У НД Хрватској Срби поседују скоро милион хектара ораница. Хрвати планирају да одузму већи део те земље од Срба (под изговором да се одузима јер се не обрађује). Сасвим је извесно да се део Срба који су избегли из Крајине никада неће вратити. НД Хрватска неће дозволити повратак већег броја Срба, нити повратак имовине наследницима.
Зато предлажем да Срби оснују компанију у Загребу која ће куповати имања и земљу од Срба или којој ће Срби изнајмљивати своју земљу и имања. Рецимо да та компанија у једном тренутку поседује око 200 000 хектара – да на 200 000 хектара може покренути производњу. Тада понудити партнерима из Немачке, Аустрије и Италије да постану сувласници те компаније. Понудити Немачкој, Аустрији и Италији да следећих 100 година добијају органску храну са 200 000 хектара које обрађује поменута компанија основана у Загребу и са још дупло више хектара које ће Срби који су се вратили производити и продавати на тржиштима ове три државе. Оснивачки капитал могу обезбедити Срби који живе у НД Хрватској, компаније и појединци из Србије, Републике Српске, Црне Горе и Македоније као и сви Срби широм расејања. Затим кроз докапитализацију у сувласништво увести компаније и фондове из Немачке, Аустрије и Италије, тако да компанија остане под контролом (минимум половина власништва и више од 50% управљачких права) Срба. Преко те компаније може да иде извоз хране коју производе Срби који су се вратили и живе на својим имањима. Срби би на овај начин сачували своју земљу, а Немачка, Аустрија и Италија добијају скоро милион хектара ораница са којих ће долазити органска (и конвенционална, природна) храна за њихове становнике, при чему ће они који инвестирају у тај посао имати добру и сигурну зараду.
KOSMET VIA KOSMOS 
ДОК ЗБИЉИЋИ ПРОТЕРУЈУ ВУКОВИЦУ ИЗ СРБИЈЕ
NOVEMBAR 27, 2012
by branadelmar
Међународни научни скуп “Хрватска ћирилична баштина” одржава се у Загребу поводом 500. годишњице штампања прве хрватске књиге на ћирилици, “Дубровачки ћирилски молитвеник – Од блажене госпође офичје”.
Академик Аница Назор је указала да се у предговору “Молитвеника”, у издању Српске краљевске академије из 1938. године ова књига сврстава у српску традицију, али да се ипак истиче да је “Молитвеник” написан западном ћирилицом, коју су редовно употребљавали католици и муслимани.
Скуп се одржава у Хрватској академији наука и уметности (ХАЗУ), и трајаће два дана. На њему ће излагати 25 стручњака из Хрватске и Босне и Херцеговине.
Председник ХАЗУ академик Звонко Кусиће навео је у поздравном говору да је хрватска ћирилична баштина “свесно или подсвесно била потискивана”.
Према његовим речима, тим писмом се писало од 11. до 18. века у Дубровнику, Пољичкој Републици, Славонији, а њиме су се служили и босански фрањевци и хрватски протестантски писци.
Академик Томислав Раукар је указао да се културно богатство хрватског средњевековља најбоље очитава у “синтагми академика Едуарда Херцигоње о трописменој и тројезичној хрватској култури”.
Неки од говорника су истицали да се хрватском ћириличном баштином данас више баве инострани него домаћи истраживачи.
Секретар Института за хрватски језик и језикословље Жељко Јозић изразио је наду да је овај скуп – враћање дуга једном “поприлично занемареном хрватском писму”.
Према речима председника Одељења за филолошке науке, академика Аугуста Ковачеца, хрватска култура је била под утицајем западних и источних културних утицаја, што јој је, како је указао, омогућило да одржава плодотворне односе с околним културама.
“Исто онако како је глагољица добила свој карактеристичан хрватски облик, тако је и ћирилица, односно арвацко писмо или босанчица имала своје карактеристичне графичке облике”, рекао је Ковачец и оценио како хрватска ћирилица веже Хрватску “уз писменост Босне и Херцеговине и уз писменост словенских народа источне и византијске културе”.
Академик Стјепан Дамјановић је указао да је од од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становништво своје културне потребе изражавало и ћирилицом.
“Већ на средњевековним каменим споменицима и то на крајњем хрватском северозападу није редак случај да се мешају глагољица и ћирилица”, рекао је Дамјановић и додао како после таквих следе и епиграфи на којима се налазе само ћирилична слова.
Напоменуо је како су попови глагољаши по правилу добро знали и ћирилицу и указао да се обично говори о три подврсте хрватске ћирилице – дубровачкој, босанској и средњодалматинској.
Дамјановић је рекао да се ћирилица употребљавала и у другим хрватским срединама “јер све што је у Славонији за време турске власти писано хрватским језиком писано је – ћирилицом”.
“Важну деоницу те писмености остварили су босански фрањевци својим писаним и штампаним делима”, казао је Дамјановић и додао да су и хрватски протестанти хрватском ћирилицом штампали осам књига.
Академик Аница Назор је указала да се у предговору “Молитвеника”, у издању Српске краљевске академије из 1938. године ова књига сврстава у српску традицију, али да се ипак истиче да је “Молитвеник” написан западном ћирилицом, коју су редовно употребљавали католици и муслимани.
Српски лингвиста Милош Ковачевић је рекао да је читава логика у вези са књижевним језиком Хрвата “окренута наглавачке”, с обзиром на то да је познато да се почеци српског књижевног језика везују за ћирилицу, јер је први споменик на народном језику Повеља Кулина бана писана ћирилицом.
“Будући да Хрвати сматрају да све почиње од њих, они не би да се одрекну почетака писмености и желе да покажу да је то њихово ‘повијесно писмо’ – другачије речено, да је ћирилица почела од њих, а да су је касније преузели Срби”, рекао је Ковачевић.
Процес повратка Срба у Хрватску успорен
ЗАГРЕБ/БАЊАЛУКА – Повратак српских избеглица у Хрватску се и даље имплементира, али успорено, мишљење је представника Делегације Европске уније у Загребу која спроводи мониторинг испуњавања преосталих услова за улазак Хрватске у Унију.
Међу преосталим условима је и повратак избеглица, а незадовољство загребачке Канцеларије ЕУ аргументовала је Мирела Рашић нагласивши да је од 2.350 апликација од марта 2011. године до августа ове године решено само 259, од чега је 139 породица преузело кључеве.
Представница Канцеларије подсетила је, преносе бањалучке „Независне новине”, да је делимично имплементирана нова могућност откупа станова бивших носилаца станарских права у Хрватској под олакшаним условима и додала да значајног напретка није било у решавању 15 случајева улагања у објекте који су враћени власницима.
Tанјуг
објављено: 28/11/2012
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]
ЗАГРЕБ – Одредбе Закона о пребивалишту према којима ће из евиденције пребивалишта бити избрисани сви они за које се утврди да не живе на адреси на којој су пријављени изазвале су данас у Сабору жестоку расправу.
И опорба подржава сређивање пописа бирача, но имају озбилње примједбе на предложена рјешења.
ХДССБ сматра како предложени закон иде на штету хрватских грађана који живе у БиХ јер ће се њих брисати из евиденције пребивалишта, а српске избјеглице који су обухваћени програмом обнове и стамбеног збрињавања неће.
– Овај је закон фаворизирајући за одређене циљане скупине хрватских држављана. Треба рећи јасно и гласно: Оваквим законским рјешењима прије свега се жели “увести реда”, кад су у питању права хрватских грађана хрватске националности у БиХ. А с друге стране, кад су у питању права хрватских грађана српске националности који живе у Републици Србији онда је за њих оваквим законским рјешењем задржан у најмању руку статус qуо. А ако сте једнима ускратили оно што су досад имали, а другима задржали иста права, онда се не може рећи да се овим законом приступа једнако свим хрватским грађанима, рекао је Динко Бурић.
– Овакво законско рјешење иде на штету права хрватских држављана у БиХ који ће своја права на гласовање оствариват одласком у конзулате на свега неколико мјеста у БиХ, а с друге стране ћемо имат и даље чињеницу да ће хрватски грађани српске националности који тренутно живе у Републици Србији аутобусима бит довођени овдје како би конзумирали то своје право и лијепо се вратили тамо гдје у бити уистину многи од њих и не својом вољом тренутно живе – казао је Бурић.
СДСС-ов Милорад Пуповац одговорио је ХДССБ-у на оптужбе о аутобусима којим Срби долазе на гласовање у Хрватску.
– Могу разумјети да има људи који не смета чињеница да је преко 200 хиљада људи отишло на тракторима без могућности да сједну на аутобус и да нитко не пита шта се догађало са свим тим људима, а да их смета када се појави неколико аутобуса са хиљаду и хиљаду и пол могућих гласача на локалним изборима јер локално право бирачко не могу остварити у земљи у којој се налазе било као избјеглице, било на неки други начин – узвратио је. Посебно га је сметала успоредба гласача из БиХ са српским избјеглицама.
– Постоји разлика између хрватских држављана који живе у БиХ и који су држављани БиХ били до осамостаљења. Они нису доспјели тамо као избјеглице, евентуално су доспјели као избјеглице у РХ и примили хрватско држављанство. О њима се Хрватска побринула. А онима који су остали у Хрватској они имају статус конститутивног народа у БиХ. И ми који водимо хрватску политику боримо се да њихов статус ојачамо у БиХ. Али то нису људи који се налазе у избјеглиштву чији је статус у погледу држављанства у држави приматељици без обзира да ли је ријеч о БиХ или ријеч је о Србији нејасан и недефиниран.Не можемо дакле говорити о равноправности јер неки нису могли бирати хоће ли остати у земљи него су морали у избјеглиштво, а неки када су требали у затвор онда су могли бирати хоће ли бити овдје или ће ићи у БиХ – рекао је Пуповац који је апелирао на ХДССБ да „претјерану бригу о правима Срба оставе другима“.
– Јер од те претјеране бриге број Срба у РХ тешко да може расти може само падати – нагласио је. Кад је пак, ријеч о закону Пуповац поручује како прије свега треба створити претпоставке да се врате они који се желе вратити, који су обухваћени програмом повратка, програмом обнове и програмом стамбеног збрињавања. Стога сматра како би од брисања из пребивалишта треба изузети и оне који су обухваћени програмом повратка.
Одмах је Пуповцу реплицирала ХДЗ-ова Ана Ловрин.
– Ја о овом закону не расправљам нити о Србима, нити о Хрватима, нити о Ескимима. Расправљам о држављанима Републике Хрватске. Овим смо законом жељели уредити да регистрирано пребивалиште одговара стварном стању пребивања и односи се на све држављане Републике Хрватске. Дакле, уређујемо да има права одређена особа која има пријављено пребивалиште и заиста на њему пребива. Отишли су некад давно и људи у ону дијаспору, сјећате се кад су одлазили, приморани којекаквим разлозима политичким, економским и они су исто јако везани за своје дједовине негдје у Далматинској загори. И они би можда радо дошли авионом па би гласали на локалним изборима, не знам у Сињу рецимо, рекла је.
– Али они то не могу јер они имају друго право. Али то се уређује сада и не само за оне особе које су у програму повратка, него се и оне који су напустили Хрватску о којима ви говорите, него за све особе које су изван РХ дуже од годину дана и немају овдје пребивалиште – рекла је Ловрин.
Пуповац је устрајао на својим тврдњама како се не може усоређивати Хрвате из БиХ И српске избјеглице.
– Држављанска једнакост или изједначавање држављана РХ једне категорије која је настала политиком укључивања припадника друге државе у свој држављански административни корпус у вријеме дијељења те исте државе БиХ и изједначавање хрватских држављана који су морали отићи у ратним околностима и налазе се у избјеглиштву је само показатељ како код неких људи у Хрватској та политика још увијек није завршена и да је се још увијек овдје у различитим аргументима практицира у Хрватском сабору. Ријеч је о хрватским држављанима, али није ријеч о истим хрватским држављанима, рекао је Пуповац.
– Држављани Хрвати, држављани Босне и Херцеговине су примарно држављани Босне и Херцеговине. Срби избјеглице у Србији или Босни и Херцеговини су неријетко људи без ичијег држављанства осим хрватског. Ако ћете тако гледати на ствари и тако изједначавати људе, онда наравно да говорите на темељу предрасуда и не само предрасуда него на темељу лицемјерја. И не само лицемјерја него и на темељу политике коју не може човјек окарактеризирати него задржавање политике етничкога чишћења које бисте хтјели да постоји и у овом закону и да овај закон буде додатно средство за цементирање политике етничког чишћења – истакнуо је Пуповац.
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]
[…] Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини […]