TIHOMIR TRIŠIĆ: Mali jesmo, ali ćemo porasti

Kako nas okupiraju našim novcem i kako živimo od tuđeg, pitam se godinama dokle, i tek sada znam odgovor. Još samo malo

Izuzev rezultata Novaka Đokovića danas većina građana ne zna da navede ko je to od naših u određenim oblastima u samom svetskom vrhu. Reći ću Vam ja ovom prilikom. U samom svetskom vrhu, od 155 ozbiljnih država na svetu, naša dijaspora je u samom vrhu, peta je po iznosu novca koji šalje u maticu, familiji, rođacima, prijateljima.

Bankari te iznose i transakcije nazivaju stranim doznakama iz inostranstva.

Naših 3,5 miliona koji žive i rade u 100 država u belom svetu uputili su samo tokom 2010. godine rekordnih 5,5 milijardi dolara u maticu.

Prošle godine nešto malo manje od toga.

Tokom poslednje decenije oni su u Srbiju poslali više od 40 milijardi dolara. Više nego impresivan iznos ako se uzme da su ukupni prihodi od privatizacije za taj period manji od četiri milijarde dolara, ili recimo činjenica da su ti prilivi iz dijaspore veći nego sva ukupna direktna strana investiranja u Srbiju u proteklih 10 godina.

Dakle, da nema naše dijaspore koja na težak način zarađuje, istovremeno i za svoj opstanak u belom svetu i za bližnje u matici, Srbija bi odavno bila u bankrotu, zasigurno, to će Vam sa sigurnošću potvrditi svaki bankar u državi.

Pošto smo neuređeno društvo sa 28,3% nezaposlenih, a sprovedena ozbiljna istraživanja ukazuju da je 18% mlađih od 30 godina odlučno da ode u inostranstvo, jasno je da je tendencija da ostajemo i nadalje bez najvitalnije društvene, radne i pokretačke energije.

Mlađan Dinkić je protekle nedelje izjavio da je Srbiji neophodno tri milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje kako bi srpska ekonomija proradila kako treba. Slažem se sa Dinkićem po tom pitanju. Srbiji su zaista neophodne strane direktne investicije.

Da li znate da nijedan državni organ danas u Srbiji nema čak ni sređenu evidenciju i bazu podataka ko čini našu dijasporu, koliko je među njima uspešnih privrednika i preduzetnika u zemljama u kojima žive i rade, koliko njih su intelektualci i uticajne i uvažene ličnosti u društvima u kojima žive?

Zadatak za Ministarstvo spoljnih poslova jeste da takvu vrstu evidencije i baze odavno ima, a nema je. Njihov je zadatak da Vladu Srbije informišu o potencijalu naše dijaspore i resursima koji su vezani za nju. Njihov je zadatak da našim državljanima u inostranstvu budu na usluzi i pri ruci, ako ni zbog čega drugog ono zbog činjenice da Srbija njima ima da se zahvali i njihovim doznakama iz inostranstva što nije već odavno u bankrotu.

Diplomatska mreža Srbije je sasvim ozbiljna, kao i budžet Ministarstva spoljnih poslova.

Danas MSP ima 65 ambasada u svetu, 23 konzulata, počasne konzule u 56 zemalja, a država koje MSP pokriva na nerezidencijalnoj osnovi ima 114, uz sedam stalnih misija pri najvažnijim multilateralnim organizacijama na svetu.

Dakle, respektabilna mreža. A kako to da tolika diplomatska mreža nije u stanju da realizuje zadatak koji je Mlađan Dinkić prošle nedelje spomenuo – da privuče tri milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje u Srbiju? I kako se dosad nije setila da bar među naših 3,5 miliona državljana animira one uspešne poslovne ljude i preduzetnike da oni investiraju u Srbiju? Da li je prirodnije da oni stvaraju profit u Srbiji ili neko koga za Srbiju ne veže ama baš ništa?

Da li je normalan odnos da se dijaspora samo cedi, da šalje strane doznake i time spasava srpsku ekonomiju, ili je normalno očekivati da neko u državnom vrhu inicira stiskanje redova između naše dijaspore i matice, poput i nalik, recimo, Jevreja čije je iskustvo više nego poučno.

Da li je normalno da marginalizujemo sopstvenu dijasporu i sve njene resurse koji su, tvrdim Vam odgovorno, ozbiljni i dovoljni da budemo moćna država sa isto tako moćnom dijasporom, što danas nije slučaj jer smo izbušeni i neorganizovani i kao država i kao nacija i društvo.

Možda nije lako skinuti ove „debele mačke“ sa vrata, kako Barak Obama naziva bankare, pa tako ni one iz MMF-a, Svetske banke, EBDR-a, ali da li je baš normalno da nas dijaspora drži u životu, a da Srbiju okupiraju velike sile i veliki igrači preko svojih kompanija, ali sa našim parama? Da, našim, ne njihovim. Pitate se kako?

Narodna banka Srbije devizne rezerve zemlje drži i plasira u inostrane banke. Je l’ te na sigurno, rekli bi stručnjaci iz NBS poput Jorgovanke Tabaković. Najveći deo naših deviznih rezervi, prema podacima za 2011. godine, tj. 71,3 odsto, NBS je plasirala u hartije od vrednosti čiji su izdavaoci SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Holandija, Finska i Austrija, i međunarodne finansijske institucije EBRD, EIB i Svetska banka. U tim hartijama je zaključno sa 31. 12. 2011. godine plasirano oko 8,5 milijardi evra naših ukupnih deviznih rezervi, znači računajući i obaveznu deviznu rezervu naših banaka.

Šta mislite šta rade banke na Zapadu u kojima mi držimo naše devizne rezerve?

Pa plasiraju taj kapital kao i sve banke na svetu, direktno ili indirektno svojim kompanijama.

Znate li koliko je tih kompanija danas u Srbiji potpomognuto kreditima iz njihovih tamošnjih banaka u kojima se nalaze naše državne pare, srpske devizne rezerve?

Samo 130 stranih kompanija koje posluju u Srbiji u proteklih deset godina investiralo je ovde 17 milijardi evra. Danas te kompanije imaju učešće od 16% u BDP-u na godišnjem nivou, i neto profit koji se meri na godišnjem nivou u stotinama miliona evra, ekonomski, društveni i politički uticaj na Srbiju koji se ne da izračunati, ali koji je i sami znate koliki i kakav.

Dakle, stranci nas okupiraju uz pomoć našeg novca, a dijaspora nas drži u životu uz pomoć njihovog novca.

Dokle više tako često sam se pitao godinama, i tek sada znam odgovor, zaista ga znam.

Još samo malo.

http://akter.co.rs/weekly/kolumna/91-mali-jesmo-ali-emo-porasti.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Mladi lideri dijaspore u Srbiji

Обраћање Новака Ђоковића (конференција 2010. Торонто):

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pARH2ORtlws

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

Олга из Данскe: Како конкретно да помогнемо? Имате ли идеја?

Да ли постоји трећи пут?

8 Responses to TIHOMIR TRIŠIĆ: Mali jesmo, ali ćemo porasti

  1. Varagić Nikola каже:

    IZVEŠTAJ MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

    Banke iznele 1,75 milijardi evra iz Srbije

    Katarina Marković/Marijana Krkić | 15. 11. 2012.

    Velike zapadne banke su od sredine prošle do sredine ove godine povukle iz Srbije između 1,75 i 3,5 milijardi evra, pokazuje studija Banke za međunarodna poravnanja sa sedištem u Bazelu.

    Banke su za godinu dana iz istočne Evrope povukle čak 55 milijardi evra.

    – Pošto zapadne banke na svom domaćem tržištu moraju da povećaju sopstveni kapital, one povlače novac iz istočne Evrope. Istočne zemlje moraju da se prilagode tome da je novac zapadnih banaka trajno povučen i da se neće vratiti – rekao je Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD.

    On je naveo i da banke iz Italije, Austrije i Nemačke dominiraju na tržištima istočne Evrope, te da je činjenica kako one finansiraju svoje ispostave. Bankari tvrde da banke iz zapadne Evrope nisu iz Srbije povukle novac koji su same plasirale.

    – Banke se razdužuju za ono što su uzele od svojih centrala – tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

    – Domaće banke s većinskim stranim kapitalom pozajmljivale su novac od svojih matica kako bi odobravale kredite preduzećima i kad te firme vraćaju zajam, taj novac mora da se vrati odakle je i došao – kaže Dugalić.

    On podseća da je Bečki sporazum ograničio da banke mogu da iznesu do 10 odsto svoje dobiti, a ostalo moraju da koriste ili za povećavanje sopstvenog kapitala ili da ojačaju neke svoje fondove.

    – U Srbiji teško da možemo da pričamo o povlačenju kapitala – ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora austrijske Erste banke.

    – Ono što se vidi u statistici NBS kao povlačenje kapitala iz Srbije, nije zapravo povlačenje kapitala, već otplate kros border kredita i kamata. Nekoliko najvećih banaka u Srbiji u većinskom su stranom vlasništvu, a u poslednjih tri-četiri godine znatno su uvećale kapital. Strane banke su povukle rast čitavog sektora za sedam-osam odsto – kaže Carić.

    Manje kredita iz banaka

    Veroljub Dugalić kaže da je tačno da banke odobravaju manje kredita nego ranije. „U 2007. godini kod nas je rast kreditne aktivnosti iznosio 53 odsto. Ali sada je opšta kriza i banke s domaćim kapitalom smanjuju aktivnosti. Kompanije se manje zadužuju, BDP ne beleži rast, a sve se to reflektuje i na bankarski sektor“, kaže on. Analiza Banke za međunarodna poravnanja pokazala je da je rast kredita u istočnoj Evropi iznosio samo 1,3 odsto.

    http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/353107/Banke-iznele-175-milijardi-evra-iz-Srbije

  2. […] TIHOMIR TRIŠIĆ: Mali jesmo, ali ćemo porasti […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: