šetnje koju je policija zabranila iz bezbednosnih razloga. Kako je najavljeno, „Parada između četiri zida“ počeće u 10 sati u beogradskom Medija centru, a očekuje se podrška i prisustvo brojnih poznatih ličnosti.

    Organizatori Prajda najavili su da će se zbog odluke policije da zabrani šetnju obratiti Ustavnom sudu. Član Organizacionog odbora Goran Miletić poručio je ranije da „Parada nije cirkus koji će nestati“ iz grada i istakao da će predstavnici LGBT populacije „biti i ostati tu i narednih godina“.

  4. Varagić Nikola каже:

    26. 08. 2012. | Vestionline

    Anticrkvena histerija u Rusiji: Lome krsteve

    Dva pravoslavna krsta su srušena i isečena u različitim krajevima Rusije, a pretpostavlja se da je trend započeo pošto što su aktivistkinje Femena u Kijevu motornom testerom razrušile jedan krst u znak protesta protiv presude članicama benda „Pusi rajot“.

  5. Varagić Nikola каже:

    Švedska nevladina organizacija Sivil rajts difenders (branioci ljudskih prava)napravila je test na svom internet sajtu, koji je vezan za otkazivanje gej parade u Beogradu.

    Nije poznato da li ovu grupu čine provereni srbomrsci, ali ova NVO, fašističkim metodama, vređa Srbiju!

    Oni na internetu postavljaju pitanje „Kako se osećate zbog otkazivanja gej parade, od strane srpske policije“.

    Dva ponuđena odgovora su potpuno besmislena, a samo onaj koji njima odgovara donosi kvalifikaciju „Vi ste human čovek“…

    Slična anketa odnosi se na Kosovo, urađena naravno, u antisrpskom tonu!

    Srpska zajednica iz Švedske odmah je protestovala i navela da je reč o NVO, koja konstantno krši prava Srba i predstavlja nas kao „divljake“!
    – Ovo je samo još jedan ispad ove NVO – saopštile su srpske organizacije.

    Podsetimo, nedavno je lokalni političar, koji se bavi i novinarstvom, Gert Filking rekao „da svi Srbi podržavaju ratne zločine i da su retardirani“!

  6. Varagić Nikola каже:

    Koga treba da ubiju?

    Ištvan Kaić

    http://pescanik.net/2012/10/koga-treba-da-ubiju/

    Poštovani organizatori,

    Vaši napori da održite Paradu ponosa već drugu godinu zaredom nisu urodili plodom. Smatram, za razliku od većine, da za to nije kriva samo država nego i vaš prilaz organizovanju i osmišljavanju događaja kakav je Prajd. Pošto apelujete na sveopštu toleranciju, nadam se da ćete imati malo strpljenja da iščitate i poruku koju ovom prilikom, na dan kada je trebalo da prošetamo svi zajedno, dok se vi „ponosno“ povlačite u homofobičnu idilu od četiri zida, želim da vam prenesem.

    Razlog vašeg neuspeha i bezmalo vašeg poraza leži u tome što niste potpuno razumeli šta se to desilo 10. oktobra 2010. godine kada je Prajd po prvi put „uspeo“. Vi zapravo uporno odbijate da razumete pod kojim je on uslovima „uspeo“, šta to treba da kaže vama i da li na bilo koji način to utiče na pitanje kako bi trebalo da organizujete neku sledeću Paradu. Da, mislim na svo ono policijsko obezbeđenje, na nerede, na izolaciju, na našu izrazitu ali isto toliko glupu i obesmišljenu radost i veselje nakon šetanja. Možda nam tada ništa od toga nije bilo bezazleno, ali danas se čini da jeste i to zahvaljujući vašim neuspesima da već dve godine uzastopce održite Prajd.

    Zato smo sada svedoci sa kakvom se lakoćom, bez imalo napora i mnogo truda Prajd zabranjuje i polako ukida, ali i koliko lako vi postajete izigrani i padate u ulogu marioneta koje su tu samo da svake godine ponavljaju svoju nemoć i za sve okrivljuju državu. Glavni zaključak koji je trebalo da izvučete nakon održanog Prajda je taj da on nikada ne bi bio dozvoljen da se zaista znalo kakve će razmere nasilja i vandalizma taj događaj poprimiti. Prajd koji je održan mnogo više vam je, ispostaviće se, odmogao nego doneo dobrog. Danas vam se sve obija o glavu zbog tog događaja i svaka od zabrana bilo ove ili prošle godine u referenci je sa tim događajem. Vlast se koristi osvedočenim nasiljem huligana, a pošto se vaše aktivnosti svake godine svode samo na to da apelujete da vam se dozvoli jedan te isti skup i ni na šta drugo, utoliko se stvari lakše dovode u vezu sa već viđenim. Ako se nešto jednom desilo, nema razloga da se pod istim uslovima i ne ponovi.

    Hoću da kažem da vi u jednom bizarnom smislu pomažete vlasti da protiv vas donese takvu odluku. Ni u jednom trenutku vi ništa niste učinili u protekle dve godine da joj otežate da se okoristi time. Zato je ove godine još više nego prošle upadljivo poražavajuće na koji način ste dozvolili da nam se to desi i siguran sam da vam je veoma neugodno. Kao glineni golubovi predajete se na milost i nemilost „bezbednosnim procenama“, za koje vrlo dobro znate da sada već služe kao izgovor, večito se uzdajete u dobru volju političara, a odlično poznajete njihov nacionalistički karakter, uvek se nadate i naivno verujete u jedno drugo vreme i jedan drugi prostor, koji je sve samo ne država u kojoj živite.

    Vaša šetnja je ove godine zabranjena bez ikakve potrebe da intervenišu snage koje su rušile Beograd 2010. Njihov zadatak je obavljen, a vlast je tu samo da ponavlja pretnju koju je neko drugi sproveo u delo. Vaše aktivnosti se tako svode samo na to da pokažete šta je ono što vlada ne može da uradi. No, da li to ima ikakvog smisla, kada ona zahvaljujući vama celu tu situaciju proglašava svojom pobedom, a, da se razumemo, to i jeste njena pobeda jer ona nema i nikada nije ni imala nameru da omogući Paradu ponosa. Još nakon toga crpite nekakav prazan užitak iz toga što ćete reći da je „država kapitulirala“.

    Žao mi je što to moram da vam kažem, ali vi zaista imate problem sa realnošću, ili više nemate jasnu ideju šta treba da radite ako se tako prepuštate državi. Žao mi je što jedan Boško Obradović treba da vam objasni gde živite, koji u svom govoru povodom izložbe Ecce homo najpre krivi državu, a zatim se brzo ispravlja – ne državu nego zapravo vlast. Jer za njega vlast ni ne reprezentuje pravu državu, nego Crkva. A naša država jeste crkvena i u njoj svi političari uoči svojih najtežih odluka odlaze po savet sveštenstvu. Dozvolili smo to da ta organizacija, kojoj je protiv Ustava, pod izgovorom lažne demokratije dopušteno da postane politička stranka i tako direktno propagira interese Crkve na svim nivoima vlasti, podnosi protiv drugih krivične prijave pozivajući se na isti taj Ustav.

    Razlog za sve ovo je uloga u koju ste se postavili i u kojoj tvrdoglavo ostajete, da ste manjinska grupa ljudi koja želi, kao i bilo koja druga grupa nezadovoljnih, da protestuje i traži svoja prava. U takvom slepom okviru kao da hoćete da kažete da nema razlike između vašeg i protesta radnika nekog propalog preduzeća kojima mesecima unazad nije isplaćen dohodak. Vi mislite da je suština vašeg delovanja u tome da uporno ignorišete gde se nalazite i da pošto-poto po zapadnom modelu izdejstvujete Prajd, jer ništa drugo osim toga za vas ne bi ni bio Prajd. U detinjastoj uobraženosti vi od države samo tražite da vam se obezbede uslovi, i to je sav vaš odnos prema vlasti. Ali vlast ne da nije vaš roditelj, nego je vaša najgora maćeha, ona kojoj ugled raste svaki put kada ste poniženi. Niti ste vi samo jedna od manjina koja se bori za svoja prava. Vi ste grupa zbog koje se organizuje masovno nasilje, što ne može da se poredi ni sa jednom drugom manjinskom grupom koja protestuje i traži svoja prava. Deseti oktobar 2010. vas poziva da prihvatite tu stvarnost.

    Nakon tog događaja trebalo je vi da budete ti koji će iskoristiti nasilje usmereno protiv vas. Sve što je trebalo da se uradi je da se okomite na stvarnost i da je nemilosrdno eksploatišete, stavljajući u centar Parade ponosa snažnu antinasilničku, antihuligansku propagandu. Umesto toga, vi ste ostali u svojim visinama i samo osuđivali nasilje nad vama, kao nekakva zatvorena agencija, i dalje puštajući da rešenje problema bude u rukama drugih, a svi drugi, pa i vlast sama, profitirali su od stvarnosti koju ste vi odbili da uvažite. Svaka bačena kamenica, spaljeni kontejneri, demolirani izlozi, razbijene glave, sve ste to pustili da padne na vas time što ste naivno prepuštali stvari državi, da biste vi mogli da svoj sadržaj, u suludim okolnostima, bazirate na svetlucavim pojmovima: ljubavi, veri i nadi.

    I već sada tvrdite da nećete prestati i da ćete isto ponoviti i sledeće godine, drugim rečima, da nećete učiniti ništa od onoga što je potrebno. U ovom ponavljanju istog moguće je da će doći do skokovite razlike, do vašeg potpunog poraza. Kobna rečenica, koja već sada uzima ustaljenu formu, o „uslovima koji su se stekli za zabranu“ može vrlo lako biti preinačena u to da više ne bude reči samo o događaju ove godine, nego o događaju u narednih ne znam koliko godina, jer vi planirate da ponavljate istu stvar i da ne radite ništa da pokrenete stvar sa mrtve tačke. U vašem tužnom ponavljanju istog, država će videti zamor i gubljenje vremena, pa će svoje „bezbednosne procene“ prikazati toliko katastrofičnima da će se doneti odluka o trajnom suspendovanju tog događaja, dok se jednom ne steknu bolji uslovi. Zašto? Zato što „svi su pokazatelji da…“ Ka tome se teži, a Dveri će vam to i potvrditi.

    Nasilje koje se dešava zbog vašeg događaja trebalo bi da shvatite kao integralni deo tog događaja u društvenom smislu, bez obzira što Parada ponosa ne podrazumeva nikakvo nasilje, a ne da ga odbijate od sebe i svog programa. Ako se ne oslonite na nasilje oko vas, ako ga ignorišete, onda šetnja izgleda kao obično foliranje i glupiranje. Ono što vi niste dozvolili, to je da u svoj događaj pustite ogromnu populaciju ljudi koji su protiv huliganskog i svakog drugog nasilja. Niste im dozvolili da vas zaštite i da zajedno organizujete šetnju sa drugačijim akcentom, u čijem bi se sastavu podrazumevalo prisustvo LGBT osoba. Te ljude ste, bez obzira koje su seksualne orijentacije, žestoko potcenili. Meni je jako žao što odbijate da uvidite da Parada može da uspe samo kao protest većine, a ne manjine. Možda na nekom drugom prostoru to ne mora da bude tako, ali izgleda da ovde tako mora biti. Anti-nasilje kao glavni povod protestu je jedini njegov oblik koji bi mogao da uspe, a time biste počeli da zaista radite za dobrobit i svoje populacije, sve uz zastave i balone u duginim bojama koji se puštaju sa krovova.

    Ako neko sad kaže da to nije pravi Prajd, onda vas treba pitati do čega je vama zapravo stalo – da to samo izgleda kao Prajd, ili da ljudi zasta počnu da vas shvataju i uvažavaju, da mogu da budu sa vama, a da se konačno ne oseća da vas gledaju posebnim očima. Da osetimo da jedni s drugima bez zadrške možemo da radimo zajedno. Ali vi sigurno već znate o čemu govorim, zar ne?

    Sećate se tog nemilog događaja kada je ubijen francuski državljanin Bris Taton. To se poklopilo sa vremenom kada je trebalo da se održi Prajd 2009, pa je organizovana šetnja do Kalemegdana. Tada smo šetali u ogromnoj koloni u jednoj pravoj pravcatoj šetnji ljudi koji se međusobno osećaju, koji se istovremeno stide što se pokazalo jedno, i ponose se što žele da pokažu drugo lice ove zemlje. I vi ste bili tu, osetili ste to, videle su se zastave duginih boja, a mi smo vas štitili. Štitio nas je u stvari taj zajednički strah od huligana, upravo onih koji i vama i nama predstavljaju najveću pretnju. Nisu li to bili baš oni ljubav, vera i nada koje tražimo i koje nas paradoksalno spajaju i približavaju u jednom neugodnom osećanju kao što je strah?

    Vlast ne može da zabrani proteste protiv nasilja, protiv huligana, koji bi se ujedno zvali i Parade ponosa, organizovane od strane i manjine i većine. Tada one pripadaju svima, a ne samo vama. Bitno pitanje je, međutim, koga danas treba da ubiju, šta treba da se desi da bismo svi zajedno nešto uradili kao što smo uradili nakon ubistva Brisa Tatona? Da li moramo da čekamo da se desi nešto stravično da bismo se našli u istoj grupi? Možemo li jednom sami da se dozovemo pameti bez katastrofe koja tome prethodi? To stravično, taj simbol, poštovani organizatori, već postoji kao kastracija 10. oktobra 2010, i vi to najbolje znate. Vreme je zato da konačno svi zajedno potražimo svoju slobodu u protestu protiv nasilja. Koga, dakle, treba da ubiju? Smemo li zapravo sada i ovde poverovati da je odgovor – nikog?

    Peščanik.net, 06.10.2012.

  7. Varagić Nikola каже:

    Недеља поноса или: увреда за увредом!

    Стефан Стефановић

    Велики број увреда током тзв. „Недеље поноса“ показује да морамо да се замислимо над питањем где је наша колективна црвена линија?

    Београд, 06.10.2012

    Маратон активиста ЛГБТ популације под називом „Љубав, вера, нада“ требало је да почне на велики православни празник Светих великомученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије и да се заврши осмог дана геј парадом. Ове светитељке су пострадале у римској држави за време цара Аркадија јер нису хтеле да се поклоне грчкој идолској богињи Артемиди. Ова паганска богиња представља богињу смрти и лова.

    Лов на породичне и традиционалне вредности је одавно почео као и ширење културе смрти кроз абортусе, дроге, секте, сексуалне настраности и друге модерне вредности. Сам назив геј манифестације „љубав, вера, нада“ је дрска провокација уперена ка великој већини нашег народа и његовог вишевековног гесла. А сам дан почетка тзв. „Недеље поноса“ је безумно ругање са празником ових великих Христових девственица, које пострадаше за веру.

    Геј парада је отказана али „уметнички“ перформанси нису. У Кнез Михајловој је представљено венчање две лезбејке са провокативним именима Вера и Нада, а у Центру за културну деконтаминацију је одржана изложба у којој се једна шведска уметница на најизопаченији начин руга хришћанским празницима и нашем Господу Исусу Христу, толико накарадно да је срамота и помињати како.

    Наш народ је дугогодишње понижен одузимањем територија, економском пропашћу, одвођењем наших људи у нелегални Хашки трибунал, националном обесвешћеношћу, културном контаминацијом, разарањем породице а од скора и верским прогонима.

    Наиме поред ових дешавања везаних за геј параду који најгрубље вређају хришћанске вредности, актуелан је и случај манастира Грачанице посвећен светим Архангелима. Овај манастир се налази у близини Ваљева и потиче из Немањићког периода. Њему прети потапање до краја године због изградње бране Ровни, где је предвиђено акумулационо језеро за потребе водоснабдевања. Око изградње ове бране је много контроверзи а и о штетности саме бране говоре многобројне научне студије. Да ли ова светиња која је одолевала и Турцима и Немцима, неће одолети под налетом Срба?

    Подсетићу на случај филма о Мухамеду који је изазвао праву револуцију и огроман бунт муслимана како у исламском свету тако и у земљама западне цивилизације. Муслимани који су јако близу Бога не дозвољавају да им се дирају светиње. О одржавању геј параде да и не говоримо. Питам се како би муслимани реаговали да им се „уметнички“ скрнави Алах? Да им се две жене „венчају“ на улици (а знамо како су муслимани строги што се тиче жена)? Да ли би мирно посматрали и ћутали док им се потапају џамије? А да ли би прихватили да им ЛГБТ популација дефилује улицама Техерана, Каира, Ријада или Сарајева?

    „Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, тако мало!“ – Са болом у души грми свети Јустин Ћелијски. А ја се питам докле је наша колективна црвена линија? Црвена линија понижавања, вређања наших светиња, породица, систематског уништавања? Када ће се наша омладина извући из зомбираног информационог пространства и преузети одговорност будућности? Докле је граница нашег достојанства? Кад себе више не смемо назвати Човеком?

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/stefan-stefanovic/nedelja-ponosa-ili-uvreda-za-uvredom.php

  8. Varagić Nikola каже:

    RATKO DMITROVIĆ: BAKIROVA BRAĆA

    petak, 05 oktobar 2012

    Ako Bakir već traži braću među narodima, zar ne bi bilo normalnije da su mu Srbi braća.

    Bosna i Hercegovina je trajno, zanavek, podeljena zemlja. Bosna nikada neće postati jedinstvena država, njeno tlo je nabijeno istorijom čije avetne senke uporno i bez prestanka podižu zavese od mržnje među Bosancima. Tom zemljom je vladala jedna imperija koja je iza sebe ostavila večnu vezu sa ostacima sopstvenog bića – ostavila je religiju, islam – i ta veza ovih dana i godina bubri kao vrba u proleće, pokazuje svoja različita lica od kojih nijedno ne doprinosi ujedinjenju bosanskohercegovačkih naroda.

    Ovo, svestan sam, zvuči krajnje obeshrabrujuće za duh zajedništva (šta god to značilo), ali ovo je istina koja se ne dokučuje bog zna kakvom inteligencijom i pameću. Dovoljno je da čovek bude realan.

    Evo vam slučaj Bakira Izetbegovića, sina Alijinog.

    Pre neki dan dao je intervju istanbulskom „Zamanu“ i, uz ostalo, rekao: „Kao što smo imali zajedničku prošlost, mi ćemo imati i zajedničku budućnost. Uspeh BiH zavisi od Turske koja je jaka zemlja i koja je u stalnom razvoju. Uspeh jednog brata je takođe i uspeh drugog brata. Mi smo ponosni na našu braću Turke.“

    Premijer Turske Tajip Erdogan nekoliko puta do sada prepričao je dijalog sa pokojnim Alijom Izetbegovićem kad je ovaj ležao na samrtnoj postelji. Tom prilikom, tvrdi Erdogan, vođa bosanskih muslimana kazao je: „Tebi i Turskoj ostavljam Bosnu. Bosna je ostavština Osmanlija.“

    Zašto Alija, koji je dobro znao da Bosna nije ostavština Osmanlija – ta zemlja je postojala pre dolaska Turaka – ono što nije njegovo, ili je samo delimično i njegovo, na samrti ostavlja Turcima a ne svima koji posle njega nastavljaju život u BiH. Zbog čega Bakir Turke naziva braćom? Zbog islama. Kada su ono u 15. veku prodrli u Bosnu Turci su sa sobom doneli i novu veru, koja će vrlo brzo razdvojiti bosanskohercegovačku čeljad kao ništa pre toga, ni približno kao veliki raskol u hrišćanskom svetu, četiri veka ranije.

    Ako Bakir već traži braću među narodima, zar ne bi bilo normalnije da su mu Srbi braća.

    Pa njegov otac, Alija, sve do šezdesetih godina dvadesetog veka nacionalno se izjašnjavao kao Srbin – postoje dokumenti, to je opšte poznato – ali ništa to, vidi se, ne znači u poređenju sa verom.

    Zalud neupitna istina da je ogromna većina muslimana u današnjoj Bosni i Hercegovini srpskoga porekla.

    Srbi su bili:

    Mehmed paša Sokolović,
    Ferhat-paša Sokolović,
    Omer-paša Latas,
    Osman Đikić,
    Avdo Karabegović,
    Mustafa Mulalić,
    Mustafa Golubić,
    Meša Selimović…
    neki od njih žestoki srpski nacionalisti.

    Ništa od toga nije bilo dovoljno da Alija ranije, a Bakir sada, Srbe prihvate kao najbliže, ne mora kao braću, ali najbliže svakako, jer bosanskohercegovački muslimani, kao i oni u Sandžaku, bliže „rodbine“ među drugim narodima od Srba nemaju. Znamo, njihova zajednička istorija je složena, čak i krvava, ali to nije ništa novo; mnogi su pali od mača i noža svoje braće.

    Svih posleratnih godina verovao sam – možda zato što sam to priželjkivao – da će bosanskohercegovački muslimani naći minimum razumevanja sa Srbima. Ne treba da budu braća, bez obzira na isto poreklo, ali nije trebalo i ne treba Bošnjacima da braću traže izvan Bosne, posebno ne među onima čije pretke Srbi u Bosni pamte po najvećim zulumima.

    Trebalo je pronaći ravnotežu između duboke unutrašnje potrebe, uslovljene religijskim pripadanjem, i činjenice da su sećanja Srba i sećanja bosanskih muslimana, danas Bošnjaka, na vladavinu Osmanlija oprečna, da se istorija života jednih i drugih pod Turcima razlikuje kao dan i noć.

    Turska sve čini da se vrati u staru balkansku avliju, bošnjački lideri je dočekuju raširenih ruku, kao braću, a Srbi kao stare osvajače, i ovaj istorijski krug je zatvoren. Bosna kao država nije moguća.

    Izvor Vesti, 04. 10. 2012.

  9. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  10. Varagić Nikola каже:

    Mihailo Medenica

    Novinar Pressa

    pre 1 sat

    Ponos

    Dok ovo pišem, još se ne nazire konačna odluka o održavanju, odnosno zabrani održavanje parade ponosa (moje pravo da je pišem malim slovom. Moja seksualna sloboda, ako hoćete).

    Ukoliko je ne bude – pozdravljam! Ukoliko se pak održi – molim se bogu da prođe mirno, ne želeći baš nikakvo zlo pripadnicima takozvane LGBT populacije.

    Onom istom bogu čijeg su sina ismejali predstavljajući ga kao transvestita, direktno udarajući na moje versko opredeljenje pod okriljem nekakve umetnosti.

    Umetnost je, dakle, danas postala nešto nalik sigurnoj kući za bezidejne kretene, koji svoje frustracije i mizerne živote podvode pod instalacije, kojima se još samo gori od njih dive, slaveći bezbojnost sopstvenog postojanja.

    Rečju, ako u Srbiji nečega ima i previše – to je demokratija, koliko god apsurdno zvučalo. A ima je, zaista, jer od nje nema veće prevare ni opsene, baš kao i samozvanih čuvara i tumača iste.

    Jedan od njih, pritajeni tigar i skriveni zmaj Platonove misli, Boris Tadić, oglasio se na Fejsbuku podržavajući famoznu paradu, napominjući da država ne sme da poklekne. Valjda onako kako je poklekla prošle godine dok se nalazio na njenom čelu i začelju?.. No, posle bitke svi su Tadići pametni…

    Dobro, izjavio je profesionalni bivši predsednik i da je izbore izgubio zato što je bio ubedljivo najbolji kandidat, s čim se apsolutno slažem, jer iz istog razloga ni sam nisam kresnuo Adrijanu Limu – bio sam suviše dobar za nju, pa se odlučila za Jarića…

    No, u zemlji gde je povećanje PDV-a uticalo na povećanje troškova življenja, a pojeftinjenje života – sve je umetnost!

    Ona koja mene iskreno fascinira jeste življenje od pomenute seksualne orijentacije, takozvani profesionalni gejoevi, oni kojima je to prvo i jedino zaposlenje. Verujem da će tako steći i pravo na penziju, nacionalnu, kako je krenulo.

    Čini mi se da u etru nema ničega osim njih i turskih serija. Osećam se kao da gologuz trčim Bosforom, majke mi…

    Od takvih mi je muka, od komercijalnih žrtava koji boga mole da se ništa bitno ne promeni kako ne bi postali tehnološki viškovi u sopstvenim životima. Kako ne bi morali da navuku pantalone i zasuču rukave, umesto obrnuto…

    Jeste, ovo je slovo ozlojeđenog čoveka koji ne može svoju ružnoću ni prerani gubitak kose da pretvori u prednost i živi od toga.

    Hoću, bre, da me ovako neprirodno klempavog i dobrano teškog za duže gledanje Tadić uzme u Fejsbuk zaštitu, Čeda mi pruži podršku, Mira Karanović me privije na petrijinske grudi, ambasadori tetoše jer, ruku na srce, više je kosmatih i lepih, tako da mu dođem nekakva manjina, sa pripadajućim pravima, majku mu!

    Hoću da izvršim nuždu iza zadnje leve kopite konja kneza Mihaila i da okupljeni na Trgu republike pozdrave to gromoglasnim aplauzom jer, izvinite, to je umetnička instalacija, a ne remećenje javnog reda i mira ili, ne daj bože, nečijih osećanja.

    Hoću da uđem u prodavnicu, napunim kolica i mirno odšetam dok kasirke u transu pozdravljaju moj performans… Hoću i da ne platim kuluk državi, demokratija je, jelte, sloboda izbora, pa, eto, tako biram…

    Uredniče, hoću da ne dolazim na posao sledeće tri nedelje, a da vi zbog toga budete egzaltirani do ejakulacije, pozdravljajući taj umetnički hepening povećanjem plate.

    Hoću, bre, da budem priznat i zaštićen kao profesionalni neradnik, jer moja verska, nacionalna, seksualna i sva ostala prava tako zapovedaju!

    Zašto ne može?! A, ako se izjasnim kao gej? Komercijalna žrtva društva koje ne prihvata različitosti?

    Mogu li nekako, molim vas, barem da se provučem kao umetnik koji, nalik milionima u ovoj mučenoj stoperki na prašnjavom balkanskom drumu, od života pravi instalaciju na koju, nažalost, niko ne aplaudira, već pokušava da je razgradi.

    Rekoh na početku, dok ovo pišem, o paradi se još ništa ne zna.

    Znam samo da se šetajući dragstorom ne osećam nimalo ponosno, i verujem da je to mnogo veći izazov za državu – nacija se pred kasom oseća izuzetno jebeno…

    Nadam se mirnom danu. Sunčanom po mogućstvu.

    Nadam se i da će budalama sa obe strane doći iz dupeta u glavu (nije seksualna aluzija, verujte)!

    Jer, koliko bih profesionalne gejeve preko kolena, toliko bih i profesionalne nacionaliste.

    U stvari, da jedni druge presaviju, verujem da bi iskreno uživali, sličniji su nego što misle… A, onda sve zajedno u daleke metohijske enklave, ili nešto bliže narodne kuhinje – da vide šta znači kad ponos nema gde da paradira…

    A „umetnike“ – u Kolubaru! Da odmene one lopate i bagere što su radili po 24 sata 365 dana u godini.

    Kakvi bi ti performansi i instalacije bili?

    Na normu, da od žuljeva bole aplauzi…

    http://www.pressonline.rs/info/kolumne/ponos

  11. Varagić Nikola каже:

    VLADIMIR JOKIĆ

    Parada
    smotra
    Jao, šta ćeš ti sad o meni da misliš.

    (Njegoš)

    I

    DUPLO GOLO

    Prošle subote smo apsolvirali klasifikaciju Srba i zaključili da, pored Srba akademika, Srba diplomiranih menadžera, Srba doktora, Srba magistara, Srba studenata generacije i nepismenih Srba, imamo i Srbe lovce od kojih smo izdvojili dva.

    Srbi su, međutim, bogati i pederima. Ali, Srbi pederi su uglavnom stidljivi i zbog toga se okupljaju u grupe koje se još nazivaju obilići, familije, navijači, itd. To su saborni Srbi. Saborni Srbi mrze manjinske Srbe i žele im sve najgore. I to ne samo kravi. Saborni Srbi mrze manjinske Srbe više nego što mrze Druge i njihove krave.

    II

    DO GOLE KOŽE

    U ovom poglavlju ćemo nabrojati Naše i Njihove istorijske ličnosti sumnjive seksualne orijentacije i tako ćemo ih demaskirati do gole kože.

    Omer i Merima. On peder, ona lezbejka.

    Romeo i Julija. On lezbejka, ona peder.

    Tristan i Izolda. I ona i on pederi.

    Predrag i Nenad. Mešano.

    Boni i Klajd. Ne zna se šta je ko. Plus: Amerikanci.

    Kastor i Poluks. Pederčine.

    Mujo i Haso. Takođe.

    Mirko i Slavko. Naši.

    Boro i Ramiz. Prvi Naš, Drugi peder.

    Marks i Engels. Buzeri.

    Bim i Bum. I oni.

    Bobi i Rudi. Hrvatski pederi.

    Tangi i Keš. Američki pederi.

    Fred Aster i Džindžer Rodžers. I oni. Stari američki pederi.

    Gog i Magog. Pederi.

    Scila i Haribda. Lezbejke.

    Pat i Patašon. Kako kad: pre podne Pat peder, Patašon lezbos, po podne obratno.

    Pop Ćira i pop Spira. Pre podne služba božja, po podne lezbejke.

    Stanlio i Olio. Stanlio onako, Olio i peder i lezbejka.

    Tomi i Džeri. Crtani pederi.

    Don Kihot i Sančo Pansa. Los pederos.

    Antonije i Kleopatra. LGBT.

    Žil i Džim. TGV.

    Sodoma i Gomora. Lezbejke.

    Lolek i Bolek. Socijalistički pederi.

    Srp i Čekić. Takođe.

    Ivica i… Ups!

    III

    GOLI U SEDLU

    Eh, kad bi danas, po ovom lepom jesenjem danu, zajedno prošetali, sve dvoje po dvoje, držeći se za ruke, nasmejani, očarani, zagrljeni…

    Velja i Palma.

    Toma i Boris.

    Tadić i Đilas.

    Naši i Njihovi.

    Srbi i Srbi.

    Srbi pederi i strejt Srbi.

    Mi i Drugi.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/parada.893.html?news_id=248781

  12. Varagić Nikola каже:

    Rade Stanić

    pre 1 sat

    Procenti

    Da li je stvarno većina građana protiv Parade ponosa? Verovatno jeste. Doduše, nije jasno kako je premijer došao do podatka da je 80 odsto građana protiv nje. Ali sve da je Ivica Dačić napismeno imao rezultate referenduma da se 99,9 odsto građana izjasnilo protiv prajda, to nije nikakav argument protiv njegovog održavanja.

    Postoje stvari, a pravo na mirno okupljanje jeste jedna od njih, o kojima većina ne odlučuje, jednako kao ni manjina. Prava koja se stiču rođenjem van su svake rasprave. I država je tu samo da ih štiti. Malo je verovatno da premijeru to nije poznato – za razliku od nekih njegovih koalicionih partnera, on svoju fakultetsku diplomu jeste zaslužio.

    Taj statistički „argument“ dobija drugi smisao kada se udruži sa drugim razlogom za zabranu prajda – da je održan, došlo bi do krvoprolića, pa i do napada na strane ambasade. Moguće, sličan smo scenario videli pre dve godine.

    Premijer je, međutim, elegantno preskočio da objasni ko bi čiju krv prolivao, a zdravo je posumnjati da bi mač bio u rukama učesnika prajda, među kojima je trebalo da budu i ministri iz SPS-a. Možda bi im se iznenada pridružio i predsednik države, pošto je, je li, obećao je da će stati na čelo Parade ponosa ako njeni učesnici budu ugroženi. Ko god da su oni koje Dačić nije imenovao, zbog čega su u isti koš stavljeni (potencijalni) napadači i napadnuti, krivci i žrtve, sukobili bi se sa policijom: da je razjure, loše je samo po sebi.

    U drugom, mnogo verovatnijem raspletu, uprkos premijerovoj skepsi, policija bi razjurila njih, kao što se to na kraju dogodilo i 2010. godine, što je loše samo po Dačića. Pošto bi onih 80 odsto moglo da se seti da nisu nezadovoljni samo okupljanjem homoseksualaca i time što su njihovi istomišljenici dobili batine, već i time što, recimo, cene rastu jednako brzo kao što padaju njihovi prihodi. A gde siromaštvo i glad izađu na ulicu, od slabe pomoći je i vojska, a kamoli policija.

    Još jedno nezadovoljstvo, još jednu nevolju, pored onih grdnih problema koje je Vlada nasledila, Dačić očigledno nije hteo da dozvoli. Otuda u osnovi kukavičko povlađivanje i podilaženje (neizrečenoj) volji većine da se Parada ponosa zabrani i naopako tumačenje zakona kojim su pogažena prava naših sugrađana. Dobro je i za rejting – i njegov, i Vlade, i stranke. A premijerovo ignorisanje pada svog i srpskog rejtinga u Briselu nije neočekivano: Nikolić je već rekao da u Evropu nećemo trčati.

    http://www.pressonline.rs/info/komentar-dana/procenti

  13. Varagić Nikola каже:

    Nikolić: Bio bih na čelu Parade da nije zabranjena

    FoNet, Beta, Tanjug | 07. 10. 2012. –

    Da Parada ponosa nije zabranjena, ja bih bio na njenom čelu, izjavio je večeras predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali je Vlada Srbije procenila da bi, u slučaju održavanja ove manifestacije, bezbednost Beograda bila ozbiljno ugrožena.

    – Ova Vlada je još rovita, krhka, tanka, nije ušla u sve strukture, ne zna ko vlada policijom, tužilaštvom i nije imala imala vremena da pronađe te koje bi organizovali demonstraciju sile, pa da ih izoluje i, preko zakona, dovede u red i mir – objasnio je Nikolić.

    U emisiji „Utisak nedelje“ na Televiziji B92, Nikolić je naglasio da ovoj Vladi treba vremena i obećao da već iduće godine neće biti opravdanja.
    – Mislim da već iduće godine neće biti opravdanja da neko kaže da ne može da spreči da se nešto loše desi – rekao je on.

    Kako je istakao, odluka da se parada zabrani je motivisana bezbednošću i on bi se svakako usprotivio da je neko zabranom parade želeo da diskriminiše LGBT populaciju.

    – Ne bi valjalo da nam kažu da je bezbednost ugrožena, a da mi kažemo „baš nas briga“ – rekao je Nikolić.

    – Moj stav se nikada neće promeniti, to su ljudi koji se drugačije ponašaju od mene, to nije razlog da budu dikriminisani, ali ni razlog da ih previše hvalim. Treba da im bude omogućeno da pokažu šta žele, ali se za to još nisu stekle prilike – dodao je on.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346610/Nikolic-Bio-bih-na-celu-Parade-da-nije-zabranjena

    ————-

    Koštunica pohvalio novu vlast što se ne klanja Briselu

    Agencije | 07. 10. 2012.

    Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica pohvalio je danas novu vlast u Srbiji zbog toga što se više ne klanja slepo Briselu, ali je ukazao i na to da još ne postoji želja da se prihvati politika neutralnosti koju zastupa DSS.

    – Ipak nova vlast još uvek smatra da Srbija treba da bude članica Evropske unije. A kolika Srbija, u kojim granicama, sa ili bez Kosova može da uđe u EU? Odgovor valjda svi znamo. Brisel Srbiju vidi tačno do integrisano upravljanih prelaza. To je za EU granica Srbije – rekao je Koštunica na Glavnom odboru DSS.

    On je ukazao i na to da nije nužno poštovati sporazume koji su protivni Ustavu Srbije, a to da li su briselski sporazami u vezi sa Kosovom protivustavni, kako je ocenio, nije pravno pitanje nego pitanje zdravog razuma.

    On je najavio da će DSS pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti svih uredbi koje se zasnivaju na briselskim sporazumima.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346540/Kostunica-pohvalio-novu-vlast-sto-se-ne-klanja-Briselu

  14. Varagić Nikola каже:

    Đavo nosi P(a)radu

    Nadežda Milenković

    | 08/10/2012

    Devojka se provokativno ponašala i dobila je ono što je zaslužila. Tačnije, dobila bi šta je zaslužila da je policija nije sprečila da izađe iz kuće i time joj spasila živu glavu.

    Ne, ovo nije vest iz neke daleke zemlje. Ali bi mogla biti vest iz bliske budućnosti. Naše, naravno. Sledeća vest bi moglo biti i proširivanje onog nepropisnog propisa o oblačenju u javnim ustanovama po kojem mi ne možemo u sud ili opštinu onakvi kakvi smo – goli i bosi – nego moramo da se propisno pokrijemo kao da, sačuvaj me bože, ulazimo u crkvu. Proširivanjem tog pravilnika mogli bi da nam propišu i kako da se obučemo za ulicu ukoliko nećemo da nas pretuče svaki bilmez kojem država, kao dobri roditelj, unapred opravdava osećanja (povređena) i posledično postupke (povređeni mi).

    Srećom, to je tek u budućnosti. U sadašnjosti se desilo samo da je policija zabranila javni skup, u narodu poznat i kao Parada ponosa, kojem velikodostojnici (mada u njima nema ničeg ni velikog ni dostojnog) tepaju ”parada srama”.

    Nalogodavci i darodavci huligana pozdravili su ovu najnoviju kapitulaciju države. Nezadovoljstvo je izrazila tek nekolicina, među njima i jedna grupa kojoj je bilo žao da propadnu oprema i priprema za taj veliki dan te su ta ”deca” ”iskazala socijalno nezadovoljstvo” i porazbijala jednu teretanu, ali ne zato što su teretane leglo latentnih gej muškaraca, nego samo zato što tu konkretnu teretanu poseduje jedan Francuz. Valjda u znak sećanja na Brisa Tatona.

    I sada se postavlja pitanje zašto je tako strašno i time nedopustivo da vlast kapitulira pred velikim svetskim silama i, na primer, prizna Kosovo, a nije ako kapitulira pred šačicom neovlašćenih predstavnika sopstvenog naroda? Zar je moguće da je Milošević bio toliko bolji od ovih posle? Jer, ako ćemo pravo, kad je Milošević potpisao kapitulaciju, on je priznao da je državu porazio NATO. Dobro, nama je taj poraz predstavio kao pobedu i bogami su mnogi u to i poverovali, ali ga ipak nije porazila neka pobunjena mesna zajednica već najveći vojni savez navođenim raketama. Drugi put kad je kapitulirao, to je opet bilo pred više od pola miliona pobunjenih građana, a ne pred nekoliko hiljada navođenih huligana pred kojima je kapitulirao (i takođe pokušao da nam to predstavi kao pobedu) njegov partijski naslednik, a naš premijer i ministar policije.

    Srećom, boje države i policije ipak ima ko da brani. Za razliku od pravih policajaca, komunalne policajce, a ni njihove sindikate nije strah da se suprotstave građanima koji ne poštuju zakon. Naprotiv. Oni ih prebijaju gde stignu – i to samo zato što nemaju kartu za autobus, ne strahujući uopšte da će ih neko snimiti, prijaviti, kazniti, otpustiti. A i zašto bi? Stvarno ne bi bilo fer da ih kazne zato što biju iz ekonomskih interesa (da napune busplus kasicu) kad već ne kažnjavaju one što hoće da biju za džabe.

    Peščanik.net, 08.10.2012.
    http://pescanik.net/2012/10/davo-nosi-paradu/

  15. Varagić Nikola каже:

    Ordinacija dr Koštunice

    AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Dr Vojislav Koštunica je ponovo dao dijagnozu – vlast u Srbiji, izabrana posle izbora u maju 2012, usporila je proces evropske integracije zemlje i zauzela stav da put ka EU ipak ima alternativu, a sporazumi postignuti tehničkom dijalogu u Briselu imaju obeležje priznanja samosvojnosti Kosova. Međutim, i to ponovo, lečenje koje dr Koštunica zagovara, „ljuta so na ljutu ranu“, liči na terapiju radijacijom osobe koju muči upala slepog creva.

    Predsednik DSS je u nedelju na sednici stranačkog Glavnog odbora pohvalio vlast što se, za razliku od prošle, „slepo ne klanja Briselu“ i što „ne pominje staru dogmu da EU nema alternativu“. Još je rekao da „Brisel vidi Srbiju tačno do integrisano upravljanih prelaza“, da se „zapadne sile na sve moguće načine dovijaju kako da Srbiju uteraju u dobrosusedske odnose s Kosovom“, te je najavio da će DSS podneti ocenu ustavnosti svih uredbi proisteklih iz briselskih sporazuma i, štaviše, zahtevati da se te uredbe ne primenjuju do odluke Ustavnog suda. Koštunica je sebe, to jest svoju stranku, pohvalio jer je „pomrsila račun (zapadnim zemljama) da Srbiji nametnu Ahtisarijev plan“.

    Ima u ovim rečima Vojislava Koštunice i crnog i belog, pa dobijemo sivu, mada nešto tamnije nijanse nego što bi valjalo… Kada sklonimo na stranu epske epitete, istina je da predsednik Nikolić i vlada za sada iskazuju umereni evroskepticizam („ne treba žuriti, juriti, trčati, srljati… u EU“), koji u pojedinim nastupima predsednika vlade dobijaju elemente čistog inaćenja sa Zapadom. Ruska kontrateža ujedinjenoj Evropi s administrativnim centrom u Briselu sve je glasnija. „Saradnja Rusije i Srbije pokazuje da Srbija za EU ima alternativu“, reče diplomata Ambasade RF u Beogradu Aleksandar Konanihin. Tačno je i da EU, uključujući i one zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, želi da Srbija i Kosovo imaju dobrosusedske odnose, te da za granicu Srbije (de fakto ili de jure, tu se samo razlikuju) vide Jarinje, Brnjak, Merdare.

    Ali, i aktuelna vlast i DSS nisu u stanju da građanima odgovore na pitanje – kako bez vrednosti i standarda EU izgraditi društvo dostojno čoveka? Kako bez harmonizacije s evropskom regulativom napraviti demokratsko, uređeno i bogato društvo? Ako bismo od Srbije napravili ordinaciju dr Koštunice, da li bi nam se, kao „dan mrmota“, ponavljao onaj februar 2008, kada smo bili na pola koraka do nove samoizolacije?

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ordinacija_dr_kostunice.46.html?news_id=248889

  16. Varagić Nikola каже:

    Miran dan i bezbednost na poček

    AUTOR: MILAN JOVANOVIĆ

    Autor je direktor Foruma za bezbednost i demokratiju

    Možda je, kako je to kazao Premijer Srbije, zabranjivanjem Parade ponosa zakazane za subotu 6. oktobra i dobijen jedan miran dan, ali će vremena koja slede biti burna i više nego neizvesna.

    Jer, zabrana Parade ponosa ni za dlaku nije smanjila bezbednosne pretnje i rizike na osnovu kojih su izvršene tzv. bezbednosne procene. U stvari, bezbednosne pretnje i rizici samo se još više povećavaju, budući da zabrana ne utiče na one koji ih izazivaju ili one koji izazivače-izvršioce usmeravaju i podržavaju; budući da se za eventualne druge radnje koje država prema njima preduzima ne zna.

    Država je samo odložila obavezu koja je i dalje čeka. Slično građanima u Srbiji, koji kako-tako preživljavaju s čekovima na poček. Ali poček u politici, odlaganje obaveza da se čini ono što se činiti mora, prolongiranje stvarnog suočavanja i uklanjanja izvora pretnji koje ugrožavaju bezbednost ne samo što nije dobro već najčešće i loše završava. A Srbija, zapravo, ove jeseni plaća kamatu dvogodišnjeg počeka i odlaganja posla na koje se odlučio ili ih je tolerisao nekadašnji šef Saveta za nacionalnu bezbednost Boris Tadić – pa je zato njegova ovogodišnja podrška Paradi ponosa prevashodno jedan diskutabilni ressentiment. Šta će učiniti novi u tom savetu – tek ima da se vidi. Već ima najava da će ta kamata biti još veća. I spoljašnja, koja će stići od EU, a posebno unutrašnja. Sve više se naduvava balon političkog licemerja i pretvornosti u podrškama nastavku europskog puta Srbije. I sve su vidljivije reinkarnacije političkih opasnosti za koje smo mislili da su nemoguće, poput ždanovljevske teorije odraza umetnosti ili uvođenja u delatnu politiku činioca pravoslavnih vernika kao dominantne većine.

    Kad naduvani balon političkog licemerja i pretvornosti bude puko, a jednom pući mora, ili kad pritisak u srpskom loncu unutrašnje političke alhemije i nepodnošljivosti eksplodira, tada će postati jasno, strahovati možda i kasno, da su i ovog oktobra bila u pitanju ljudska i individualna bezbednosna prava ne jedne manjinske populacije već svih nas, kao što je još od prvih sukoba i podela oko Parade ponosa bilo jasno da su oni u osnovi višestruko i prevashodno političko-ideološki par execelance.

    Kako god, nije lako biti u državi i živeti sa državom koja u velikoj meri zavisi od političke volje, bez obzira da li se ona manifestuje kao lenja, inadžijska ili zloćudna.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/miran_dan_i_bezbednost_na_pocek.46.html?news_id=248914

  17. Varagić Nikola каже:

    Huligani izbacuju i gase Partizan?

    IZVOR. B92, VEČERNJE NOVOSTI, ZURNAL.RS

    Navijači, tačnije huligani ponovo bi mogli da koštaju Partizan takmičenja u Evropi, pošto EHF razmatra mogućnost izbacivanja srpskog prvaka iz Lige šampiona.

    Pored izbacivanja, Partizanu preti i drakonska novčana kazna, koja bi prema rečima čelnika srpskog šampiona mogla da ugasi klub!

    Dve suprotstavljene huliganske grupe među pristalicama Partizana, „Zabranjeni“ i „Grobari“ izazvali su tuču u niškom „Čairu“ tokom gostovanja nemačkog Flensburga.

    Novi, deseti uzastopni poraz „crno-belih“ u Ligi šampiona je ostao u senci novog divljanja na tribinama, koje klubovi, a očigledno je ni država više ne mogu da kontrolišu.

    „Kazne su od 100.000 evra do pet godine zabrane nastupa u Evropi. Ako kazna bude više desetina hiljada evra, onda možemo da stavimo katanac na klub, jer para nemamo. I eto, onda će biti da su nas ugasili naši navijači.“, očajnim glasom rekao je direktora Partizana Aleksandar Blagojević, koji u razgovoru za „Novosti“ nije krio da se pribojava najgoreg.

    Evropska kuća rukometa nema milosti u ovakvim situacijama, pa u Humskoj 1 očekuju žestoke sankcije za dva-tri dana. Partizan bi mogao da bude izbačen iz Evrope i na nekoliko godina, a u slučaju veće novčane kazne klubu preti bankrot.

    „Čekamo da delegat Džordž Bebekos, koji je pogođen cipelom i rolnama papira u glavu, sastavi izveštaj, da se prikupe dopunske izjave i dokazi. On je moj veliki prijatelj, znamo se još iz Atine. Pričali smo preksinoć do kasno, pokušali smo da ublažimo situaciju, ali prenos je išao na Areni i Eurosportu, cela Evropa je videla šta se desilo. Zvali smo poznanike iz EHF, pravdali se, ne znamo više šta da radimo, gde da igramo“, rekao je očajni Blagojević, dan posle poraza od Flensburga sa 37:31.

    Rigorozni EHF još nije bio suočen sa ovakvom vrstom problema, pošto su se sukobile dve navijačke grupe istog tima, „Zabranjeni“ i „Grobari“.

    „Zbog nas će novi pravilnik izmisliti. Celu noć sam gledao knjige, pročešljali smo sve tačke i tako nešto ne postoji. Ne možemo da se setimo nekog sličnog primera, pa da uporedimo kazne, da barem naslutimo šta nas očekuje“, u neverici je Blagojević.

  18. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  19. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  20. Varagić Nikola каже:

    LEKSANDAR PAVIĆ: CIVILIZACIIJSKI SUKOB NA SRPSKOM PROSTORU

    sreda, 10 oktobar 2012

    S jedne strane su evroatlantska birokratija i finansirani “aktivisti”, a s druge većinsko javno mnjenje

    “Ako nema Boga – sve je dozvoljeno.”

    Fjodor Mihailovič Dostojevski

    “Ukoliko je održavanje Parade ponosa ulaznica za EU, sutra će biti organizovana.”

    Ivica Dačić, premijer Srbije

    “Osnovi ruske bezbednosti su nuklearno oružje i pravoslavlje.”

    Vladimir Vladimirovič Putin

    “Sledeće godine neće biti opravdanja da se otkaže Parada ponosa“

    Tomislav Nikolić, predsednik Srbije

    “I anđelu crkve u Laodikiji napiši:

    Tako govori Amin, Svjedok verni i istiniti,

    Začetnik tvorevine Božije:

    znam djela tvoja, da nisi ni studen ni vruć.

    O, da si studen ili vruć.

    Tako, pošto si mlak i nisi ni studen ni vruć,

    izbljuvaću te iz usta svojih.”

    Otkrivenje Svetoga Jovana Bogoslova 3:14-17

    Prošao je 6. oktobar, i gej-parada u Beogradu nije održana. No to, nažalost, nije kraj priče. Organizatori su već sad najavili sledeću – “vidimo se 28. 9. 2013“,poručili su sa svog skupa “u četiri zida”, koji su tog dana ipak održali, uz nadu “da će vlasti imati dovoljno vremena da nam za godinu dana omoguće šetnju od 970 koraka”. (1) Čini se da je ova nada ovog puta opravdanija, s obzirom da je ojačana iz samog vrha države, tj. od predsednika Srbije Tomislava Nikolića. “Vladi treba vremena“, kaže Nikolić, jer je “rovita, tanka i krhka”, a uz to „ne zna ko vlada policijom i tužilaštvom“, jer „nije ušla u sve strukture“.

    U ovom poduhvatu će, razume se, “proevropski” predsednik Srbije imati i podršku “prijatelja” iz EU, sablažnjenih činjenicom da je “parada ponosa” ponovo otkazana, kako je zvanično obrazloženo zbog “bezbedonosnih pretnji”. Gostujući na “Međunarodnom prajd forumu u Beogradu”, poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije Marije Kornelisen kazala je da je “razočarana novom Vladom Srbije koja nije obezbedila odgovarajuću zaštitu za održavanje Parade ponosa i da je država Srbija odukom o zabrani te manifestacije doživela veliki neuspeh”, dodajući da će “Parada ponosa sledeće godine biti test za državu Srbiju”. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je sa istog mesta poručio prisutnima da “niko ne sme da im zabrani pravo na okupljanje”. Prisutan je bio i Urlih Šnajder, poslanik Partije zelenih u Parlamentu Nemačke, koji je izjavio da je “razočaran što šetnje centrom Beograda nije bilo, jer je to i bio razlog moje posete”, kao i da je održavanje ovakve parade “važan korak na putu ka Uniji”. Nemajući vremena da i sam poseti Beograd, Šnajderov zemljak, Nikolaus Graf Lambsdorf, poverenik za jugoistočnu Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, pozvao je na dan pre nego što je parada trebalo da bude održana ambasadora Srbije u MSP u Berlinu, kako bi mu saopštio, u ime Nemačke, inače glavnog “strateškog partnera” Vlade Srbije: “Nemamo razumevanja za to što srpske vlasti ni ove godine nisu u stanju da osiguraju bezbednost za učesnike Parade ponosa”. (2) I američki Stejt department nije propustio priliku da dopisniku Tanjuga u Vašingtonu prenese da su “Sjedinjene Američke Države razočarane odlukom Vlade Srbije da drugu godinu zaredom otkaže održavanje Parade ponosa”. (3) Ipak, možda je najdalje otišla švedska ministarka za evropske poslove Birgita Olson, rekavši da “Evropska unija neće prihvatiti nejednakost i homofobiju, jer društvo treba da bude utemeljeno na tim principima”, kao i da zabrana parade “u jednom evropskom gradu… nije Evropa u kojoj želim da živim” (4) – ne razjašnjavajući pritom da li bi to moglo da znači da bi se, u teoriji, moglo čak očekivati i ministarkino iseljenje na neki drugi kontinent u slučaju da joj “želje” ne budu ispunjene u dogledno vreme. Ali ono što je sasvim jasno je to da se ministarka sigurno nije setila – kao ni bilo ko od drugih ljubitelja parade – da ode u Prištinu i izjavi kako ne želi da živi u Evropi u kojoj se otvoreno krši međunarodno pravo, u kojoj se živim ljudima vade organi, gde cveta trgovina drogom i ljudima, a čiji pokrovitelji su viđeni gosti i sagovornici upravo ministarkine Evrope.

    KAKO JE KOD DRUGIH Sa druge, evroazijske strane, u Moskvi je Gradski sud nedavno potvrdio odluku Okružnog suda o stogodišnjoj zabrani gej parada u tom gradu, protiv čega će se pokret “Gay Russia” žaliti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. (5) Takođe, Vrhovni sud Rusije proglasio je zakonitom zabranu propagande homoseksualizma i pedofilije među maloletnicima, na koju su, razume se, “borci za prava seksualnih manjina” prethodno uložili žalbu. (6)

    Ukrajinski parlament je, sa svoje strane, podržao predlog zakona o zabrani “homoseksualne propagande”. Za nacrt zakona glasalo je 289 od ukupno 450 poslanika i iz vladajuće stranke i iz opozicije. Zakon predviđa do pet godina zatvora i novčanu kaznu do 500 evra za proizvodnju, širenje, prodaju ili uvoz dela u kojima se vrši “homoseksualna propaganda”. Francusko ministarstvo spoljnih poslova je na to munjevito reagovalo ocenom da zakon „jasno krši slobodu izražavanja”: “Francuska najoštrije osuđuje svaki oblik diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“, saopštio je predstavnik ministarstva Filip Lalio. (7) Prethodno je, u maju, u Kijevu otkazana gej-parada iz sličnih razloga kao i u Beogradu – zbog “bezbednosnih rizika”.

    Nije teško uočiti civilizacijski rascep koji je pitanje gej-parade samo dodatno ogolilo. S jedne strane imamo “evroatlantsku” birokratiju i finansirane “aktiviste”, koji svoje svetonazore uporno pokušavaju da nametnu drugima, a s druge imamo većinsko javno mnjenje u “targetiranim” zemljama – npr. 70 odsto ispitanih u Srbiji je “apsolutno protiv” održavanja gej-parade, (8) podržano tradicionalnim verskim zajednicama, poput Srpske Pravoslavne Crkve, čiji je patrijarh izričito tražio da se ona “ne održi”, kao i da se “onemogući” održavanje “skandalozne izložbe” (9) švedske “umetnice” Elizabete Olson Valin “Ecce Homo”, sa skaradnim slikama Isusa Hrista u ženskoj odeći i u društvu homoseksualaca. Pozivu SPC se pridružio i Rijaset Islamske zajednice Srbije: “To nije umetnost niti sloboda govora, to je svesno i jasno vređanje vernika i vere. Muslimani se osećaju jednako povređenim skrnavljenjem lika Isusovog kao i kada je to činjeno sa likom Muhameda blagoslovljenog”. (10)

    KAKAV JE TO ZAPRAVO SUKOB Samo zato što ovo nije “sukob civilizacija” kakvog je zamišljao Hantington – i koji je sigurno poželjniji onima koji se ovih dana, preko raznih fingiranih “karikatura” i jutjub isečaka maskiranih u “filmove” koji napadaju nečiju veru, upinju da ga maksimalno potpale – ne znači da tako nešto nije na delu. Ovo nije sukob, kako se želi spinovati, između “demokratije” i “nedemokratije” ili između “tolerancije” i njene navodne suprotnosti. Mnogi koji su zaslepnjeni ideologijom sekularizma ne vide da je pokušaj nametanja “tolerancije” koji je na sceni takođe ideološki potkovan. Pod plaštom “slobode i demokratije” želi se nametnuti svetonazor da je “sve jednako” i da ima podjednako pravo da bude javno propagirano, pa čak i zakonski legitimisano. Oni koji su utemeljeni u verskim vrednostima će lako uočiti o čemu se radi: javna relativizacija vrednosti je najperfidniji, ali i najopasniji napad na svaki definisani sistem vrednosti, a pogotovo na monoteističke sisteme vrednosti. Ako u istu ravan stavite “dobro i zlo”, pa to još pokušate da kodifikujete u obliku nametanja novog “javnog morala”, to predstavlja direktan napad na samo shvatanje života svakog nosioca vrednosnog sistema. Ovde se ne govori o privatnim slobodama, koje su za svakog vernika pitanje savesti, već o tome da se nešto što se smatra negativnim, grehom, javno ispoveda kao jednako vredno u odnosu na ono što se smatra pozitivnim, vrlinom. Uostalom, krajnje odredište takvog pogleda na svet ogleda se upravo u srdačnom zapadnom pokroviteljstvu upriličenom Tačijevoj monstrum državi. Sve je dozvoljeno, pod uslovom da je u skladu sa pragmatičnim potrebama nosioca trenutno preovlađujuće moći. A ono što nije – to je, razume se, netolerantno.

    Stoga, greše oni koji smatraju da se ovako suprotstavljeni svetonazori mogu saobraziti, uskladiti, da mogu “tolerantno” živeti jedan pored drugog. To je jedna od zabluda naivno verujućih u “prosvetiteljstvo”, još uvek (nazadno?) zagledanih u teorije od pre dva veka a ne u svakodnevnu praksu. Neke stvari se ne mogu raspraviti, i u neke stvari, za koje smatraju da zadiru u njihova najdublja verovanja, neke ljude ne možete ubediti, niti to treba očekivati. A znamo da je đavo, u punom smislu te reči, odneo šalu kada nam iz “Centra za kulturnu dekontaminaciju”, iz zgrade koju su Titovi “komunisti” oteli od porodice Veljković 1947. a u kojoj je skaradna izložba održana, direktorka pomenutog centra, i sama ćerka jednog od Titovih bogoboračkih generala poručuje da su oni koji žele zabranu “umetničkog” vređanja hrišćanstva kojoj je ona ukazala gostoprimstvo zapravo “fariseji koji su prodali Hrista”, (11) ne otkrivajući nam koliko se od prisutnih ikada obratilo upravo Hristu za pomoć ili usmerenje. Tako da, kako stvari stoje, sledećeg septembra ćemo u Beogradu, s jedne strane imati predstavnike većinske Srbije, bliže svetonazorima Evrope koja se izvan EU još čuva u Rusiji i Ukrajini, ali i bar dela islama – koja, pritom, ne propagira nikakvo “nasilje” kako joj se podmeće, već jednostavno iznova iskazuje kom će se carstvu privoleti – a s druge, nosioce evroatlantskog projekta “duginih boja” i (uranijumom) “osiromašenog” dvostrukog morala, rešenih da javno nametnu upravo suprotne vrednosti. Oni će, dakako, biti branjeni pripadnicima policije, od kojih bar nekoliko stotina nije na Kosmetu gde bi moglo i trebalo da bude prema Rezoluciji 1244, i predvođeni predsednikom Srbije, kome je Rusija navodno “najbliža” posle Srbije, samo se još ne zna tačno koja to Rusija.

    __________

    Napomene:

    (1) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=06&nav_category=12&nav_id=649136

    (2) http://www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-spoljnih-poslova-nemacke-nemamo-razumevanja-za-otkazivanje-parade-ponosa.html

    (3) http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/345989/SAD-razocarane-odlukom-o-zabrani-Parade-ponosa

    (4) rts.rs

    (5) rts.rs

    (6) http://ruskarec.ru/articles/2012/10/05/vrhovni_sud_rusije_protiv_propagande_homoseksualizma_17239.html

    (7) http://www.nspm.rs/hronika/mip-francuske-ukrajinski-predlog-zakona-o-homoseksualnosti-krsi-slobodu-izrazavanja.html

    (8) http://www.euractiv.rs/ljudska-prava/4816-zabranjena-parada-ponosa-

    (9) http://www.spc.rs/sr/pismo_patrijarha_srpskog_g_irineja_predseniku_vlade_r_srbije_g_ivici_dachitshu

    (10) http://www.spc.rs/sr/rijaset_islamske_zajednice_srbije_podrzhao_srpsku_pravoslavnu_crkvu_po_pitanju_bogohulne_izlozhbe

    (11) http://www.nspm.rs/hronika/borka-pavicevic-oni-koji-u-izlozbi-qecce-homoq-vide-problem-su-fariseji-koji-su-prodali-hrista.html

    Fond strateške kulture

    http://www.standard.rs/aleksandar-pavic-civilizaciijski-sukob-na-srpskom-prostoru.html

  21. Varagić Nikola каже:

    Nevolje sa paradom

    Stefan Aleksić | 10/10/2012

    Iako nije održana (možda baš zato što nije održana?) parada ponosa je uspela da još jednom pokaže tektonsku pukotinu posred našeg društva: država je odlučila da je zabrani i da ograniči pravo na okupljanje jednoj grupi građana, pa iako je pravo političkog delovanja garantovano svima, ipak nije garantovano baš svima i za sva moguća politička pitanja. Videli smo da već godinama neka pitanja imaju pravo da odzvone i odjeknu u javnoj sferi (odjek i eho znače povratak, reakciju – vikanje bez odjeka je vikanje u prazno, pa i vikanje u javnoj sferi je besmisleno ukoliko je usamljeno, bez odjeka), dok u isto vreme postoji čitav niz pitanja koja se ne smeju/ne mogu postaviti (u ovom slučaju to je pitanje marginalizacije na osnovu seksualne preferencije; ili sporna izložba koja postavlja niz subverzivnih problematizacija upućenih hrišćanstvu. U svakom slučaju, ovih „tabuisanih“ pitanja ima mnogo). Na delu je neka vrsta gradacije pitanja koja se smeju čuti u javnoj sferi.[1] A govor u javnoj sferi koji je slobodan prvenstveno od državnog aparata čini jednu od temeljnih pretpostavki društva koje pretenduje da ne bude totalitarno. Kada se, kao u ovom slučaju, koristi argument sigurnosti i kada država sebe prikazuje kao Oca koji svoju nezrelu decu (građane) čuva od nevolje u koju sami žele da upadnu, maskira se osnovni činilac političke dinamike: imanentni antagonizam društva i države. Da država ne bi mogla da arbitrarno neka pitanja deprivileguje tako što druga privileguje,[2] pravo na javno govorenje imaju svi. Ne neki svi, i samo pod nekim uslovima, već svi, kolika god da je cena.

    Zadržimo se ovde na trenutak i razmislimo o jednom argumentu koji godinama zveči i koji služi kao brana izvedbi parade ponosa. Protivnici parade tvrde da njima smeta samo javna komponenta parade, zbog čega postavljaju naizgled logično pitanje „šta će vam ta šetnja i šta će ona konkretno popraviti“, ali da im u isto vreme ne smeta postojanje osoba u ime kojih se parada organizuje. Ukoliko je ulica poistovećena sa javnom sferom, u kojoj se može govoriti i politički delovati, proces zauzimanja ulice je i proces ulaska u javnu sferu, u poziciju iz koje se govor čuje. Samim tim, skup u javnom prostoru je čin govorenja u javnosti i time uslov mogućnosti postojanja kao političkog bića. A timе i mogućnosti artikulacije političkih zahteva i konstituisanja političkih alternativa. Onoga trenutka kada neka snaga (bilo da je to crkva, ili politička stranka, preovlađujuća ideologija, neka zamišljena većina ili ne daj bože država kao aparat sile) počne da određuje i presuđuje ko sme a ko ne sme da izađe i da postane politički akter, tog trenutka je svaki pluralizam potencijalno ugrožen, jer se ovim činom suptilnog disciplinovanja proizvode poželjni politički subjekti koji o nepoželjnim stvarima, jednostavno, ćute.[3] Izaći slobodno u javnu sferu i na ulicu znači i efektivno postojati kao političko biće.[4] Oni koji savetuju da osobe alternativnih seksualnih preferancija te preferencije zadrže u takozvana četiri zida, ispostavlja se, ipak imaju nešto protiv njihovog postojanja. Pa su danas protiv njihovog postojanja kao političkih subjekata, ali sutra možda i protiv njihovog postojanja kao takvog.[5]

    Budimo iskreni (a i vreme je da se kritički osvrnemo na organizaciju prajda), organizacija ovogodišnje (ne)uspele manifestacije samoj je sebi umanjila politički kapacitet. Manifestacija je bukvalno na dohvat ruke imala mogućnost da pokrene političko pitanje vlasništva nad javnom sferom, ali to se nije desilo, kao što se nije desilo ni prethodnih godina. Atomizacija političkog delovanja, kao posledica dve decenije sistematskog gubitka poverenja u solidarnost, uspela je u tome da se svaki politički artikulisani zahtev tumači kao sebični zahtev ili hir onih koji ga iznose, i koji time nužno ide na štetu svih ostalih. Strateška greška organizacije parade je bila u neuspehu da se problemi jedne marginalizovane grupe stave u širi kontekst čitavog sistema marginalizacije, koji pojedince deprivileguje i po principu ekonomske moći i po principu prostorne izolovanosti, principu fizičkog zdravlja i fizičke „ispravnosti“, etničke ili religijske pripadnosti: lista se može nastaviti u nedogled. Na kraju, stavljajući se u isključivo u legalističke okvire, organizatori su dozvolili sebi da potvrde moć države da arbitrarno određuje i selektuje gorepomenuta pitanja koja smeju ili ne smeju u javni prostor, i usput su političkoj eliti omogućili da igra svoju omiljenu ulogu: ulogu patronističkog čuvara koji nas čuva od nas. Utoliko postavljam pitanje: možda je paradu ponosa trebalo održati i pored zabrane?

    Peščanik.net, 10.10.2012.

    ———–
    Ostavimo po strani dilemu da li je to globalni trend. Pokreti koji dovode u pitanje neizbežnost globalnog hiperliberalizma su u velikom broju država tabuisani i maltene zabranjeni. ↑
    Ovakvoj praksi smo svedoci decenijama. Političke elite se u guranju odgovornosti od sebe služe ovom jednostavnom tehnikom: namesto stvarnih političkih pitanja proizvode se nejasna, transcendentna ili nekakva nebesko-moralistička: Kosovo, ujedinjenje svih Srba u jednu, samozaljubljenu državu i tako dalje. Setimo se samo osamdesetih godina kada je odgovor na ekonomsku krizu i osiromašenje radništva bila etnička edipalna fantazija. ↑
    Upravo zbog ovoga se, tvrdim, politička elita jako lako sinhronizuje sa ultradesničarskim snagama. ↑
    Da bi dobile pravo učestvovanja u političkom životu, žene prvog talasa feminizma su svojevremeno morale i nasilno da zauzimaju javni prostor. Prostor javnog delovanja odnosno definicija onoga „što može da odjekuje javnim prostorom“ time se promenio i pre nego što su žene dobile pravo glasa i one su u političkoj sferi učestvovale pre nego što su dobile i formalno pravo učestvovanja. Možda ovaj primer najbolje pokazuje da učešće u političkom nije isto što i formalno pravo učestvovanja u političkom procesu. ↑
    Način na koji je shvaćeno političko u poslednjih dvadesetak godina posebno je opasan. Ovaj način mišljenja političkog obeležen je nacionalizmom i onom maksimom koju stalno ponavljam: za nacionalizam, političko je neko bezvredno i prljavo smetalo etničkoj intimnosti transendentno i nadpolitički uvezane zajednice. Utoliko, razlika privatnog i javnog za nacionalizam je zamagljena, jer je stvarnost koju živimo zapravo emanacija neke, svakome od nas unutrašnje, intimne (dakle privatne) vezanosti za sve ostale pripadnike nacije. Disciplinatorske pretenzije nacionalizma i nacionalista stoga ne bi trebalo da začude. Politički mehanizam je, za nacionalistički diskurs, jedna od odličnih mogućnosti za upisivanje lepotnog, seksualnog i intelektualnog (Sic!, uz to što je opasan, nacionalizam je i komičan) ideala u svakog pojedinca i svaku porodicu, recimo kroz sistem školovanja (zbog ovoga je veronauka u školskim klupama bila strateški važna) ili slične mehanizme. Sve ovo, možda, daje odgovor i na pitanje zbog čega su se nacionalizam i homofobija tako lako i čvrsto sinhronizovali. ↑

    http://pescanik.net/2012/10/nevolje-sa-paradom/

  22. Varagić Nikola каже:

    RANKO GOJKOVIĆ: BOGOBORCI U SRBIJI ILI ŠTA JE SMISAO FILOZOFIJE RELIGIOZNOG BUNTA

    petak, 12 oktobar 2012

    Ne radi se ni o kakvoj borbi za ljudska prava, nego o duhovnom ratu bogoboraca protiv naše države, vere, Crkve i nacije

    Novi talas satanizacije Srba i Srbije povodom zabrane “Parade ponosa” počinje da liči na period pred bombardovanje Srbije 1999. godine. U toj satanizaciji učešće su uzeli kako bečki konjušari iz nekad nam bratskih republika – od kojih je najpoznatiji onaj sa činom izvestioca Evropskog parlamenta i diplomom fakulteta Titove ONO i DSZ – pa preko svih zapadnih ambasada, do visokokalibarskih zapadnih političara. Naravno da srpska drugosrbijanska liberalna palanka ne zaostaje u histeriji.

    Izgleda da je Predsednik Republike Tomislav Nikolić osetio potrebu da tu histeriju ublaži – ali, nažalost, na potpuno pogrešan način – izjavivši nekoliko dana posle zabrane parade da bi u slučaju potrebe i on stao na čelo kolone. [1] Ovde se ne radi ni o kakvoj ugroženosti nečijih ljudskih prava, nego se radi o filozofiji religioznog bunta. A, da predsednik Srbije stane na čelo kolone ljudi koji propagiraju filozofiju religioznog bunta, veoma je opasno i za državu, i za narod, i za samog predsednika. Možda je odgovor na pitanje ko zaista inspiriše protagoniste savremenog gej-fašizma da sa toliko mržnje krenu u ofanzivu na sve ono što je sveto pravoslavnom Srbinu sadržan u izjavama Predraga Azdejkovića, jednog od glavnih protagonista narastajućeg gej-fašizma u Srbiji. Pogledajmo prvo ovaj citat napisan u duhu najcrnjih sledbenika nacističko-fašističke mržnje i komunističkog bogoborstva:

    „Molim vernike koji ne mogu da izdrže moju mržnju prema bogu da se sami izbrišu i da prestanu da me smaraju, jer ja sam od onih koji smatraju da sve crkve, džamije hramove treba srušiti, i to prvo one koji imaju najveću kulturnu vrednost i koji su stari nekoliko stotina godina, i to moje mišljenje se nikada neće promeniti i o tome ne želim da raspravljam!!!“ [2]

    Sa tačke gledišta puke zakonitosti ovom citatu nije potreban nikakav komentar, jedino čudi ćutanje srpskog tužilaštva. Ako ovo ne predstavlja govor mržnje i nacističko-fašistički poziv na linč vernika i rušenje hramova – šta onda predstavlja, gospodo tužioci? Ovo ne pišem zbog svog ličnog stava i mišljenja da ovom jadniku treba suditi, ja sam svestan da je njemu potreban duhovni lekar, a ne sudija. Ovo pišem zbog bedne liberalne bulumente koja se poziva na zakon, a i zbog predsednika Srbije – da dobro razmisli da li je uputno biti predvodnik kolone istomišljenika Predraga Azdejkovića.

    AZDEJKOVIĆEV BES Međutim, promućurnije gazde Azdejkovića uvidele su da ovaj izliv satanske mržnje prema Bogu i hramovima Gospodnjim može da nanese štetu progapatorima gej-fašizma, pa su ga naterali da se sutradan na neki način “izvini”.

    „Izvinjavam se zbog izjava koje se mogu protumačiti kao poziv na nasilje, što mi nije bila namera, jer su napisane u naletu besa i frustracije kao posledica uzastopnih pretnji smrću i nasiljem koje su učestale u periodu pre Parade ponosa“, naveo je u pisanoj izjavi Azdejković.

    Ovo “izvinjenje” takođe zaslužuje jedan komentar i za njegovo istinsko tumačenje potrebna je i određena doza duhovnog napora. Ovde nam, verovatno nehotice, sam Azdejković ukazuje na suštinu svog duhovnog stanja – on kaže da su gore citirane reči napisane u naletu besa. Bes je staroslovenski izraz za zle duhove ili demone. A besi ili, ako više volite, demoni, po učenju naše svete Crkve, služe svom vrhovnom poglavaru – đavolu ili satani. Glavni cilj đavola u svetu i jeste borba protiv Božije tvorevine, Božijih hramova. Pošto je on najveći komedijaš, on to najčešće radi uz pomoć komedije, ali, ako đavolsku komediju uzmu za ozbiljno najveći državni rukovodioci, to se pretvara u tragediju ne samo njihovu nego i naroda kojim vladaju. To stanje potpune demonizacije ljudi koji služe grehu, a ne vrlini, koji služe đavolu, a ne Bogu, najgenijalnije je opisao veliki ruski genij F. M. Dostojevski.

    Tako u njegovom remek-delu “Braća Karamazovi” Ivan Karamazov praktično čulno oseća realnost svoje demonizovanosti, oseća da se demon na neobjašnjiv ali očigledan način toliko saobrazio sa njegovim duhom da je uobličavao Ivanove misli i postao praktično uočljiv. U trenutku kada Aljoša ulazi kod Ivana i prekida njegov razgovor sa đavolom, Ivan postaje svestan da je đavo na najintimniji način utkan u njegovo samosaznanje. “Ja i ti propovedamo istu filozofiju”, kaže đavo Ivanu. Dostojevski nam ovde pokazuje šta zaista znači naša poslovica “od njega je i Bog digo ruke”. Ivan svojom filozofijom ateizma i anarhizma odgoni od sebe angela čuvara i postaje potpuno prožet demonskim silama, koje su se praktično slile sa Ivanovom dušom i “oni propovedaju istu filozofiju”. Upravo je Dostojevski stvorio čitav niz hristoboračkih junaka čija filozofija neodoljivo podseća na filozofiju propovednika gej-fašizma, ali je istovremeno preko niza svojih hristoljubivih junaka na najveličanstveniji način pokazao da je čežnja za Bogom u prirodi čovekovoj i da zbog toga bogoborci ne mogu da je unište.

    Prema učenju naše svete Crkve, sodomija predstavlja vrstu devijacije nastale usled postojanja smrtnog greha devijantnog pojedinca ili njegovih predaka. U “Žitijima svetih” imamo primere da najrazličitiji grešnici sa najstrašnijim gresima, posle iskrenog pokajanja i vrlinskog života u Hristu, postaju svetitelji, jedino nema primera da se neki sodomista pokajao i posvetio. Ili, prevedeno na jezik srpskih narodnih poslovica – od njih je i Bog digao ruke. Toliko je to strašan greh pred Gospodom. To nam pokazuje i biblijsko spaljivanje Sodome i Gomore, gradova ogrezlih u sodomskom grehu. Koliko je ovaj kult smrti Bogu odvratan, pokazuje i Mrtvo more u kome od spaljivanja Sodoma i Gomore nema života, kao ni na njegovim obalama. Sodomija predstavlja negiranje Božanskog stvaranja, to jest razlike u polovima, jer čoveka i ženu Bog stvori po svom podobiju i blagoslovi brak između muškarca i žene.

    Kada vidimo koliko je to strašan greh pred Gospodom, potpuno demonizovano stanje propovednika ovog greha ne čudi pravoslavnog čoveka. Ono što je glavno kod pravoslavnih, oni ne smeju da mrze grešnike već njihov greh. To što je izgovorio Azdejković, nije izgovorio sam od sebe, to je, prema njegovom sopstvenom priznanju, izgovorio bes u njemu, takvu mržnju prema Bogu i hramovima Gospodnjim može da ispolji samo čovek kojim su potpuno ovladali demoni (besi).

    BOGOHULNA IZLOŽBA Još jedna stvar koja je duboko uznemirila pravoslavni verujući narod u Srbiji jeste održavanje bogohulne izložbe u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. (Uzgred, ovom centru i njegovoj direktorki mnogo bi više pristajao naziv centra za antisrpku kulminaciju) Uprkos molbi patrijarha srpskog Irineja da se izložba kao i šetnja sodomista zabrane, vlast je odlučila da omogući održavanje ove skaradne izložbe. (Ovde pravoslavni Srbin ne može da ne bude zahvalan patrijarhu na tom pozivu da se bogomrska izložba zabrani, ali isto tako ne može da se ne seti kako se sveti vladika Nikolaj nije zaustavljao na pozivanju vlasti, već je, videvši da vlast ne odustaje od svoje bogomrske namere, pozvao narod u veliku antikonkordatsku litiju, uprkos zabrani policije. I bogomrski Konkordat je srušen). Nažalost, naše vlasti nisu sledile primer ruskih vlasti sa bogohulnicama pank grupe Pussy Riot. Od vremena pomenute antikonkordatske litije koju je predvodio sveti vladika Nikolaj, srpska policija nije doživela veću sramotu.

    Da je uz zabranu parade bila zabranjena i bogohulna izložba, položaj same vlasti bio bi višestruko lakši sa više aspekata. Prvo, omogućavanje ove bogoboračke izložbe nije ni za jotu umanjilo lavinu kritika srpskih i zapadnih liberala. Drugo, onemogućavanjem ove skaradnosti vlada bi imala podršku onih koji treba da budu i najznačajniji za svaku vladu – imala bi iskrenu podršku ogromne većine svojih građana. Treće, naš pravoslavni narod bi imao mnogo više poverenja u svoju policiju, a mnogi časni policajci ne bi osećali stid niti bi imali greh na duši zbog omogućavanja bogoskaradne izložbe. Četvrto, o čemu mnogi danas uopšte ne razmišljaju, bio bi izbegnut pravedni gnjev Gospodnji, koji možemo svi mi da očekujemo, jer je i naša duhovna lenjost omogućila održavanje ove najodvratnije izložbe u istoriji naše prestonice.

    I, na kraju, još nekoliko pararela koje pokazuju da se ovde ne radi ni o kakvoj borbi za tobož ugrožena ljudska prava, nego se radi o dobro osmišljenom duhovnom ratu bogoboraca protiv naše države, vere, Crkve i nacije. Da je duhovna borba sataninih slugu dobro osmišljena, mogu nam poslužiti nebrojeni primeri u istoriji. Da se prisetimo samo nekoliko događaja iz novije srpske istorije, gde naš neprijatelj pažljivo bira datume i mesta kada će najviše da ponizi i izvrgne ruglu naše svetinje i našu istoriju.

    Samo u dvadesetom veku, najmoćnije sile bogomrskog Zapada tri puta su bombardovale Srbiju na Vaskrsenje Gospodnje. (1941 – Hitlerova Nemačka, 1944 – naši zapadni “saveznici” i 1999 – NATO pakt) Slučajnost? Samo za budale. Prisetimo se i hapšenja Slobodana Miloševića baš na Vidovdan, čime nam se poručuje da je u Srbiji pobedio duh Vuka Brankovića, a ne Cara Lazara. Ili potpisivanje “mira” sa NATO baš u Kumanovu. Kumanovska bitka je bila simbol borbe za konačno oslobođenje Srba od turskog ropstva, a deviza Kumanovske bitke je glasila: Balkan – balkanskim narodima. Potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i dolaskom NATO trupa na Kosovo i Metohiju Srbima je poručeno da smo i dalje robovi i da je ideja Kumanovske bitke bila samo iluzija.

    PAŽLJIVO BIRANI DATUMI Tako se i datumi za ove nesrećne takozvane “Parade ponosa” biraju veoma pažljivo sa jasno izraženim ciljem izrugivanja. Ova, na sreću, neodržana parada srama propovednika kulta smrti bila je zakazana za 6. oktobar, dan začeća Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Znači, na dan kada pravoslavni Srbi slave veliki Božiji dar začeća, iza koga sledi Božiji dar rađanja, bogoborci nam promovišu kult smrti. Oni koji brinu samo o telesnim strastima, prezirući dušu, oni koji smatraju “da sve hramove treba srušiti”, zakazali su novu “Paradu ponosa” za 29. septembar 2013. godine. Toga dana naša sveta Crkva proslavlja divnu svetiteljku Božiju prepodobnu Efrosiniju. Možda u čitavim “Žitijima Svetih” nema tako plastičnog primera kako treba prezirati telo u odnosu na dušu. U Troparu ovoj svetiteljki kaže se: Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Efrosinijo, raduje se duh tvoj.

    Blizu je 29. septembar 2013. godine. Naš predsednik, ako nije sada svestan, mora postati svestan na čelo kakve kolone bi stao. Ako je ta izjava došla od savetnika, oni su demonstrirali nepoznavanje svoje otadžbine i vere i takvi saveti mogu poslužiti korisno samo bezverju i ničemu više. Predsednik Srbije može imati pravo na grešku, ali ne sme imati pravo na zabludu, jer zabluda sama na sebe diže ruku. Ohrabruje i odluka ukrajinske Rade, [3] koja je pre par dana donela odluku da uđe u proceduru zakon o zabrani propagande homoseksualizma u Ukrajini. Imamo se na koga ugledati u svojoj prošlosti, imamo se na koga i osloniti i ugledati u sadašnjosti, krajnje je vreme da se bečkim konjušarima i briselskim uobražencima stavi do znanja da Srbija nije nikakva krčma pored puta, nego zemlja o koju su se razbijale najmoćnije carevine zla. Od Turske do Austro-Ugarske. Svakako da ohrabruje veliko narodno neslaganje sa akcijama sodomista i ne treba da nas čudi nerazumevanje svetske javnosti zbog toga – jer odavno je predrečeno da će hrišćani biti gonjeni. Neka bi dao Gospod da iz svega ovoga naše vlasti, naši jerarsi, naš narod, svi mi izvučemo prave pouke, jer naše spasenje može biti jedino u Hristu i saradnji sa narodima i državama koje odbacuju filozofiju religioznog bunta!

    _________

    Napomene:

    [1] javascript:article(‘http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/259804/Nikolic-Stao-bih-na-celo-Parade-ponosa’)

    [2] http://borbazaveru.info/content/view/5063/1/

    [3] Rada – Parlament Ukrajine

    http://www.standard.rs/ranko-gojkovic-bogoborci-u-srbiji-ili-sta-je-smisao-filozofije-religioznog-bunta.html

  23. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  24. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  25. Varagić Nikola каже:

    Religiozni konzervativac se godinu dana pretvarao da je gej

    Timoti Kjurek (26) proveo je godinu dana pretvarajući se da je homoseksualac

    Timoti Kjurek (26), dipolomac evangelističkog Univerziteta Liberti (SAD, savezna država Virdžinija) proveo je godinu dana pretvarajući se da je homoseksualac, i tvrdi da je to bilo iskustvo koje je spaslo i ojačalo njegovu veru.

    Kjurek je odrastao mrzeći homoseksucalce. Kao konzervativni hrišćanin iz takozvanog “biblijskog pojasa” SAD od malena je učen da je biti gej “gadost pred Gospodom”, išao je u desničarski orijentisanu crkvu, sebe je smatrao Hristovim vojnikom i pohađao je Univerzitet Liberti, koji u SAD važi za “evangelistički Vest Point”.

    Jednom prilikom mu je, međutim, prijateljica iz hrišćanskog krugova ispričala kako ju je porodca izbacila iz kuće kada je doznala da je lezbejka, i to ga je navelo da počne duboko da preispituje svoja verovanja i verska učenja koja je sledio.

    Način koji je za to odabrao deluje zapanjujuće: odlučio je da u svom rodnom gradu Nešvilu godinu dana živi pretvarajući se da je homoseksualac, da bi o životu ove seksualne manjine u SAD stekao neposredno iskustvo.

    Porodioci, preijateljima i crkvi kojoj je pripadao “otkrio” je da je gej, a pravu istinu su znali samo dva njegova druga i jedna tetka – zadužena da prati kako će se sa ovom novošću nositi njegova majka. Jedan od prijatelja – gej muškarac po imenu Šon, koga Kjurek opisuje kao “velikog, krupnog, tamnokosog plišanog medu”, pretvarao se da je njegov dečko. Kjurek je dobio posao u kafiću koji zalazi gej populacija, odlazio je u gej barove i pridružio se gej softbol klubu, dok je privatno i dalje ostao strejt hrišćanin.

    Rezultate svog iskustva opisao je u upečatljivoj knjizi “Krst u plakaru”, emotivnom, poštenom i na momente urnebesno smešnom izveštaju o doživljajima sa kojima se suočavao, od napadnog “startovanja” u gej klubu od kog je “imao želju da se ispovraća”, pa do za njega zapanjujuće činjenice da je među gej populacijom upoznao i veliki broj iskreno pobožnih hrišćana.

    Kroz teško iskustvo je prošla i njegova majka, koja je na početku u svoj dnevnik zapisala da bi “više volela da mi je lekar rekao da imam rak u poslednjoj fazi nego što sam čula da mi je sin gej”, da bi nakon godinu dana postala saveznik svog sina i gej populacije u borbi za jednaka prava.

    Po isteku godine, Kjurek je ponovo obelodanio svoj istinski identitet. Navukao je trajno neprijateljstvo nekih starih prijatelja iz crkve, praćeno čak i pretnjama, ali je zato stekao nove prijatelje iz gej krugova i – što je za njega samog bilo zapanjujuće, ojačao i potvrdio svoju veru.

    Kjurek smatra da iskustvo koje je u knjizi opisao treba evangelističkoj zajednici da pokaže da i gej ljudi mogu biti iskreni vernici, koji zaslužuju jednaka prava, ali i da gej populaciji pokaže da većina konzervativnih hrišćana nisu verski fanatici zadojeni mržnjom, za razliku od glasne manjine koja na sebe privlači preteranu pažnju javnosti.

    http://www.blic.rs/Vesti/Svet/347722/Religiozni-konzervativac-se-godinu-dana-pretvarao-da-je-gej

  26. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  27. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  28. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  29. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  30. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  31. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  32. […] је Христ приказан као трансвестит. И тада сам питао (Отпадници од Христа и границe слободе и вређања) и сада питам, какав је смисао таквих провокација, да […]

  33. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  34. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  35. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

  36. […] Отпадници од Христа и границe слободе и вређања […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: