Споменик у Прешеву ни Ђинђић не би дозволио!

Двери српске

Споменик у Прешеву ни Ђинђић не би дозволио!

Подизање споменика шиптарским терористима у центру Прешева још увек не изазива реакције режима Дачић-Вучић.

Прешево, 21.11.2012

Када су појавили терористи у тзв. „прешевској долини“, „демократски реформатор“ Ђинђић је наредио да се кратком војном акцијом ликвидирају. Данас, за време власти која наглашава свој патриотски карактер, у Прешеву је подигнут споменик тим терористима.

Не сумњамо да је у питању намера шиптарске заједнице да провицира реакцију из Београда не били вршила све већи притисак после ослобађања Анте Готовине, а уочи нове рунде преговора Београд – Приштина. Ипак, као што је реаговала по питању спомен плоче за нацистичког злочинца Аћиф-ефендију, власт тако мора да реагује и по питању овог споменика.

Срамота власти је тим већа, што шеф координационог тела за југ Србије, Зоран Станковић, каже да је за постојање споменика чуо из медија.

У наставку преносимо вест са више детаља о споменика:

Србин инфо

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/novembar/spomenik-u-presevu-ni-djindjic-ne-bi-dozvolio.php

——————-

Сиви соко

Небојша Малић

Неподношљива исплативост издајништва

„Treason doth never prosper: what’s the reason?

Why, if it prosper, none dare call it treason.“

Елизабетански дворски песник, Џон Харингтон (1561-1612) оставио је за собом овај политички епиграм. Разлог, вели, што се мислило да издаја не успева је што успешни издајници постају владари, па се онда нико не усуђује да их оптужи за издају.

(…) Слично објашњење примењиво је и на Ивицу Дачића, који је сам признао да је баштиник  титоизма. Све постаје јасније ако се на линију Слободана Милошевића са Осме седнице гледа као на јерес, тј. отпадништво од титоистичке догме, којој су  невладници и жути „грађанисти“ (па тако и ДС, коју су на крјау преузели) остали верни. Уласком у жуту коалицију лета 2008, Дачић се одрекао „јереси“ – тј. става да би Срби требало да имају иста права као и остали „народи региона“, а не да су криви што су живи. Па пошто је тако прихватио догму по којој су Срби нижа бића, сасвим је логично да се и он понаша поданички.

Али шта би Томи Николићу, самозваном домаћину из Бајчетине? Некадашњи намесник Радикала, који је тек после посипања напредњачким пепелом дошао до фотеље, ових дана вели како је „нормализација односа Београда и Приштине у интересу свих грађана Србије, пре свега, Срба који живе на Косову и Метохији, али и целе Југоисточне Европе“, И додаје да нема везе што расте број евроскептика и што је ЕУ у кризу (финансија, идентитета, политике), њему је то и даље једино одредиште!

(…) Неко ће упитати, а где је ту Ђинђић? Па није ваљда да верујете да је иза његовог убиства заиста стајао неки фантомски „антихашки лоби“, или одједаред измишљени криминални клан? То се од почетка чинило као класична балканска замена теза. Зар је случајно што је смакнут баш када је почео да изражава незадовољство што Империја није одржала своја обећања од пре 5. октобра, или што је његовим смакнућем апсолутну власт – колико год кратко – добио најгори олош из грађанистичког табора? 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Србија без опозиције

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: BRZO POTROŠENA NADA

ALEKSANDAR PAVIĆ: RAZBIJANJE SRPSKE HIPNOZE

ЈОВО БАКИЋ: Суд који је обесмислио правду

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

TIHOMIR TRIŠIĆ: Mali jesmo, ali ćemo porasti

Tihomir Trišić: Budućnost je naša