Војводина

 

Комшић: Војводина личи на Словенију из осамдесетих

Политички аналитичар, академик Војвођанске академије наука и уметности Јован Комшић изјавио је да се Војводина данас налази у сличном положају као Словенија у бившој Југославији крајем осамдесетих година. Комшић је за новосадски Дневник рекао да би Војводина, која почива на европској културолошкој матрици, била највећи губитник уколико би Србија одустала од европских интеграција, али и највећи „болесник” у таквој антиевропској Србији.

„И Словенци су, подсетићу, отворено питали каква је ту рачуница, која је добит, колики су трошкови…„, казао је Комшић. Он је оценио да је у Србији на делу расцеп између грађанског модернистичког и европског концепта, на једној страни, и националистичког концепта деветнаестовековне државе, на другој. Према његовим речима, нема сумње да је грађанска матрица у Војводини већинска, јер се то потврђује и у изборним циклусима и у свим социолошким истраживањима.

„Пресецање комуникација са Европом од Војводине би направило највећег болесника унутар затворене и изоловане Србије, која тражи идентитет у некој врсти реплике Белорусије, а што смо већ видели деведесетих година”, упозорио је Комшић.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Komsic-Vojvodina-lici-na-Sloveniju-iz-osamdesetih.sr.html

>

Ко је заправо Јелко Кацин!?

Дипломирао је 1981. на Факултету за одбрану на тему „Жене у оружаним снагама“. Писао је чланке за ревију „Одбрана“, а 1986. издао књигу „Модерни авиони и хеликоптери“. После првих демократских избора у Словенији 1990. постао је заменик министра одбране Јанеза Јанше, чију је позицију касније наследио. Следеће, 1991. године, као члан Демократског савеза Словеније постао је министар за информисање и формира Словеначку новинску агенцију.  Као стратег Јаншине фирме, у време распада Југославије, водио је најжешћи медијски рат против Србије и њеног руководства. Свакодневне конференције за штампу, доступност, па и наметање страним новинарима, учинило је да Словенија много брже и без веће штете добије подршку и напусти Југославију. Упућени кажу да је његов допринос значајнији од словеначких територијалаца. „Блиц Криг за десет дана“ је његов назив за незабележену ратну пропаганду на овим просторима. Говорећи о својим активностима у сецесији Словеније, Кацин је признао да је износио лажи о акцијама ЈНА да би придобио наклоност светске јавности. До 1993. је био на функцији министра за информисање а марта следеће године је Јанеза Јаншу сменио са места министра одбране и на том месту остао да 1997.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/bosko-glavcic/ko-je-zapravo-jelko-kacin.php

>

Бранко Радун: Ескалирао је тињајући проблем

Ако се у једној земљи јављају озбиљни гласови да једну покрајину треба прогласити за ,,републику”, а други који су склони да решење виде у укидању исте – ма колико то изгледало непријатно и једнима и другима, крајности су опаснене само по друштво већ у перспективи и за оне који их заговарају. Јасно је да промовисање ,,војвођанске суштинске аутономије” или ,,републике” по монтенегринском или неком другом рецепту не само да се крши уставни поредак већ и у перспективи постаје реална претња дестабилизацији. Опасност са ове стране не виде или игноришу они који себе представљају као модерну и проевропску Србију. А истина је управо супротна – ниједна европска држава није постала снажна и стабилна ако је била болећива према сепаратистичким тенденцијама.

С друге стране, имамо нервозне реакције оних који себе виде као представнике ,,патриотске и традиционалне Србије” а које се своде на то: ,,шта ће нама Војводина”. Овај став само штети и замућује ситуацију. Наиме, аутономашки кругови се управо хране оваквом нереалном и радикалном реториком. То на тај начин постаје потврда њихове малициозне аутономашке пропаганде како ,,Београд пљачка Војводину” и како настоји да је укине. Неко параноичан могао би помислити да неко са стране, подстрекавајући екстреме, поларизује политичку сцену и на тај начин смањује шансу за реално и стабилно решење.

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Eskalirao-je-tinjajuci-problem.sr.html

>

MILORAD VUČELIĆ: PRINC PAVLE I ČETVRTI RAJH

Već godinama se proizvodi opaki mutant kojim se današnje kapitulacije i izdaje povezuju sa antifašističkom borbom, a nekadašnji borci protiv okupatora postaju preteče banalnih kolaboranata. Neoprostiv je greh anglofila princa Pavla jer je, svedočenja i dokumenti to kažu, s velikom mukom i odugovlačenjem prihvatio pristupanje Srbije Trojnom paktu. Možemo samo zamisliti šta sve peščanik-drugosrbijanci zameraju dojučerašnjim vlastodršcima žutog kartela koji su se onako podatno predavali Nemcima i ispunjavali sve njihove ultimatume o komadanju Srbije.

http://www.standard.rs/milorad-vucelic-princ-pavle-i-cetvrti-rajh.html

>

ZORAN PANOVIĆ: Šta bi bilo kad bi bilo

Pa, hajde da se hobsbaumovski osvrnemo na famozni 27. mart 1941. i sahranu kneza Pavla Karađorđevića na Oplencu – na događaj koji je maltene koincidirao sa Hobsbaumovom smrću u 96. godini. O velikog istoričara (njegove lekovite principe) ogrešili su se mnogi u Srbiji. Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, jedan je od viđenijih koji podseća da je potpisivanje pakta sa Hitlerom u tom trenutku bila najbolja opcija za Kraljevinu Jugoslaviju. Naravno, profesor Antić ima svoje racionalne argumente za takav stav, i tim povodom nije kontrapitanje da li bi Hitler poštovao sporazum sa kilavom Jugoslavijom kad nije onaj sa moćnim Staljinom. Hobsbaumovski bi trebalo postaviti pitanje da li je po toj analogiji trebalo potpisati Rambuje, i da li bi ga Antić potpisao ako bi verovatno, da je mogao, potpisao Trojni pakt. Uz sve mane današnjeg Zapada, on je valjda neuporedivo bolja opcija od Hitlera i njegovih saveznika; a kao što bi se onda izbegle mnoge srpske žrtve, pa valjda bi se izbegle i u slučaju Rambujea. Da li je baš najjasnije zašto bi NATO trupe na drumovima Srbije u tranzitu bile opasnije od nacističkih na osnovu ugovora. S druge strane, istoričarka Dubravka Stojanović naglašava opasnu relativizaciju antifišizma, potezima kao što je odavanje počasti državnog vrha knezu Pavlu. Takvi stavovi ne bi trebalo da isključuju i objektivne korektive – ako već ne ideoloških protivnika, onda na primer reči Milovana Đilasa (koji je upravo hobsbaumovski razmišljao), skrećući pažnju (iako je pripadao tom pokretu) na ratni avanturizam Tita i njegovih drugova, koji se ne može uvek abolirati „antifašizmom“. A koji je prouzrokovao nepotrebne žrtve (i samih partizana), kao i represalije okupatora. Ali i Đilas uočava da Tito iako nije bio neki vojnik, jeste odlično umeo da razume karakter rata. Što Draža očigledno nije. Kao što sumnjamo da bi, da je doživeo 1990, Tito mogao da razume karakter promena, pa bi završio ne baš kao Čaušesku, ali kao Todor Živkov verovatno.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sta_bi_bilo_kad_bi_bilo.1083.html?news_id=249215

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Преокрет: Недић није издајник

А Преокрет? А Истина?

СКК учествује на сајму НВО

Трећа Србија, једина Србија

Република Космет?

 

21 Responses to Војводина

  1. Varagić Nikola каже:

    Разбијање Србије изнутра није заустављено

    Bivši ministar Oliver Dulić izjavio da će zatražiti pomoć međunarodnih organizacija za ljudska prava i stranih ambasada jer mu je ugrožena bezbednost. Dulić tvdi da mu je ugrožena bezbednost zbog medijske kampanje beogradskog lista Kurir protiv njega i njegove porodice.

    >

    Cena kafanskog greha

    PIŠE: MIHAL RAMAČ

    (…) Još u julu 1990, kad je osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Čanak je znao da od socijaldemokratije nema hleba, a već tada je bio zapazio da se od politike može živeti daleko lagodnije nego od napornog svakodnevnog rada. Zbog toga nije ni pokušavao da napravi masovnu partiju. Zadovoljio se strankom koja je njemu i grupici iz rukovodstva donosi slatko parče velikog političkog kolača. Pošto nije bilo publike za socijaldemokratske priče, stranka je na prvo mesto stavila autonomiju Vojvodine. U godinama posle jogurt revolucije i u vreme raspada Jugoslavije, kad je Vojvodinom u Miloševićevo ime vladao Radoman Božović, mnogi Vojvođani još su verovali da je moguće obnoviti nekadašnju autonomiju i sve što je ona obezbeđivala. Takvi su očekivali da će LSV postati uticajna politička snaga.

    (…) Politički protivnici LSV tvrde da za tu stranku glasaju samo oni koji ne poznaju njenog lidera. Oni manje zadrti reći će da za Ligu glasaju ljudi koji slušaju šta Čanak govori i ne zanima ih kako se on ponaša. Takvima je važno da on borbeno iznosi njihove misli i zastupa njihove težnje. Šta god bilo tačno, činjenica je da on ima više i poštovalaca i protivnika nego glasača. Drugim rečima, sve vreme nastoji i uspeva da bude popularniji od svoje stranke.

    (…) Ima političara koji traže pomoć stručnjaka svaki put kada žele da kvalifikovano govore o nekoj temi. Čanak spada u one koji se oslanjaju na sopstveni šarm i slatkorečivost te na neznanje publike. Svojim izjavama nakon prošlonedeljne kafanske tuče on je i mnoge doskorašnje pristalice uverio da pripada onima koji su spremni da gledajući čoveka u oči i u deset rečenica pet puta poreknu ono što su prethodno rekli. Da je na vlasti neka druga koalicija, možda bi i taj ispad bio kvalifikovan kao još jedan nestašluk ili kao izmišljotina krvožednih tabloida.

    (…) Nenad Čanak nije tip koji se lako predaje i kojeg će slomiti jedan poraz. Premlad je za političku penziju. Sigurno je da će nedostajati kako preostalim pristalicama, tako i mnogobrojnim protivnicima. Ovim poslednjim pogotovo. Jer, kad bi DSS nazvao autonomašima i separatistima Gordanu Čomić ili Bojana Pajtića, cela Vojvodina bi se valjala od smeha. Lider LSV je više nego iko izluđivao centraliste, šoviniste svih nacija, klerikaliste. Takvima nisu potrebni odmereni suparnici koji pažljivo mere reči i raspravljaju na osnovu činjenica. Potrebni su im likovi poput njih: isključivi, neuviđavni, bahati. Velja Ilić nije jedini koji javno likuje zbog Čankovog pada. Ukoliko bi taj pad postao presedan na osnovu kojeg će javnost ubuduće drugačije pratiti i procenjivati postupke političara, taj isti Ilić mogao bi da zažali. Da li će se Čanak vratiti u visoku politiku? To trenutno ne zavisi od birača i pristalica, već od političara. Ako im bude nedostajao, naći će načina da ga vrate u svoje birano društvo.

    >

    Zavere prošlosti: ko ruši Nenada Čanka?

    Vladimir Pavićević

    Odgovor Saši Iliću: Pretpostavimo da je pretučeni čovek zaista provokator. Da li to upotrebu nasilja čini legitimnom?

    Pod dugom senkom prošlosti

    Saša Ilić

    Odgovor Vladimiru Pavićeviću: Politika je opet prekoračila medijsku upotrebu sile

    Čankova nedelja

    Svetlana Lukić

    Njegova biografija je časna, ali on je bio nasilan, a nasilje je zabranjeno uvek, u svakoj situaciji, svima.

    Zakon dovoljnog razloga

    Nadežda Milenković

    A onda je Čanak otišao na TV Pink da snima takmičenje u kuvanju. (Da li ste i vi primetili da maltene u svako doba na bar jednom TV kanalu neko kuva, peče, mesi? Nikad više gladnih u Srbiji, a nikad više kulinarskih emisija.) Ako je učešće u Velikom bratu pravdao potrebom da prosveti one koji gledaju baš tu, a ne neke druge emisije, šta je opravdanje za šou o kuvanju?

    Dogovor Dačić-Pajtić povlači žalbu

    B92 pre 1 sat B92

    Beograd — Ako se Dačić i Pajtić budu dogovorili o kompromisu, Vlada Vojvodine povlači žalbu podnetu Ustavnom sudu zbog izmena Zakona o budžetu, kaže Ištvan Pator. Pastor, koji je predsednik vojvođanskog parlamenta, kaže da ima puno osnova za to da Ustavni sud ospori spornu zakonsku odredbu koja je, kako kaže, relativizovala ustavnu garanciju o finansiranju Vojvodine. On je naveo da je… »

    Šta čeka država: Tuča navijača Zvezde i Radničkog pre meča u Kragujevcu Video

    Blic sport pre 12 dana

    Utakmici između Crvene zvezde i Radničkog u Kragujevcu prethodila je tuča navijača dva kluba ispred stadiona “Čika Dača”.

    Navijači Radničkog tukli navijače Zvezde koji su iz Beograda došli u Kragujevac, kao i sve Kragujevčane koji navijaju za Zvezdu i koji su nosili šalove i druga obeležja Zvezde.

    Mlađan Dinkić podržao VK Radnički: Do velikih dela svestranošću (FOTO)

    Na prvoj zvaničnoj prezentaciji vaterpolo tima snova, prisustvovao je pored gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, čiji je doprinos kragujevačkom sportu, razvoju i afirmaciji neosporan, istaknuto je da se do sada pokazao kao veliki prijatelj sporta i samog grada Kragujevca.

    ——–

    Зашто да извозимо? Проблем је добити грађевинску дозволу, али само ако сте Икеа а не члан клуба Привредник! У затвор се иде због 20 хиљада а не због 200 милиона?

    Branislav Grujić, predsednik PSP Farman holdinga, iz intervjua za list Danas:

    Naša nacionalna strategija razvoja definisana je kao izvoz.
    To je najveća greška. Greška je kad neko misli da će napraviti proizvod sa baš izvoznom vrednošću. Proizvod se pravi tako da prvo ima prolaz na lokalnom tržištu, pa ako ostane viška proizvoda, onda ide na regionalno, pa ako je u regiji uspešan, onda ide dalje.

    Sistem nisu samo privredne mere, već i pravosuđe, koje mora da bude brzo i efikasno, kao i sistem vlasničkih odnosa, koji mora da uvažava privatno vlasništvo. Danas u Srbiji sigurno postoji bar 500-600 miliona evra investicija koje se ne realizuju samo zbog blokade sistema.

    Imamo najave velikih sistema, od Baumaksa, tržnih centara, Ikee i drugih, koji se bave proizvodnjom, ali ne mogu da počnu da rade ovde zato što ne mogu da dobiju građevinske dozvole. To je apsurdno. Ikea bi izgradnjom tržnog centra pomogla ovdašnjoj industriji nameštaja da ne potone do kraja, ali se u Srbiji govori kako zli ljudi grade trgovačke centre da bi se trgovalo, a da se ne proizvodi.

    Većinu poslova radite van Srbije, ali ovde gradite stambeni kompleks „West 65“ na Novom Beogradu. Koliko je domaće radne snage ovde angažovano?
    Svi podizvođači su srpske firme. Maksimalno se trudimo da kupimo što više domaćih materijala, ali je tu situacija tužna. Osim elementarnih materijala, vrlo teško možemo da nađemo kvalitet koji je neophodan za ovakav objekat, a da se proizvodi u Srbiji. To je opet posledica toga što smo mi zatrli građevinarstvo. Kada građevinarstvo funkcioniše, onda će neko da kaže – hajde da počnem da pravim konvektore ili ventilatore u Srbiji, jer imam tržište. A da uložim novac u fabriku, kada u Beogradu postoje svega četiri ozbiljna gradilišta, to ne ide.

    Zašto gradimo?

    – Cene nekretnina su takve da smo mi na granici isplativosti. Zašto onda gradimo? Zato što mnogo puta u životu morate da radite i da zapošljavate ljude makar samo da biste ostali u formi, jer je svaki objekat novo znanje koje ulazi u sistem. To znanje ćemo sutra primeniti negde drugde u svetu. Ovde, u kompleksu „West 65“ primenili smo neke od najnovijih tehnologija, vezane za alternativne izvore energije i ekologiju – kaže Branislav Grujić koji je i predsednik nedavno formiranog Nacionalnog saveta za privredni oporavak i poslovnog kluba „Privrednik“.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/gubimo_600_miliona_evra_investicija.4.html?news_id=248582

    http://www.west65.rs/

    Površina parcele 30 316 m2
    Nadzemna površina objekata: 106 106 m2
    Površina otvorenog prostora: 15 484 m2
    >>>

    Privedeni direktori Direkcije za urbanizam u Kragujevcu

    Prema dostupnim informacijama, rukovodioci kragujevačke Direkcije za urbanizam osumnjičeni su da su sa gradskom upravom ugovoreni posao izrade idejnog i glavnog projekta zatvorenog bazena u Kragujevcu , za koji je ta ustanova u potpunosti kvalifikovana, poverila privatnim biroima i firmama. Za izradu projekta zatvorenog bazena Direkcija za urbanizam angažovala je, bez javnog oglašavanja i tendera (radilo se o nabavkama male vrednosti), kao podizvođače šest firmi, među kojima je i projektni biro „Atrijum“, koji je vreme sklapanja ugovora sa Direkcijom bio izbrisan iz registra preduzeća u APR-u, dok je biro „Arhikon“ u vlasništvu Snežane Stanković, čiji je sin Ivan (Stanković) zaposlen u Direkciji. Osumnjičeni su za štetu od 1.9 miliona dinara (manje od 20 hiljada evra).

    Projekat izgradnje zatvorenog bazena u Kragujevcu odobrila je Vlada Srbije u avgustu 2010. Ugovor o sufinansiranju te investicije, gradska uprava i nadležno ministarstvo potpisali su 15. oktobra 2010, dok je 8. decembra te godine izgradnja bazena vrednosti oko 3,6 miliona evra poverena beogradskoj firmi Deneza M. Kamen temeljac položen je 21. decembra 2010, zatvoreni bazen, na koji su Kragujevčani čekali decenijama, svečano je otvoren krajem prošle godine.

    http://www.danas.rs/danasrs/hronika/privedeni_direktori_direkcije_za_urbanizam_u_kragujevcu_.3.html?news_id=248602

    >

    U naselju Stara radnička kolonija u Kragujevcu biće izgrađene dve zgrade sa oko 100 stanova u vrednosti od oko 3 mil EUR, najavljeno je danas u toj gradskoj upravi. Prema njegovim rečima, od ukupne vrednosti investicije Vlada Srbije je kroz program podrške građevinskoj industriji odobrila 173 miliona dinara, a ostatak su ulaganja iz budzeta grada i Gradske stambene agencije u Kragujevcu. Vasiljević je rekao da je na konkursu za posao pobedila beogradska firma “Deneza M” koja će učestvovati u izgradnji objekata ukupne površine preko 7.600 kvadrata.

    – “Deneza M” je jedina firma od 12 po pozivu, koja se regularno javila na konkurs – rekao je on.

    http://www.gradnja-online.com/index.php?view=magazine_detail&type=news&id=3244&class=53

    Deneza M (vlasnik Ladinvest koji je u vlasništvu Laderne, firme Milana Beka) je izrasla u jednu od vodećih gradjevinskih kompanija. To potvrđuju brojne reference, sa preko 420.000 m2 izgradjenih i projekata u toku, u samo poslednje tri godine.

    Investitor: Mali Kolektiv – ETB (Vuk Hamović potvrdio da stoji iza “Anglo Juropien marketinga” sa Devičanskih ostrva, koja je vlasnik preduzeća “Malog kolektiva”)

    http://www.denezam.com/index.php?option=com_content&view=article&id=118&Itemid=197&lang=sr

    Izgradnja prvih 1.450 stanova na lokaciji kasarne Stepa Stepanović na Voždpovcu

    Za projekat koji je ministar Dulić stavio među najviše prioritete svog ministarstva odabrani su i prvi izvođači – uglavnom dobro poznati srpskoj javnosti. Tako će državne stanove graditi firma Gemaks čiji je vlasnik Đorđo Antelj bio u pritvoru zbog umešanosti u aferu stečajna mafija. Firma Montera Dragana Kopčalića koji ima krivičnu prijavu za utaju poreza u prethodnih 12 meseci čak 161 dan bila je u blokadi.

    Angažovana je i firma Deneza M čijeg je kapitala vlasnik Ladinvest koji je u vlasništvu Laderne, firme Milana Beka.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=03&nav_id=476611

    >

    Palata „Ušće“

    Velika prodaja, ali u drugačijem scenariju, bila je na samom početku tranzicije, kada je prodavana zgrada Saveza komunista na Ušću. Sa obrazloženjem da će morati da se ruši, jer je toliko stradala u bombardovanju, prodata je za simboličnih 300 miliona dinara (tada oko pet miliona evra) konzorcijumu u sastavu Petar Matić (MPC), Miodrag Kostić („MK komerc“) i slovenački investicioni fond. Nedugo potom Matić i Kostić su svoj udeo prodali slovenačkom partneru, a onda je Matić kupio od Slovenaca i ono što su oni prodali njima i ono što su oni imali. Potom je krenulo sređivanje zgrade, nadziđivanje nova dva sprata.

    Prodaja zgrade bivšeg Saveznog MUP tako što je kupac išao preko svoje dve firme, pa na jednoj dao cenu od 35 miliona evra, a na drugoj od 29,1 milion, a onda povukao prvu kada je video da može da obavi pazar sa šest miliona evra manje, pokazala je da u Srbiji i otimačina može da dobije okvir legalnosti.

    http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/11063/Manjak-propisa–legalizuje–otimacinu/print

    >

    Danko Đunić, vlasnik “Eki investmenta”, firme koja poseduje blizu 34 hektara zemljišta koje je nekada pripadalo PIK „Zemunu“, kaže da jesu u sporu sa tom kompanijom, odnosno gradom, ali da sud nikad nije osporio vlasništvo “Ekiju”. „Eki investment“ je 2006. za oko 20 miliona evra preko firme “Evromol” preuzeo firmu “Džordžlend” u vlasništvu Đorđa Božića, koja je prva kupila ta 34 hektara. Božiću je krajem 2010. oduzeta imovina jer je optužen da je nagovorio rukovodioce PIK „Zemuna“ da mu prodaju zemljište preduzeća za koje je znao da će biti prenamenjeno u gradsko građevinsko, za manju cenu.
    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/303356/Danko-Djunic-ostaje-bez-zemljista-u-Beogradu

    >

    Republičko javno pravobranilaštvo nije zadovoljno odlukom da kompanija „Delreal 1” bude oslobođena plaćanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine na oko 16 hektara zemljišta uz auto-put između „Tempa” i Kvantaške pijace, gde „Delta” gradi robnu kuću za nemački „Bauhaus”. Stoga je uložilo žalbu Ministarstvu finansija na rešenje Sekretarijata za imovinske odnose Beograda, smatrajući da ova kompanija treba da plati naknadu i da procena vrednosti zemljišta nije pravilno utvrđena.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Svi-peru-ruke-od-Deltinog-placa.lt.html

    >

    ОВАКО СА ПРИМЕРИМА МОЖЕМО У НЕДОГЛЕД. ОСИМ ЊИХ НИКО ДРУГИ НЕ МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ ГРАЂЕВИНСКУ ДОЗВОЛУ, ТЕНДЕР ИЛИ ЗЕМЉИШТЕ. ОНИ СУ ГЛАВНИ УВОЗНИЦИ И ДОБРО ЗАРАЂУЈУ ПРОДАЈУЋИ СТРАНУ РОБУ СА ВЕЛИКИМ МАРЖАМА. ЗБОГ ТОГА СУ ПРОТИВ ПОКРЕТАЊА ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ. А ДА ПОКАЖУ КАКО СЕ БОРЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ, УХАПСЕ НЕКОГ ДИРЕКТОРА КОЈИ ЈЕ У ОДНОСУ НА ЊИХ УЧЕСТВОВАО У СИТНОЈ КОРУПЦИЈИ И НАПРАВИО МИЗЕРНУ ШТЕТУ.

    ———–

    Политичко-полицијски обрачун у Крагујевцу

    Сукоб чији су главни протагонисти градоначелник Верољуб Стевановић и шеф полиције Иван Ђоровић потреса град

    Странка „Заједно за Шумадију“ има стрпљења, али само до понедељка, евентуално до краја наредне седмице, када ће у београдском Медија центру јавности предочити компромитујући материјал и доказе против начелника Полицијске управе Крагујевац Ивана Ђоровића.

    То је истакнуто на јучерашњој конференцији за новинаре, у Крагујевцу, на којој је врх ове странке изнео низ оптужби на рачун првог човека крагујевачке полиције, нагласивши да су управо он и његови најближи сарадници носиоци криминалних и корупционашких радњи у овом граду. Смена начелника ПУ Крагујевац, како је речено, најмање је што се очекује од надлежних органа који су „одавно упознати са проблемима које локалној самоуправи и грађанима прави полиција“.

    – Захтевамо ефикасну реакцију надлежних органа, а када се утврди одговорност, односно неодговорност, смена је нешто што се подразумева – изјавио је председник странке „Заједно за Шумадију“, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.

    Ђоровић је јуче оптужен за претње новинарима и народним посланицима из Крагујевца, који се „прате и прислушкују“. С намером да буде конкретан, градоначелник Крагујевца је саопштио како је и сам постао предмет противзаконитог деловања полиције.– И мене прате и прислушкују, али ја све говорим и радим јавно – рекао је Стевановић, који је последња дешавања упоредио са „каубојским филмом“ у којем на крају следи обрачун.

    Са захтевом за смену првог човека крагујевачке полиције, „Заједно за Шумадију“ је изашла после неколико „ексцесних“ догађаја у граду.

    Прво је, пре двадесетак дана, дошло до сукоба између групе полицијских инспектора и директора једног градског предузећа, а потом је, почетком прошле седмице, ухапшен и део руководства Дирекције за урбанизам, који се терети за финансијске малверзације током израде пројекта покривеног базена. На крају ове хронологије догађаја је и првих десет питања која је „Заједно“, преко свог „Фејсбук” профила, упутила Ђоровићу, тражећи да поднесе оставку.

    Челни људи „Заједно“ јуче су, међутим, демантовали да су они ти који политизују борбу против корупције и криминала, наводећи да су у питању „гласине и аброви“ које, између осталих, шире и „јавне службе“.– Иако користе методе „браће Чворовић“, реч је, заправо, о директном нападу полиције не само на једну странку, већ на целу локалну самоуправу која представља грађане. То је незамисливо у једној правној држави – нагласио је потпредседник „Заједно за Шумадију“, председник Скупштине града Саша Миленић.

    Иначе, питања која су преко „Фејсбука“ упућена начелнику ПУ Крагујевац тичу се његове имовине, хонорарног рада појединих полицајца, њиховог односа према притворенима, а Миленић је јуче додао да ће „Заједно“ наставити са овом праксом све док „систем у који још верујемо не буде реаговао“. Све то, како је објаснио, зарад „слободе мисли и говора“ која је, по његовом мишљењу, у Крагујевцу угрожена непрофесионалним радом полиције.

    Начелник крагујевачке полиције јуче је одбацио све оптужбе наведене странке, а у обраћању медијима поручио је да као „представник извршне власти“ није у прилици да коментарише политичке ставове и реаговања, који су последица „одлучног става државе са се у свим местима и на свим нивоима сузбије организовани криминал и корупција“.– Ја сам полицајац и часно обављам свој посао. Не могу да коментаришем ставове и реаговања политичких странака, свестан да је то цена коју ћу морати да платим у борби против организованог криминала и корупције. Наставићу професионално да радим у сарадњи са тужилаштвом и претпостављенима у Министарству унутрашњих послова – навео је Ђоровић.

    Према оценама ОЕБС-а, Крагујевац је један од најбезбеднијих градова у Србији, због чега је 2009. године Ђоровићу додељена Ђурђевданска награда, највише признање града. Интересантно је да су му награду уручили управо они који данас траже његову смену.

    Бране Карталовић
    објављено: 13.10.2012.
    http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Politicko-policijski-obracun-u-Kragujevcu.sr.html

  2. Varagić Nikola каже:

    Предраг Симић: Минут до дванаест за јасан став око Косова

    Управо сада је минут до дванаест да Србија врло јасно прецизира свој став и став Брисела око признавања и непризнавања Косова и тога шта то све значи, на начин да то остане записано у међународноправно обавезујућем документу.

    Јер, до сада је Брисел говорио да прихвата да Србија не призна Косово, па је то релативизовано у последњих неколико месеци, од када су почели да стижу гласови да ће земља прво морати да призна интегритет, па онда и суверенитет Косова.

    Ово су речи Предрага Симића, професора Факултета политичких наука у Београду и бившег амбасадор Србије у Француској, који, у разговору за наш лист, после става Европске комисије да Србија треба да поштује „територијални интегритет Косова”, каже и да Србија не може рећи „не” Европској унији, без обзира на то што она није више тако пожељан циљ какав је била пре десет, дванаест година.

    http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Minut-do-dvanaest-za-jasan-stav-oko-Kosova.sr.html

    >

    Predrag Simić savetnik Koštunice

    Kada je Vojislav Koštunica 2000. došao na mesto predsednika SRJ u svomkabinetuokružio se Radetom Bulatovićem, Slobodanom Samardžićem i Aleksandrom Tijanićem. Sa tih pozicija, pomenuti savetnici su postavljeni na, za sistem i Koštunicu, verovatno najvažnija mesta – šef BIA, ministar za KiM i direktor RTS-a.

    Ima onih poput Predraga Simića koji su bili savetnici i Vuku Draškoviću i Vojislavu Koštunici.

    Miša Đurković je kratko vreme bio savetnik premijera Koštunice, a Aleksandar Simić znatno duže.

    Leon Kojen je bio u timu Borisa Tadića, ali je bio bliži Koštunici. Najviše nelagode među članovima DSS-a izazivala je šefica kabineta predsednika SRJ Ljiljana Nedeljković. Kasnije, kada je novi čovek došao za šefa kabineta premijera, govorili su: ko ne voli Ljiljanu Nedeljković, dabogda mu došao Aleksandar Nikitović.

    http://www.politika.rs/pogledi/Slavisha-Orlovic/Savetnici-ili-moc-bez-odgovornosti.lt.html

  3. Varagić Nikola каже:

    Бивши високи руководилац УБПОК-а објашњава да је истрага у вези са Сартидом вођена од новембра 2003. године до краја маја 2004. године, због сумње да су особе које су спроводиле приватизацију узеле мито како би се ова фирма, са још шест зависних предузећа продала Ју-Ес стилу за 23,7 милиона долара, док је само књиговодствена вредност овог предузећа била је око 312 милиона евра.

    Међутим, до хапшења није дошло јер је по свему судећи неко из тадашање Владе Србије, коју је водио Војислав Коштуница, зауставио акцију у последњем тренутку.

    Б. Ђокић / Вести
    http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/ko-je-stopirao-hapsenja/

  4. Varagić Nikola каже:

    Mađari najavili tužbu protiv Novog Sada

    AUTOR: BETA

    Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec najavio je da će to telo manjinske autonomije tužiti Grad Novi Sad, jer nije konsultovao nacionalni savet priliom imenovanja članova školskih odbora.

    „Ne počinje dobro saradnja novosadskog gradskog rukovodstva u novom sastavu i Nacionalnog saveta Mađara“, napisao je Korhec u autorskom članku za novosadski Mađar so (Magyar Szo).

    Skupština grada Novog Sada je u četvrtak imenovala nove članove školskih odbora u novosadskim školama.

    „Novosadsko rukovodstvo je, zaobilazeći pravo nacionalnog saveta na obavezno mišljenje i davanje predloga, imenovalo školske odbore i u školama koje obrazuju na mađarskom jeziku. Posle ovoga bićemo prinuđeni da na sudu ostvarimo naša ovlašćenja samouprave“, poručio je Korhec.

  5. Varagić Nikola каже:

    TIHOMIR TRIŠIĆ

    Vojvodina je novo žarište

    nedelja, 07.10.2012.

    Ne kažem da su Čanak i Pajtić prikriveni separatisti koji će odvojiti AP Vojvodinu, ja kažem da procesi idu u tom pravcu
    U Srbiji je tradicionalno zimska služba iznenađena i zatečena zato što je pao sneg u decembru. Iznenađeni smo vrlo često, prečesto. Između ostalog jer ništa dugoročno ne planiramo, ne organizujemo, ne sprovodimo, već je sve u nas manje-više improvizacija. Takav pristup, preživljavanje i planiranje aktivnosti od jednog dana do drugog dana, vodi svakog od nas, društvo i državu na dno. Mi smo tu negde blizu dna, kako u ekonomskom smislu tako i političkom. Ne kažem da ćemo potonuti, ali mislim da Srbiji preti svojevrsno potonuće.

    Pre neki dan u Beogradu je gostovao Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. Bio sam na njegovom predavanju, slušao sam ga. Krugman je nažalost tom prilikom propustio da spomene svoju važnu misao koja nema direktne veze sa ekonomskim teorijama, ali je od fundamentalnog značaja i za ekonomiju i za politiku. On je jednom prilikom Romnijevog kandidata za potpredsednika SAD-a Pola Rajana opisao sledećim rečima: „Gospodin Rajan nije ozbiljan čovek – on samo glumi ozbiljnog čoveka na televiziji.“

    To je Srbija. Mnogo je domaćih Rajana, mnogo je onih koji nisu ozbiljni ljudi već samo glume ozbiljne ljude pred publikom. A mi od takvih ljudi očekujemo rešenja za naše ozbiljne probleme. Ekonomske. Političke. Naučne. Bezbednosne, itd. Naravno da nam ne ide, ne bi išlo ni Americi i Nemačkoj da imaju u ovoj meri u kojoj mi imamo ljude koji nisu ozbiljni, već samo glume ozbiljne ljude. Zbog preovladavajućeg mentaliteta da nas uvek iznenadi sneg u decembru i prevelike koncentracije „neozbiljnih“ ljudi na vrlo ozbiljnim položajima, nas bi moglo iznenaditi novo žarište. Ono u Vojvodini.

    U tom smislu nemojte se iznenaditi ukoliko uočite u narednih dva meseca velik broj malih koraka koji Vojvodinu mic po mic udaljavaju od Srbije i približavaju je sve većoj i većoj samostalnosti.

    Prvo, Čanak nije napustio srpski parlament podnoseći ostavku zbog prebijanja Lešanovića, već zato jer pravi otklon od republičkih institucija. Čekaće u tišini do 10. novembra da vidi kakva je sudbina Borisa Tadića na izborima u DS-u. Ukoliko Tadić potone, Čankova nova politička platforma biće njegova stara politička platforma.

    Bojan Pajtić, koji u skupštini AP Vojvodine ima natpolovičnu većinu, ima političke uslove za donošenje deklaracije slične onoj koju je doneo Hašim Tači u Prištini, a koju je kasnije Međunarodni sud u Hagu ocenio kao regularnu i u skladu sa međunarodnim pravom. Ukoliko Vlada Srbije i koalicija počnu Pajtića snažno da pritiskaju temama poput Razvojne banke Vojvodine, Fonda za razvoj i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, iliti u prevodu da se isproverava na koji način Pajtić godinama upravlja novcem poreskih obveznika, Vlada će izgurati Bojana Pajtića iz sadašnje političke platforme u jednu novu kojoj je on sklon, ali za koju promišlja da još nije trenutak.

    Taj trenutak biće jasniji posle 10. novembra, taj trenutak će biti sponzorisan od strane vodećih zemalja EU i SAD-a, shodno našem usporavanju na putu ka EU i ubrzavanju našeg puta ka Moskvi. Ne kažem da su Čanak i Pajtić prikriveni separatisti koji će odvojiti AP Vojvodinu, ja kažem da procesi idu u tom pravcu, a idu tako jer u Srbiji ima mnogo onih koji glume da su ozbiljni ljudi, a nisu. Nisu ni Pajtić i Čanak ozbiljni, oni samo glume ozbiljne ljude. Što ne znači da ih treba lično potcenjivati, kao i procese koji se odvijaju u Vojvodini.

    Niko ne može uspešno odvojiti AP Vojvodinu, ali nije u tome poenta. Ni Hitler nije bio uspešan u svom projektu, ali je zato razorio svet. Vojvođansko žarište razoriće Srbiju. A ovi naši koji se prepoznaju u Krugmanovovim rečima: „Gospodin Rajan nije ozbiljan čovek – on samo glumi ozbiljnog čoveka na televiziji“, nek se zapitaju šta je činiti kako ih sneg ne bi iznenadio u decembru.

    http://akter.co.rs/weekly/kolumna/75-vojvodina-je-novo-arite.html

  6. Varagić Nikola каже:

    HAPŠENJE BOROVICE ZADALO MUKE VOJVOĐANSKOM DS

    Vladimir Šetić | nedelja, 14.10.2012.

    Reč je o sumnji da slučaj u Novoj Crnji nije izolovan, već da je vlasnik brojnih kompanija Dušan Borovica u višegodišnjim „posebnim“ odnosima sa vrhom vojvođanskih demokrata na čelu sa predsednikom pokrajinskog odbora Dušan Elezovićem.

    Hapšenje vlasnika preduzeća „Vojvodina put“ Dušana Borovice i dvojice njegovih saradnika povezeno je sa nedavnim hapšenjem predsednika opštine Nova Crnja Pere Milankova.

    Vučić je, prilikom posete gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, rekao da je u taj slučaj bio uključen od početka, i da ne isključuje mogućnost da se protiv Borovice proširi istraga.

    „To je jedna specifična i važna akcija koju smo od početka do kraja pratili i snimili u trenutku primopredaje novca. Sve je zabeleženo i video i audio. Retki su tako čisti slučajevi“, istakao je Vučić tom prilikom.

    Na pitanje novinara da li slučaj protiv Borovice ima veze sa Novim Sadom u kome je firma „Vojvodina put“ učestvovala u izgradnji pojedinih velikih investicija, Vučić je odgovorio da u početku nema veze, ali će tužilac odlučiti o eventualnom proširenju istrage.

    Ono što Aleksandar Vučić nije podelio tom prilikom sa novinarima jeste da iza relativno male korupcionaške afere u Novoj Crnji, čija je vrednost oko 3 miliona dinara, stoji potencijalno mnogo ozbiljnija priča u kojoj je uhapšeni Dušan Borovica važan akter.

    Reč je o sumnji da slučaj u Novoj Crnji nije izolovan, već da je vlasnik brojnih kompanija Dušan Borovica u višegodišnjim „posebnim“ odnosima sa vrhom vojvođanskih demokrata na čelu sa predsednikom pokrajinskog odbora Dušanom Elezovićem.

    Kako je Dušan Elezović uz Gorana Ješića najznačajniji logističar u ekipi Dragana Đilasa za predstojeće izbore unutar DS-a, i važna karika u obezbeđivanju podrške vojvođanskih odbora izboru Dragana Đilasa za novog predsednika DS-a, nije nemoguće da se istraga protiv Borovice proširi u pravcu vrha vojvođanskih demokrata iz dva razloga.

    Prvi i najvažniji razlog jeste poslovna aktivnost rumskog biznismena koja je predmet rada i interesovanja MUP-a već duže vreme, kako „Akter“ saznaje od izvora u vrhu srpske policije, a koja se odnosi upravo na njegove poslovne aranžmane sa javnim preduzećima i fondovima kojima je AP Vojvodina osnivač, kao i onim javnim preduzećima koja su pod kontrolom na lokalnom nivou kadrova iz DS-a.

    Iako je u javnosti Borovica često povezivan sa SPS-om i pre svih sa Milutinom Mrkonjićem, što nije netačno, kako „Akter“ saznaje poslednjih godina njegova poslovna aktivnost bila je značajnije vezana za kadrove vojvođanskog DS-a, pre svih za Dušana Elezovića.

    Otuda sledi i scenario, kako „Akter“ saznaje od izvora bliskog istrazi o Dušanu Borovici, udomljavanja stečajnog upravnika „Metals banke“, a danas „Razvojne banke Vojvodine“, Srđana Petrovića po njegovom puštanju iz pritvora, u kome je bio zbog poslova vezanih za Darka Šarića, upravo u kompaniju Dušana Borovice na visoko plaćenu poziciju finansijskog direktora.

    Izvor blizak istrazi u razgovoru za „Akter“ tvrdi da je to predstavljalo način na koji je tog bankara vrh vojvođanskih demokrata nagradio za vernu službu i držanje pred Specijalnim tužilaštvom 2010. godine.

    Kako je nedavno eskalirao i problem u kompaniji „Dunav grupa agregati“, koju je Dušan Borovica svojevremeno preuzeo od Miše Omege, a čiji zaposleni nisu mesecima primili platu, i iz tog razloga pre deset dana blokirali su plovidbu Dunavom kod Novog Sada, predmet interesovanja policije je i rad te kompanije, a posebno njenih poslovnih aktivnosti u vezi sa Putevima Srbije“ i vojvođanskim Fondom za kapitalna ulaganja.

    Drugi važan razlog, koji će objektivno uticati na dalji tok istrage pored činjenice da je reč o korupciji u kojoj je Dušan Borovica identifikovan kao jedan od učesnika, jeste politički interes vlasti. Pre svih Aleksandra Vučića i SNS-a vezan kako za ojačavanje uticaja SNS-a u Vojvodini, gde je godinama dominantna Demokratska stranka, tako i političkog interesa vrha SNS-a za ishod izbora u DS-u zakazanog za 10. novembar.

    Ono što je „Akter“ otkrio u vrhu vojvođanskih demokrata jeste prisustvo ozbiljnog straha i zebnje da se Dušanu Borovici ne ponudi status svedoka saradnika od strane tužilaštva.

    Pitanje je čemu toliki strah ako je sve u pokrajini rađeno po zakonu.

    Aleksandar Vučić je pre neki dan u izjavi za novinare saopštio da su u ovom trenutku u fokusu 24 predmeta i dva predmeta sa teritorije AP Vojvodina, i dodao da će svuda gde postoji osnov sumnje tužilaštvo sprovesti istragu.

    Istina je da su te dve istrage vezane za AP Vojvodinu već sprovedene, čeka se samo na realizaciju tih predmeta, a ona po svemu sudeći ni ovog puta neće zavisiti samo od Zakona o krivičnom postupku već, kao i mnogo puta do sada u srpskoj praksi borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, od trenutnih političkih interesa.

    http://akter.co.rs/weekly/33-politika/18146-hapenje-borovice-zadalo-muke-vojvo-anskom-ds.html

  7. Varagić Nikola каже:

    RASTE KONFLIKT VUČIĆA I MIŠKOVIĆA

    Aleksandar Savić | nedelja, 14.10.2012.

    Produbljavanje antagonizma na relaciji lidera SNS-a i predsednika „Delta holdinga“ preti da dosadašnji sukob niskog intenziteta i netransparentni konflikt pretvori u otvoreni i javni rat, sa ozbiljnim posledicama po stabilnost sadašnje koalicije i Vlade Srbije

    Vlada Ivice Dačića ovih dana nalazi se pod popriličnim pritiskom. Očekivanja građana i javnosti od koalicije SNS-SPS-URS su velika, čemu je najviše doprinela upravo sama Vlada i lideri koji je čine.

    U protekla tri meseca društvena nervoza i negativan naboj su u porastu, a samim time i šanse za eskalaciju ozbiljnih i manje ozbiljnih konflikata na političkoj, poslovnoj i društvenoj sceni Srbije.

    Kako „Akter“ saznaje, trenutno raste netrpeljivost koja sasvim izvesno vodi u eskalaciju i otvoreni konflikt između lidera najuticajnije partije u Srbiji Aleksandra Vučića i Miroslava Miškovića, predsednika „Delta holdinga“, danas sasvim sigurno najuticajnijeg krupnog kapitaliste u Srbiji.

    S obzirom na to da je značajan deo privrednika, predvođen najkrupnim kapitalistima koji su grupisani u članstvu poslovnog kluba „Privrednik“, bio nezadovoljan načinom upravljanja Srbijom kako je to činio Boris Tadić, nije tajna da su oni posle majskih izbora artikulisali svoj uticaj u pravcu sklapanja ove koalicione većine koja danas čini Vladu.

    Prvobitno povezivanje SPS-a i URS-a u zajednički blok, a potom zaokret tog bloka od DS-a predvođenim Borisom Tadićem i ulazak u koaliciju sa SNS-om predvođenim Tomislavom Nikolićem, nije protekao bez snažnog uticaja i podrške u tom pravcu od strane Miroslava Miškovića i njegovog popriličnog uticaja na vrh SPS-a i URS-a.

    Prilikom samog formiranja Vlade dobrim poznavaocima prilika bilo je jasno da se Aleksandar Vučić preprečio ideji da predsednik poslovnog kluba „Privrednik“ Branislav Grujić postane potpredsednik Vlade. Istim tim poznavaocima bilo je jasno da Miškoviću i drugim privrednicima takav Vučićev stav nije po volji.

    U međuvremenu je formiran Savet za privredni oporavak na inicijativu premijera Ivice Dačića, i potpredsednik tog Saveta postao je upravo Branislav Grujić, ali je po samom sastavu tog Saveta, koji broji oko 20 članova, vrlo uočljivo da tu nema nikog ko dolazi iz kruga Aleksandra Vučića i SNS-a.

    Iako predsednik Republike Tomislav Nikolić ima konstruktivan pristup u odnosu na privrednike, kako prema Miroslavu Miškoviću, Miliji Baboviću i drugim manje ili više istaknutim privrednicima, stav Aleksandra Vučića daleko je rezervisaniji prema istima.

    Činjenica da je u proteklom periodu izbijalo varničenje na relaciji Ivica Dačić – Aleksandar Vučić, koje je u srpskoj javnosti i medijima interpretirano kao sukob dvojice političkih lidera oko navodnih pitanja vezanih za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, nije posve istinita. To varničenje u svojoj pozadini suštinski je varničenje na relaciji Vučić–Mišković, a ne Vučić–Dačić.

    Protekle nedelje, kada je u centru pažnje srpske javnosti bio slučaj Olivera Dulića, dobrim poznavaocima prilika bilo je jasno da su očekivanja Aleksandra Vučića usmerena na scenario u kojem bi Oliver Dulić trebalo da bude pritvoren. Uostalom, tabloidi bliski Aleksandru Vučiću su u tom pravcu i izveštavali javnost praktično tokom celog meseca.

    Nasuprot tim medijima, dnevni list „Press“ bio je otvoren za intervju sa Oliverom Dulićem na naslovnoj strani, praćen bolećivom fotografijom Olivera Dulića i njegove supruge kako u šetnji sa kolicima i bebom poručuje da je posao sa „Nuba investom“ sproveden po zakonu.

    „Press“ je dao prostor na naslovnoj strani protekle nedelje i direktoru „Nube“, koji je u intervjuu stao u odbranu Dulića tvrdeći da je ceo posao obavljen na valjan i zakonit način.

    Usledilo je, kako „Akter“ saznaje, signaliziranje predsedniku Narodne skupštine Nebojši Stefanoviću od strane Aleksandra Vučića da za govornicom u Skupštini pokrene pitanje transparentnosti vlasništva u dnevnom listu „Press“, pri tome apostrofirajući Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa kao navodne vlasnike, što je Nebojša Stefanović i uradio.

    Da je jaz između Vučića i Miškovića popriličan, i da je antagonizam sve veći, prošlog četvrtka bilo je više nego jasno iz razmene niza saopštenja na relaciji LDP-a Čedomira Jovanovića i SNS-a Aleksandra Vučića. Uostalom, u saopštenjima SNS-a se Čedomir Jovanović označio kao sluga tajkuna, apostrofiranjem, istina indirektno, da su njegovi kritički napadi na Aleksandra Vučića naručeni od strane Miroslava Miškovića, a motivisani finansijskim interesima lidera LDP-a.

    Istog dana iz usta funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića i ministarke Zorane Mihajlović lansirane su izjave o potrebi da se u Gradu Beogradu promeni vlast, i praktično je upućena poruka da SNS ima nameru da obori Dragana Đilasa.

    Kako „Akter“ saznaje, Aleksandar Vučić je potpuno ubeđen da Miroslav Mišković osnažuje Dragana Đilasa u ambiciji da gradonačelnik Beograda preuzme mesto predsednika DS-a od Borisa Tadića na predstojećim unutarstranačkim izborima zakazanim za 10. novembar, i time proširi svoj uticaj i na DS na način da ima uticaj na SPS i URS, što može da proizvede ozbiljnu opasnost po stranačku poziciju i političke interese naprednjaka. Otuda ne iznenađuje stav vrha SNS-a, koji na proces izbora i raspleta u DS-u sve više i sve „otvorenije“ duva u jedra Borisu Tadiću.

    Kako „Akter“ saznaje, poslovna elita okupljena oko predsednika „Delta holdinga“ želi da na čelu DS-a vidi Dragana Đilasa.

    To je sasvim dovoljan sukob interesa za dodatno produbljavanje antagonizma na relaciji lidera naprednjaka i predsednika najmoćnije kompanije u Srbiji, koji preti da iz dosadašnjeg sukoba niskog intenziteta i relativno netransparentnog konflikta preraste u njihov otvoreni i javni konflikt, sa ozbiljnim posledicama po stabilnost sadašnje koalicije i Vlade Srbije.

    http://akter.co.rs/weekly/33-politika/18147-raste-konflikt-vu-i-a-i-mikovi-a.html

  8. Varagić Nikola каже:

    Kostreš: Vojvodina je u nepodnošljivom položaju

    AUTOR: (BETA)

    NOVI SAD – – Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da se Vojvodina nalazi u nepodnošljivom položaju i da se to može rešiti jedino traženjem novog ustavnog položaja ove pokrajine.

    Kostreš je za današnji novosadski Dnevnik rekao da je Vojvodina upravo Ustavom dovedena u veoma lošu poziciju. „Sramnih sedam procenata i sve što je u vezi s tih sedam procenata dovode Vojvodinu u nepodnošljiv položaj. Vojvodini treba da ostane sav novac koji se tu zaradi“, rekao je Kostreš.

    On je ocenio da nedavno održani sastanak premijera Srbije i Vojvodine, Ivice Dačića i Bojana Pajtića, ne može izmeniti ono što je loše definisano ustavom. „Jedino rešenje je traženje novog ustavnog položaja Vojvodine. Sve ostalo je, po onom narodskom – ‘drži vodu dok majstori odu'“, kazao je Kostreš.

  9. Varagić Nikola каже:

    Ivica Dačić u Drugom svetskom ratu

    Dubravka Stojanović

    Nema mira za istoriju! Neprekidno se arči, na nju se stalno neko poziva, na njoj se zasnivaju nacionalne fantazije, zloupotrebljava se za dnevnu upotrebu. I, kao što je već toliko puta rečeno, time se ne govori ništa o samoj prošlosti. To je uvek i jedino podatak o našoj sadašnjosti.

    Kako ta sadašnjost izgleda ako analiziramo govor premijera Dačića u Dragincu, kraj Loznice? Turobno. Premijer je pokazao nekoliko dubinskih znakova totalitarnog načina mišljenja. Pokazao je da istoriju ne vidi kao stalno promenljivi proces, nego kao zaleđenu sliku prošlosti. U takvom shvatanju, vreme stoji, a promena nema. Uloge su odavno podeljene, linije razdvajanja povučene, a neprijatelji zauvek zacrtani. To je epska koncepcija vremena u kojoj su oduvek i zauvek svi zajedno – preci i potomci neprekidno ponavljaju od iskona zadate uloge. I svi su tu istovremeno: Kraljević Marko i Karađorđe, Miloš Obilić i Miloš Obrenović, car Dušan i Slobodan Milošević… Srbi i Nemci.

    I ništa se, za premijera, tu ne može promeniti. Nije on poverovao ni Adenaueru, ni Viliju Brantu. Niti je ikada naseo na to da je savremena Nemačka nastala upravo na pobuni protiv one Hitlerove. Da je Nemačka postala ono što je danas povlačeći duboki rez prema onome što je bilo juče. Da je uspeh Nemačke zasnovan na suštinskoj promeni politike, koja se od opsesije teritorijama okrenula ka unutrašnjem razvoju i evropskim integracijama. Sve to za premijera nije ubedljivo – za njega vreme stoji, a promene nema.

    Drugi totalitarni sadržaj vidi se u tome što premijer govori o „Nemcima“, ne praveći razliku između nacističkog režima i „svih Nemaca“. Kao svaki iskreni totalitarac, on, dakle, veruje da „narodi“ imaju jednu misao, da su homogeni i da dele samo jednu ideju. On polazi od antipluralne pretpostavke da društva nisu podeljena, da u njima nema različitih struja i da mogu disati samo zajedničkim plućima. Takvo uopštavanje, esencijalizacija čitavih naroda i njihovo svođenje na jedan „karakter“, tipični su za sve režime bliske onom koji je u Nemačkoj nastao 1933. godine. Baš se taj režim zasnivao na ideji da čitavi narodi imaju iste osobine i da oni s lošijim karakteristikama nisu poželjni.

    Tu je još jedna poznata ideja. Rekao je premijer da su poražene nacije danas postale važnije nego Srbija i sprski narod. Tu imamo dva nivoa: jedan je onaj poznati da su pobeđeni preleteli na stranu pobednika. Tu se, pritom, zaboravlja da su ti „pobeđeni“, u najvećem broju slučajeva, posle poraza doživeli velike unutrašnje potrese i da su, kao dubinski promenjeni, bili prihvaćeni od strane nekadašnjih protivnika. Nikad nisam do kraja razumela tu misao, ali izgleda da bi to značilo da nemate pravo da se promenite i da u novoj situaciji budete na drugačijem mestu od onog koje vas je dovelo do poraza. Slutim i da u toj misli leži razlog što Srbija uporno ne menja stranu i što, u inat, stoji na strani poraženih bez namere da se odatle pomeri.

    Pored toga, iz premijerove rečenice viri još jedna ideja, i to poznatija od ove prethodne: da Srbija dobija u ratu, a gubi u miru. Jer, kaže on, poraženi su sad važniji od nas – pobednika. Ta ideja, proistekla iz vremena smrti, odvela je Srbiju direktno u ratove devedesetih, noseći u sebi militarističko oduševljenje i ubeđenje da Srbija rat ne može izgubiti. Bio je to poklič koji je pozivao da se sve „nepravde“ nanete u miru isprave novim ratom. Upravo je ta ideja nosila u sebi onu nacionalnu aroganciju koja „pobedniku“ daje pravo da lupa šamare, drži lekcije i postavlja uslove, što nas je prethodni put, sa Dačićevim šefom na čelu, odvelo u sankcije i bombardovanje.

    I, na kraju: ono što danas određuje moderne države nije ono što se desilo u Drugom svetskom ratu, već odnos koji one danas imaju prema Drugom svetskom ratu. Ako to prihvatamo, onda je idejnim osnovama Drugog svetskog rata danas bliža Srbija od Nemačke. Jer Srbija je danas ta koja rehabilituje one koji su s nacistima sarađivali, ratovali, vladali i ideološki se slagali. Vlast koja staje iza ideje da je najpametnije bilo potpisati pakt s Hitlerovom Nemačkom i rehabilituje kneza koji je to potpisivanje podržao, jeste vlast koja je u dubokom nesaglasju sa antifašističkom Evropom i sa antifašističkom Nemačkom. I zato premijer još jednom pokazuje svoj anahroni intelektualni sklop kad se žali što, kako je rekao, u Evropi nema mesta za Srbiju koja je ratovala na antifašističkoj strani. Time pokazuje da ne shvata da Evropa ne prima članice na osnovu zasluga iz 1941. godine, već na osnovu onoga što one danas imaju o tome da kažu. A Srbija uporno govori da iz Drugog svetskog rata još nije izašla i da joj još nije jasno koje mesto u tom ratu treba da zauzme. Takva predstava o prošlosti oslikava ne samo turobnu sadašnjost, već i obećava tamnu budućnost.

    Peščanik.net, 16.10.2012.
    http://pescanik.net/2012/10/ivica-dacic-u-drugom-svetskom-ratu/

  10. Varagić Nikola каже:

    Петиција јавних личности за укидање аутономије Војводине!

    Група угледних јавних личности и интелектуалаца подржала је политички захтев Двери за укидање аутономије Војводине.

    Београд, 17.10.2012

    На управо завршеној конференцији за новинаре у медија центру Двери (Вишеградска 6), јавности је представљена петиција угледних јавних личности, које су својим саопштењем и потписима подржале политички захтев Двери за укидањем аутономије Војводине. На тај начин, ова акција Двери добија све ширу јавну подршку.

    Саопштење групе интелектуалаца

    У закључку Четврте земаљске конференције Комунистичке партије Југославије из 1934. године истиче се да ће на развалинама Југославије настати независне државе у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори, Македонији, Косову и Војводини. Уочи 80-годишњице ове конференције примећујемо да од свих седам поменутих тада искључиво географских територија данас само једна није покушала да постане самостална држава, док су све остале то покушале вољом тзв. западне међународне заједнице и кршењем међународног права у последњих 20 година. Једина са овог „визионарског списка” КПЈ коју страни центри моћи још увек нису инспирисали на независност јесте Војводина. После најновијих најава о „врућој јесени у Војводини”, оснивању „аутономашког фронта” и „референдуму у АП Војводини 2018”, јасно је да старе комунистичке матрице још увек живе и теже дефинитивном остварењу.

    Када се подсетимо распада бивше Југославије, формирања нових држава од бивших југословенских република и непрестаног скраћивања територија српског народа, а посебно у светлу покушаја разбијања Србије кроз отимање Косова и Метохије, закономерно закључујемо да ће тај процес бити настављен и у Војводини. Стварање државе у држави на територији Војводине увелико је на делу кроз спровођење антиуставног Статута и Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, а такође противуставна Војвођанска академија наука и уметности ради на стварању новог, „војвођанског идентитета”. После увршћивања Војвођанина у категорију нације на Попису становништва 2011, остало је још само измишљање „војвођанског језика” и „војвођанске цркве” да би се процес формирања „нове нације” заокружио. Стајати немо и повучено пред очигледношћу овог процеса води у даљу националну погибао и државотворну пропаст српског народа.

    Прави разлог успостављања војвођанске аутономије је политичко и територијално раздвајање Срба. Постојећом територијално-политичком аутономијом даље се разбија национално јединство српског народа. „Нова обележја” Војводине не сведоче српско историјско наслеђе, док Војводина чак има и Развојну банку Војводине коју нема Србија као држава. Обични грађани тако добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине. То је један од најјачих доказа да овде није у питању никаква регионализација и децентрализација већ стварање новог ентитета, специфичне државе у држави, федерализација Србије и класичан, већ толико пута виђени пут у сепаратизам.

    Зато подржавамо политички захтев Српских Двери за укидање аутономне покрајине Војводине, као политички сувишне и економски штетне административне јединице.

    Проф. др Василије Крестић, академик

    Проф. др Коста Чавошки, академик

    Проф. др Смиља Аврамов

    Др Јован Пеин, историчар

    Милорад Црњанин, новинар

    Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

    Момир Лазић, књижевник, уредник листа „Збиља”

    Александар Арсенин, стручњак за информационе
    технологије, Нови Сад

    Остоја Симетић, уредник сајта Српског културног клуба Нови Сад

    Горан Игић, новинар, Кикинда

    Милан Мародић, драмски уметник, Суботица

    Бошко Бошков, драмски уметник, Суботица

    Проф. др Љиљана Чолић

    Проф. др Љубомир Протић

    Проф. др Мила Алечковић

    Др Срђа Трифковић, историчар

    Др Драган Хамовић, књижевник

    Мр Зоран Чворовић

    Мр Владимир Димитријевић, публициста

    Мр Слободан Јанковић, истраживач Института за међународну политику и привреду, Београд

    Владан Вукосављевић, дипл. правник

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/oktobar/peticija-javne-licnosti-ukidanje-autonomija-vojvodina.php

  11. Varagić Nikola каже:

    Treba priznati nezavisnost Kosova

    Ištvan Kaić

    Ključno pitanje koje želim da postavim jeste da li je stav da treba priznati nezavisnost države Kosova, njen pun teritorijalni integritet i suverenitet, danas u Srbiji nužno i ekstremistički? Da li sam nužno izdajnik i irelevantan za razmatranje ako se odvažim da mislim ovako, dakle, protiv Ustava, i da to javno kažem i branim? Danas, kada su najglasniji upravo oni koji koriste suprotan stav kao razlog zašto treba prekinuti proces pridruživanja Evropskoj uniji, i kada im paradoksalno ista ta raspamećena Unija još više pomaže da ostvare svoj dugoočekivani cilj? Odgovor: ne i upravo zbog toga ne.

    Do sada, nikada nismo javno imali hrabrosti da kažemo da treba priznati nezavisnost Kosova, jer nismo imali prave razloge za to. Čulo se da treba „priznati realnost“ i razgovarati, „pružiti ruku“, ali i od takvih nikada decidno nismo mogli da čujemo da se zalažu da se Kosovo prizna kao nezavisna država. Ništa drugo nije se moglo ni očekivati od ljudi koji jednoga dana govore da je „tačno da je Republika Srpska genocidna tvorevina“, a već idućeg poriču da su to ikada rekli, iako je sve snimljeno i dokumentovano. Druga formula koja ima zajednički presek sa prvom jeste da „Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo“, i da, ako je to uslov da Srbija bude članica Evropske unije, ona to nikada neće postati. Taj stav je i danas na snazi i šanse su veće nego ikada da se već krajem ove godine on potpuno i primeni. Ali, šta je onda to što nas sprečava da jasno istupimo sa kontra-stavom da uistinu treba priznati nezavisnost Kosova? Da li je za to potrebna hrabrost ili se zapravo čeka nešto drugo?

    Čeka se razlog, a taj razlog nalazi nam se danas na dohvat ruke. Ispostavlja se da se on pojavljuje baš u situaciji kada izgleda da su najmanje šanse za bilo kakav otpor prema sveprisutnoj najezdi, koja pitanje priznavanja Kosova dovodi u vezu sa evroatlanskim integracijama i odustajanjem od njih. Sve izgleda kao da se mozaik polako sklapao tako da se samo čekao momenat kada će biti više nego jasno da i sam Brisel šalje poruke koje nedvosmisleno podvlače da je za svaki dalji napredak neophodno izgraditi dobrosusedske odnose sa Kosovom, koji nisu ništa drugo nego međudržavni. U takvom ambijentu, tzv. borba za nepriznavanje Kosova kao nezavisne države, svekolika misija u službi „patriotizma“ i „srpske stvari“, potraga za „izgubljenim identitetom naroda“ iz srednjeg veka, sužava se na jednom bizarnom momentumu današnjice protiv pristupanja Evropskoj uniji, kao da je to odjednom celokupan cilj „srpske nacionalističke ideologije“.

    Šta je, dakle, ovde izgovor čemu: da li je okretanje leđa Evropskoj uniji samo paravan da se dobije nacionalistička bitka u korist srpstva – ili je možda obrnuto, nešto mnogo radikalnije i istovremeno ogoljenije – da je upravo celokupan tradicionalno srpski mit Kosova samo paravan da se odustane od Evrope? U krateru ove provalije, na njenoj otvorenoj rani, sasvim suprotno, počinje da se nazire razlog koji smo čekali – da nam je dopušteno da priznamo nezavisnost Kosova i to na način koji više nema nikakve veze sa tim što to Evropa traži od nas.

    Razlog se otvara na mestu očigledno lažnih i providnih političkih ideologija, jer je borba – kako onih koji se, zazirući od evrointegracija, bore da „očuvaju Kosovo“, tako i onih da se bezuslovno postane članica Evropske unije, uz čvrst stav da se Kosovo nikada ne sme priznati kao nezavisno – uvek borba za neke druge ciljeve, interesno lične ili grupne, a ne zaista za one „plemenite“ ciljeve koji se propagiraju u javnom prostoru.

    Nekada se stvar toliko vrti u krug da više nije jasno koji pripadaju gde, što najbolje pokazuje sledeći primer. Ovih dana Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, izjavljuje da je sve izvesnije da će se njegova stranka ubrzo vratiti na vlast i da su prevremeni izbori vrlo verovatni. Takođe, on je rekao da nova vlast pokušava da poništi sve napore koje je prethodna činila u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Iako ove dve rečenice stoje zasebno, one su veoma povezane: Demokratska stranka se vraća na vlast uz pomoć aktuelnog nezadovoljstva zbog najave odustajanja od evropskog puta i opet igra na kartu faktora koji garantuje proevropske vrednosti. Već sledećeg dana se pojavljuje karikatura Predraga Koraksića Coraxa sa Tadićem koji sedi na oblaku. Ali, karikatura nije mogla gore da promaši – njegova izjava je sve samo ne maštarija.

    Ona je, upravo suprotno, model za suštu realnost, a takva se kuva od sve samih fantastičnih planova. Tadić koji je jedan od inicijatora formule da se nikada ne prizna nezavisno Kosovo, pa i po cenu Evropske unije, bez ikakvih problema koristi motiv evropejstva samo da bi se vratio na vlast, i sam znajući da je sve što se sada dešava, taj vruć krompir, upravo on svojom politikom ostavio novoj vlasti. Međutim, pod pretpostavkom da do takve vanredne smene i dođe, uloga Demokratske stranke, kada iz opozicije ponovo stupi na vlast, neće više biti ta o kojoj Tadić sada govori, nego će se iz prostog razloga što je na poziciji vlasti, opet kao peščanik preokrenuti u poznatu populističku formulu sa klauzulom nikada. Ali, time je i ono prvo takođe populizam i služi samo kao izgovor da se dođe na vlast. Drugačije rečeno, evropska orijentacija u Srbiji ni ne postoji, za nju se danas ovde ne može više čak ni glasati. U stvari, za nju se može deklarativno glasati, ali se ona ne može izabrati! Izbor je u Srbiji simulacija izbora.

    Jedini istinski razlog da se prizna nezavisnost Kosova zato ni ne može ležati u evrointegracijama, niti u bilo kom drugom spoljnom faktoru, motivu sa strane koji ne može a da se ne zloupotrebi i ne iskoristi u javnosti. On, naprotiv, snažno dolazi iz unutrašnjosti kao nusproizvod ideološke igre domaćih političkih aktera, kao njena senka koja se okreće protiv njih samih i demantuje ih sada već u samom planiranju.

    Kako, dakle, stati tome na put? Koja bi bila ta bodrijarovska „fatalna“ strategija, fatalna po vinovnike smrti svakog simbolizma i znaka, bilo nacionalističkog ili evropejskog, tog fraktalnog stupnja vrednosti u kojem vrednost više nema nikakvu referencu, nikakav koordinatni sistem, osim da je prekomerna? Prekomerno uživanje, prekomerno „kraduckanje“, prekomerno bogaćenje, prekomerno neskrivanje prekomernosti… Strategija mora biti fatalna u karakteru da bi zaustavila ono što je prevršilo svaku meru neodgovornog ponašanja. Prvi korak je već učinjen belim glasanjem na izborima. Drugi bi mogao biti, ni manje ni više nego otvaranje rasprave o mogućnosti priznavanja nezavisne države Kosovo. Ali, ne samo zbog toga što je Kosovo izigrana tema na kojoj se igra ideološka igra u Srbiji, već i zbog toga šta sve prikriva samo to uzimanje u usta reči Kosovo, na samom Kosovu kao stvarnoj zemlji koja postoji izvan glava političara.

    Nije li jedna od poenti aktuelnog serijala Insajder pod nazivom „Patriotska pljačka“ baš to da je Kosovo pre svega naš unutrašnji problem, to skretanje zavereničkog kompasa da su drugi krivi jer hoće da nam ga otmu, i da je samo nepriznavanje Kosova (u emisiji se i dalje govori o „neprihvatanju realnosti“) otvorilo enormne mogućnosti za šverc, proneveru novca, nenamensko trošenje i najbitnije, dvestamilionsko izdvajanje iz budžeta Srbije za sve ono što bi postalo tuđa odgovornost i obaveza, ukoliko bi se priznala nezavisna država? Ne potcrtava li Insajder tu apsurdnu i praznu ulogu navodnog ideološkog opredeljenja, tu ulogu izgovora i onoga šta je zaista ono što se brani u istrajavanju da se konstantno odlaže i nikada ne konkretizuje odnos prema Kosovu, a to su bezakonje i korupcija?

    To su pravi razlozi zbog kojih bi valjalo razmišljati o priznavanju nezavisnosti Kosova, jer njegovo nepriznavanje je glavni faktor koji Srbiju održava u ekonomskoj situaciji u kojoj jeste. Dakle, ne zbog Evrope, kako se to inače insinuira u negativnom smislu. Insajderova poruka je precizna: evrointegracije ne mogu biti razlog za priznavanje nezavisnosti Kosova (realnosti), niti se uslov za priznavanje Kosova može koristiti kao razlog zbog čega bi se odustalo od Evropske unije. Postoji jedan jedini razlog koji direktno stoji u vezi sa potrebom da se prizna Kosovo – iskorenjivanje sistemske korupcije unutar Srbije. Ne postoji mogućnost da se korupcija na Kosovu saseče, a da se Srbija statusno ne odredi kao zasebna država, jer onda ona ne može da kontroliše rad svojih institucija koje tamo suštinski ni ne postoje.

    Postavlja se, dakle, pitanje: pošto je korupcija ovde u Srbiji stopostotno impregnirana kao svojevrsna senka „ideologije“, obične retorike vladanja koja samo prolongira šupljinu i smenu vlasti, da li postoji šansa da se, sada obrnuto, borbom protiv te korupcije zapravo skloni i nešto od „ideologije“? Da li je to u stvari jedina šansa da sve one manifestacije najgoreg „nacionalizma“ i „slepog evropejstva“ utihnu i stanu jednom iza rešetaka? Dakle, ne nekakvom drugačijom ideologijom protiv ideologije, nego čistim aktom, borbom da se minimizuje sve ono što funkcioniše mimo zakona, i da se promene zakoni koji korupciju omogućavaju? Da li je moguće da takav formalizam odnese prevagu nad svakim sadržajem u koji su se zaklinjali da je suština (Kosovo), i da u odnosu na to što se ovde naziva politikom bude potpuno apolitičan?

    Ista pitanja mogu se postaviti i nakon čitanja „Divljeg društva“ Vesne Pešić, knjige koja je živi manifest o dometima korupcije i stvarnih „političkih“ dešavanja kojima je upravljala, a i dan danas delimično upravlja Demokratska stranka. Možda je na taj način i nemoguće prihvatiti uslov Evropske unije, dokle god se to nameće kao razlog i služi našim političarima da pokriju ono što je Insajder pokazao. Moguće je i da će biti potrebno da Srbija uđe u novu-staru izolaciju, pa da se Kosovo već jednom shvati ne kao srce, nego kao tuđinac Srbije, slično onom iz filma Alien Ridlija Skota iz 1978, koji dere naše telo i ostavlja nas bez trunke života. Koji je živeo samo parazitski prazneći naše telo, ostavljajući ga šupljeg na trpezarijskom stolu kao hranu koju je iscrpeo.

    Da li je, dakle, mišljenje da treba priznati nezavisnost Kosova ekstremno? Ili se možda ekstremisti i oduzimači života kriju u onim figurama koje se samo smenjuju na vlasti i rade sve kako bi svoj interes pokrili Kosovom? Da li po Ustavu treba da idem u zatvor zato što govorim o ovome, ili mogu mirno da nastavim da živim u državi-pustinji kao što je ova? Znam samo jedno, predanje kaže da nešto u njoj čvrsto spava i retko kad se budi. Spavač mora da se probudi!

    Peščanik.net, 19.10.2012.
    http://pescanik.net/2012/10/treba-priznati-nezavisnost-kosova/

    ________________

    Svetislav Basara

    Zatvaranje autonomije

    Dveri baš nikako da se zatvore. Nisu (za sada) neka politička snaga. Ali znaju da naprave promaju. Evo, recimo, pokrenuli su kampanju za ukidanje autonomije Vojvodine. Da naše javne tužibabe nisu onakve kakve jesu, ta kampanja bi se bez naročitog natezanja mogla okvalifikovati kao krivično delo „pokušaj rušenja državnog poretka“, tako se valjda delo zove, jer je vojvođanska autonomija zapisana u Koštuničinom psihodeličnom ustavu.

    Ali u zemlji u kojoj se i misice služe prevarama da bi se dokopale titule i u kojoj „predsednik sveta“, Picopevac Jeremić, uz platu od osam hiljada i nešto dolara uredno inkasira trideset i nešto hiljada RSD „poslaničkog dodatka“, iako se godinu dana neće pojaviti u skupštini, ne treba previše očekivati od tužibaba. Dok im se drugačije ne naredi.

    Da vidimo kakvim argumentima Dveri potkrepljuju zahtev za ukidanjem autonomije? Autonomija je, kažu vratari, imala svoj smisao u Austrougarskoj monarhiji jer je, je li, čuvala srpski nacionalni identitet, a sada, kada je Vojvodina u sastavu Srbije i Srbima većinski nastanjena, za takvim nečim nema potrebe. I ne samo da nema potrebe, nego „razdvaja Srbe“, a i skupo je, brate. Kako to u takvim stvarima već ide, inicijativu su potpisali i neki akademici, javni radnici i književnici. Koji? Usual suspects. Kosta i kostići.

    Kosta je u ime kostića i kostića uveoca izjavio da se autonomija „ne praktikuje nigde u Evropi“, ali da EU insistiranjem na vojvođanskoj autonomiji nastoji da „razbije srpski nacionalni korpus“, dočim daje sve od sebe da unitarizuje Bosnu. Geopolitičar od formata, nema šta!

    U nadljudskoj širokogrudosti, Dveri na čelu sa Kostom i kostićima apeluju na Mađare, Slovake, Rumune, Rusine i ostale vojvođanske narode i narodnosti da podrže ukidanje autonomije jer će samo tako – tvrde Kosta i Dveri – rečeni sačuvati svoj nacionalni identitet. Ostane li ovako kako je, ti će narodi i narodnosti neminovno postati „Vojvođani“, nešto kao „Crnogorci“, i onda se mogu pozdraviti sa svojim nacionalnim identitetima, nošnjama i narodnim pesmama. Svi će morati da pevaju „Ima jedan kućerak u Sremu“. Koja bi od manjina odolela ovakvoj ponudi? Koja ima i svoje ekonomske prednosti jer bi se, vidi vraga, „novac za vojvođansku birokratiju“ mogao preusmeriti „lokalnim samoupravama u Srbiji“. Pretpostavljam da od dverskog ćoravog posla neće biti ništa, ali je izvesno da će „kampanja“ ojačati, za sada politički beznačajne snage koje priželjkuju stvarnu nezavisnost Vojvodine. Setimo se, cenjeni publikume, kako je završilo ukidanje kosovske autonomije. Pa se zapitajmo: Nije li za Srbiju višestruko korisnije da se ukine Srpska akademija nauka.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/zatvaranje_autonomije.881.html?news_id=249556

  12. Varagić Nikola каже:

    Potpisan memorandum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima

    AUTOR: BETA
    http://www.danas.rs

    Delegacija Vlade Srbije završila je posetu Abu Dabiju potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o saradnji u oblasti poljoprivrede, agro-industrije i izgradnji sistema za navodnjavanje, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede Srbije.

    Memorandum je u ime Vlade Srbije potpisao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a u delegaciji koja je posetila Abu Dabi bio je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.
    Na osnovu tog memoranduma u narednim mesecima se planira zaključivanje posebnog međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i nekoliko operativnih ugovora sa korporacijom Al Dahra, vodećom agro-industrijskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

    Vlada Srbije se obavezala da pruži punu podršku Al Dahri za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

    Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine, piše u saopštenju.

    Kompanija Al Dahra bi preuzela 66,7 odsto vlasništva u zajedničkoj
    kompaniji za iznos od 100 miliona evra.

    Kako se navodi, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente u iznosu do 250 evra po hektaru.

    Predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme, mehanizacije i kompletno pokrivanje svih 25.000 hektara savremenim sistemima za navodnjavanje.

    Sporazumom je predviđen i zajednički program investicija u moderne sisteme za navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Ministarstvo je u saopštenju podsetilo da se danas navodnjava svega oko 100.000 hektara.

    Očekuje se da bi ukupna vrednost investicija u čišćenje postojećih kanala za navodnjavanje i izgradnju nove mreže mogla da dostigne vrednost do 1,25 milijardi evra, od čega bi oko 300 miliona
    evra bilo uloženo u prvoj fazi zajedničkog projekta.

    Finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže obezbedili bi Ujedinjeni Arapski Emirati, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih
    poljoprivrednih proizvoda – pšenice, kukuruza, deteline lucerke,
    mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda
    prehrambene industrije.

    Ti poljoprivredni proizvodi bi se iz Srbije izvozili preko kompanije Al Dahra na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i na treća tržišta.

  13. Varagić Nikola каже:

    Чварци

    Пише: Драгослав Павков
    Недавно је на Фејсбуку постављена група под називом „Војводјански Отпор“ која је постала својеврсни хит на интернету; провалили су их људи из Двери, а онда се огласио и СНП Наши који тврди да је ту лошу копију „оног“ Отпора основао и финансирао мађарски „Јобик“ (парламентарна странка из суседне државе.
    Колики значај има ова организација – доказује и то што ју је на ФБ „лајковао“ и сувласник (Р)еволуције господин брм; додуше, он је и иначе познат по томе да му се свашта свиђа…

    Елем, одем ја да видим о чему се ради када су се чак и бардови из Двери ускомешали, кад тамо – једанаест питања на која отпорници захтевају одговор:

    1. Zašto se jede iz kontejnera u drevnoj oranici Evrope?
    2. Zašto nekada moćne fabrike, koje su izgradile pola Centralne Evrope, danas stoje uparložene?
    3. Zašto se većina izbora koji se pružaju narodu najčešće svodi na izabir bolje uglačanog škarta?
    4. Zašto nam se nalaže da moramo poštovati Ustav protiv kojeg smo glasali?
    5. Zašto se planirano i bez dokaza napadaju institucije Vojvodine poput VANU, RBV, Vlade Vojvodine?
    6. Zašto se toleriše da pale našu zastavu?
    7. Zašto se prećutkuje opšta klerikalizacija društva?
    8. Zašto naši vozovi idu sporije nego što se putovalo za vreme Austro-Ugarske?
    9. Zašto se stalno izvrću činjenice i zašto se obezumljen narod poziva na nasilje?
    10. Zašto obrazovni sistem ne stvara mislioce nego poslušnike fašiste?
    11. Zašto ste ubili našu kulturu?

    Реко’ – хајде кад нико неће, да пробам ја да им одговорим, али ‘оћеш врага: Некако сам стигао да натрукујем седам коментара, кад сам хтео да залепим и преостала четири, искочи оно упозорење да ми је „…онемогућено постовање на овој теми…“. Узмем да „рефрешујем“ страницу, кад оно – све ми избриса админ мајке му га спалим! Али, имам ја пријатеља Буду који ме научио да „сејвујем“ све што пишем па – даме и господо – ево овог епохалног сочињенија вама на ползу или спрдњу – како вам драго. Ово на „војвођанском“ пишу они, а ћирилица, писмо свињара и говедара је – моја. Ја се бавим свињама, па отуд и преферирам то писмо. Енџој.

    Vojvodjanski Otpor Ево да покушам да ти одговорим на питања која си поставио (намерно ти се обраћам у другом лицу једнине јер просто не могу да верујем да на свету постоје две будале сличне теби):
    1. Из контејнера се једе јер је цела Србија колективно жртва транзиције из социјалистичког самоуправљања које није ваљало, у дивљи псеудокапитализам који је обична пљачка. Никакве разлике нема између лесковачких и сомборских контејнера, као што нема између новосадских и београдских. Због тога, није Србија адреса за постављање овог питања, већ су то „престонице“ – републичка и покрајинска.

    2.Фабрике стоје упарложене јер је некада поносни радник – самоуправљач под утицајем халуциногена познатих као „спин“ својевремено утриповао да је превише велико и важно мудо да би радио за машином, возио трактор или правио обућу… Спин мајстори су га убедили да он заслужује више (као у оној блентавој реклами за шминку), престао је да води рачун о ономе што се у то време звало друштвена својина, а онда је остао без „средстава за производњу“ и постао лак плен за олигархе који су знали где стоји новац бивше државе.
    Исти случај се десио широм социјалистичког лагера и Србија ту нема никакве особености, наравно ако изузмемо пар оружаних сукоба у којима је учествовала.

    3.Због накарадног изборног система где се гласа за вође странака који су ушминкани у фотошопу, а онда они у Скупштине (једну и другу) уведу кога хоће и кога им газде одреде. Предлажем да заједно променимо изборни систем па да гласамо по имену и презимену за лика кога желимо као свог представника у парламенту.

    4.Зато што сте Србијанци – држављани Републике Србије, ма колико вам то било мрско 🙂

    5.Зато што је тзв. ВАНУ основана као резултат компромиса антисрпских организација познатих као ДС,ЛСВ,ЛДП,Г-17+, итд, иако за њеним постојањем не постоји никаква потреба.
    Једна нормална држава има једну академију наука; Француска на пример не може имати више од 100 академика, а Србија их већ има 134 (колико се сећам)… Што ће рећи – супериорнији смо научно-уметнички од Француза?! Будимо озбиљни.
    РВБ је основана са чисто пљачкашким мотивима, на тековинама некадашње Љубљанске банке; намера оснивача је да користећи буџет Србије што више новца упумпа у ту банку (под фирмом наводног “ финансирања развоја покрајине“), подели га својим сарадницима у виду кредита а када банка стигне пред ликвидацију (јер не може да наплаћује ануитете) – да се изврши спин који ће Републику Србију и њене органе окривити за „уништење финансијског сектора Војводине“, напада на аутономију, итд, и предложити решење које је патентирала сепаратистичка Словенија 1990. – РАЗДРЗЖИВАЊЕ.
    Пошто је познато да „међународна заједница“ од које сепаратисти очекују подршку нема намеру да се упушта у распетљавање наших завера и комбинација – аутори очекују да ће Србија бити стављена под Дамоклов мач – решити проблем са северном покрајином која ће због пљачке коју су извршили њени ИЗАБРАНИ РУКОВОДИОЦИ бити додатно осиромашена и „наелектрисана“ или допустити сецесију по црногорском моделу.
    То је сценарио од пре двадесет година и као што видиш – неки од нас га се итекако детаљно сећају; овог пута неће проћи.
    „Војвођанска застава“ се пали јер то није државна застава и није је забрањено палити више него обичну крпу. Можда би право питање за војвођанере било: Каква смо ми то „нација“ кад унутар себе имамо толико припадника који мрзе нашу заставу?

    7. А зашто ја имам утисак да теби смета једино „православна клерикализација“? Мислим – овде видех прозивке Двери, па ко велим – изгледа да ти смета само православни клир? Ако грешим, молим те да ме демантујеш па ћу ти се о’ма извинути.

    8.Зато што се у железницу већ тридесет година не инвестира, већ сав новац који држава определи за ту рупу без дна – они потроше на крпљење постојећих капацитета и плате запослених. Ко брани покрајинској влади да изврши рационализацију на територији војводине? Претпостављам да би тако остало више новца за занављање возила, постројења, итд…
    Узгред, није лепо китити се туђим перјем; у Аустро-Угарској није постојала никаква „војводина“. Све што је та држава градила – градила је за своје а не „војвођанске потребе“. Зато – лажу те они што кажу да сто пута поновљена лаж постаје истина; остаје и даље лаж, само – неки људи имају обичај да се запитају: Зашто и за чије бабе здравље овај толико лаже? Мора да је у питању нека туђа лова…

    9.Не знам зашто изврћеш чињенице. Надам се да ћу сазнати из неког твог евентуалног одговора; ово до сад је обичан сепаратистички спин за неписмени сланинарско-дођошки плебс коме је увек и за све други крив.

    10.Образовни систем не ствара ништа изузев недоучених наставника – ленштина незаинтересованих ни за шта осим за своје благоутробије и још горих дипломаца. Фашизам се ствара на оваквим местима где просечан српски омладинац када види срање које си натруковао не може да се сети ничег паметнијег од: „Треба вас све протерати у Мађарску/Хрватску…“ Али, у праву си; са младима треба радити и код њих развијати прави патриотизам, онај који непогрешиво препознаје непријатеља и труди се (и успева) да га надјача аргументима.

    11. „Војвођанска култура“ одвојена од националних идентитета становника војводине никад није постојала – па је нико није могао ни убити. Не може се убити нешто чега нема; надам се да је ово неспорно.
    Сви грађани војводине, током целе историје неговали су културу народа којима припадају, Срби су свирали гајде, Мађари ударали у цимбало, а сви заједно свирали тамбуре… У чему је овде проблем? Па нема проблема; проблем вештачки покушавају да направе људи попут тебе који не умеју да произведу ништа осим угљен диоксида и понекад метана кад се натуку грахорица.
    У мом граду постоје културмноуметничка друштва свих заједница осим српске; друштво у коме се окупљају Срби назива се
    „Градско КУД…“. Ко зна зашто је то добро, ваљда то значи да је „Град“ наш, српски – као што уосталом и јесте.

    Dragoslav Pavkov Јели барабо, а зашто није могуће објавити наставак овог егзерцира? Само да знаш – већ је објављено на још три фб групе, на мом приватном и заједничком (веома посећеном) блогу, а надам се да ће колико сутра осванути и на пар српскоцрногорских сајтова. Тражили сте – дувајте га.
    Није могуће објавити коментар.

    Posted by драгослав павков

    http://revolucijasada.blogspot.com/2012/11/blog-post_1274.html

  14. Varagić Nikola каже:

    Открили се: ЦИА подржава аутономаше!

    НЕД, водећи ЦИА сервис за „обојене револуције“ отворено истакао подршку аутономашима у Војводини!

    Нови Сад, 18.12.2012

    САД, један од „стубова спољне политике Србије“ у унутрашњој политици Србије је свакако један од фактора пропасти. После скоро затвореног пројекта „Косово“, амерички оперативци прелазе полако на проблем Војводине, где се подршка аутономашима структура повезаних са ЦИА-ом све јасније очитава. Управо на овај начин треба тумачити вест да је у Панчеву одржана трибина посвећена аутономији Војводине, у организацији Независног друштва новинара Војводине и уз подршку организација НЕД!

    На овој трибини, на којој је, нимало случајно, припрећено да би Војводина могла ићи путем Косова уколико се настави „анахрони централистички став“, учествовали су, већ познати стручњак за све, Мирко Ђорђевић, филолог који се представља као социолог, Ранко Кончар, историчар, службеник музеја Војводине и професор на новосадском универзитету (дакле, човек који се издржава од буџетских пара) и Душко Радосављевић, по образовању политиколог, иначе црногорски националиста (члан Црногорске партије) до распада СФРЈ био врло близак КПЈ (председник омладинске организације Шида од 1988. до 1990), да би касније пошађао различите курсеве по иностранству посвећене транзицији у „демократско“ друштво).

    Вест о овој трибини је битна и још из једног разлога: новинске агенције, а сагласно томе и водећи медији, пренели су да је трибину подржала организација НЕД. Иако је подршку ове организације могуће наћи на сајтовима који окупљају сепаратисте, попут autonomija.info, ово је први пут да се подршка НЕД-а износи у јавност, чиме аутономаши желе да се бусају у прса подршком Америке. Не треба напомињати да је, ако се узме у обзир и формирање тзв. „Војвођанског отпора“, у питању сценарио примењен који је за резултат имао „петооктобарску револуцију“.

    Овакав след догађаја само показује колико су, нажалост, Двери биле у праву када смо покренули кампању против аутономије Војводине.
    редакција сајта Двери

    >

    Вест о трибини у Панчеву

    Социолог Мирко Ђорђевић изјавио је вечерас да анахрони централистички став власти у Србији може довести до снажног аутономашког покрета у Војводини „па и до корака даље“.
    „Анахрони централистички став може довести до снажног аутономашког покрета па и до корака даље. Бојим се да са Војводином Србија не прође овако како је прошла са Косовом. Дај боже да нисам у праву“, рекао је Ђорђевић на трибини у Панчеву.

    Према његовим речима, Војводина је део Србије који има и демократску и европску традицију. „А чим проговорите о томе, одмах кажу да је то сепаратизам“, казао је Ђорђевић.
    Он је казао да будућност Србије зависи од Војводине, али је оценио да Србија то неће искористити.

    „Србија сама све чини да упропасти и ову последњу шансу која се зове Војводина. Ми смо све чинили са Косовом да упропастимо сами себе и у томе смо добрано успели“, рекао је Ђорђевић.
    Историчар Ранко Кончар оценио је да Србија историјски не може да се ослободи традиције централизма и рекао да су обе Југославије пропале због таквог става.

    Он је оценио да је однос Србије и Војводине велики проблем још од 1918. године, од присаједињења Војводине Србији.

    „Србија никада није била наклоњена аутономији Војводине па ни данас. Ова власт чини ми се жели да докрајчи оно што је започето 1918. године. Дакле, да потпуно девастира војвођанску аутономију“, рекао је Кончар.

    Додао је да није Србија конституисала аутономију Војводине, већ је аутономија аутохтоно дело војвођанске политике.

    „Војводина се 1945. године прикључила Србији као аутономна покрајина. А данас јој се приступа као покрајини коју је Србија створила, и према којој може заузимати какав год хоће став“, рекао је Кончар.

    Политиколог Душко Радосављевић рекао је да Устав Србије мора да се мења. „Што се грбо роди, време не исправи“, казао је он и додао да је Устав у ствари донет само да би се у преамбули казало да је Косово део Србије.

    Он је критиковао војвођанске власти и рекао да оне тренутно испољавају „ћутање и кукавичлук“. „Ако немате став у овој ситуацији, онда га нећете никада имати“, казао је Радосављевић.

    Трибину је организовало Независно друштво новинара Војводине, уз подршку америчке фондације НЕД.

    Извор: Б92

    Уводни коментар написала редакција сајта Двери

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/decembar/cia-podrzava-autonomase.php

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: