Монсанто и МК Комерц

После  лобирања (подмићивања) групе која жели експлоатацију НИКЛА, сада и ГМ лобисти освајају (подмићене) државне чиновнике. Лоби који заговара НУКЛЕАРНЕ електране само се притајио и чека своју шансу:

Монсанто победио

Драган Атанацковић Теодор

Данас је у Основном суду у Новом Саду у 13.30 часова судија Пап Боривоје донео пресуду против опстанка Србије. Окривљени Никола Алексић КРИВ ЈЕ због нарушавања угледа и части Миодрага Костића, па се због клевете осуђује на 3 месеца затвора, условно на годину дана. Окривљени се обавезује да објави диспозитив пресуде у оним новинама и на радију, на којима је „ширио клевету“. Тако отприлике гласи пресуда честитом човеку који упозорава целу земљу да постоји могућност да нас бараба потрује! (Извештај Саборкиње Наташе Ристић, која је у име Сабора и  подухвата Заокрет, односно и у моје име, присуствовала чину ове срамне пресуде.)

http://www.vaseljenska.com/vesti/monsanto-pobedio-nikola-aleksic-osudjen-na-3-meseca-zatvora/

>>

Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je juče u Beogradu da Srbija ne sme da zanemari da je jedan od uslova za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) da prihvati upotrebu genetski modifikovane (GMO) hrane.

Da li je šteta veća od upotrebe GM hrane ili da od gladi umre nekoliko miliona ljudi u svetu, veliko je i ozbiljno pitanje„, kazao je Kostić.

MK Grupa je predstavnik firme koja se bavi proizvodnjom GMO semenskog materijala Monsanto, ali srpsko tržište snabdeva samo hemijskim proizvodima za poljoprivredu.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

NENAD M. ILIĆ: Poljoprivredno samoorganizovanje

„Народ против Бус плуса“

Finski model čistih energija primenjiv i u Srbiji

KUSTURICA: Opasnost da oboli 40 odsto Šumadinaca

Визија и фузија

Оdržana RADNIČKA PROTESTNA ŠETNJA Pokreta za slobodu

Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Да ли постоји трећи пут?

The Third Industrial Revolution

Survive Food Crisis

О власнику МК Комерца:

Кад би Ворен био ја…

Dragoljub Žarković: Kole Šećer i Miša Slani

Koliko je zdravo ono što jedemo

Advertisements

27 Responses to Монсанто и МК Комерц

  1. Varagić Nikola каже:

    Миладин М. Шеварлић

    Београд – Генетски модификована храна, или скраћено ГМ, једно је од главних тема када је реч о опстанку света и човечанства данас.

    Док произвођачи ове хране и заговорници генетског инжењеринга истичу корисност оваквих производа, добар део научне јавности се овоме противи и упозорава на несагледиве последице „изигравања Бога“.

    Светску, али и домаћу јавност шокирали су недавно објављени резултати француских истраживача према којима су пацови, који су храњени генетски модификованим кукурузом, много брже оболевали и имали великих здравствених проблема.

    Тим поводом, домаћа јавност имала је прилике да чује и професора Миладина М. Шеварлића са Пољопривредног факултета у Београду, који је веома оштро говорио о присуству ГМ хране у Србији преко светског гиганта „Монсанто„, али и о веома јаком утицају ГМ лобија у нашој земљи.

    У жељи да ова тема не остане само на нивоу једног телевизијског обраћања, већ да буде продубљена, а са намером да сазнамо каква је заиста опасност од ГМ хране и колико је она продрла у наше животе, „Сведок“ је разговарао управо са професором Шеварлићем.

    Шта је проблем са генетски модификованом храном?

    Проблем је што имамо укрштање гена једне врсте са генима биљке и животиње друге врсте, а можда већ сада а у будућности врло извесно и са човеком. То може да буде врло лоше јер се у природи тако нешто никада не дешава и не знамо куда то води.

    Резултати експерименталних истраживања исхране експерименталних животиња са генетски модификованим производима показују изузетно лоше резултате по здравље тих животиња. Немогуће је одржати прехрамбену безбедност човечанства само на бази једне генетски модификоване биљке из једне врсте биљака. Природа има богатство и ниједна лабораторија то богатство не може да замени.

    Шта може да крене по злу када је реч о коришћењу генетски модификоване хране?

    У другој генерацији експерименталних животиња запажају се проблеми у органима. У трећој генерацији, јављају се тумори. У четвртој генерацији јавља се велика смртност и бесплодност. Ако бисмо то пројектовали на људе, то значи да ова генерација која сада једе генетски модификовану храну, знајући да то једе или не, кроз 75 година би имала катастрофалне последице.

    То су доказали многи научници и у Русији, али и на Западу. Енглески истраживач мађарског порекла, доктор Пустаји, због јавног саопштавања тих резултата без дозвола мултинационалних компанија практично је изопштен из научног света и његова каријера је уништена. Џон Фаган је 2009. радио анализу 136 до сада јавности доступних студија и научних радова који говоре о аргументима за и против генетски модификованих организама. У том раду побио је све аргументе које су мултинационалне компаније истицале у својим маркетиншким кампањама „за ГМО„.

    Други проблем који се јавља јесте што мултинационалне компаније не дозвољавају да на декларацијама производа који садрже сировине од генетски модификованих биљака и животиња стоји упозорење потрошачима да тај производ садржи генетски модификоване сировине.

    Зашто би неко ко производи нешто што тврди да је добро избегавао да истакне то што је наводно добро и себи направи позитиван маркетинг?!

    Зашто?

    Ради се о томе да су мултинационалним компанијама познате штетне чињенице о генетски модификованој храни и они, прикривајући те податке, покушавају да избегну да наредним генерацијама људске цивилизације плаћају енормне одштете због могућих штетних последица по основу конзумирања тих производа.

    Када је генетски модификована храна ушла у широку употребу?

    Генетски модификоване биљке су у широку употебу ушле почетком 1990-их. Данас су оне доживеле експанзију захваљујући монополу мултинационалних компанија и политичком утицају владе најјаче државе на свету која стоји иза њих. Те биљке сада заузимају око 150 милиона хектара, са образложењем да је њихова производња рентабилнија и безбедна, што научно није доказано.

    Недавно су француски научници објавили резултате свог двогодишњег истраживања које су спроводили у тајности?

    Њихови налази су потпуно супротни од тврдњи мултинационалних компанија. Зао дух је пуштен из боце. Ми сада, осим прехрамбено-безбедносних последица, не знамо ни какве ће последице бити по различите врсте мутација које могу да настану у природи.

    Мултинационалне компаније једино интересује профит, а тиме се реализује друго Кисинџерово начело да „ко влада храном, влада људима“.

    Да ли би Србија требало да се отвори за генетски модификоване биљке и животиње?

    Не видим зашто би Србија са пет милиона хектара пољопривредних површина односно четири милиона хектара обрадивих површина, и са седам милиона становника себи дозволила те уцене да гаји генетски модификоване организме. Ту је прво здравствено-безбедоносни проблем који они више не могу да прикривају.

    Други, агроекономски проблем је да, према мојим прорачунима, за милион и 200 хиљада хектара површина под кукурузом, а Србија је 10. извозник кукуруза у свету, ми бисмо морали годишње да дајемо 100 милиона евра само за набавку семена генетски модификованог кукуруза. То би био трошак сваке године, будуће да генетски модификовано семе кукуруза има у себи такозвани терминатор ген који онемогућава да се семе користи и наредне године.

    Какве би то последице имало по наше пољопривредне институте и факултете?

    Наши институти немају такву технологију. Дакле, та семена би морала да се увозе. Реч је о потпуно монополском положају страних компанија. Реч је о једној, и још три са њом директно или индиректно повезане компаније, чијим се генетски модификованим семеном засејава око 150 милиона хектара и планирају да заузму милијарду хектара у свету са ГМ биљкама.

    Шта би за Србију значило и колико би је коштало да производи ГМ храну?

    То би била и агроекономска катастрофа. Изгубили бисмо најпрофитабилнији део агропривреде – производњу семена и садног материјала, а наша семена се извозе у иностранство. Ако бисмо то овде дозволили не бисмо имали никакав морални аргумент другима да нудимо своје семе и саднице, а да га не користимо код нас. На тај начин бисмо директно изгубили 5.000 радних места у индустрији семена и садног материјала у Србији, а индиректно 50.000 радних места, односно без извора прихода за живот остало би око 150 хиљада становника.

    Од када је и колико ГМ храна присутна у Србији?

    ГМ храна је у Србији присутна после 2000. године. Одлуком тадашње савезне владе СРЈ прихваћен је „тројански коњ“ у виду донација САД од 50.000 тона сојине сачме за производњу концентроване сточне хране, од генетски модификоване соје. Практично је тада тај генетски модификовани производ ушао у ланац исхране стоке у Србији.

    Друго, због отворености граница имали смо увоз генетски модификоване соје без терминатор гена, која се и у наредним циклусима може репродуковати.

    Да ли се у српским радњама налазе производи са ГМ организмима? Да ли су они јасно декларисани?

    Неодговорно би било да тврдим да је имамо, нити да је немамо. Али знам да сигурно није декларисана ако је има на нашем тржишту – чиме обесмишљавамо основно људско право да потрошач зна шта једе и да има могућност избора. Ипак, као аграрни економиста не могу да се отмем утиску да је килограм живе мере кока носиља, после периода експлоатације у производњи јаја, дакле најлошија категорија живине, скупља него килограм неких пилећих производа. Поставља се питање шта садрже ти пилећи производи ако су они јефтинији у продавници него килограм живе мере најлошије категорије живине?!

    Највише критика упућено је на рачун компаније „Монсанто„. Она послује и у Србији. Са киме послује и од када?

    Та највећа и најпрепознатљивија мултинационална компанија за генетски модификоване производе, овде је присутна по основу представништва које има. На свака три месеца, као вид маркетинга, преко медија објављују огласе у којима траже регионалне менаџере, а да притом можда уопште не примају нове људе. Друго, присутна је преко агробизнис система са којима пословно сарађује. Притом, треба имати на уму да та највећа компанија има производе и који нису генетски модификовани.

    Помало, као „светска завера“?

    Када се ради о тим моћним компанијама у области хране у свету, оне су практично објединиле „свето тројство“: генетски модификоване организме, средства за заштиту биља укључујући и тоталне хербициде и фармацију која од свега тога треба да лечи потрошаче. Тако да имају три нивоа зараде.

    Како то „Монсанто“ утиче на српску Владу?

    Имају веома јак лоби.

    Ко чини тај лоби у Србији?

    Поједини политичари, новинари и научници. Образложење појединих научника је да Србија не би требало да остане у такозваном технолошком мраку. Подсетио бих на болест лудих крава. Тако су нам пре 30 година говорили да нема никаквих проблема да се користе конфискати из кланичне индустрије у производњи сточне хране. Када је дошло до проблема и преношења те болести на људе, онда је настао хаос у свету. Да ли нам је трагедија са јапанском атомском централом после цунамија довољна опомена да се и у државама које су изезетно добро уређене и високоразвијене може десити трагедија која изазива последице сличне трагедији после бацања атомских бомби!?

    Колико земље су покуповали странци у Србији и да ли преко њих долази генетски модификована храна у Србију?

    За сада не толико директно, али индиректно вероватно јесу. Одговор се крије у такозваним џепним уговорима. За такве уговоре сам први пут пре 20 година чуо од колега из Пољске. То су уговори склопљени у адвокатским канцеларијама. Физичка особа или правно лице добије новац да под својим именом купи одређену земљу. Особа која је купила ту земљу је позајмила новац и мора да га врати. После протока одређеног времена, пошто та особа не врати новац, по уговорној обавези долази до преузимања те имовине и тада се појављује онај који заправо јесте прави купац.

    Када све то узмемо у обзир, прети ли Србији могућност да остане без сопствене хране?

    Удара се на последње остатке система који може да гарантује елементарну самосталност и одрживи опстанак једног народа. Ми се хвалимо да извозимо кукуруз као сировину, а не „хвалимо се“ да увозимо замрзнуто месо из других земља којима извозимо кукуруз.

    Али, како се испоставило, месо није једино што увозимо. Ту је и кромпир, јабука…

    У условима глобализације производње и тржишта то се не може апсолутно спречити. Али, ми не радимо ништа да спроводимо кампање какве се спроводе у Хрватској и Словенији а које гласе: купујмо наше. Је’л мислите да ће Швеђани или Норвежани пре да купе страни производ него свој, без обзира на цену?!

    Ми смо уништили предфармерски сектор. Хемијска и машинска индустрија су разорене НАТО бомбардовањем, а онда је то докрајчено приватизацијом. Уместо да производимо комбајне, ми смо потпуно уређен плац „Змаја“ који је производио комбајне раскрчмили великим светским ланцима који данас увозе 90 одсто производа. На тај начин извршена је окупација српског тржишта страним производима.

    Дужина транспорта једног комерцијалног паковања неког производа у међународним ланцима хипермаркета у просеку је 2400 километара. А дужина транспорта неког нашег производа који купујемо са зелене пијаце, укључујући и транспорт сировина и прерађевина, јесте 80 километара. Дакле, плаћамо тридесет пута веће трошкове транспорта производа у међународним ланцима.

    Како онда често видимо да је јабука из Србије скупља него јабука из иностранства?

    Зато што смо урушили задругарство. У земљи која има ситну сопственичку аграрну структуру без задругарства које може да обједињује велики број малих произвођача, не можете очекивати више. Зато од српских пољопривредника највише користи имају накупци и прекупци. Захваљујући томе, ми имамо међу накупцима оне који примају помоћ из центара за социјални рад, а возе се у БМВ-у који су зарадили на грбачи српског сељака.

    Постоји ли у Србији стратегија пољопривреде и какве су мере које држава предузима у овој области?

    Влада је 2005. донела Стратегију развоја пољопривреде, а носилац је била тадашња министарка из Г17 Ивана Дулић Марковић. Политиком Г17 око распарчавања уређених земљишних комплекса бивших великих друштвених пољопривредних комбината начињен је катастрофалан промашај, јер су уређени земљишни комплекси тих комбината били највећа конкурентска предност српске пољопривреде у односу на фармерски сектор ЕУ.

    Оспоравате и начин на који се поступало са земљиштем у државној својини.

    Не могу да заборавим незаинтересовано држање политичара око распрачавања пољопривредног земљишта у државној својини.

    Рецимо, комплекс од 1244 хектара уређеног државног земљишта у општини Србобран који је користио ПИК „Бечеј“, након измена Закона о пољопривредном земљиштву, расподељен је тројици паора. Дакле, нису они постали закупци до 50 или сто хектара већ десетоструко више. Е сада је питање, да ли неко може да обрађује три или четири хиљаде хектара, а нема ниједног запосленог радника?! А у време транзиције отпуштено је преко 50.000 радника из сектора пољопривреде. Деценијама су држава и пољопривредни комбинати улагали у процес арондације и комасације земљишта, у системе за наводњавање, ветрозаштитне појасеве… То смо све девастирали распарчавањем државног пољопривредног земљишта.

    Када би наши произвођачи добијали субвенције као амерички фармери, наш кукуруз бисмо производили не по цени од 27 већ по цени од 15 динара. А овогодишња суша у свету, укључујући и САД, показала је да све оне маркетиншке приче о отпорности на сушу генетски модификованих семена не пију воду.

    А шта је са биодизел горивом? Да ли је оправдана бојазан да ће, ако се користе житарице у производњи бензина, са друге стране нестати хране?!

    Око тога постоји велика полемика и у свету. Ту није реч само о коришћењу пољопривредних производа, већ и о води. Хиљаду кубних метара воде искоришћених у пољопривредној производњи доносе вредност од 500 долара, а хиљаду кубних метара воде у индустрији доносе приход од 10.000 или 12.000 долара. Где ће онда вода отићи?!

    На јесен ће бити спроведен попис пољопривредних газдинстава. Ово ће бити први такав попис од 1960. Шта очекујете да попис покаже?

    Молим све пољопривреднике да дају што прецизније податке. У противном, то ће нам се вратити као бумеранг у случају придруживања ЕУ. Јер, све што будемо умањили, за толико ће нам бити ниже базе за одређивање националних квота за производњу и извоз пољопривредних производа. Овај попис одлучује судбину српске самодовољности у производњи хране.

    Како је у региону када је реч о ГМО?

    Бугарска је донела закон којим је дозволила узгој генетски модификоване хране, па је под притиском јавности од тога одустала. У Румунији има око сто хиљада хектера генетски модификованих пољопривредних култура. У Мађарској тога нема. Хрватска је такође то забранила. Где год је правно неуређен и економски несамосталан систем, ту постоји могућност утицаја и заобилажења воље народа.

    Јел’ имате ви проблема због овога што говорите?

    Директно не, али индиректно да, у виду сугестија… Ипак, износим аргументе и са свима сам спреман да сучелим ставове „за“ и „против“.

    Шта саветујете обичним људима како би били сигурни да једу здраву храну?

    Купујте од оних којима верујете и који једу оно што вама продају. Довољно је да једна зграда од 20 станова ангажује три сељака да за станаре те зграде плански производе. Из те зграде седмично може да иде један ауто код тих сељака и да испоручује свеже производе породицама. Важно је да се избаце посредници. У Србији је много паразита између пољопривредника и потрошача па најгоре последице трпе управо те две стране. Мора се поново уздићи кредитно задругарство у Србији како би финансирали пољопривредну производњу са средствима по нижим каматама него што су камате пословних банака. Али морамо имати и потрошачке задруге да би избацили бројне посреднике између произвођача и потрошача.

    Генетски модификована соја у Србији!

    Ми данас имамо неколико хиљада хектара под генетски модификованом сојом у Србији, иако инспекција тврди супротно. На откупним местима за соју, преко узорковања, врло лако може да се утврди да ли има генетски модификоване соје.

    Наша соја која није генетски модификована тражена је од угледних компанија у свету, попут компаније „Нестле“, и постиже изузетну цену на светском тржишту.

    Три катастрофалне грешке српских власти у пољопривреди

    Наша власт је „у име народа“ направила две катастрофалне грешке која ће имати катастрофалне последице по развој пољопривреде Србије. Сада смо у ситуацији да ова власт направи евентуално трећу грешку која би била забијање глоговог колца у срце српске пољопривреде.

    Прва грешка је Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ. У њему стоји да ће четири године од дана потписивања Споразума купци из ЕУ стећи право да купују пољопривредно земљиште под истим условима као и наши грађани. То је апсурд ако се упореде наше и њихове плате. У старту су домаћи купци неравноправни.

    Друга грешка јесте што смо брзоплето веровали обећањима циклично променљивих људи из руководства ЕУ који обмањују земље које нису у њиховом чланству, па смо поверовали да више нема додатних услова када смо прихватили Прелазни трговински споразум са ЕУ, а по којем од 2014. код највећег броја производа неће бити никакве разлике између царинских стопа Србије и земаља Уније.

    Трећа грешка је што се странцима овде дају огромне погодности и подстицаји, а нашим пољопривредницима се не пружа ни најмањи део такве подршке.

    А посебно ће погубно бити уколико садашња или нека будућа власт под притиском САД, због пријема Србије у Светску трговинску организацију, измени садашњи Закон о ГМО и дозволи узгој ГМ биљака и животиња, као и увоз и пласман хране од ГМ сировина.

    Сточарство у Србији трајно уништено

    Више сам него уверен да смо досадашњим „ad hoc“ мерама аграрне политике, од министра до министра, уништили сточарску производњу као далеко вреднији део пољопривреде. Ми смо сточарство уништили. Учешће сточарства у вредности пољопривредне производње данас је испод 30 одсто, а верујем да ће после сагледавања резултата овогодишње суше бити и испод 25 одсто. То нас ставља на дно европских земаља у овој области. Мислим да више нећемо моћи да извршимо опоравак сточарске производње, те да ће Србија постати трајно увозна земља за сточарске производе који су изузетно скупи.

    У сточарству и пољопривреди мора да се ради стално, а наши „способни агробизнисмени“ који закупљују хиљаде хектара земље, живе по градовима, возе џипове и у лизинг узимају тракторе „Џон Дир“… Дакле, новац им не остаје у Србији већ иде даље. Тако је уништено српско сточарство.

    „Монсанто„, највећи произвођач генетски модификованог семена у Србији преко Миодрага Костића и МК Групе

    „Монсанто“ је мултинационална корпорација из САД која се бави пољопривредом и једна је од водећих произвођача генетски модификованог семена.

    Основана 1901, до 1940. године компанија „Монсанто“ је била међу водећим произвођачима синтетичких влакана у САД. До 2002. била је међу 10 највећих хемијских гиганата у САД, да би се потом окренула биотехнологији. Како тврде научници, „Монсанто“ данас држи 90 одсто светске производње генетски модификованог семена.

    Ова компанија је често била предмет напада научника широм света. Најновији ударац дошао је пре неколико дана из Француске, када је тим тамошњих научника објавио да су резултати истраживања на пацовима који су јели генетски модификовани кукуруз компаније „Монсанто„, показали да су оболели од тумора и имали тешка оштећења бубрега и јетре. Ова информација навела је француску владу да од Агенције за безбедност хране ЕУ тражи процену валидности налаза стручњака.

    Иначе, „Монсанто“ се и раније сукобљавао са Французима који нису били вољни да дозволе његов продор на европско тржиште. Депеше америчких амбасада које је објављивао „Викиликс“ 2010. откриле су да је амерички амбасадор у Паризу 2007, након забране да генетски модификовани организми компаније „Монсанто“ уђу у Француску, предлагао „реципрочне мере“.

    Производи компаније „Монсанто“ присутни су и у Србији од 2007. Председник Управног одбора МК Групе Миодраг Костић и директор мултинационалне компаније „Монсанто“ за Источну Европу Герхард Роса потписали су 16. маја 2007. уговор о стратешком партнерству којим је „МК Група“ постала званични увозник и дистрибутер Монсанто хибридног семена кукуруза, сунцокрета и уљане репице за тржиште Србије.

    У јавности је у више наврата помињано да су САД Србији, како би постала члан Светске трговинске организације, поставиле услов да дозволи слободан увоз генетски модификоване хране. Ово питање поменуо је и потпредседник САД Џосеф Бајден приликом посете Београду 2009, када му је наводно обећано да ће то бити решено.

    Американци хоће да Србија производи и ГМ шљиву

    Недавно смо на Пољопривредном факултету имали предавање америчких истраживача о генетски модификованој шљиви која је отпорна на вирус шарке. Они су нам препоручили ту нову сорту, медено-слатку, уместо досадашњих, које нису отпорне на шарку.

    Србија се удара у најрањивије и економски најзначајније делове пољопривреде. Ово је једини сегмент привреде Србије који је још увек одржив и који омогућава нацији било какву самобитност и самосталност. Удара се на кукуруз, соју, шљиву… На све оно што извозимо. На тај начин се елиминише самосталност српске одрживости.

    Свако ко је боравио у САД уносио је у себе ГМ храну

    Сви који смо били у САД по било ком основу током протеклих десетак година сигурно смо конзумирали генетски модификовану храну а да то не знамо, јер на америчком тржишту нема ознаке за генетски модификовану храну у декларацијама. Али једно је користити ту храну десетак или месец дана, а друго хранити се са њом стално. Замислите када би антибиотике користили током читавог живота, а не само у време када нам је имуни систем ослабио услед повремених инфекција.

    Право је питање који су мотиви америчке администрације да дозволи да на декларацијама производа који садрже те сировине нема обавештења за купце. То такође злоупотребљавају мултинационалне компаније са маркетиншким образложењем: „па нећемо ми ваљда да трујемо наше становништво“. Право питање је – коме је намењена та храна? Сигурно није намењена мултимилионерима.

    ГМ биљке које детектују експлозив у минским пољима

    Постоје и генетски модификоване биљке које мењају боју уколико их засејете на минским пољима. На тај начин оне реагују на експлозив и деминерима показују где се налазе мине. Хрватска Влада после ратних сукоба на њеној територији није дозволила да се засеју те биљке јер је њихов Национални савет за биолошку сигурност рекао да не постоји могућност да се у слободном простору контролише деловање тих генетски модификованих биљака на екосистем.

    Странци могу, ја не могу?!

    Не само што продајемо обрадиву земљу странцима, него и воду. Колико је до сада тога распродато и где нас то води?

    Нажалост продали смо све природне ресурсе, иако сматрам да је то противуставно јер природни ресурси не би смели да буду предмет продаје. Својевремено, када је вршена приватизација „Књаза Милоша“, разговарао сам са тадашњим директором Агенције за приватизацију и он ми је рекао да се не продају водни ресурси него капитал фирме. Када сам предложио да ћу, ако је то тако, да направим конзорцијум који ће да скупи 10 милиона тадашњих марака и да поред фабрике „Књаз Милош“ направимо другу, још модернију фабрику и да са истог извора вучемо воду и плаћамо надокнаду колико и други произвођачи, речено ми је да не може.

    Нису спорни само водни ресурси, већ и, рецимо, бушотине за нафту у Србији, које су такође дате по једној врло ниској цени у односу на цену која се добија у другим земљама.

  2. Varagić Nikola каже:

    ЕБРД финансира ширење Монсанта у Србији!

    19. 10. 2012 9:50 | Васељенска ТВ

    Монсанто нишани и Србију

    Београд – Европска банка за реконструкцију и развој (ЕБРД) је одлучила да подржи пројекте компаније Монсанто са 40 милиона долара у циљу ширења пословања у Србији, Бугарској, Турској, Русији, Украјини и Мађарској.

    Кроз овај пројекат се Монсанту омогућава да прошири пословање кроз давање кредита сељацима, што омогућава да већи број сељака користи Монсантове производе који су генетски модификовани. Монсантови производи су наводно отпорнији на болести и штеточине што наводно повећава профитабилност.

    http://www.vaseljenska.com/vesti/ebrd-finansira-sirenje-monsanta-u-srbiji/

  3. Varagić Nikola каже:

    Potpisan memorandum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima

    AUTOR: BETA
    http://www.danas.rs

    Delegacija Vlade Srbije završila je posetu Abu Dabiju potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o saradnji u oblasti poljoprivrede, agro-industrije i izgradnji sistema za navodnjavanje, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede Srbije.

    Memorandum je u ime Vlade Srbije potpisao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a u delegaciji koja je posetila Abu Dabi bio je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.
    Na osnovu tog memoranduma u narednim mesecima se planira zaključivanje posebnog međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i nekoliko operativnih ugovora sa korporacijom Al Dahra, vodećom agro-industrijskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

    Vlada Srbije se obavezala da pruži punu podršku Al Dahri za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

    Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine, piše u saopštenju.

    Kompanija Al Dahra bi preuzela 66,7 odsto vlasništva u zajedničkoj
    kompaniji za iznos od 100 miliona evra.

    Kako se navodi, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente u iznosu do 250 evra po hektaru.

    Predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme, mehanizacije i kompletno pokrivanje svih 25.000 hektara savremenim sistemima za navodnjavanje.

    Sporazumom je predviđen i zajednički program investicija u moderne sisteme za navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Ministarstvo je u saopštenju podsetilo da se danas navodnjava svega oko 100.000 hektara.

    Očekuje se da bi ukupna vrednost investicija u čišćenje postojećih kanala za navodnjavanje i izgradnju nove mreže mogla da dostigne vrednost do 1,25 milijardi evra, od čega bi oko 300 miliona
    evra bilo uloženo u prvoj fazi zajedničkog projekta.

    Finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže obezbedili bi Ujedinjeni Arapski Emirati, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih
    poljoprivrednih proizvoda – pšenice, kukuruza, deteline lucerke,
    mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda
    prehrambene industrije.

    Ti poljoprivredni proizvodi bi se iz Srbije izvozili preko kompanije Al Dahra na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i na treća tržišta.

  4. Varagić Nikola каже:

    Održana Treća međunarodna konferencija o prehrambenoj industriji, u organizaciji EBRD i Infoarena grupe

    Naš region može da postane žitnica Evrope

    AUTOR: GOJKO VLAOVIĆ

    Treća međunarodna konferencija o prehrambenoj industriji, na kojoj su poslovni lideri diskutovali o uticaju agrobiznis sektora na regionalnu ekonomiju, značaju regionalnog povezivanja, stanju u privredi, kao i najboljim načinima za prevazilaženje krize i inicijativama za ublažavanje njenog negativnog uticaja, održana je u Beogradu, 16. do 17. oktobra u organizaciji Infoarena grupe i Evropske banke za obnovu i razvoj.

    Istaknuti privrednici, bankari i međunarodni eksperti tokom konferencije pokušali su da odgovore na izazove sa kojima se suočava Evrozona, ali i daju moguća rešenja za nove teškoće kao što su ekstremne vremenske prilike koje mogu ugroziti lanac ishrane, ekonomsku i socijalnu stabilnost. Kroz panel-diskusiju, predstavljene su mogućnosti koje će se otvoriti ulaskom Hrvatske u EU, dok je dosta pažnje posvećeno temama poput načina finansiranja u poljoprivredi, liberalizaciji uvoza poljoprivrednih proizvoda EU u Srbiju, strateškom pozicioniranju Podunavlja, a posebno razvoju regionalne saradnje.

    – Uvereni smo da se regionalno tržište može dalje razvijati, a dobar pokazatelj predstavlja i činjenica da je, uprkos krizi, ekonomska saradnja zemalja u okruženju poslednjih godina značajno unapređena. Na naše zadovoljstvo, pozivu za učešće na konferenciji odazvali su se lideri čiji rad doprinosi privredi u regionu. Bilo je reči o tome da je poljoprivrednu proizvodnju potrebno ukrupniti i učiniti efikasnijom. Zemlje regiona imaju potencijal da postanu žitnica Evrope, dok tome svakako treba da doprinese i adekvatan sistem podsticaja. Opstanak na tržištu u vreme krize nije lak, ali sam uveren da će nastavak međusobne saradnje i razmene ideja doprineti razvoju i stabilnosti – izjavio je Miljan Ždrale, senior bankar agrobiznis tima EBRD angažovan na agrobiznis projektima EBRD i SEE.

    Prehrambena industrija je jedan od centralnih stubova srpske privrede, i samim tim važna je za razvoj celokupne ekonomije zemlje. Rebalansom budžeta predviđeno je dodatnih 12 milijardi dinara za poljoprivredu, pa je poljoprivrednim proizvođačima u poslednja tri meseca isplaćeno 150 miliona evra subvencija. Takođe, treba naglasiti da će budžet za agrar u narednoj godini biti značajno veći nego za ovu – izjavio je Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, otvarajući Treću međunarodnu konferenciju u prehrambenoj industriji.

    Prema njegovim rečima, javna rasprava o zakonu podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čija je izrada pri kraju, trebalo bi da počne naredne sedmice. On je dodao da su Vlada RS i resorno ministarstvo potpuno promenili strategiju kada je reč o poljoprivredi i njenom odnosu prema drugim privrednim delatnostima. Golubović je naglasio da, uz uključivanje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i pristupanje EU, prioriteti u razvoju poljoprivrede treba da budu podizanje administrativnih kapaciteta za povlačenje novca iz fondova EU i jačanje konkurentnosti.

    – Preduzeća u regionu treba da povećaju svoju konkurentnost, dok je dužnost države da smanji javnu potrošnju, poboljša poslovno okruženje, ojača fiskalnu stabilnost i nastavi borbu protiv korupcije. Treba, kao podsticaj za investitore, ubrzati proceduru dobijanja građevinskih dozvola na koje se u Srbiji dugo čeka – naglasio je Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji. On je istakao da je 22 odsto cena u Srbiji pod državnom kontrolom, što predstavlja prepreku kad je reč o razvoju slobodnog tržišta. Dežer se osvrnuo i na uredbu Vlade Srbije o zabrani izvoza šećerne repe, suncokreta i soje navodeći da to nije dobar potez i da se nada da zabrana neće trajati duže od šest meseci.

    Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, založio se za postepeno ukidanje svih carinskih barijera u okviru CEFTA. Po njegovom mišljenju, to bi bilo dobro kao priprema za ulazak zemalja regiona u EU. On je konstatovao da je upotreba genetski modifikovane hrane uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali je izrazio mišljenje da je interes Srbije da zadrži organsku zdravu hranu obrazloživši to time da ona ima samo oko dva miliona hektara obradive zemlje. Kao svoju preporuku javnom sektoru istakao je da on mora da se transformiše jer je krajnje vreme da zaposleni u njemu počnu da zarađuju za svoje plate. Ante Todorić, izvršni direktor Agrokora, rekao je da je svetska kriza uzdrmala prehrambenu industriju u regionu, a da je suša dodatno otežala situaciju. On je dodao da samo oni koji su konkurentni mogu da opstanu na tržištu regiona i da je Agrokor investirao u proizvodnju kako bi bio spreman za tržišnu utakmicu u EU.

    – Srbiji nedostaju nove tehnologije, savremenija poljoprivredna mehanizacija, razvijeniji sistem navodnjavanja i ukrupnjena imanja – istakla je Jelena Krstović, potpredsednica Delta holdinga. Ona je dodala da je agrarni budžet za narednu godinu dupliran na četiri odsto BDP, što je po njenom mišljenju malo

    http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/nas_region_moze_da_postane_zitnica_evrope.45.html?news_id=249643

  5. […] Монсанто и МК Комерц […]

  6. Varagić Nikola каже:

    Једино Србија продаје земљу странцима

    Нове чланице ЕУ не дају своје оранице ни после много година од тренутка пуноправног чланства, а ми од последње ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању

    У Пољској 12 година од датума уласка у ЕУ на снази забрана продаје земље странцима

    Тренутак откада ће странци, а под тим се подразумевају физичка лица, моћи да купују земљу у Србији из дана у дан све је ближи. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) који тако нешто предвиђа ратификовале су практично све земље чланице Европске уније. То једино још није учинила Литванија, али то би могло да се догоди већ ове године.

    По слову Споразума након четири године од тренутка када га и последња земља чланица ратификује, а то би могло да значи већ у 2017. години, ми бисмо требали, како је изричито наведено, да дозволимо странцима, грађанима Уније, да под истим условима као и домаћа лица могу да купују земљу. Наш Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана за тако нешто, мораће да се измени.

    Друге земље, које су већ у ЕУ доста дуго, то ни изблиза нису учиниле. Оставиле су себи доста дуге рокове невезано за чланство у Унији. У случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази је 12 година од датума уласка у ЕУ. Мађарска је испреговарала седам плус три године. Тај рок Мађарима ускоро истиче, а актуелна влада тражи од Брисела да рок буде продужен. Ниједна од последње примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, тако нешто није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и после тога.

    Зашто смо ми, који још немамо ни датум за почетак преговора за чланство у ЕУ, а не знамо ни када бисмо могли да постанемо пуноправни чланови, у ССП-у испреговарали решење на сопствену штету – питање је које тражи одговоре. Један од понуђених, да смо у време преговора очекивали да постанемо чланови уједињене европске породице средином ове деценије, звучи крајње наивно.

    Приликом недавног скупа посвећеног проблемима аграра и извозу хране Божидар Ђелић, преговарач и потписник ССП упитао је Венсана Дежера, шефа делегације Европске уније у Србије, да ли се може покренути ревизија Споразума. Дежеров одговор је био – морате да питате Брисел.

    Шта, уосталом, Србија може да уради да минимизира могућу штету?

    Горан Кнежевић, министар пољопривреде рекао је да је, једна од замисли, да се стварно пита Брисел. Да се од свих 27 чланица Уније затражи да нам омогуће оно што су друге земље у приступању ЕУ себи обезбедиле – да им странци за будзашто не разграбе необновљив ресурс као што су плодне оранице. Може ли се, другачије речено, неким домаћим прописом добити мало на времену док не ојачамо и цена наших хектара не буду приближно кретањима у ЕУ.

    – Пољопривредно земљиште је велики ресурс који не смемо да распродамо, као што смо распродали предузећа, рекао је министар.

    Једно од решења, како сазнајемо у Министарству пољопривреде, могло би да буде да странци као будући власници земље буду ограничени тиме да само они који имају пребивалиште на територији Србије могу да купују земљу. Неко друго решење могло би да буде да се странцима ограничи величина поседа који могу да купе. Такво решење постоји и у другим законодавствима земаља чланица ЕУ.

    Проблем са продајом земљишта странцима није једини који је настао услед лоше испреговараног ССП-а, већ и због почетка либерализације трговине пољопривредним производима од 1. јануара 2014. године. Колико је познато, од Европске комисије још увек није затражено да нам продужи рок за либерализацију. Министар Кнежевић је не тако давно изјавио да очекује да тај рок буде померен за неколико година, али и да ће се тек разматрати списак производа који би могли да буду обухваћени евентуалним продужетком рока, односно да Министарство пољопривреде ради потребне анализе.

    Ј. Рабреновић
    објављено: 15.11.2012.
    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jedino-Srbija-prodaje-zemlju-strancima.sr.html

  7. Varagić Nikola каже:

    После акције Двери пред седиштем „МК Групе“ на Новом
    Београду, представници ове компаније позвали су на разговор представнике Двери како би одговорили на питања која су јавно постављена.

    Београд, 15.11.2012

    У име „МК Групе“, овом разговору су присуствовали власник компаније Миодраг Костић и директор компаније Јован Пурар. Представници Двери били су Данило Тврдишић и Владан Глишић из Старешинства Покрета.

    У једночасовном разговору представнци Двери су изложили разлоге за кампању против ГМО у Србији, док су представници „МК Групе“ навели да се њихова компанија не бави увозом и прометом ГМ семена или других ГМ производа, да је њихов став да је у економском интересу Србије да остане земља без ГМО и да своју пољопривредну производњу базира на органским производима пошто ће цена ове хране у будућности расти, што ће бити компаративна предност Србије.

    У погледу саме штетности ГМО за исхрану и еко-системе, представници „МК Групе“ нису се сагласили са ставом представника Двери да употребу ГМО треба забранити.

    Информативна служба Двери

  8. Varagić Nikola каже:

    Како је повучена оптужница против Миодрага Костића

    26. фебруар 2013. | Иван Нинић / Пиштаљка

    Судски поступак који је у Општинском суду у Новом Саду од јануара 2006. године до октобра 2008. године вођен против власника МК Комерца Миодрага Костића и директора у том предузећу Срдана Илића због сумње да су извршили кривична дела злоупотребе овлашћења у привреди окончан је без пресуде. Уз сагласност и потпис јавног тужиоца у Општинском јавном тужилаштву у Новом Саду његова заменица је одлучила да усред поступка, крајем октобра 2008, одустане од кривичног гоњења чиме је онемогућено да суд утврди Костићеву и Илићеву одговорност, показује истраживање Пиштаљке.

    Докази прикупљени током истраге и налаз вештака потврђују да је фирма Миодрага Костића Максвел Атлантик (Maxwell Atlantic LLC) из Вашингтона од хрватске фирме Беље 2003. године купила по цени од 480.000 евра половну опрему за шећерану у Врбасу, а да је потом Максвел Атлантик исту опрему продао Костићевом МК Комерцу по цени од 4.048.935,99 евра. С обзиром на енормну разлику у набавној и продајној цени опреме тужилац је сматрао да је прекршен Закон о девизном пословању и Кривични закон, чиме је „створен недозвољени неновчани фонд у иностранству“. Општинско јавно тужилаштво у Новом Саду је 13.1.2006. године подигло оптужницу против, којег је тужилац означио као подстрекача на извршење кривичног дела и Срдана Илића, означеног као извршиоца кривичног дела злоупотребе овлашћења у привреди.

    Према наводима из изјаве оптуженог Илића, који је тада био директор МК Комерца, компанија је на тендеру дала понуду за куповину половне опрему за шећерану од фирме Беље ДД из Хрватске, али је донета одлука да се трансакција обави преко вашингтонске фирме Максвел Атлантик. Илић је истовремено био директор МК Комерца и генерални менаџер фирме Максвел Атлантик из Вашингтона, која је такође, као и МК Комерц, била у власништву Миодрага Костића и његове мајке Роксанде Костић.

    „Приликом преговора са директором Беље ДД речено је да не би било згодно да се опрема продаје српској фирми, да би то лоше одјекнуло међу радницима Беља и у хрватској јавности, теко да су истакнути политички разлози због којих хрватска фирма не би била вољна да опрему директно прода фирми из Србије, каква је МК Комерц. Том приликом је договорена и последња цена за саму опрему у висини од 480.000 евра. Да би се пренебрегли истакнути проблеми одлучено је да се у цели посао укључи америчка фирма Максвел Атлантик“, изјавио је Илић пред истражним судијом.

    Наводно је због тога између фирми Беље ДД и Максвел Атлантик 7.6.2003. године закључен уговор о купопродаји половне опреме у вредности од 480.000 евра. Непуних месец дана касније, 1.7.2003. године, Максвел Атлантик из Вашингтона и МК Комерц из Новог Сада закључују уговор о продаји исте опреме, али овог пута по цени од 1.500.000 евра уз назнаку да „купопродајна цена није коначна“. Ове две фирме потом закључују четири анекса уговора (30.9.2003-04.06.2004) којима је утврђена коначна цена опреме у износу од 4.048.935,99 евра, што је МК Комерц уредно исплатио на рачун продавца, односно посредника.

    Економско-финансијским вештачењем које је извршено током судског поступка веома су прецизно утврђени сви трошкови који су пратили набавку опреме из Хрватске, као што су трошкови транспорта, трошкови царине, трошкови демонтаже и монтаже. У налазу вештака се наводи да су сви збирни трошкови набавке опреме износили 1.552.004 евра, што је за 2.910.463 евра мање од цене по којој је Максвел Атлантик опрему продао МК Комерцу.

    Налаз вештака није ишао у прилог тези из изјаве, односно одбране оптуженог директора, који је у судском поступку изјавио да је цена у уговору опредељена „јер та опрема на тржишту толико кошта, независно од тога за који износ ју је купио Максвел Атлантик“. Илић је признао да је он лично формирао такву цену у складу са подацима и информацијама које је добијао од техничког стручњака из МК Комерца и да се наводно „Миодраг Костић у то није мешао, јер он није ни био овлашћен да располаже средствима са рачуна фрими Максвел Атлантик и МК Комерц“. Према наводима из изјаве оптуженог Илића, постојало је упозорење шпедитера „да нижа цена опреме неће проћи на царини, јер постоје начини да царински органи утврде реалну вредност такве робе као основ за утврђивање царинских дажбина“.

    Некадашњи директор МК Комерца изјавио је у току судског поступка да је план фирме био да опрема буде инвестиција у шећерану у Врбасу, те би се тако „извршила докапитализација шећеране и повећао проценат власништва МК Комерца, али да опрема још увек није монтирана и стављена у функцију“. „У том циљу ангажовани се експерти са Машинског факултета који су сачинили елаборат о вредности опреме и проценили да иста вреди око 4,6 милиона евра, те би ово била инвестиција у неведену шећерану“, изјавио је пред судом Срдан Илић. Иначе, у полемици коју су током суђења водили вештак и одбрана окрвљених Костића и Илића око исказане стварне тржишне вредности опреме, вештак је истакла да „стварна продајна цена од 480.000 евра уједно представља тржишну вредност предметне опреме“.

    У току суђења Миодрагу Костићу и Срдану Илићу суд је затражио и асистенцију Управе за спречавање прања новца Министарства финансија, која је 13.12.2007. године доставила непотпун одговор. У допису овог органа наводи се да је МК Комерц део купопродајне цене (3.468.320,08 евра) уплатио на рачун Максвел Атлантика у Сегендину. Упркос томе, Управа за спречавање новца није одговорила на захтев суда да се утврди ко је и на који начин располагао средствима која је МК Комерц уплатио Максвел Атлантику.

    У току судског поступка оптужени Миодраг Костић је такође негирао све наводе оптужнице и своју умешаност у сумњиву набавку опреме из Хрватске. Он је признао да се сагласио са куповином опреме, али је навео да није у томе директно учествовао, да није знао било какве детаље, нити је учестовао у доношењу одлуке о формирању цене. Костић је на суду рекао да сматра да је „реална вредност купљене половне опреме на тржишту око 5 до 6 милиона евра“ и да га није занимало колико је ту опрему платио Максвел Атлантик. „По нижој цени не би могли увести овакву опрему, јер ни један цариник не би поверовао да та опрема вреди 480.000 евра“, изјавио је Костић.

    Уместо да тадашњи Општински суд у Новом Саду, на начин предвиђен Законом о кривичном поступку, оконча овај кривични поступак и донесе осуђујућу или ослобађајућу пресуду, тужилац је напрасно ставио тачку на кривични поступак. Наиме, поступајућа заменица јавног тужиоца је одустала од кривичног гоњења против Костића и Илића, о чему је сачинила службену белешку 29.10.2008. године. Садашње Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је скоро две године одбијало да сараднику Пиштаљке достави ову белешку, а онда је то учињено тек по налогу Повереника за информације од јавног значаја.

    У службеној белешци се анализира ток поступка, изјаве оптужених, изјаве сведока, налаз вештака и на крају се наводи да заменик јавног тужиоца „налази да нема доказа да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени“. Белешку су потписали поступајући заменик јавног тужиоца Драгана Тадић али и тадашњи јавни тужилац Обрад Протић, изнад чијег потписа пише да је „сагласан“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: