Пораз

Порази сениорске и омладинске репрезентације Србије у фудбалу значе да Србија не само да неће отићи на првенство света или Европе – порази у фудбалу показују да ће Србија изгубити Космет, да неће ући у Европску унију нити ће постати део ЕвроАзије, порази у фудбалу показују да Војводина неће остати  у Србији. 

Без хитних и суштинских промена за десет година Србија неће постојати. 

Ако до хитних и суштинских промена не може да дође у српском фудбалу, не можемо очекивати брзе и озбиљне промене у политичком, привредном, културном, правосудном и медијском животу Србије.

Није решење сменити председника Фудбалског савеза Србије. То је само почетак решавања проблема. Његову смену неко треба већ сутра да покрене и председника ФСС треба сменити до краја недеље. То је проблем. Нема ко да покрене његову смену.

По реду ствари, смену треба да покрену људи који сада раде у фудбалским организацијама и клубовима. Ти људи се не разликују од председника ФСС. Од њих не можемо очекивати да то ураде. На пример, Саво Милошевић се наметао као опозиција. Сада је део структуре ФСС. Из опозиције је ушао у “режим“ пошто је приватно банкротирао. Како сам чуо, имао је промашене инвестиције. Сада се помиње да је цела репрезентација повезана са неким менаџером, па је тај менаџер позајмљивао и новац српским клубовима. Нови селектор Синиша Михајловић наступио је оштро када се појавио на том месту, тражио је да се пева химна, стварао је “национални“ набој“, што није било спорно, али сада сви причају о менаџеру који је његов пријатељ и чији играчи играју у првом тиму репрезентације док неки бољи седе на клупи. Јуче је дошло до разлаза између капитена и селектора. Да ли су ова дешавања слична са дешавањима у политичком животу? Да ли већ 20 година имамо лажне опозиционаре и лажне месије, који само гледају своје приватне интересе?

Даље, пошто је председник ФСС осумњичен за бројне криминалне радње, као и добар део људи који раде у фудбалским организацијама и клубовима, нужну смену и одговорност за промене могу да преузму државне институције: БИА, полиција и тужилаштво. Неко треба да поведе истраге и да све заташкаване случајеве, све до сада прикупљене доказе извади из фиока и крене у рацију. Међутим, људи који раде у БИА, полицији и тужилаштву не разликују се од људи који раде у српском фудбалу. Од њих не можемо очекивати да то ураде. Неко мора, прво, да покрене истраге и рацију у БИА, полицији и тужилаштву. Пошто БИА, полиција и тужилаштво нису у стању да реше проблеме у фудбалском савезу, како од њих очекивати да реше проблеме у приватизацији, како од њих да очекујемо ревизију приватизације?

На крају, навијачи и јавност. Шта очекивати од оних којима ови и овакви владају? 

Расизам на утакмици младе репрезентације, звиждања и други проблеми на утакмицама сениорске репрезентације, хулигани као навијачи фудбалских клубова, уопште свих спортских клубова – пример са недавне рукометне утакмице у Нишу када је дошло до туче између навијача Партизана што за последицу може имати гашење клуба – показују да неко мора да покрене истраге и рацију међу навијачким групама. Ту је проблем и дубљи. Ови негативни процеси показују да су потребне дубоке промене у систему образовања, показују велики недостатак културе и васпитања, недостатак послова и могућности зарађивања на други начин, а те промене не могу доћи преко ноћи. Медији су посебна прича. Неко мора те промене врло брзо покренути. Хилигани и деца која иду тим путем долазе из неких породица, иду у школе, део су овог друштва. Исти ти хулигани који вређају играче црне боје коже, који се истребљују међусобно, који убијају стране навијаче, дошли би и на дан одржавања параде поноса да се бију са полицијом, а део јавности би одобравао (неки би и благословили) насиље. Уколико би ти исти хулигани једног дана били мобилисани или се сами јавили да иду на Космет у рат, можда би добар део њих стварно стигао на Космет, можда би од тог дела део њих стварно храбро ратовао, али можемо да замислимо на ком нивоу би била дисциплина, како би изгледало освајање албанског села или улазак у албанске куће, како би изгледало заробљавање жена и деце, итд. Све смо то видели на ратиштима током деведесeтих. Србија се од тада није много променила.  Стање у српском фудбалу то најбоље показује. За то стање су најмање други криви. Погледајмо себе. 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Спартак

Патриотизам и пљачка

ПОЗИВ НА „ШЕТЊУ – СЕЋАЊЕ НА ПОНОСНУ СРБИЈУ“

Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

Боже, опрости им, не знају шта раде…

Боже спаси, Боже брани

Svoj sam čovek i stojim iza svakog komentara

DARJAN NEDELJKOVIĆ: Žrtvenik

35 Responses to Пораз

  1. Varagić Nikola каже:

    Молотовљев коктел бачен у двориште куће директора Информера

    БЕОГРАД – У двориште куће директора беогрдског дневног листа „Информер“ Дамира Драгића у Јајинцима вечерас је бачен запаљив, „молотовљев коктел“, али нико није повређен, рекао је агенцији Бета главни уредник „Информера“ Драган Ј. Вучићевић.

    Према Вучићевићевим речима, „молотовљев коктел“ је бачен око 21.30 сати и погодио је аутомобил Драгићевог оца „опел астра“ који је потпуно изгорео. Полиција је обавила увидјај.

    Вучићевић тврди да су Информер и писања овог листа једини повод напада, а на питање на кога сумња, одговарио је да сумња на свакога.

    „Ми свакога дана пишемо о нечему што некоме не одговара“, казао је Вучићевић и оценио да му све личи на „мафијашку опомену“.

    Бета
    објављено: 17/10/2012

  2. Varagić Nikola каже:

    Osobe protiv kojih se godinama vodi krivični postupak nesmetano rukovode vodećim srpskim klubovima

    Predsednici sa optuženičke klupe

    AUTOR: R. V. B.

    Beograd – Klupa za rezervne igrače često ume da odigra važnu ulogu u sportu jer je njena „dužina“ jedan od važnih faktora, ali u srpskom fudbalu primetan je fenomen da glavnu ulogu vodi optuženička klupa. U tri kluba koji su noseći stubovi elitnog takmičenja glavnu reč su vodili, vode, ili će voditi ljudi protiv kojih je krivični postupak u toku. Čak i da budu oslobođeni, postavlja se pitanje moralne odgovornosti da ostanu ili da se vrate poslu u okviru kojeg su se teretili za zloupotrebnu položaja i proneveru miliona evra.

    Zakon i sudstvo baziraju se na pretpostavci nevinosti, odnosno da se svako smatra nedužnim dok se krivica ne dokaže, pa sportski radnici, kao i svi ostali građani, mogu nesmetano da obavljaju svoj posao do okončanja postupka i pravosnažnosti odluke.

    – U zakonu ne postoji odredba koja bi osobama protiv kojih se vodi krivični postupak zabranila da obavljaju neku funkciju, čak ako je to mesto za koje se procesuira zbog zloupotrebe službenog položaja. Eventualna zabrana u nadležnosti je samih klubova i saveza, ukoliko oni imaju neke interne akte kojima bi se optuženi suspendovao do okončanja suđenja. Naravno, tu je i moralna odgovornost pojedinca – ističe advokat Aleksandar Lojpur.

    Najdrastičniji je primer Zvezdana Terzića, nekadašnjeg direktora OFK Beograda i prvog čoveka Fudbalskog saveza Srbije koji se tereti da je zloupotrebom službenog položaja prodajom četiri fudbalera „romantičara“ protivpravno prisvojili oko četiri miliona evra. Za ovo delo zaprećena je kazna od dve do 12 godina zatvora. Za Terzićem je čak bila raspisana poternica dok je bio u bekstvu, a proveo je određeno vreme u pritvoru pre nego što je pušten da se uz jemstvo brani sa slobode. U drugom postupku osuđen je za nelegalno nošenje oružja. Sada se ponovo na velika vrata vraća na Karaburmu gde je krajem septembra izabran za predsednika Upravnog odbora OFK Beograda.

    Na čelu novosadske Vojvodine godinama je Ratko Butorović, poznatiji kao bata Kan Kan, a krajem prošle godine izabran je i na vodeću funkciju istoimenog Sportskog društva iz Novog Sada. U žižu javnosti dospeo je januara 2008. godine kada su specijalne policijske snage upale u njegovu vilu u novosadskom predgrađu Telep i uhapsile ga zbog podmićivanja fudbalskih sudija. Prema optužnici, on je isplatio više hiljada evra glavnom sudiji Mihajlu Jekniću i pomoćnim arbitrima u svrhu nameštanja rezultata meča odigranog u Lučanima 12. decembra 2007. gde je Vojvodina pod sumnjivim okolnostima pobedila domaću Mladost sa 1:0. Butorović je u više navrata dovođen u vezu i sa sumnjivim radnjama u drugim oblastima, ali one nisu dobile sudski epilog.

    Poslednji, ali nikako najmanje važan, što zbog svog veličine svog imena, što zbog imena kluba na čijem je čelu bio i gde se ponovo očekuje je Dragan Džajić. Kako se predviđa, suđenje trećoj Zvezdinoj zvezdi uskoro bi moglo dobiti završnu reč, a ukoliko presuda bude oslobađajuća on bi se mogao vratiti na „Marakanu“. Glavnu reč, kao i inicijativu, da se Džajić vrati na čelo svog kluba navodno vodi prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

    Podsetimo, Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković uhapšeni su na spektakularan način, uz veliku medijsku pompu, sa sve lisicama i odvođenjem u „marici“ februara 2008. zbog sumnje da su nezakonito prisvojili nešto više od osam miliona evra od transfera četiri fudbalera Crvene zvezde – Gorana Drulića, Zorana Njeguša, Perice Ognjenovića i Ivana Dudića. Proveli su u pritvoru šest meseci, a kao i u slučaju Zvezdana Terzića za ovo delo zaprećena je kazna od dve do 12 godina zatvora.

    Nameštanja, suspenzije, privođenja

    Nameštanja mečeva različito se tretiraju u zavisnosti od sportova, zemlje u kojoj se desi, ali i individualnih slučajeva. Trenutno su aktuelni slučajevi nameštanja mečeva u fudbalu gde je trener italijanskog Juventusa Antonio Konte najpre kažnjen sa 10 meseci suspenzije, smanjeno na četiri meseca, jer nije prijavio da je utakmica između Sijene i Albinolefea u sezoni 2010/11. nameštena. Podsetimo, Stara dama je 2006. zajedno sa Lacijom i Fiorentinom izbačena u Seriju B zbog nameštanja mečeva, dok je Milan ostao u eliti ali je naredne godine krenuo sa velikim zaostatkom. Zbog navodnog nameštanja rukometne utakmice privedeni su najbolji igrač sveta Francuz Nikola Karabatić i srpski internacionalac Mladen Bojinović.

    http://www.danas.rs/danasrs/sport/fudbal/predsednici_sa_optuzenicke_klupe.74.html?news_id=249407

    —————————————-

    Tri srpska navijača povređena u Skoplju

    AUTOR: BETA

    Jedan srpski navijač ranjen je nožem u Skoplju uoči večerašnje fudbalske utakmice, a kamenicama i bocama su povređena još dvojica, rečeno je agenciji Beta u makedonskoj policiji.

    Svi povređeni su iz Beograda, i smešteni su u skopskoj bolnici. Policija traga za napadačima. Incident se dogodio oko 14.00 sati kada je veća grupa napala trojicu navijača starosti 19 i 20 godina.
    Njih trojicu su prvo gađali kamenjem i flašama, a jedan je uboden nožem u leđa.

    To je drugi incident danas u Skoplju: u podne su napadnuta i povređena dvojica iz Podgorice, takođe navijači Srbije.

    Utakmica Makedonije i Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu počela je u 20.30 na stadionu u Skoplju.

    ——————————————-

    Mihajlović i Bane se umalo potukli
    Marko Čolić
    Fudbalsku reprezentaciju Srbije pred utakmicu s Makedonijom potresao je veliki skandal. Rat između Siniše Mihajlovića i Branislava Ivanovića, koji je počeo nakon meča s Belgijom, eskalirao je u Skoplju, pa je umalo je došlo i do fizičkog obračuna između njih dvojice
    foto: Fonet
    Nakon žestokog verbalnog sukoba uoči susreta s Makedoncima bilo je i unošenja u lice selektora i dojučerašnjeg kapitena, prema informacijama koje smo dobili iz tabora „orlova“. Ipak, na svu sreću nije došlo do tuče i još težeg incidenta.

    – Šefe, nisam ja došao iz Londona da razigravam fudbalere iz vaše menadžerske agencije – rekao je Ivanović Mihajloviću, aludirajući na navodnu vezu selektora sa menadžerom Falijem Ramadanijem, čija su sedmorica pulena u sadašnjem sastavu Srbije.

    Posle poraza od Makedonaca (0:1), Mihajlović je rekao da Baneta iz taktičkih razloga nije od početka stavio u ekipu.

    – Želeo sam da imam defanzivnijeg igrača na desnoj strani, pa sam dao šansu Tomoviću umesto Ivanoviću – pokušao je nevešto da se opravda Siniša.

    Vatra odavno tinjala

    Novinari su ga odmah nakon toga pitali da li je njihovo nepojavljivanje na konferenciji neka vrsta kazne, a on se prilično zbunio i jedva izustio.

    – Ne… Ne, nema to veze – procedio je Mihajlović.

    Inače, prva ozbiljnija varnica između Mihajlovića i Ivanovića dogodila se još na pripremnoj turneji naše reprezentacije u švajcarskom Sent Galenu. Mihajlović je tada iz tima oterao Adema Ljajića, zato što ovaj nije pevao himnu protiv Španaca, a istovremeno je došao u sukob i sa Ivanovićem, koji nije želeo da prihvati obavezu tapšanja protivničkim himnama.

    Kako je Press ekskluzivno pisao, Siniša je tada poručio Ivanoviću da ukoliko ne želi da prihvati obaveze, može da pokupi stvari i krene za Ljajićem. Sukob je nekako izglađen, a Ivanović je tapšao himnama kao i ostali „orlovi“.

    Varnice posle Belgije

    Posle toga, Mihajlović je izostavio Baneta iz startnog tima, koji je, prema nezvaničnim informacijama, doneo odluku da više neće igrati za nacionalni tim dok je Siniša na klupi „orlova“.

    A fitilj je zapaljen nakon tužne kišne noći u petak u Beogradu, u kojoj je Belgija nanela težak poraz Srbiji (0:3). Mihajlović je na konferenciji za medije prozvao dvojicu najiskusnijh, Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova, kapitena i zamenika. Selektor se požalio da su ga njih dvojica posebno razočarala jer je tražio da stanu na loptu, smire igru.

    Ipak, činilo se da su kritike Ivanoviću i Kolarovu isplanirana strategija i da Mihajlović kroz neku vrstu dogovora sa Banetom i Aleksandrom želi da rastereti tinejdžere u ekipi i odgovornost prebaci na pleća koja to mogu da podnesu.

    Međutim, da je na pomolu ozbiljan sukob moglo se pretpostaviti na konferenciji dan pred utakmicu s Makedoncima, kada su se uz Mihajlovića, na opšte iznenađenje, pojavili Dušan Tadić i Matija Nastasić, a ne kapiteni Ivanović i Kolarov, kako je do tada bio princip.

    Kolarovu traka i „trojka“

    Siniša Mihajlović je zaratio sa Branislavom Ivanovićem, ali ne i sa Aleksandrom Kolarovom, kog je takođe kritikovao posle meča s Belgijom. Selektor je našem levom beku dodelio kapitensku traku u odsustvu defanzivca Čelsija, a umesto dresa sa brojem 11, dao mu je „trojku“.
    Time je Miha hteo da mu da do znanja da je bek, a ne napadač.

    http://www.pressonline.rs/sport/fudbal/mihajlovic-i-bane-se-umalo-potukli

    ——————————————

    Selektor Enegleske bi izbacio Srbiju sa sledećih pet turnira

    AUTOR: BETA

    Bivši engleski fudbaler Pol Ins rekao je večeras da mladoj reprezentaciji Srbije treba zabraniti da se takmiči u predstojećih pet kvalifikacionih ciklusa za Evropsko prvenstvo.
    Engleska, za koju je nastupa Insov sin Tom, eliminisala je Srbiju u
    baražu sa ukupnih 2:0, pošto je danas, u revanšu u Kruševcu,
    pobedila sa 1:0.

    Po završetku revanš utakmice došlo je do sukoba igrača i članova stručnih štabova obe ekipe, koji se nastavio i u tunelu stadiona.

    „Da je do mene, Srbija bi bila izbačena sa sledećih pet turnira. Sramota je da se vide ovakve scene. Kada vam je sin tamo, to je zabrinjavajuće. Predsednik FIFA Sep Blater i UEFA Mišel Platini
    moraju da pogledaju ovo. Ovakve stvari ne želimo da vidimo u fudbalu, to nas vraća u mračno doba“, istakao je Ins za ESPN.

    Selektor Engleske Stjuart Pirs rekao je da su oni uložili žalbu kod Evropske fudbalske unije zbog rasizma jer su, kako je kazao, „navijači vredjali fudbalera Denija Rouza“.

  3. Varagić Nikola каже:

    Где смо оно стали? Повратак из деведесетих

    Воја Жанетић / Новости

    Беличаста светлост полако се пробијала кроз очне капке, који су се споро и тешко отварали. Кроз ноздрве је улазио мирис неквалитетне хране, помешане са мирисом медицинског алкохола и знојем натопљених креветских мадраца. Очи су се отвориле, једва, а глава се тешко померала да ухвати погледом просторију. Около су апарати и болнички лежајеви, у просторији ко зна када последњи пут окреченој. У ћошку је титрао телевизор. Жена у белом поскочила је и кренула према вратима болничке собе.

    – Докторе, пробудио се! Изгледа да је свестан!

    Ово је био велики догађај у болници, на кога се годинама чекало. Болесник стар 38 година, натчовечанским напором породице и пријатеља, а пре свега медицинског особља болнице, претходних 11 година 9 месеци и 23 дана провео је у коми, а после саобраћајне несреће која се догодила у ноћи између петог и шестог октобра 2000. Трајање његове коме, наравно, било је далеко од светског рекорда Елен Еспозито, која је у несвесном стању била 37 година и 111 дана, али овај пацијент је представљао, ако ништа друго, онда бар лидера у региону у овој области.

    Око пробуђеног повратника из коме сместио се читав конзилијум лекара и остало припадајуће медицинско особље. Мерили су му притисак, проверавали рефлексе, прегледали слушалицама плућа. Болесников збуњени поглед био је, за то време, прикован за телевизор у просторији, на коме су управо почеле вести.

    – Где сам ја ово? – прошапутао је болесник.

    – У болници, господине! Добро дошли ви нама! Коначно сте будни, здрави, а 12 година нисте били при свести! – радосни осмех ширио се лицем главног лекара, који за себе већ одавно резервисао почаст да разговара са пацијентом, кад се и ако се пробуди.

    – Докторе, немојте се тако грубо шалити са мном – љутито је процедио пацијент. – Како 12 година, кад ено Дачића на телевизору. И Вучића. И Николића. Последње чега се сећам су демонстрације испред Скупштине. Ово они сигурно предају власт револуционарним снагама.

    – А, не. Ово они управо долазе на власт… – лекар је неприпремљено улазио у ову дискусију, иза леђа дајући знак особљу да угасе телевизор.

    – Како долазе, кад је требало да оду? Горела је Скупштина, специјалци су нам слали пољупце, војска се повукла, телевизије смо заузели… – срџба у болесниковом гласу се смањивала, полако уступајући место очају. – Значи, била је контрареволуција док сам био у несвести! Нисмо успели!

    – Не, не, грешите. Успели сте. Пети октобар је веома значајан датум у историји наше земље! Да није њега, не би било великих промена у политичком животу земље! – лекар је полако упадао у панику, јер телевизор још није био искључен.

    – Каквих промена, сад сте рекли да су Дачић и Николић на власти? – пацијент је био све збуњенији и све мање снаге му је било у гласу. Медицинско особље поред њега мерило је рапидно повећање притиска.

    – Ма да, али то нису ти људи које ви знате, мислим, јесу, ал’ су они сад скроз другачији.

    – Не разумем.

    – Сад ћу да вам објасним, на брзину.

    После демонстрација пре 12 година, кад сте ви изгубили свест, дошао је Коштуница, а у ствари Ђинђић. Онда је остао само Ђинђић, а Коштуница отишао у опозицију. Милошевић и Шешељ су отишли на суђење у Хаг, потом је Ђинђић убијен, Коштуница се вратио, Милошевић је умро, уместо њега дошао Дачић, Тадић је дошао уместо Ђинђића, победио Николића два пута и Коштуницу једном, па је због тога Николић са Вучићем напустио Шешеља, коме још увек суде у Хагу, онда је Коштуница сада политички тамо где је некад био Шешељ, Николић тамо где би био Милошевић, Дачић делимично тамо где је хтео да буде Тадић, а скоро сви су за Европу, у коју неће да нас приме. У тим околностима Тадића је у трећем покушају победио Николић, који због Европе не може са Коштуницом, па мора са Дачићем, који је у међувремену са Динкићем напустио Тадића, па Тадићу, а да не прође као Коштуница пре четири године, није довољно да буде само са Чедом, мада му је тако и боље, јер смо пред банкротом и такве ће тешко да нас приме у ЕУ, па колико год им понудио Николић. Мало је можда компликовано, али надам се да сам био јасан.

    Болничком собом је завладао мук. Све су очи биле упрте у пацијента, који је збуњено посматрао лекара задиханог од брзог давања преко потребног објашњења. Потом је човек који се пробудио из коме дуге скоро 12 година спустио главу на јастук и поново изгубио свест. Сада су све очи биле упрте у задиханог лекара.

    – Шта ме гледате? Па је ли тако било?

    Разочарано и фрустрирано, медицинско особље је у дугој колони напустило болесничку собу. Лекар је сео поред свог поново комираног болесника, ухватио га за руку и дубоко уздахнуо, гледајући вести на и даље неугашеном телевизору. Потом је поглед вратио ка свом пацијенту.

    – А и ти си баш нашао кад ћеш да се пробудиш.

  4. Varagić Nikola каже:

    Britanska vlada traži sankcije zbog rasizma

    AUTOR: FONET

    Britanska vlada je od predsednika Evropske fudbalske federacije (UEFA) Mišela Platinija zatražila danas „oštre sankcije“ prema Srbiji,
    zbog rasističkih uvreda upućenih engleskim igračima u utorak
    u Kruševcu, na utakmici reprezentativaca mlađih od 21 godine.

    Britanski ministar sporta Hju Robertson je ocenio da su
    „scene na kraju utakmice bile sramotne“, javlja AP.

    Pisao sam Platiniju, tražeći da odmah sprovedu istragu. Rasizam u bilo kakvom obliku je neprihvatljiv i mora biti iskorenjen. Očekujemo oštre sankcije UEFA prema odgovornima za rasističke uvrede, izjavio je Robertson.

  5. Varagić Nikola каже:

    SREDA 17.10.2012 | 12:08

    I britanski premijer o Kruševcu

    IZVOR. B92, BETA, TANJUG | MJ

    Englezi traže žestoke kazne zbog incidenata na utakmici mladih reprezentacija u Kurševcu, a u čitavu priču uključio se i britanski premijer Dejvid Kameron.

    Portparol premijera Velike Britanije kaže da je Kameron zgrožen zbog scena koje stižu iz Srbije.

    On je dodao i da je odlučan u nameri da iskoreni rasizam kako na međunarodnoj sceni tako i kod kuće i da daje punu podršku čelnicima Fudbalskog saveza Engleske.

  6. Varagić Nikola каже:

    Ombudsman: MUP ne postupa na vreme po preporukama

    AUTOR: BETA

    Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je danas žaljenje što Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa pravovremeno po preporuci i ne ispravlja propuste u vezi bezbednosne provere kandidata za prijem na Kriminalističko-policijsku akademiju (KPA).

    Janković je, prema pisanju medija, radio na slučaju Milice Milenković iz Kraljeva, koja uprkos postignutim odličnim rezultatima na prijemnom ispitu za upis KPA u Zemunu, nije uspela da upiše studije zbog negativne bezbednosne provere, pri čemu joj nisu saopšteni razlozi.

    U saopštenju iz kabineta zaštnika navodi se da je povodom konkretne pritužbe utvrdio da bezbednosnoj proveri kandidata za KPA manjka pravilan zakonski osnov, da je kandidatima uskraćeno pravo na efikasan pravni lek protiv negativne provere. Zaštitnik je utvrdio da se proverom zadire u privatnost trećih lica bez njihove saglasnosti, a da je prostor za diskreciono odlučivanje o nečijoj bezbednosnoj podobnosti nedopustivo širok.

    – Iako se, povodom pojedinačnog slučaja koji govori i o sistemskim nedostacima, MUP se obavezao da će pravovremeno da dopuni bezbednosnu proveru kandidata pa tek onda pravilno oceni njegovu, odnosno njenu stvarnu bezbednosnu pouzdanost, to se nije desilo, a protek vremena ukida mogućnost da se ispravi eventualno pogrešan zaključak manjkave provere – naveo je zaštitnik.

    Prema sadašnjim propisima i praksi, osoba koja se proverava ne može čak ni da bude obaveštena o okolnostima zbog kojih je ishod provere negativan, niti joj na raspolaganju stoji efikasan pravni lek, zbog čega je zaštitnik građana i pokrenuo postupak kontrole. Janković je posebno pozvao MUP da izvršava njegove preporuke i da efikasnije sarađuje u rešavanju konkretnih slučajeva, uključujući tu i slučajeve u kojima su sadašnjim ili bivšim pripadnicima policije ugrožena ili prekršena prava.

  7. Varagić Nikola каже:

    Rio: Lekcije Srbiji tek kad počistimo sopstveno dvorište

    Fudbaler Mančester Junajteda i doskorašnji engleski reprezentativac Rio Ferdinand izjavio je danas da bi čelni ljudi FA Engleske trebalo prvo da srede situaciju kod kuće, pa tek onda drže lekcije Srbima o rasizmu.

    – Da li je to naš premijer govorio o sagi mlade reprezentacije? Počistimo prvo sopstveno dvorište, pre nego što počnemo da držimo lekcije iz morala drugima – napisao je Ferdinand na Tviteru.

    Stariji Ferdinand pre svega je aludirao na blagu kaznu kapitenu Čelsija Džonu Teriju zbog rasističkih uvreda na račun njegovog brata Antona.

    I sam Anton prokomentarisao je incidente u Kruševcu rečima.

    – Pitam se da li će Sep Blater sada predložiti rukovanje – napisao je on na Tviteru.

    http://www.pressonline.rs/sport/fudbal/rio-lekcije-srbiji-tek-kad-pocistimo-sopstveno-dvoriste

  8. Varagić Nikola каже:

    Milošević za izvinjenje Englezima i kazne za odgovorne

    Direktor selekcija Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Savo Milošević rekao je danas da će biti kažnjeni svi odgovorni za incident koji se u utorak dogodio na utakmici baraža za Evropsko prvenstvo između mladih selekcija Srbije i Engleske u Kruševcu, i dodao da bi gostima trebalo uputiti izvinjenje jer „nismo uzvratili gostoprimstvo na pravi način“.

    – Ono što mogu da kažem je da se to apsolutno neće tolerisati. Utakmica je organizovana perfektno. Ovo je bio sukob unutar terena, među igračima. Niko nije učestvovao spolja osim aktera samog meča. Naši krivci će biti kažnjeni, jer jednostavno ovo nije dozvoljeno ponašanje kada su u pitanju profesionalci, a pogotovu nacionalni tim – rekao je Milošević u izjavio za Radio Slobodna Evropa.

    – Posebno mi je žao što se sve to izdešavalo jer selektora engleske reprezentacije Stjuarta Pirsa znam mnogo godina, igrali smo jedan protiv drugog i u izuzetno smo dobrim odnosima – naveo je Milošević.

    Milošević se izvinio engleskim kolegama, ali smatra da i FSS to treba da učini.

    – Apsolutno to mislim i to će biti moj predlog. Treba da uputimo izvinjenje Engleskoj fudbalskoj federaciji, jer nismo uzvratili gostoprimstvo na pravi način – zaključio je on.

    – U svakom slučaju nije dobro i neće biti dobro po sve nas i po Savez i po one koji su učestvovali u incidentu, a krivi su. Na žalost, takve stvari nam se ponavljaju i nikako da shvatimo da ćemo za to platiti visoku cenu – zaključio je Milošević.

    http://www.pressonline.rs/sport/fudbal/milosevic-za-izvinjenje-englezima-i-kazne-za-odgovorne

  9. Varagić Nikola каже:

    17/10/2012 18:02

    Vreme je za „sablju“

    AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Taman kada pomislimo da nam je fudbal dotakao dno i ne može da propadne više nego što jeste, reprezentacije, klubovi i(li) navijači nas demantuju. U Srbiji, u svemu, pa i u sportu, uvek ima gore od goreg, pa ni 16. oktobar 2012. sigurno nije poslednja brutalna scena serijala o „ubijanju“ omiljene nam igre, nego samo nastavak te tužne priče, koju s nesmanjenim mazohističkim zanimanjem decenijama pratimo.

    Poraz A selekcije u Skoplju od Makedonije, i naročito realizatorska nemoć u duelu sa ekipom iz treće evropske kategorije, te večeri bez pomoći najboljih igrača Pandeva i Popova, i neuspeh mlade reprezentacije protiv vršnjaka iz Engleske ne mogu se i ne smeju pripisati zloj sreći.

    To što „orlove“ jedino čudo može odvesti u baraž kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i što „orlići“ ponovo preskaču šampionat Evrope, nije slučajnost nego logičan sled stvari. Očekivana refleksija očajnog stanja u srpskom fudbalu. U kojem selektora, prema ličnom nahođenju i kombinatorikama, bira i, po potrebi – kada mu se navrne – smenjuje jedan čovek, a ostali klimoglavom aminuju sve odluke i izbore predsednika FSS Tomislava Karadžića, dok ono malo (najčešće, takođe kompromitovanih oponenata) ućutka ili, na volšeban, način privoli na svoju stranu. A, najodgovorniji za igru i rezultate se, poput recimo Siniše Mihajlovića, bave sekundarnim stvarima kao što su treniranje patriotizma, pa talentovani Adem Ljajić strada zbog nepevanja himne Bože pravde, ili vreme i energiju troše na prevaspitavanje publike, sa sve pretnjama istoj da će biti kažnjena ako zvižde ovome ili onome. Ili pred ključni meč nepotrebno i bez validnih argumenata javno napadnu najbolje u ekipi.

    Kako i očekivati dobre vesti iz sporta u kojem političari vedre i oblače u savezima u klubovima, u upravama sede ljudi sumnjivih biografija i namera, timove sastavljaju predsednici i menadžeri, a svi zajedno prodaju sve mlađu decu, a dobar deo novca zarade strpaju u sopstvene džepove. Potroše ga u trgovini bodovima s drugim klubovima, na poslušne sudije ili da njime plaćaju verne sluge iz redova organizovanijih navijača, po pravilu kriminalnih dosijea, a ovi nekažnjeno reketiraju ili fizički napadaju igrače, prekidaju utakmice, linčuju ili ubijaju rivalske fanove i sramote nas gde stignu.

    Srpski fudbal prosto vapi za „sabljom“, ali pitanje je ima li hrabrih i poštenih da njome zamahnu i razmrse to vrzino kolo nečasnih radnji.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/vreme_je_za_sablju.46.html?news_id=249461

  10. Varagić Nikola каже:

    Arsenije Šoškić

    Urednik sportske rubrike dnevnog lista Press
    pre 43 min

    Tole, povedi i Mihu

    Fudbaleri su uvek majstori da dokažu da uvek može gore, kad svi misle da je tako nešto nemoguće. Bruka je bruku stizala. Sukob selektora Siniše Mihajlovića i Branislava Ivanovića usijao se gotovo do fizičkog obračuna, Makedonija je postala velesila za Srbiju, dok su igrači i navijači u Kruševcu fudbalski poraz pretvorili u nešto mnogo gore.

    Uvrede na rasnoj osnovi izazvale su veliku buru, preti nam možda i drakonska kazna. Fudbal nam je u samo jednom danu dotakao dno. A najgore tek može da se dogodi, a to je da nas UEFA na neko vreme izbriše sa mape Evrope.

    Reče selektor, posle šamara u Skoplju, da neće da se preda dok matematički imamo šansu. Ostavku nije pomenuo. Ni sopstvene greške. Njih kao da nema. Posle poraza od Belgije krivicu je svalio na Ivanovića i Kolarova, ni posle sramote u Makedoniji nigde nije video sopstvenu odgovornost. A sa njim na klupi Srbija je na osam utakmica samo na onoj sa Velsom (6:1) postigla gol iz igre. Fudbalska beda, totalna nemoć. Nečemu je ipak Miha naučio igrače – da pevaju himnu. Ali oni su fudbaleri, a ne „Kolibri“.

    Nas ne zanima kako pevaju, već šta rade na terenu, gde su razbijena vojska koja nema nikakav ratni plan. Niti se Srbija dobro brani, niti zna kako da napadne. Nema na klupi komandanta koji bi pripremio bitke kroz koje bi pronašao put do Brazila. A šta na sve kaže svemoćni predsednik FSS? Vidi li Tomislav Karadžić da mu u kući gori, da je totalni haos? Ili se i dalje smeška na povike „Tole, lopove“, koji ga „zabavljaju“. Da li je pored bruke u Skoplju stigao da vidi i kako mu se ponaša budućnost srpskog fudbala, koja u Kruševcu nije mogla da podnese poraz, pa je utehu pronašla u pesničenju. Kad će da se oglasi?

    Mnogi misle da je krajnje vreme da prvi čovek srpskog fudbala položi račune. I da sa sobom povede i Mihajlovića. Slažemo se, apsolutno.

    Fudbalski smo u Skoplju potonuli, pa u Brazilu 2014. po svemu sudeći nećemo gledati naše fudbalere. Uzalud se Mihajlović štiti pričom o podmlađivanju. Pa nije nacionalni tim nečija igračka da eksperimentiše ili gura igrače menadžera Falija Ramadanija, što se sve glasnije priča. Zar dres reprezentacije ne bi morali da nose uvek samo najbolji? A od onih koji igraju u poslednje vreme na mnogim pozicijama sigurno imamo bolje. Pomenućemo bar jednog – Nevena Subotića, koji već dve godine sa Borusijom iz Dortmunda vlada najjačom nemačkom ligom.

    http://www.pressonline.rs/info/komentar-dana/tole-povedi-i-mihu

  11. Varagić Nikola каже:

    Izvor: Tanjug

    Jarić: I u Engleskoj ima rasizma

    Poznati srpski košarkaš Marko Jarić prokomentarisao je ne svom Tviter profilu događaje na jučerašnjoj fudbalskoj utakmici između mladih reprezentacija Srbije i Engleske u Krusevcu, u revanšu baraža za prvenstvo Evrope.

    – Da li je moguće da nas Englezi koji su izmislili huliganizam i ropstvo sada uče ljudskim pravima. Treba da nas je sramota – napisao je košarkaš američkog NBA ligaša Čikago Bulsa.

    – I u Engleskoj ima rasizma itekako, ali da ceo stadion pušta majmunske krike momku koji nema ni 20 godina? Stvarno smo preterali – kritikovao je Jarić navijače na stadionu „Mladost“ u Kruševcu.

  12. Varagić Nikola каже:

    Енглези пуцају пенале на празан гол

    Реч расизам постаје важнија у спорту од речи провокација, грубост, ударац… Иако је селектор енглеске младе репрезентације Стјуарт Пирс непосредно после квалификационе утакмице у Крушевцу (1:0 за Енглезе) изјавио „Мислим да су биле једна или две расистичке реакције публике”, сви каснији извештаји у енглеским медијима стављају реч расизам на врх пирамиде срамних слика о понашању домаћина у Крушевцу.

    Чим је расистичка етикета прикачена, из извешатаја су почели да се губе подаци о општој тучи на крају, о разлозима због којих је Дени Роуз добио црвени картон и о гесту који је упутио директно публици пре туче.

    Шта год се стварно догађало у Крушевцу, за овдашње фудбалере, фудбалске и спортске раднике, као и за и оне праве, спортске навијаче, од животне је важности да знају са каквом су се опасношћу сусрели прекјуче увече. Комплетна енглеска јавност и сви функционери – од фудбалских до државних, од министра спорта Хјуа Робертса до премијера Дејвида Камерона – били су спремни да муњевито реагују на било какав негативан повод у Крушевцу, поготово ако има везе са неком врстом нетолеранције.

    Лавина је кренула кратким саопштењем Енглеског фудбалског савеза, објављеним одмах после утакмице, готово невероватном брзином, на званичном сајту: „Енглески фудбалски савез осуђује сцене расизма и сукоба после завршног звиждука, у којима су се наши играчи и пратиоци нашли крајње испровоцирани. Енглески фудбалски савез је пријавио Уефи више случајева расиситичких испада. Изгледа да их је публика упућивала неколицини тамнопутих играча Енглеске. Случај је сад код Уефе.”

    Од овог, прилично дипломатског и увијеног саопштења – где се осуђују сцене, а не домаћини, и сукоби се лоцирају само у време завршетка утакмице – брзо се стигло до широких оцена о хулиганском понашању публике током целог меча.

    Асошијетед Прес јавља: „Британска влада се обратила Председнику Уефе Мишелу Платинију, тражећи оштре санкције против Србије после расистичког малтретирања енглеских играча за време и после меча репрезентација до 21 године… ” Затим се преноси изјава коју је дао британски министар спорта Хју Робертсон, да очекује „оштре казне” Уефе. У каснијим изјавама помињу се захтеви за искључење свих фудбалских селекција Србије са европских такмичења…

    Успут, за енглески тим који иде даље, важно је да Дени Роуз што блаже прође са црвеним картоном. Уместо примедби на његове и провокације, чују се похвале Пирса о „достојанственом понашању свих играча”, а Роуз је добио прилику да своја преживљавања увећа:

    „Већ у време загревања почели су мајмунски крици из публике. Питао сам другове да ли их чују и они су то потврдили… У другом полувремену, два пута ме је погодио камен у главу док сам изводио аут… Када је истекло 90 минута трпљења, одмах после судијског звиждука, изразио сам своје емоције, и већ у следећем тренутку сви српски играчи били су око мене…”

    И док прича расте, нико од коментатора не тражи оцену судије о понашању навијача, ни одговор зашто није прекинуо утакмицу после наводног „каменовања” и осталих поменутих инцидената. Зашто је реаговао само на Роузово „изражавање емоција”.

    Овдашњи фудбалски посленици нису били спремни за међународни сусрет са земљом у којој је проблем навијања подигнут на државни ниво. Заборавили су да Енглеска увелико води рат са расизмом на својим теренима, због којег је и премијер Дејвид Камерон у фебруару тражио издвајање 4,7 милиона долара за подржавање мањинских, а посебно тамнопутих руководилаца, којих нема у енглеском фудбалу. „То више не можемо да гурамо под тепих”, рекао је тада Камерон, а повод су били расистички испади на домаћем терену.

    Енглези, међутим, нису заборавили оно што се овде гура под тепих, да је после ранијег меча младих репрезентација ове две земље, 2007. године, Фудбалски савез Србије кажњен са 27.000 долара „због расиситичких узвика и понашања навијача”. Сада енглески медији пуцају пенале на празан гол, подсећајући и на бруку у Ђенови, а Ројтерс успут закључује да „Србија дуго има проблема са расизмом…”

    Марјан Ковачевић
    објављено: 18.10.2012.
    http://www.politika.rs/rubrike/Sport/fudbal/Englezi-pucaju-penale-na-prazan-gol.sr.html

  13. Varagić Nikola каже:

    Иницијатива за више часова физичког и редовну ужину

    Пројекат „Бамби негује будуће шампионе”

    БЕОГРАД – Компанија Бамби-Банат покренула је данас иницитиву да у редовној настави буде више часова физичког васпитања, да се ђацима обезбеди редовна ужина, као и систематски прегледи два пута годишње.

    „У првој фази у тај пројекат ће бити укључена 1.834 ђака од првог до цетвртог разреда основне школе у неколико градова у Србији, као и они који су социјално најугроженији”, изјавила је на конференцији за новинаре директорка корпоративних послова Дањуб фудс групе, у оквиру које послује „Бамби”, Светлана Глумац.

    Бета
    објављено: 17/10/2012

  14. Varagić Nikola каже:

    Амбасада Србије тражи известај о нападу на српске навијаче

    БЕОГРАД – Амбасада Србије данас је од надлежних македонских органа хитно затражила информације о нападу на навијаче Србије, уочи одржавања фудбалске утакмице између српске и македонске репрезентације у Скопљу, речено је вечерас Бети у Министарству спољних послова (МСП).

    Српска амбасада је такође тражила полицијске и лекарске извештаје и обавештење о даљем поступању, поводом јучерашњих инцидената.

    Према информацијама амбасаде Србије у Скопљу, које је потврдио и портпарол Министарства унутрашњих послова Македоније Иво Котевски, нападнуто је седморо навијача из Лесковца и троје из Београда, наводи МСП.

    Група младића из Лесковца допутовала је у Скопље са два аутомобила, а 10 до 15 лица напало их је палицама у Старој чаршији у Скопљу. Неки од нападача имали су и ножеве.

    Бета
    објављено: 17/10/2012

  15. Varagić Nikola каже:

    РОБОВЛАСНИЦИ ПРОТИВ РАСИЗМА

    Amitz Dulnike

    Последња два дана енглески медији су препуни приче о српском РАСИЗМУ!! Што се њих тиче, током утакмице младих репрезентација Србије и Енглеске, одиграној пре два дана на градском стадиону у Крушевцу, Срби су јасно показали своју расистичку природу. Вређали су играче на расној основи, а сваки пут када би неки црнац имао лопту код себе, навијачи са трибина би опонашали мајмуне.
    Искрено у млађим данима волео сам са другарима да идем на “Север” Звездиног стадиона. Нисам био хулиган, волео сам Звезду, фудбал и Маракану. Редовно сам скандирао разне глупости заједно са осталима, од оног “Иде Гробар улицом ду-да ду-да..” преко оног “Звезда Србија, никад Југославија”, па све до оног чувеног “Спаси Србију и убиј се Слободане, Слободане . . “

    Међутим, посебан гушт нам је био, да у утакмицама у којима игра Саво Милошевић урламо из свег гласа “Саво мајмуне!” и наравно опонашамо наше човеколике претке, у складу са тиме шта мислимо о тој “гробарској пички”.

    Без обзира што бисмо скакали од среће када би доносио победе нашој репрезентацији, без обзира што је носио мајицу Отпора када је за то летела глава, без обзира што сам се радовао сваком његовом голу у Сарагоси и Астон Вили, за мене је он увек са северне трибине био “Сава мајмун!”

    Расизам? Нетолеранција? Па не бих рекао. Више сам пута био у ромском насељу у некој хуманитарној акцији, од већине душебрижника који данас подржавају накарадну причу о српском расизму.

    Имамо проблем са насилничким групама у нашој држави и друштву, али одговорно тврдим, Срби нису расисити, нису никад били, нису сада, нити ће икад бити. Да бисте у неком народу имали озбиљно утемељену социјалну девијацију базирану на друштвеној нетрпељивости према другој раси, морате имати ту другу расу поред себе.

    Срби је немају.

    Ми имамо наше Албанце, Хрвате, Муслимане, али немамо црнце, индијанце, Кинезе.

    Мени се заправ највише згадило то Енглеско душебржништво по питању расизма. Они који су активно подржавали Апартхејд, Јужноафричку републику која је до почетка деведесетих година 20. века у Уставу имала робовласништво као друштвено уређење.

    Енглезе који поред своје беле расе, у друштву имају и доста црнаца, хиндуса и осталих раса. Ваљда се запитате откуд они тамо?

    Па углавном су их током векова, док су били светска велесила довлачили као робове из њихових домова. Добар део њих и дан данас верује да заправо црнцима и јесте место у оковима, а они екстремнији се организују па пребијају и убијају припаднике других раса.

    У свим тим земљама постоје читави квартови у великим градовима у којима живе припадници само једне расе. Гета.
    Ако су црнци у питању онда обично белци у тај крај не залазе. Тамо је беда, насиље, криминал, расизам, али према белцима.

    Нетрпељивост према другим расама и народима у, на пример баш Енглеској, има дугачку историју, дубоку традицију, и стално присутну социјалну и друштвену ноту.
    Зато ми посебно иде на нерве прича о српском расизму у енглеским медијима. Код нас је то спрдња, већина њих на том стадиону је највероватније тад први пут видела уживо правог црнца. Већина њих нема никакав озбиљан став према њему, мрзи га далеко мање него што мрзи свог првог комшију (Србина, белца) који му је ушао у међу. Ту је само да му смета док игра и не разуме последице свог понашања.
    Не разуме, јер смо ми, заостало полуписмено друштво. Јесмо неспособни, национално слуђени, жељни неке правде коју ни сами не капирамо баш најбоље, али нисмо побили милионе Индијанаца и довели милионе црнаца у оковима да нам копају по башти. И нисмо расисти. Није било семена у Србији за расизам.

    Да ли то значи да смо ми супер и да хулиганство не треба кажњавати? Наравно да то не значи то, али окарактеристи претенциозно Србе као расисте је озбиљна будалаштина.
    Расизам у Србији је имбецилан као што би то био огранак Покрета 1389 у Гвинеји Бисао који протестује против Албанске репрезентације натписима “Косово је срце Србије”.
    Нећете веровати, али то раде навијачи, то им је посао, да нервирају противничке играче свим могућим средствима. И најчешће не разумеју последице својих поступака, иако немају крајњу злу намеру.

    http://amitzdulniker.com

    http://revolucijasada.blogspot.com/2012/10/blog-post_18.html

  16. Varagić Nikola каже:

    Nataša B. Odalović

    Pustite Vučića da reši „Kruševac“

    Huligani koje gajimo decenijama, evo odrasli u „rasiste“, „fašiste“. A šta ste očekivali? Došlo njihovo vreme. I tek dolazi.

    Neverovatno je da nakon divljanja N. N. lica u Kruševcu, na utakmici protiv Engleske, ovde se najvećma čude oglašavanju engleskog premijera Dejvida Kamerona, kao da zaboravljaju da je još čelična ledi Margaret Tačer objavila rat divljaštvu engleskih navijača, i bogme, taj rat i dobila. Osim toga, nikom u Srbiji nije važno to što se i srpski premijer Ivica Dačić odmah oglasio o ovom slučaju. Pa, narode, da je Voja Koštunica nešto 1. čovek Vlade, ne da ne bi trošio ni slova na ovaj incident, nego bi rekao nešto ovako: „To je posledica frustracije naroda zbog Kosova.“ Ili: „Navijači navijaju u svojim uniformama sa svom pratećom opremom. Da smo Afrikanci, tukli bi ih sa vazuzelkama, ovako, srpski.“

    Elem, premijer Srbije zatražio je detaljnu istragu o svim dešavanjima pre, za vreme i posle utakmice. Verujem da će mu Aleksandar Vučić izaći u susret i odmah ponuditi sav materijal koji poseduje, čim tu stvar detaljno prouči i prodiskutuje.

    Fudbaler engleske reprezentacije Deni Rouz, koji je bio žrtva, moguće i rasističkog divljanja zatražio je od nadležnih institucija da odredi Srbiji međunarodnu zabranu zbog incidenta na stadionu u Kruševcu. Glede „rasizma“ ja bih sačekala da se o tome je li reč o rasističkom ili kao uvek do sada „huliganskom“ divljanju ovog puta izjasni koordinator bezbednosnih službi Vučić, i nijednu kvalifikaciju o tome da li je reč o rasizmu ili ne osim Vučićeve, unapred se ograđujem, neću priznati.

    Ne samo zato što priznajem samo sud Vučićevih ingerencija, nego i zato što znam da Dačić ne može dobiti podatke koje traži, onako kako ih može dobiti jedini Eliot Nes sa ovih prostora, u sva četiri svoja bića, kao ministar odbrane, koordinator svih službi, predsednik SNS i ljubitelj sporta, nadasve. Ono što Vučić može da zna, a Dačić ne može, u protivnom Dačić bi kao ministar policije bio i koordinator službi, a ne Vučić kao ministar odbrane. Vučiću ću verovati ako kaže: bio je rasizam i ponudi smesta hapšenje i odredi kazne svima, jer je u Vučićevim rukama i nož i pogača. Verujem u Vučićev pravedni sud, jer je njegova moć i volja sada i u vekove vekova, daće bog.

    Fudbalski savez uputio je tužbu nadležnim iz UEFA nakon što su engleski fudbaleri bili izloženi verbalnim napadima sa tribina i tučom fudbalera na terenu. Ako ćemo pravo, Rouz, inače igrač FK Totenhem, bio je nezadovoljan i odlukom sudije koji mu je dodelio crveni karton, pošto je Rouz prethodno šutnuo loptu po završetku utakmice. „Igrači reprezentacije Srbije su me okružili i počeli da me guraju. Ispucao sam loptu. Iako je utakmica već bila gotova, ali sam ipak bio isključen“, rekao je Rouz. Vučić mora istražiti sve okolnosti vezane za sudiju, a ako se ko hapsi, treba početi s vrha, od sudije, pa neće valjda od navijača.

    Mediji prenose da je Rio Ferdinand, igrač Mančestera, izjavio nešto neverovatno na temu da bi čelnici FA Engleske trebalo prvo da srede situaciju kod svoje kuće, pa tek onda drugima da drže lekcije o rasizmu. Na svom twitter nalogu ovaj čudni fudbaler nasrnuo je na samog premijera Kamerona osvrćući se ironično na njegovu reakciju. Ne znam ništa o Ferdinandu mada mu samo ime priziva da se rasisti svih boja ujedine u mržnji prema njemu, ali, preporučujem da se o sprezi Ferdinanda i „bagdalista“ iz Kruševca mjesta skrovitoga, hitno ispita. Naravno, ne amaterski, kako je Dačić sklon, nego sistematski i pravično, kako samo jedan i jedini Aleksandar Vučić to ume, samo kad hoće.

    Dačić je sasvim dovoljno uradio kao premijer oglasivši se – nek sada odmori i slučaj dalje prepusti u ruke poznavalaca prilika na terenu i tribinama. Fudbal je važan. Rasizam je zabava frustriranih skotova, ma odakle poticali.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/pustite_vucica_da_resi_krusevac.891.html?news_id=249565

  17. Varagić Nikola каже:

    „Budalaštine“ u Kruševcu

    Marko Savković

    Utorak, koji su mediji proglasili „danom istine“ (Blic, 16. oktobar) za srpski fudbal, pretvorio se u „čemer i jad“ (RTS, 16. oktobar), koji je zgrozio čak i premijera Dejvida Kamerona. Nije ga zgrozio loš kvalitet fudbala, već pojava koja uporno opstaje na sportskim borilištima Balkana. Radi se o sumanutoj potrebi pojedinaca u publici da tamnoputim sportistima upućuju tzv. majmunske krike. Ova manifestacija rasizma je teškom mukom iskorenjena sa tribina fudbalskih takmičenja na zapadu, ali je, što je u izveštajima medija u Engleskoj (BBC, Guardian, Daily Mail) naglašeno, još uvek prisutna u istočnoj Evropi.

    Kricima je prethodila tuča igrača, koju je započeo 18-ogodišnji Ninković, a nastavili pomoćni treneri (!) Maksimović i Vigli. Fudbaler engleske reprezentacije Deni Rouz, isključen zbog toga što je po završetku utakmice udario loptu u publiku, ispričao je kako su se krici čuli još tokom zagrevanja, da je on sam bio gađan kamenjem iz publike, vređan svaki put kada bi se lopta našla kod njega. On je zatražio da se Srbiji zabrani učešće u takmičenjima. Njegov poziv su podržali mnogi, uključujući i bivšeg fudbalera engleske reprezentacije Pola Insa, čiji je sin takođe igrao u Kruševcu. Usledila je razmena saopštenja dva fudbalska saveza. Fudbalski savez Srbije ostao je gluv, demantujući da je bilo rasizma uprkos postojanju video snimka koji ovo potvrđuje. Za njih je isključivi krivac pomenuti Rouz, koji jeste uputio nekoliko vulgarnih gestova kruševačkoj publici. Sve ove „budalaštine“ (Mondo, 16. oktobar) treba međutim smestiti u odgovarajući kontekst.

    Pre svega, majmunski krici su se čuli i ranije. Na prvenstvu Evrope za igrače starosti do 21 godine, koje je 2007. održano u Holandiji, igrači su se potukli nakon što je Mat Derbišajer postigao gol iako je Slobodan Rajković ostao da leži na travi. Do tog trenutka su navijači Srbije već vređali Engleze po rasnoj osnovi. Nepisano pravilo glasi da se lopta izbacuje van terena, bez razmišljanja o tome da li igrač u pitanju simulira ili ne. Ipak, igrači engleske reprezentacije nastavili su akciju i postigli gol. Desilo se i to da je Engleska na identičan način primila gol u polufinalu. Ko prati fudbal, prisetiće se kakvu su virtuelnu „bitku“ na raznoraznim internet forumima tada vodili zagriženi navijači dve strane, baš kao i naših naklapanja o „pravdi“ koja je stigla „licemerne Engleze“. Mada je Srbija novčano kažnjena, rasizmom se tada nismo bavili.

    Nedum Onuoha, igrač koji je tada bio „na meti“ naših navijača, izjavio je za engleske medije kako mu se, pre te utakmice, nikada „ništa slično nije desilo“, da su na tribinama bili prisutni i članovi njegove porodice, da je „postajao sve više i više ljut“, ali da je „bes držao u sebi i koncentrisao se na posao“. Zanimljivo je, međutim i to da je Onuoha rekao kako „nije u redu sve ljude u jednoj zemlji proglasiti rasistima“ i postavio pitanje „koji je to stepen rasizma zbog koga jednoj zemlji treba zabraniti dalje takmičenje“. Onuoha, dakle, razume kako su neka ponašanja – u Engleskoj nezamisliva – u drugim društvima prihvatljiva i zaključuje da „nisu svi tako srećni“ (kao mi Englezi, prim. aut.).

    I zaista, momak je u pravu. Činjenica je da problem rasizma na tribinama ni u Engleskoj nije rešen preko noći, o čemu za britanski Eurosport piše još jedan bivši fudbaler, Pol Parker. On je savetovao mladog Rouza da ubuduće zadrži emocije za sebe; te da je pobeda nad rivalom čiji navijači uzvikuju rasističke parole najbolji način da se na njih odgovori. Parker to svakako zna, budući da je kao igrač Mančester Junajteda dva puta osvojio „duplu krunu“. Pritom, on je jedan od retkih komentatora koji je ukazao na to da je radovanje engleskih fudbalera nakon postignutog gola bilo preterano (i provokativno).

    Koliko god se naši „sportski radnici“, pa čak i „vođe navijača“ upirali da dokažu da „nismo rasisti“, stvarnost ih demantuje. Kada im se, u retkim nastupima naših timova u evropskim takmičenjima ukaže prilika da se „pokažu“, oni to i čine. Izveštač BBC-ja iz Beograda tako piše o tome kakvu su reputaciju „izgradili“ i koliko su ponosni na nju, što je „Belgrade“ postao „Hellgrade“. U Srbiji, različiti oblici govora mržnje u toj su meri deo navijačkog folklora da više i nismo sigurni postoji li uopšte „navijanje“ u svom izvornom smislu – ushićenja i podrške izazvane dobrom igrom „našeg“ tima. Kada je već tako, nije jednostavno dati odgovor na pitanje šta činiti dalje.

    Predsednik vlade je izjavio kako je potrebno „ustanoviti koje su sudske prakse i koja su zakonodavstva najbolja i primeniti oštre mere“. Ovo prvo je već učinjeno. Izmene su pretrpeli kako Zakon o sprečavanju nasilja, tako i Zakon o krivičnom postupku, nakon što su konsultovana inostrana iskustva. Usvojen je najzad i Zakon o sportu, kojim je bliže uređena odgovornost organizatora. Značajni kapaciteti su izgrađeni u okviru MUP. U međuvremenu, prekršajni sud je počeo redovno izricati meru zabrane ulaska na sportske priredbe, i to u trajanju od godinu dana.

    Međutim, kada je ovaj zakon pisan, verbalnim oblicima nasilja nije posvećena pažnja. U članu 4. precizno je navedeno šta će se sve smatrati „nasiljem i nedoličnim ponašanjem“. Oponašanje majmuna ne možemo podvesti ni pod jedan od navedenih 10 stavova. Ovde se radi o krivičnom delu „nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili skupu“ (čl. 344a Krivičnog zakonika) za koje je predviđena kazna zatvora: od jedne do osam godina (za članove grupe), odnosno, od tri do dvanaest godina (za kolovođu grupe).

    Napominjemo kako je MUP usvojio tehniku prepoznavanja grupa i njihovih kolovođa. Policajci – tzv. „spoteri“ (eng. spotter) – na tribinama prate razvoj situacije i koriste audiovizuelnu opremu kako bi snimili počinioce. Isto tako, audio i video materijal nastao korišćenjem uređaja koji čine deo opštih bezbednosnih mera (npr. zatvoren sistem video nadzora koji postoji na pojedinim stadionima u Srbiji) prihvatljiv je u dokaznom postupku. Izmenama Zakona o sprečavanju nasilja uveden je i institut hitnog postupka, tako da je počinioce sada moguće brzo procesuirati. Posebno, neodgovornim organizatorima je moguće izreći kaznu zabrane vršenja određene delatnosti.

    Zakonski okvir postoji, mere postoje, kapaciteti postoje. Država je na potezu, zato što mora i zato što niko drugi – očigledno – ništa ne može.

    Autor je istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i koautor studije „Na putu prevencije nasilja na sportskim priredbama: predlog regionalnog okvira saradnje“, sa Sašom Đorđevićem.

    Peščanik.net, 19.10.2012.
    http://pescanik.net/2012/10/%E2%80%9Ebudalastine-u-krusevcu/

  18. Varagić Nikola каже:

    У чије име, с ким и о чему преговара Ивица Дачић?

    САОПШТЕЊЕ

    Дачићева изјава да је он ратовао са Тачијем па сада може са њим и да преговара је срамна.

    Београд, 22.10.2012

    Чекамо већ месецима да видимо како ће се нова Влада Србије (састављена од бар две странке из бившег Тадићевог режима) понашати у погледу преговора око Косова и Метохије. Оно што смо слутили – да се по том питању неће пуно разликовати од Тадића – све се више остварује.

    Дачићева изјава да је он ратовао са Тачијем па сада може са њим и да преговара је срамна – Тачи није никакав ратник који је витешки поштовао ратна правила већ обичан ратни злочинац и касапин који је продавао виталне органе заробљених и масакрираних Срба! Да ли би иједан израелски званичник преговарао са Ајхманом, а камоли му стиснуо руку као пристојном преговарачу? У свакој држави која држи до достојанстава свога народа овакви терористи се хапсе и изводе пред лице правде.

    СПС је донедавно био део Тадићеве политике пузајућег признавања Тачијеве квазидржаве и предавања Срба под чизме Тачијевих терориста, а сада изгледа само наставља континуитет политике коју је већ годинама водио. Двери желе да поруче и СПС-у и оном другом, „новом” делу Владе – СНС-у: немојте мислити да вам је све дозвољено и да ћемо мирно гледати континуитет политике Бориса Тадића по питању Косова и Метохије. Немојте мислити да је вама дозвољено и унапред опроштено ако сада само под националном реториком наставите да продајете Косово и Метохију.

    Зато постављамо прецизно питање: у чије име, с ким и о чему преговара Ивица Дачић? Континуитет политике предавања Косова и Метохије Тачију који почиње да води и садашња Влада аутоматски повлачи и континуитет политичке борбе Двери и против ове Владе једнако жестоко као што смо се борили и против претходног режима, и још жешће.

    Очито је и да државни врх за сада нема јединствену платформу за решавање питања Косова и Метохије, па треба сачекати и епилог писања фамозне нове државне платформе за Косово и Метохију. Први задатак те будуће – како је Двери називају – Стратегије за ослобађање привремено окупираног дела државне територије морао би бити да Скупштина, Председник, Премијер и Влада у целини имају обавезу да учине све да се отклони стање привремене окупације Косова и Метохије.

    Информативна служба Покрета Двери

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/u-cije-ime-s-kim-i-o-cemu-pregovara-ivica-dacic.php

  19. Varagić Nikola каже:

    ПАРАЛЕЛНА СТВАРНОСТ

    23.10. 2012

    Српски културни клуб

    Март 2013.

    ХРВАТСКА-СРБИЈА 1:2

    Стадион Пољуд, гледалаца 32 000

    Стрелци: Ђурђић 25. минут;Да Силва 57. минут;Кузмановић 82. минут

    Измене: Тошић-Кузмановић, Лекић-Сулејмани, Манџукић-Олић

    Жути картони: Суботић, Обрадовић, Срна

    Црвени картон:Ивановић

    После почетне еуфорије на Пољуду-МУК.

    Као хладан туш деловао је евро-гол Кузмановића, адута нашег селектора, који се тиме одужио на указаном му поверењу и вратио наш тим у позицију да сам одлучује о својој судбини.

    Покушали смо да дожемо до изјаве Синише Михајловића, ево шта нам је он у ходу одговорио:

    „Не дајем изјаве за СКК јер је после пораза од Македоније објављивао некоректне текстове и повезивао дашевања у репрезентаацији са дневно-политичким темама. . . Хвала. . . “

    Хвала, селектору.

    Као што смо и очекивали у честитакама су управо предњачили дежурни народни трибуни и лучоноше. Преносимо само нека реаговања.

    Каолиција „Изолујмо Србију“ у свом саоптштењу које су потписали председник коалиције Коштуница др Војислав и генерални секретар опозиције Владан Глишић честитала је репрезентацији на победи против Хрватске и позвала све играче да уложе максимални напор како би се Србија пласирала на светско првенство чији је домаћин земља чланица БРИК-а. Такође, ова коалиција подсећа да је још пре неколико месеци упутила предлог Фудбалском савезу Србије да Србија иступи из жреба за следеће Европско првенство које ће се одржати у Француској, јер Србија треба доследно да поштује своју политичку, војну и спортску неутралност, па је самим тим неприхватљиво да Србија, која мора поштовати свој суверенитет и интегритет учествује у било каквим европским такмичењима.

    Порпарол ове коалиције Младен Обрадовић критиковао је изјаву капитена наше репрезантације Сашу Илића у којој каже да ће „европски Бразилци у Бразилу јуришати на медаљу“. Он је нагласио да је то увреда на коју се мора реаговати јер наш народ, а понајмање наши фудбалери, немају ништа заједничко са сатанистичко-педофилском организацијом каква је Европа која нам сурово намеће идеологију хомосексуализма што се најбоље могло видети да је овом приликом избегнут „блиски сусрет треће врсте“ било ког нашег одбрамбеног играча са гениталијама играча из супротног табора, као пре 13 година.

    Рекацију Мирковића и Јарнија редакција још увек није добила.

    Руско-српска радикална странка (РСРС) у отвореном писму написаном у затвореном простору хашке ћелије поздравља успех наших јунака, орлова и још једном баца клетву на све оне који се нису одазвали позиву селектора или оне који одбијају да певају нашу химну или ставе беџ на свој дрес.

    Радикали сматрају да је наш тим, упркос отвореној провокацији да се утакмица одржи у древном српском граду Сплиту, успео да смогне снаге и да стигне до одлучујућег поготка вољом која се само може упоредити са оном коју поседује човек који већ читаву деценију брани Србију у хашком казамату. РСРС истиче да је њихов захтев да се Србија из европске групе пребаци у азијску остао без одговора и подсећа да је Србији место међу братским народима попут народа Туркменистана, Киргистана, Узбекистана и других, те да би у таквој конкуренцији квалитети наших момака могли да дођу до правог изражаја и да би шансе за квалификовање на велике турнире биле неупоредиво веће.

    Владајућа коалиција Ђиласове изворне демократе и Српска напредна странка честита фудбалерима на вечерашњем фантастичном успеху и позива грађане да сутра у 20 часова дођу испред градске Скупштине и дочекају наше хероје које ће примити и градоначелник Београда Андреја Младеновић.

    Група невладиних организација оштро је критиковала победу Србије над суседном Хрватском и сматра да тај догађај неће допринети стабилизацији и помирењу у региону. Поред чињенице да је победнички гол постигнут из очигледног офсајда Србија што пре мора да се обрачуна и казни злочинце у сопственим редовима. Док се не процесуирају играчи који су добили картоне због подизања три прста према познатом и признатом уметнику Марку Перковићу Томпсону приликом извођења хрватске химне Србија неће моћи да настави евроатлантске интеграције нити ће се на адекватан начин суочити с прошлошћу.

    http://www.srpskikulturniklub.com/paralelna-stvarnost

  20. Varagić Nikola каже:

    Црвени картон за Фудбалски савез Србије

    Ђорђе Шипетић

    За време Томислава Карађића, српски фудбал, и клупски и репрезентативни, дошао је у најгору позицију у последњих неколико деценија.

    Београд, 06.11.2012

    Да увек може горе, у последње време, потврђују нам руководећи људи ФСС на челу са, сад већ историјском ликом,Томиславом Караџићем познатијим као Толе.Таман кад смо помислили да наш фудбал више нема простора за даље пропадање, чика Толе нам доказује да смо у великој заблуди и да увек може горе, битан је труд.Што би неко рекао:“дотакли смо дно,ал и даље копамо“.

    Слично садашњој републичкој власти која мора да уради чак и нешто добро за земљу како би уопште могла да функционише,то смо очекивали и од Толета: да би уопште имали шта да гледамо у режији домаћих фудбалера, како би уопште имали фудбалску репрезентацију,како би сутра уопште имали неке нове клинце који се “ложе“ на фудбал.

    Е сад, не знам да ли је у питању Толетов мазохизам или можда његова патолошка мржња према свему фудбалском у овој земљи, или пак преовладавање чисто личног интереса и профитерства над минимумом општег добра, егзистенцијалног минимума, али чињеница је да је наш фудбал, у целини, у најгорем стању откад се котрља “бубамара“ на овим просторима. Докази за то нам се свакодневно појављују, нарочито у последње време.

    Не само да је стање стварно толико очајно,већ неретко и трагикомично. Чак би и многа Нушићева дела позавидела на неким догађајима из ФСС; а нарочито на летос одржане изборе за Председника ФСС, где је чика Толе без икаквих проблема,скоро једногласно, изабран за новог-старог Председника!

    Замислите да човек који је сигурно најгори Председник фудбалског савеза у историји фудбала у Србији, јер је довео српски фудбал на најниже могуће гране, под чијом је диригентском палицом клупски фудбал нестао са мапе Европе, а репрезентација нам служи загревање и разигравање других репрезентација које су некада гледале у нас као у ванземаљце, који је корупцију у фудбалу довео до нивоа привредне делатности а намештање утакмица је заменило поставку 4-4-2 (и све друге до сад познате тактике), који је обесмислио сваку помисао на поштено одигравање утакмице, који је “ућуткао“ све оне који су имали храбрости да јавно посведоче о корупцији у српском фудбалу, који је отерао јединог човека који је вратио култ фудбалске репрезентације у народ и веру народа у исту, који уз циничан подсмех уништава највећу клупску институцију на овим просторима, који има лично обезбеђење као да је председник државе а не фудбалског савеза,који је инспирисао стварање тренутно најпопуларније песме у земљи – ТОЛЕ ЛОПОВЕЕЕЕ (бар је ујединио Србе по неком питању), замислите да такав човек поново буде изабран на место председника, и то једногласно!

    То је најбољи доказ свима који су мислили да се ради о тек нешто “јачем играчу“, који ће морати да се склони због катастрофалних резултата, да су били у великој заблуди. То је доказ да се ради о једном веома опасном лику са поприлично јаком залеђином. А та залеђина не може бити нико други до државе,или барем једног њеног дела. Немогуће је да неко ко је починио толика злодела према нашем фудбалу остане недодирнут, чак бива и награђен. (Додуше,немогуће је било и да странке бивше власти након мајских избора остану некажњене на изборима,чак су неке и награђене;ако занемаримо бруталну изборну пљачку.) Немогуће је да неко то чини без дозволе некога из политичког врха. И то је само још један у низу доказа да “они“ функционишу и размишљају на исти начин.

    Та стара удбашко-титоистичка школа, начин размишљања, и уопште бивствовања, нам је уништила све чега се дотакла, па и спорт. Фудбал нарочито! Кажу да нам је здравство и правосуђе најгоре у Европи. Није тачно! Фудбал је!

    Деведесетих година, уз све муке које су задесиле ову земљу, наш фудбал, а и спорт уопште, је имао далеко више успеха него сад, како клупски тако и репрезентативни. Сви се сећају и причају како су многи европски великани у Београду пролазили као боси по трњу, о неосвојивој Маракани, о историјским утакмицама широм европских метропола, о сасвим нормалном проласку репрезентације кроз групну фазу на Светском првенству (тада су нам апетити били много већи). А сад?!

    Ма глупо је и причати о овоме сад! Сад нам се десио ТОЛЕ! А са њим и безнађе! Вера у светлу будућност нашег фудбала сада може бити само добар материјал за ауторе научно-фантастичних-саркастичних стрипова, где главни лик, суперхерој, Толеман одевен у модификовану Суперменову мајицу која пуца од мишићне масе, 2032. креће у беспоштедну акцију разбијања криминалних структура у ФСС!

    Сигуран сам да би такав стрип био један од најпродаванијих. А можда и не би. Можда неће ни бити потребе за њим. Можда се у овој „новој“ Влади, са својим прокламованим анти-корупционашким и против криминалним начелима, нађе неко ко ће се заиста позабавити свим кримогеним елементима у друштву, без привилегованих, а нарочито у ФСС! Можда…

    Док се то „можда“ не деси, остаје нам (барем нама привилегованима који имамо интернет) да гледамо снимке давно одиграних утакмица наших клубова и репрезентације, јер су домаћа такмичења изгубила сваку сврху, а Михине момке могу да гледају само они са јаким стомаком.

    И док Толе са подсмехом прихвата увреде широм земље, на сваком стадиону где се појави, нама остаје да седимо и чекамо да се неко из власти смилује и на нас фудбалске заљубљенике, да и ми можда дођемо на ред, да нас ослободе од ових уништитеља српског фудбала.

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/glas-naroda/pisma-citalaca/crveni-karton-za-fss.php

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: