Власт понижава Србију

Председник и премијер Србије после сваке  пресуде из Хага понављају како је Србија понижена. 

Иза одлука суда из Хага не стоје председник и премијер Србије.

Они стоје иза одлука да предају Космет и успоставе “границу“, да се рукују са злочинцима који су убијали Србе. 

Дакле, они су ти који својим одлукама такође понижавају Србију. Не могу да утичу на одлуку суда у Хагу, али могу да не оду на састанак са ратним злочинцем, могу да одустану од преговора око “границе“, могу да одустану од ЕУ. Међутим, знају да ће после тога ЕУ изоловати Србију, док су они на власти. А желе да буду на власти, и није им важно шта ће бити са Србима на Космету, важна је власт.

Кажу, председник и премијер, да Хаг пуштањем злочинаца на слободу понижава Србију а онда председник и премијер Србије иду да се рукују са тим злочинцима и онима који су их пустили и њима продају Космет за шаку власти. Да ли смо као народ заслужили такву власт и такво понижавање?

Људи у Србији неће имати шта да једу ако сада одустанемо од ЕУ – кажу представници елите. Очигледно људи који чине српску елиту не знају да већина људи у Србији ни сада нема шта да једе, и да нико не може да тврди да ће имати шта да једу ако Србија настави свој безалтернативни пут и једног дана постане део ЕУ.

У Србији људи немају шта да једу зато што Србију води елита која неће, али и да хоће, није способна, да обезбеди довољно хране за свој народ. То нема пуно везе са ЕУ. Ако Србија одустане од ЕУ, а  садашња елита остане на власти, у Србији неће бити довољно хране за све људе.  Ако Србија настави са интеграцијом у ЕУ, а  садашња елита остане на власти, у Србији неће бити довољно хране за све људе. У елиту спадају и они из опозиционих странака, и већина угледних академика, тајкуна, генерала, новинара, уметника, итд. 

Vučić je juče kazao da Srbija mora da sprovodi ranije postignute sporazume, jer mu je u innostranstvu rečeno da Beograd u suprotnom ne bi bio kredibilan partner za razgovore

Не би Београд изгубио кредибилитет, кредибилитет би изгубили лидери црвено-црне коалиције, и то код оних представника “међународне заједнице“ који и сами немају кредибилитет.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Србија без опозиције

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

Да ли постоји трећи пут?

Смешно

Састанак у Бриселу

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Еуро крем за генерацију која расте

Пораз

Режимски репрограм репрограма репрограма

 

6 Responses to Власт понижава Србију

  1. Nikola каже:

    Драгослав Павков: “Још један шугав дан” у Хагу

    NOVEMBAR 29, 2012

    Ослобађање хрватских генерала и Рамуша Харадинаја од одговорности за ратне злочине почињене над Србима, по ко зна који пут ме уваљују у неприлику да пишем оно што бих најрадије прећутао: Већинска Србија је нажалост – неспособна да препозна непријатеља, анализира његов мотив за непријатељство према себи, одабере начин на који ће приступити проблему, прихвати борбу и у њој победи.

    Већинска Србија се к’о нова млада вређа и снебива најновијим пресудама хашког трибунала, као да је побогу – уопште очекивала нешто друго осим ослобађања?!

    Зар би неко овде више волео да је Готовина осуђен по некој фиктивној командној одговорности (јер није укорио оне што су убијали старце и пљачкали им куће) на десет година, и истог дана био пуштен на слободу јер је у истрази “поштено” одлежао више од половине казне? Је ли то правда за којом вапе Крајишници?

    Ако већина Срба тзв. хашки суд према резултатима свих могућих истраживања, без резерве доживљава као антисрпски и неправедан – одакле било коме идеја да би такав суд могао да донесе било какву другу пресуду осим неправедне? Не би ваљда неправедни ад хок суд, основан да би судио неким урођеницима са дивљег Балкана и примитивне Руанде изненада постао пример правичности ако би Хрватима и Харадинају поделио по двадесетак година робије… Да ли би у том случају постале праведне и пресуде генералу Крстићу, да ли бисмо тада имали право да нападамо очекиване неправедне пресуде Младићу и Караџићу? Овде се ради о непринципијелности, о нашој, српској непринципијелности због које често испадамо смешан, лак плен за припремљеног и мотивисаног непријатеља.

    Могу да разумем “обичан свет” који огорчен последњом хашком спрдачином – по медијима вапи за правдом; за оне који живе од тога да ствари постављају на своје место – нема оправдања. Ових дана политичари и њихови аналитичари углас и по ко зна који пут грме како се ето – потврђују њихове давно изговорене/написане речи о антисрпском карактеру хашког суда.

    Слажем се да су били у праву (неки увек а неки само сада кад је пљување по Хагу мејнстрим), али која корист од њиховог свезнадарства? Где су акције које би имале за циљ да светској јавностипредставе “српски случај” детаљно, на научној основи са све референцама и предлозима конкретних мера које би Србија морала да предузме ради одбране својих грађана које је тај “суд” противправно утамничио? Жао ми је, али осим иницијативе Стефана Каргановића – не постоји ништа организовано осим хорског кукања “Неправда па то ти је”. Има додуше неколико странака које у својим наступима не заобилазе Хаг, али некако имам утисак да оне заправо од народа траже власт на часну реч, а они ће се заузврат, једног дана, када стигну, позабавити и том темом… У облику оштрог саопштења наравно, не очекује ваљда неко да би Србија требала да вуче једностране потезе!?

    Такође, уобичајено је за аљкавост, нестручност и зле намере хашког тужилаштва кривити хашки суд. То вуче корене из наше, балканске перцепције да су суд и тужилаштво (будући да су оба државни органи) једно те исто. Свугде у свету, тужилаштва су државни органи, али у нормалним, демократским друштвима они су пред судом страна у спору. Или се барем покушава оставити такав утисак. Код нас је белодано је тужилац заправо кадија који тужи и суди – углавном по вољи моћних наручилаца. Судија је ту само као модератор поступка који води рачун да се целој фарси да привид законитости. Поводећи се за српским обичајем да свет посматрамо и вреднујемо према својим критеријумима (“говори српски да те цео свет разуме”), ми једноставно не правимо разлику између суда и тужилаштва – за нас је то “исто”. Међутим, тамо где се о нама одлучује, а то нажалост није Србија – нико и никад нам неће дати за право да ствари тако гледамо. Због тога је по нас поразна чињеница да је судско веће Теодора Мерона Готовину ослободило јер тужилаштво није успело да докаже како је његово “топништво” намерно и неселективно гађало цивилне циљеве. Дакле, ТУЖИЛАШТВО НИЈЕ СУДУ ПРЕДСТАВИЛО ДОКАЗЕ КОЈИ ТЕРЕТЕ ГОТОВИНУ. Овде су многе ствари нејасне, на пример – због чега се тужилаштво одлучило да хрватске генерале оптужи баш за кривична дела која су тешко доказива, а одбило је да га оптужи за ствари које су неспорне. Лично, мислим да је оптужница написана тако како је написана управо зато да би се злочин могао релативизовати и доделити неком Мерону који ће злочинце по кратком поступку ослободити.

    Са друге стране, они који се љуте на судију Мерона – очигледно нису имали много посла са нашим судијама-кривичарима. Питање за њих: Шта бисте више волели – да се као оптужени нађете пред судијом који се држи закона (да о кривици одлучује на основу изнетих доказа) к’о пијан плота, или пред судијом који има “изграђено слободно судијско уверење”? Да вам суде на основу доказа који вас терете или бране, или да се коцкате са тим да ли је судија данас расположен или не? Поштен човек ће у сваком случају изабрати првог, док ће они склони “сналажењу”, везама и познанствима дрхтати очекујући да ће добити барабу коју адвокат купи за 500 евра…

    Значи, без обзира на то колико сам уверен да је у целу причу са Хрватима и Харадинајем уплетен Стејт Дипартмент и то на одлучујући начин, да су лобији подмитили кога год је било потребно за овакве пресуде – морам да кажем да у овом случају судије хашког трибунала ипак нису адреса на коју је корисно одапињати отровне стреле. Они имају брљотина преко главе, сам се питам како успевају да плутају у септичкој јами у коју су се увалили због новца и места у историји… Прихватање неспорних злочинаца попут Дражена Ердемовића за сведока-сарадника са само једним циљем – да би се осудили Срби, најеклатантнији је пример прављења циркуса од нечега што би требало да буде врхунски ауторитет светске правде.

    Али тужилаштва, хашко и србијанско су одговорна за недостатак доказа против зликоваца. Хашко тужилаштво је по “дифолту” који су им газде учитале инсистирало на доказима који терете САМО Србе осумњичене за ратне злочине. Србијанско тужилаштво им је излазило у сусрет, често и изнад својих могућности, вршећи притисак на друге државне органе да се хашким колегама дају сва документа која им падну на памет. Са друге стране, никакву припрему сведока који су у Хаг позивани да сведоче против оптужених за злочине над Србима – тужилаштво у Београду није вршило. Тако се по правилу дешавало да “наши” сведоци буду дезавуисани и исмејани од стране одбрана оптужених. И, ником ништа. Ни тужиоцу ни његовом млађаном телевизичном помоћнику не фали ни длака с браде. А Србија изгубила све што се може изгубити.

    Тако се десило да Србе по Србији и иностранству осим истражитеља хашког тужилаштва лови и Наташа Кандић са својом НВО, и БИА и ВБА, и полиција и жандармерија, стране оперативце да не помињем… А по интернет порталима их бране људи који врхунац патриотизма виде у кукању на “хашку инквизицију” и белосветске але и вране. Што није лоше, али је нажалост прилично бескорисно и фрустрирајуће.

    http://prevrat.wordpress.com/

  2. Nikola каже:

    четвртак, 29. новембар 2012.

    Дан Републике… Косова

    Има ли још југоносталгичара? Њима пре свега посвећујем пресуде Хашког „трибунала“ у процесима Готовина-Маркач и Харадинај-Балај-Брахимај.

    Овакав какав је, другу пресуду и није могао да донесе. Прича да је лажни „суд“ неправедан је на истом нивоу као расправа о тами ноћи и влажности воде. Више него очигледно, дакле.

    Неки сад протестују против пресуде. Није проблем пресуда, проблем је сам Трибунал. Односно, Империја која иза њега стоји.

    Јуче је у Србији био руски вицепремијер и лепо објаснио пред каквим је Београд избором, и какву политику Русија хоће да подржи, а какву неће. Али квислиншки режим жутог континуитета наставља да инсистира како је „интерес Србије да настави дијалог с Приштином због својих европских интеграција“.

    Дијалог? Не води се дијалог са убицама, терористима и окупаторима. Ту може да ради само Правило 7,62.

    Издајници веле да ће њихова издаја да се исплати „бољим животом“. Али кад погледате мало „пријатеље и партнере“ Империје у „региону“ и видите да живе бедније од вас – а они нису имали ни санкције, ни бомбе, ни 12 година издајничке власти – постаје јасно да вам и о томе, као о свему осталом, масно лажу.

    Чиме можете да купите добру вољу оних којима је свака Србија превелика, а једини добар Србин онај бивши?

    Ако од народа и Бога одрођена власт спроводи „дуги низ непочинстава и узурпација“, онда борба против такве власти није само право, већ дужност и обавеза. Пре него што устукнете, ужаснути, од овако екстремистичког закључка, напоменућу да је његов аутор Томас Џеферсон, и да се ради о цитату из америчке декларације независности.

    Па како вам драго.

    Posted by Gray Falcon
    http://sivisoko.blogspot.com/

  3. Nikola каже:

    Двери подржавају став Светог синода СПЦ!

    Покрет Двери позива све политичке и патриотске организације, странке и институције да подрже став Синода СПЦ којим је председнику Србије, Влади и осталим државним институцијама саопштено да је успостављање границе између Косова и Метохије и остатка Србије под маском „интегрисаног управљања административним прелазима“ – недопустиво!

    Београд, 01.12.2012

    Како Двери сазнају, на недавно одржаној седници Синода СПЦ одлучено је да се државним органима Србије скрене пажња да је једино оправдано да се од међународних институција захтева повратак избеглих Срба на КиМ, обнова порушених кућа и манастира, храмова и споменика наше културе…

    Недопустиво је да се успостављају границе на административним прелазима, тим пре што још увек није добијен став Уставног суда по том питању. Није нормално да се поштује незаконита одлука комунистичког функционера Петра Стамболића да се Косову придодају општине које никада нису биле у његовом саставу и да оне сада буду део шиптарске терористичке територије, да је све ово део припрема да се Србија доведе у тежак положај и у Прешеву и у Рашкој где још увек стоје споменици убицама српског народа, иако су државни представници обећали да ће их уклонити.
    Синод поставља питање зашто представници државе Србије преговарају са Тачијем за којим је расписана потерница због злочина, зашто се не инсистира на истраживању злочина над Србима и процесуирању злочинаца на шиптарској страни пре него што се наставе преговори са Приштином.

    Синод СПЦ очекује од Председника и Владе Србије да ставе ван снаге све одлуке претходне Владе које су донесене на штету државних интереса, а без сагласности Скупштине Србије као и да захтевају враћање на снагу Резолуције ОУН бр.1244.

    Такође се садашње власти упозоравају да је намера ЕУ, НАТО и других који врше притисак на Србију да се политичке снаге са националним и српским предзнаком приморају да прихвате фактичку сецесију КиМ уместо њихових миљеника у странкама претходне власти, те да се на тај начин онемогући Србији да се и будућности супротстави насилном одвајању наше јужне покрајине.

    Из свих наведених разлога, Синод СПЦ сматра да је неприхватљиво успостављање било каквог граничног режим између Косова и Метохије и остатка Србије, те очекује од Председника и Владе Србије да на наведена питања одговоре сагласно националним и државним интересима.

    Покрет Двери саопштава српској јавности да Синод СПЦ у свим овим ставовима и захтевима има подршку наше организације и очекујемо да исту ту подршку добије и од осталих патриотских странака, организација и институција.

    После тога, сваки корак садашњих власти у правцу „интегрисаног управљања административним прелазима“ добиће своје право име: издаја!

    Информативна служба покрета Двери

  4. Nikola каже:

    SPC uputila Dačiću i Nikoliću politički memorandum u osam tačaka

    | 06. 12. 2012.

    “Nedeljnik” je objavio navodni tajni memorandum SPC u osam tačaka koji je sa propratnim pismom patrijarh Irinej uručio predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

    U pismu, Sinod SPC traži od predsednika i vlade da odbiju predlog o integrisanom upravljanju i u osam tačaka izneo svoj plan za rešenje kosovskog problema – od „poništavanja granice Petra Stambolića“ do zahteva za uklanjanje američke vojne baze Bondstil.

    Prenosimo delove pisma:

    „Poštovana Gospodo, današnji čelnici Srbije i srpskog naroda, na čijim plećima je najveća odgovornost u ovom trenutku za sudbinu države i budućnost naroda! Crkva Svetosavska Pravoslavna, koja je bila i ostajala sa narodom i sa državom i bez države; koja je i danas ostala sa njim na Kosovu i Metohiji i svugde gde ga ima (pa će i ostati na Kosovu bez obzira šta se sa njim događalo); na osnovu vekovnog iskustva i vernosti narodu, potpuno svesna šta se dogodilo i šta se događa, kao i svoje istorijske odgovornosti, slobodna je da Vam preko svog Svetog Sinoda, ukaže na nekoliko suštinskih problema i pitanja koje bi trebalo razrešiti pre bilo kakvog regulisanja i rešavanja problema praktične prirode, vezanih za Kosmet:

    1. Pre konačnog u praksi zaokruživanja nezavisnosti Kosova, bombardovanjem i terorizmom izdvojenog iz Srbije i prećutnog pristajanja Srbije na njega, zar ona nije dužna da prvenstveno od strane međunarodne zajednice zahteva ispunjenje odluka Kumanovskog sporazuma i poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na osnovu koje je Srbija postala i do danas ostala celovita članica Ujedinjenih nacija?

    2. Da li se može i sme prinuditi Vlada Srbije da prihvati “integrisano” ili bilo kakvo drugo postavljanje granica unutar Srbije čime se gazi Ustav države, i to bez saglasnosti Skupštine, ugrožava celovitost jedne članice Ujedinjenih nacija i negira Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti? Pri tome se ne može izgubiti iz vida ni činjenica sa kojom je javnost upoznata da je pred Ustavnim sudom Srbije pokrenut postupak da se uredba o granici sa Kosovom proglasi protivustavnom.

    3. Zar pre prihvatanja čudnih i nerazumnih priča o “podeli Kosova”, Skupština i Vlada Srbije nisu obavezne da preispitaju i ponište nezakonito davanje svog dela – od Zvečana do Jarinja – Pokrajini Kosovu i Metohiji, od strane Petra Satmbolića, nepotvrđeno nijednim državnim aktom, pa ni Skupštinom ondašnje Srbije. Treba znati da severni deo: od Zvečana do Jarinja, i na zapad od Kosovske Mitrovice do Zubinog potoka i Gazivoda, nikad nije bio u sastavu ovakvog Kosova. Čak je i u vreme nacističke okupacije to bio deo Nedićeve okupirane Srbije, a ne Musolinijeve “Velike Albanije” sa uključenom Metohijom i južnim i centralnim Kosovom (kao što i danas ponovo postaje pod vidom “nezavisnog Kosova”). Ako je nesrećni Nedić i pismeno potvrđivao da donosi svoje odluke “po naredbi okupatorskih vlasti” kakvo opravdanje će moći naći današnja Vlada pred sutrašnjicom, u vezi prihvatanja granica, i to tamo gde ih čak ni hitlerovska okupatorska vlast nije postavljala?

    4. Ono što se očekuje od sadašnje Vlade i Skupštine jeste da namesto prihvatanja “integrisanog upravljanja granicom” preispita sve dogovore prethodne Vlade o “prelazima” koje nisu potvrđeni Skupštinom.

    5. Ono što je takođe osnovna dužnost sadašnjih državnih organa Srbije jeste da pre bilo kakvih drugih razgovora i dogovora zahteva od međunarodne zajednice: omogućavanje i garanciju povratka hiljada prognanih sa Kosova i Metohije, obnovu porušenih stotinu i više hramova i hiljada domova, donošenje Zakona o restituciji društvene i crkvene imovine na Kosovu i Metohiji, o kaubojskom bespravnom zaposedanju “Bondstilom” Srpske zemlje i rudnog blaga na Kosovu.

    6. Neophodno je takođe prethodno međunarodnim sudom ispitati sve izvršene zločine na Kosovu i Metohiji, sve do vađenja organa, za koje niko nije odgovarao i ne odgovara, a kako se stvari odvijaju – neće ni odgovarati, s obzirom da su projekat nezavisnog Kosova, i sve što se u njegovom ostvarenju dogodilo i događa, pomogli, izvršili i odobrili isti oni koji su, po najnovijem priznanju bivšeg ambasadora SAD u Hrvatskoj Galbrajta, odobrili i podržali etničko čišćenje stotina hiljada Srba iz Hrvatske “Bljeskom” i “Olujom”.

    7. Najnovije proglašenje nevinim generala Ante Gotovine i Mladena Markača od strane Haškog suda (ovih dana se očekuje i oslobođenje Ramuša Haradinaja – prošlog utorka još se nije znala odluka Haškog tribunal, prim aut.), pri čemu su Srbi učesnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, osuđeni na hiljade godina zatvora od istog suda (glavnima među njima uključujući i generala Lazarevića, borca za otadžbinu na Kosovu – tek će biti suđeno), očevidno, predstavlja svaljivanje od strane pobednika eventualne krivice i zločina u eks-Jugoslaviji na Srbe, a istovremeno i opravdanje svoga učešća u razaranju Jugoslavije i rasparčavanju Srbije, naročito stvaranjem nezavisnog Kosova na njenom tlu. U suštini ovde se radi o konačnom ostvarenju sa određenim izmenama, nacifašističkog “poretka” i projekta na tlu bivše Jugoslavije, osobito što se tiče Srbije i Crne Gore. Da je to tako i da se Srbija doživljava kao potpuno razvlašćena zemlja, to se vidi ovih dana po slavljenju Velike Albanije ne samo na Kosovu, nego i u Preševu i Bujanovcu, Makedoniji… Sa Kosova se Tači obraća premijeru Dačiću (sa kojim Premijer zvanično razgovara iako poternica Srbije protiv njega zbog terorističkog otimanja Kosova nije povučena) da se oseća veoma ponosno “što smo dobili tu bitku, taj rat” – “pobedili smo u ratu, pobedićemo i u miru”, iz Preševa ga pozivaju: ”Dođi ti, pa skini spomenik” – preševskim teroristima, u Novom Pazaru stoji mesecima spomen ploča fašisti Šiptaru zločincu – čik da ga neko skine! Sve to potvrđuje da “integrisanim upravljanjem administrativnih prelaza” prema Kosovu, samo se priprema, predviđeno moćnicima, dalje rasparčavanje Srbije, pravcem Preševa, Stare Raške (zvanog okupatorskim imenom “Sandžak”), Vojvodine…

    8. Ovome da dodamo i sledeće, nimalo beznačajno: onima koji sprovode korak po korak stvaranje nezavisnog Kosova, nije svejedno koja vlast u Srbiji će to aminovati. Zato taj “vruć krompir” samorazaranja, utrampljuju, ne “svojim” evroslinavcima, nego onima koje je narod izabrao zbog njihovog nacionalnog opredeljenja. Kad Kosovo predaju, misle takvi, oni koje je narod izabrao smatra, a i sami to tvrde, naslednicima oslobodilaca Kosova, i to baš na stogodišnjicu njegovog oslobođenja, ko će onda moći u budućnosti dovesti pod znak pitanja pravdu i pravednost tog čina?!“

    Nadamo se, poštovana Gospodo, najodgovorniji danas za sudbinu Srbije i dostojanstva Srpskog naroda, da će te ovaj naš stav i mišljenje Crkve shvatiti kao izraz duboke brige i zabrinutosti za ono što nam se svima događa, i želju da Vam se pomogne u donošenju i sprovođenju sudbonosnih odluka za budućnost države i naroda.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: