Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

 

Хрватске компаније Агрокор и Атлантик група поздрављају хапшење власника Делте и дају пуну подршку председнику и потпредседнику владе окупиране Србије у борби против корупције.

Савет страних банака које послују у Србији поздравља хапшење власника Делте и даје пуну подршку председнику и потпредседнику владе окупиране Србије у борби против корупције.

Неформални Савет српских тајкуна незванично поздравља хапшење власника Делте и даје пуну подршку председнику и потпредседнику владе окупиране Србије у борби против корупције.

Политичари који су годинама примали новац од власника Делте, од хрватских компанија, од страних банака и инвеститора, од осталих српских тајкуна, поздрављају хапшење власника Делте и дају пуну подршку председнику и потпредседнику владе окупиране Србије у борби против корупције.

Новинари који су годинама примали новац од власника Делте, од хрватских компанија, од страних банака и инвеститора, од осталих српских тајкуна, поздрављају хапшење власника Делте и дају пуну подршку председнику и потпредседнику владе окупиране Србије у борби против корупције.

————————————-

 

Ко је “српски Санадер“?

18. септембар 2011.

 

Видели смо да је услов за НД Хрватску да постане члан Европског Рајха био и борба против корупције, и то на конкретан начин – да се ухапси бивши председник владе и ХДЗа. То је урадио садашњи председник владе НДХ и ХДЗа. Пошто знамо да Европски Рајх за Србију има још строжије критеријуме, очекује се више ”српских Санадера”. У свом фатализму, ка ЕУ која нема алтернативу, владајућа коалиција је спремна да хапси и своје припаднике. Прво су мислили да је довољно да се ухапси неки опозиционар, попут Сеље Илића, или неки тајкун који финансира ДСС или СНС, али је то недовољно за чланство Србије у ЕУ. Дакле, ко ће са ове листе бити ”жртвован” за ”опште добро” –  чланство у ЕУ? Или се можда, у последњем тренутку, предомисле и схвате да ЕУ има алтернативу. Због одбране Космета, наравно.

Тражи се ”српски Санадер”. Бивши председник владе из редова ДСа је у овом случају ”ситна риба”, његово хапшење је недовољно за доказивање одлучности у борби против корупције. Србија мора да испоручи неког ”актуелног” политичара, који је у овом тренутку на власти. Ко је то? Ко ће од њих први у ЕУ?

1. Борис Тадић

2. Мирко Цветковић

3. Божидар Ђелић

4. Млађан Динкић

5. Ивица Дачић

6. Драган Ђилас

7. Оливер Дулић

додатак (12.12.12.):

8. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

9. ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ

Или, ко ће од њих први рећи да ЕУ има алтернативу? А ко последњи?

Показало се да је Војислав Коштуница био мудар када је после приватизације Ц маркета одустао од ЕУ. И лукав, када је рекао да је разлог одбрана Космета.

 

——————————-

 

Зашто се не помињу дела из деведесетих? Зато што ”волим деведесете”?

децембар 6, 2012

 

Дошло је до одређеног помака у борби против корупције. На ред су дошла нека ”велика имена”. Истина, нема још ”српског Санадера”.

Приметио сам да се сви осумњичени за корупцију терете за кривична дела почињена после 2000. године. Сви случајеви који се помињу у извештају Савета за корупцију, притисци који долазе из седишта Европске уније, извештаји у медијима, разговори међу обичним људима, ограничавају се на послове који су се догодили после 2000. године.

Да подсетим, приватизација је започета деведесетих. Већина тајкуна и политичара који се помињу новац су зарадили деведесетих. Корупције је било и пре деведесетих.

Зашто борба против корупције не обухвата и период деведесетих? Зашто тужилаштва, полиција и БИА не истражују ко је одговоран за преваре везане за ”зајам за привредни препород”, да ли су само власници пирамидалних банака одговорни за преваре, шта је на крају било са ”парама са Кипра”, да ли је само директор царине са пар сарадника избегавао да се плаћа царина, како су директори друштвених предузећа куповали та предузећа, како се су у том периоду одвијале јавне набавке, како су јавна предузећа трошила новац, ко је тада нелегално дошао да великих пара, итд.?

У овој држави нико није озбиљно истраживао привредни криминал од 1945. године. Још увек нико није одговарао за отимање туђе имовине у годинама после Другог светског рата. Тај период, као и период деведесетих, као да нико не истражује, или не сме да истражује. Зашто су грађани тако брзо заборавили ова два периода наше историје?

Нико не истражује привредни криминал из деведесетих – после 12 година не знамо колико је пара било на Кипру, ко је тамо слао паре, где су трошене, да ли их је неко отуђио и ко. Да ли је онда необично што се не зна ко су убице и ко је наређивао убиства новинара попут Даде Вујасиновић и Милана Пантића, или судија попут Небојше Симеуновића? Да ли су ти људи и даље међу нама? Да ли су сада на власти или блиски са људима на власти?

>

Projekat “VOLIM DEVEDESETE”, je muzički projekat iza koga stoji “90′s Production” D.O.O. Odrzaо se u Beogradskoj Areni 8. oktobra 2011. godine.

>

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

Бошко Обрадовић: Влада Србије постала Влада Преокрета!

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

Србија без опозиције

Да ли постоји трећи пут?

 

23 Responses to Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

  1. Varagić Nikola каже:

    Незванично се чује да ће шоу водитељ ТВ ПРВА страна телевизија Иван Ивановић постати ПР компаније Агрокор.

  2. Varagić Nikola каже:

    12. 12. 2012. – Izvor: Tanjug

    EU o hapšenju Miškovića: Potez koji ohrabruje

    Evropska komisija je ohrabrena potezima vlade Srbije u borbi protiv korupcije i poziva vlasti da odlučno nastave u tom pravcu, izjavio je danas portparol komesara za proširenje Štefana Filea povodom privođenja Miroslava Miškovića

  3. Varagić Nikola каже:

    Србија под снегом/Размишљања о траговима

    Владимир Димитријевић

    Ових дана у Србији под снегом је свака зверка показала свој,
    често Шојићевски траг.

    Чачак/Београд, 13.12.2012

    Наравно да ово није новинарска аналитика, и наравно да ми је тешко да пишем ове тешке речи, по ко зна који пут од када се бавим писањем. Некада сам, на скуповима посвећеним хашкој одбрани Војислава Шешеља, говорио у присуству Александра Вучића, као један од многих Срба који су Николићу и њему веровали као борцима за Српство (без обзира да ли смо били са радикалима или не, сматрали смо да је одбрана истине о Шешељу и рату Срба за опстанак деведесетих година 20. века,наш општи задатак, као што данас знамо да је одбрана Косова општи задатак). А сада, када дотични тврди, поводом хапшења Мишковића, старог радника УДБ-ине фирме „Генекс“, да нико није јачи од државе, при чему сви знамо да су газде из Вашингтона, Брисела, ММФа јачи од оног што Вучић мисли да јесте држава („Држава, то сам ја“, рекао би Краљ Сунце )? Наравно, сада ми је тешко да гледам још једнога који пљунуо на себе негдашњег, и придружио се, у бекству од себе и Србије, ономе који је већ давно пенџетирао образ, а име му је Ивица Дачић…

    Све време су ми на уму речи Цара Мученика Николаја, (Свуда су издаја, кукавичлук и превара) записане у дневник фебруара 1917, кад је Русија била на корак од победе у Великом рату, а када су га најближи сарадници издали, придружујући се западном плаћенику Керенском и „фебруарској револуцији“, која је отворила пут Лењину и његовим злочинцима. Ипак, рећи се мора: јер, ко не каже, може, по речи Осипа Мандељштама, умрети са устима искривљеним од лажи. Зато говорим, пишем, сведочим. Зато сви говоримо, пишемо, сведочимо, не обазирући се на другосрбијанске линч-мајсторе, који, попут Божидара Јакшића у „Политици“, позивају на ликвидацију свих што се у Србији не слажу са издајом Косова.

    Снег пада на нашу срамоту
    „Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг“, каже наша народна изрека. Ових дана пада снег,велики снег, док влада (коју народ већ зове владом Дачића Тачића и Вучића Бранковића ), прави границу према Светој Земљи, и тиме уништава једино чврсто упориште Срба у јужној покрајини – Север Косова, и док кукавељ звана Уставни суд смерно ћути пред онима који им дају паре за ћутање, и док Милован Дрецун (који дуго није имао државну – сигурну, дакле,плату – а сад је коначно има), прича своју „покосовску“ причу због које ће се, ако има стида, ускоро стидети, снег пада да се виде сви трагови лажњака, вођа напредњака („Напред, па у кречану!“ говорио је наш свет пре рата, гледајући „напредне“комунисте) и социјалиста, чија се социјалност огледа у вучјој грабљивости (о УРСу, који ће нас ур(с)нисати и ПУПСу, чији ће нам геронтократи попити и ово мало крви што нам је остало, да и не говоримо). И у том снегу, јединој девичанској, невестинској белини Србије данас, виде се трагови издаје, оне потоње, после које ће ићи казна Божја – кад се Бог повлачи и пушта људе да жању оно што су са ђаволом сејали. „И Бог је дигао руке од њега“, каже се за оне којима никаква опомена Господња не помаже, и који су решили да иду путем без повратка.

    Запањеност свих нормалних Срба
    Данас су људи запањени цинизмом Дачића Тачића, који се руга Уставном суду и Уставу (без кога би, као пуки политикант – јер само то уме да ради, да политикантски лаже и маже да би остао на власти-он био обичан уличар). Његов партијски колега, министар просвете (познат по пријемним испитима за средњу школу из 2011, кад је тачан одговор био и ако се „Петар Петровић Његош“ пише малим словом) хвали га и тврди, у штампи „слободне Србије“– има ствари које само Дачић сме да каже (чега се поштен човек стиди, тиме се сарадник актера „Афере Коферче“ поноси).

    Данас људи не могу да верују да предају Космета тако усрдно изводи Вучић Бранковић, који је, колико јуче, био најгрлатији борац против свих могућих издаја и предаја на челу са ДОСманлијама, како их је, после 5. октобра 2000. године, звао.

    Данас људи чекају глас Томислава Николића, председника Србије, али он ћути, можда зато што су му из Брисела, маја 2012, честитали победу сатима пре краја председничких избора.

    И о свему томе сведочи овај снег,који упорно пада,да сакрије црну земљу нашу, постиђену пред Богом и прецима, чије кости у њој почивају…

    Али, Дачић Тачић, Вучић Бранковић и Томислав Николић, потенцијални гробар Србије као слободне државе (коју, за сада, не брани, чак ни малим прстом),треба да знају: ни Бог ни Свети Срби им издају Космета неће заборавити, ни опростити, а, како рече Владика Николај, тешка је рука Немањића Саве. Ако се јавно, пред Богом и Светим Србима, и пред народом не покају и не покушају да учине оно што се још може учинити (ако се ишта још може учинити), прогониће их крилате и мачоносне речи Његошеве ( „Су чим ћете изаћ пред Милоша, и пред друге србске витезове?“) до скончања. Ништа им не вреди што их Божидар Јакшић у недељној „Политици“ храбри на јакобински обрачун са „екстремистима“ (сетите се, Французе је парола о „слободи,једнакости и братству“ коштала милион глава; Јакшић Вучићу & компанији препоручује јакобински терор против оних који вичу:“Издаја!“) И ако буду побијени сви професори математике, два плус два остаје четири.

    Зашто ово Запад ради, сад и са њима?
    Као што је Тито, Черчилов посинак, наредио да се Дража стреља 17. јула 1946. (а Дража је ту био уместо краља Петра Другог), понављајући датум цареубиства (Романови су стрељани 1918. године, 17. јула, у Ипатјевском дому на Уралу), тако Дачић и Вучић, као „духовни синови“ Слободана Милошевића и Војислава Шешеља, двојице најборбенијих „хашких Срба“, морају да потпишу коначну продају Свете Земље, да би се њихови западни налогодавци наругали свакој идеји отпора сили у нас.

    Сећате ли се да се сличан, луциферијански прецизно, смишљен чин десио и 1999, кад је капитулација србске војске потписана у близини Куманова, под француским шатором, да би се НАТО победници наругали 1912. години, када су Турци Стару Србију вратили Србима под једним француским шатором код Куманова? И мислите ли да је случајно што су Станлија и Олија србске комедије зване „Влада Србије“ приморали да буду најактивнији баш о стогодишњици ослобођења Косова и Метохије? Нису могли да сачекају 2013? Наравно да су могли, али њима, старим сатанистима (а сатанисти су врхушка глобализма; о томе више у последњем Кјубриковом филму,“Широм затворених очију“), много значе разна пресликавања и историјске аналогије.

    Не бојте се, спремају се они и за 2013, кад ће, сасвим вероватно, Турке вратити у Србију, јер је тада двестагодишњица пораза Првог устанка, оног под Карађорђем. Већ припремају аеродром Лађевци код Краљева за турско искрцавање.

    Заволели Великог брата, а то убија Србију
    Као што је О’ Брајен рекао Винстону Смиту – ми ћемо те убити, али прво мораш да заволиш Великог Брата. Дачић и Вучић не само да воле Великог Брата, они шене пред њим. Само, то убија Србију. То је морално одурније од понашања Бориса Тадића,који је себе доживљавао као другосрбијанског „преобразитеља“ Србије, „светионичара на Јадрану“, просветитеља заблуделих, новог, НАТО Доситеја међу балканским дивљацима. Тадић је веровао да има, макар и наопаку, мисију. Станлио и Олио су,кад је државотворна политика у питању,само циркузанти,чија се представа, у овом тренутку, зове „борба против криминала“ (што би рекао Владан Динић у „Сведоку“, свака Влада после 5. октобра има свог тајкуна за показну вежбу звану „борба против криминала и корупције“ – раније то беше Богољуб Карић, а сад је то Мирослав Мишковић).

    И овај циркус ће трајати док год треба да се баца прашина у очи народу, да не види ИЗДАЈУ КОСОВА. То не значи да Мишковић није тајкун који је на стотину сумњивих начина дошао до пара и моћи. То не значи да се Мишковић неће осветити својим ухапситељима, ако узмогне.Али, циркус је циркус,и циљ му се зна: јер је питање Косова важније од сваког Мишковића овог света, и јер Американци пуштају да се лови Мишковић да би се заборавило Косово. То се, у њиховој војној доктрини, зове „менаџмент перцепције“, и намењено је дивљацима са Балкана и другде, које треба превеслати.Дакле, циркус је циркус: операција „Сабља“, она из 2003, ако се сећате…Тресе се гора, а роди се миш.

    Наравно, и у циркусу бива падова с трапеза, и реалних погибија. Као што и на снимању филма настрадају главни глумци (Брендон Ли је погинуо на снимању „Вране“, па су остатак завршили дигиталном техником). Уосталом, шта Американце брине ко ће од домаћих епизодиста да погине? Смрт нашег амбасадора при НАТОу, Милинковића, завршена брзом кремацијом, доказ је да се у Србији снима нискобуџетни филм, чији актери немају чему да се надају, без обзира колико налога Империје извршили (сетимо се да је неприкосновени УДБАШ, Јовица Станишић,завршио у Хагу, иако је од 1993. радио за ЦИА). Домаћи епизодисти су заборавили Кисинџерово упозорење да је горе од тога да се буде амерички непријатељ само то да се буде амерички савезник.Баш њих брига за Дачића и Вучића – искористиће их као крпе, и бациће их, кад им не буду били потребни.

    А од ове двојице очекујте,пре но што их одбаце, следеће активности, по избору: да смене Мрку и да доведу путаре из иностранства; да продају ТЕЛЕКОМ; да пљуну на Уставни суд Србије, ако се дотични икад огласи ( можда се,пре тога, прогласе ненадлежнима за Космет); да уведу ГМО храну на ваше столове; да вас, ако ММФ каже, скупа с Динкићем, продају у бело робље…

    А за то време, хапсиће још понеког Мишковића, и њихове новине ће то да стављају на насловну страну… Као да хапшење, без пресуде, ишта значи, осим као демагошки трик у коме немоћни лумпен-пролетаријат псује на сав глас лопове који су се обогатили преко наше грбаче, и који сеири кад види на насловним странама Мишковића кога (х)апсе у баде-мантилу,по снегу (зимска полицијска идила, зар не?)

    Не живети у лажи
    Али, народ је,бар његов свеснији део, већ све схватио, само за сада не може ништа, јер је ошамућен и духовно раслабљен. „Све знам, само не могу на ноге“, што рече онај алкохоличар. Но, то не значи да отрежњења неће бити. А кад га буде, све ће, ако Бог да, доћи на своје место.

    То јест, ако буде века, биће и лека. Многи греси које смо починили, многе, ситне и крупне издаје наше елите, много лажи и превара – све нас то, као воденични камен, вуче на дно мутне реке која се зове историја, и која апокалиптички убрзава у наше дане. Тог камена је могуће ослободити се покајањем и понашањем по оном Солжењициновом: „Не живети у лажи“. Не буде ли покајања и истинољубља, ми ћемо, као и многи пре нас, неспособни да се суоче са собом и да себе надиђу, нестати. Али, управо нас то обавезује да се боримо за Косово и Метохију, за тај комад свештеног простора који се, да парафразирамо Рилкеа, граничи са Богом, и који ће бити наш док год смо ми Божији.

    А свачији трагови се виде у снегу који ових дана пада на Србију.

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/vladimir-dimitrijevic/srbija-pod-snegom-razmisljanja-o-tragovima.php

  4. Varagić Nikola каже:

    Невероватно, али да ли и неистинито – Мишковића руши Монсанто?!

    12. 12. 2012 23:29 | Информативна служба ЕКО

    Екопатриотска Коалиција Опстанак (Фото: ЕКО)
    На наш мејл је стигла једна информација од нама непозантих лица, или је заправо у питању само једно лице, коју узимамо са великом резервом, али ћемо је ипак предочити јавности.

    Ево те информације:

    „Поштовани,

    Пратимо Bаш, као и рад свих других патриотских и непатриотских организација у Матици и закључили смо да сте ви људи који би требало да знате следеће:

    У Србији се догађа продубљивање окупације од стране сила које сте прилично тачно описали у својим текстовима.
    Део те продубљене окупације је и промена у структури досадашњих моћника у Србији. Окупатори су већ изабрали своје играче и сада преко ове власти уклањају оне који им нису потребни или које хоће да опљачкају или онемогуће.

    При томе им на руку иде то што су те особе већ у Србији означене као негативни ликови.

    Један од тих ликова је и Мирослав Мишковић.

    Прави разлог за његов пад, који ће се ускоро претворити у суноврат, осим ако не испуни све захтеве прогонитеља, је садржан у две ставке.

    Прво је то што је покуповао велику количину земље са намером да је по скупој цени продаје почев од 2014. године .
    Страни окупатори, а пре свега Монсанто и још неке фирме, нису расположене да му ту земљу плаћају по тржишној цени.

    Зато ће га преко садашњих власти натерати да се те земље, као и оних 16 хектара градског земљишта, одрекне, односно да то припадне држави, којом ће управљати типови који су инструирани од Монсанта и екипе. Планира се да та држава 2014. ту земљу отуђи у корист Монсанта, скривеног иза разних „купаца“, и то по врло малој цени.

    Други разлог је намера Мишковића да се на 5000 хектара врло плодне земље бави производњом органске хране, која постаје све траженија на Западу. Касније би ту производњу ширио и на остатак својег земљишта. Монсанто са том земљом има друге планове, а можда ће се, опет скривено, и сам бавити производњом органске хране и не жели да у томе има значајног конкурента .

    Ето о томе се ради.

    Узгред, погледајте ко је данас постао нови председник Српског пословног клуба „Привредник“, човек који има ексклузивни уговор са Монсантом, и биће вам јасно у којем правцу иду промене у структури моћника у Србији.

    Ми смо они који пратимо и знамо шта се заиста догађа, а има нас свуда где има и Срба.

    П.С. Преузмите овај текст , а мејл пребаците у отпад и уништите. Тако је боље за све.“

    Ова информација нам се учинила пре свега занимљивом, а да ли је и колико тачна, то заиста не знамо, као што се у Србији и иначе не зна ништа поуздано, све је на „можда јесте, можда није, а можда и јесте и није“.
    Неке чињенице у њој делују сасвим логично, а опет ко нам може гарантовати да целу причу није смислио неки шаљивџија, користећи чињеницу да је цело ово замешатељство око Мишковића тренутно у жижи јавности?

    Ако је и спин, досад је најмаштовитији…

    http://www.vaseljenska.com/misljenja/neverovatno-ali-da-li-i-neistinito-miskovica-rusi-monsanto/

    Драган Атанацковић Теодор Одговори
    13. децембар 2012. у 08:58

    То да је Мишковић „бољи од Монсанта и екипе“ не тврдимо ни ми ни они или онај ко нам је послао информацију, коју смо само пренели.
    Лично уопште не сумњам да би Мишковић за масне паре продао поменутом Монсанту земљу коју је купио за багателу.
    А, ма колико да целу причу примам са резервом, познавајући методе Монсанта и сличних, не би ме изненадило да хоће ту земљу да добију за што мање паре, а не по “тржишној цени”.
    Па они на најперфиднији начин отимају земљу америчким фармерима, тужећи их да су се користили њиховом интелектуалном својином, иако се ради само о томе да је ветар пренео полен са њихове на фармерову биљку, а да ће се либити да отимају земљу у Србији…
    Уосталом, видећемо даљи развој догађаја.

  5. Varagić Nikola каже:

    Još jedan poklon tajkunima?

    I dok vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković sedi u pritvoru i zauzima udarna mesta u medijima, Vlada Srbije radi svoj posao i donosi odluku kojom će narednih godinu dana omogućiti desetinama privatizovanih preduzeća, ali i onima koja su godinama u stečaju, da grade nove objekte na parcelama na kojima imaju pravo korišćenja, bez obaveze da izvrše konverziju i bez bilo kakve naknade.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/jos_jedan_poklon_tajkunima.4.html?news_id=252889

  6. Varagić Nikola каже:

    INTERVJU – MIODRAG KOSTIĆ

    Prva srpska multinacionalna kompanija

    radmilo marković

    „Treba stvari da gledate u malo širem kontekstu.“

    http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1088060

  7. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  8. Varagić Nikola каже:

    Srpski barok

    Saša Ilić

    Od Miškovića sam naučila mnogo, pre svega da je i u biznisu, i u životu uopšte, izuzetno važno donositi odluke i da se one ne smeju ostavljati za sutra. Milka Forcan

    Miroslav Mišković je iza rešetaka a njegova dojučerašnja zamenica Milka Forcan u Upravnom odboru Narodnog pozorišta. Sve se dogodilo u roku od dvadeset i četiri časa, kao na fonu starog Gundulićevog napeva “tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje”. Ova promenljivost sreće u odnosu Mišković-Forcan upada u oči utoliko više jer se radi o klackalici koja barokno skakuće gore-dole u skladu sa promenom političkih elita na vlasti. Jedino je centralni stub koji drži klackalicu postojan. Radi se o SPS-u Ivice Dačića uz čiju je dragocenu podršku, kako je to istakao ministar obrazovanja Žarko Obradović, uhapšen Mišković a potom imenovana Forcanova. Stare poetike, reklo bi se, mogu biti od pomoći da bi se razumela ova dijalektika koja se nimalo slučajno isprobava u teatru, i to nacionalnom, baš onako kako naprednjaci vole. Uostalom, za barok je i bilo karakteristično da slučajnosti nema, već da je sve podložno strogim zakonima i ustrojstvu koje se može objasniti i izmeriti. Samo su promene stalne. Takođe, ne sme se zanemariti ni upotreba stilskih efekata: metafora, hiperbola, a osobito kontrasta i paradoksa, kojim se postizao najomiljeniji efekat toga doba – spajanje nespojivog. Ako se imaju u vidu svi ovi elementi, cela akcija Aleksandra Vučića mogla bi se protumačiti u baroknom ključu, što ceo narativ ne lišava duhovitosti. Naprotiv.

    VUČIĆEV CHIAROSCURO

    Iako je Aleksandar Vučić deklarativno pristao da se prihvati posla ministra odbrane, on to nikada suštinski nije počeo da radi, što se moglo videti kratko nakon formiranja Vlade, kada je on javnosti predočio opis svog radnog mesta, naglasivši da on “ne voli pritvaranja ali da je pristalica dobrih optužnica”. Takođe, tom prilikom je rekao da intenzivno radi na “utvrđivanju promena vlasničke strukture medija” te da iza svega stoji “partijski Levijatan”. Na kraju je dodao da će se sve znati “do kraja avgusta”. U ovih nekoliko koraka, ocrtava se barokni obrazac rada ministra Vučića. Njegov rad je, dakle, poduprt zakonima i pravom, protivnik je predimenzioniran, ali ne u hobsovskom smislu, već pre bi se reklo u pesničkom, a rasplet se odlaže do kraja meseca, sve češće do kraja sedmice. Do raspleta, međutim, nikako ne dolazi. Jedna afera smenjuje drugu kao na velikim platnima na kojima se neprestano kontrastiraju svetlost i tama, gde je država, tj. on – Vučić, ruka svetla, a Tadićevi “pali anđeli” proviruju iz tmine kao na nekom platnu Karavađa. Bezbedni su samo oni koji se nalaze na prelazu svetlosti i senke, poput kadrova bliskih SPS-u ili URS-u. Jedna od takvih ličnosti na političkoj, a sada i kulturnoj sceni Srbije je i Milka Forcan, koja se iz duboke tame Delta Holdinga izvukla u maju 2010. godine, kada je prekinula saradnju sa svojim šefom i učiteljem, kako kaže na svom zvaničnom sajtu, otisnuvši se u sferu “komunikacijskog konsaltinga i lobiranja”. Postavlja se pitanje kako je Milka Forcan za nepune dve godine uspela da se emancipuje od sopstvene loše prošlosti, tj. zajedničkih poslova sa Miroslavom Miškovićem, kao i bliske saradnje sa prijateljima iz DS, sa kojima je očigledno prekinula poslovne odnose nakon hapšenja njene sestre, inače dugogodišnje direktorke “Jugohemije” – Smiljke Mileusnić-Adžić. (Otac Milke i Smiljke, Jovan Mileusnić, nekada je bio na čelu ove firme čitavih 25 godina.) U februaru 2012, dok vrh svetovne i duhovne vlasti drhti od straha pred teroristima iz Foruma pisaca, Forcanova izlazi u javnost sa dvema veoma bitnim informacijama: jedno je ocenjivanje hapšenja koja je sprovela koalicija Tadić-Dačić kao deo predizborne kampanje, a drugo je otkrivanje činjenice da je iza medijske mašinerije (Večernje novosti) stajao niko drugi do Miroslav Mišković. Ispostaviće se da je stajao i iza Pressa, a možda i još nekih medija. Čuće se do kraja meseca.

    STILSKI EFEKTI

    Na vest o hapšenju Miroslava Miškovića, Milka Forcan je dala ekskluzivnu izjavu u kojoj je navela da “sporne stvari nisu bile u vezi sa Delta sistemom” već sa Miškovićevim petljanjem s politikom. To bi u prevodu trebalo da znači pre svega da nema spornih stvari u poslovnoj prošlosti Forcanove, dok je sama predstavljala Delta sistem, te da su se sporne stvari dogodile tek nakon njenog odlaska iz kompanije. Takođe, dodala je da hapšenje Miškovića nema veze sa političkim progonom. Dvadeset i četiri časa kasnije, premijer Dačić je potpisao rešenje o imenovanju Upravnog odbora Narodnog pozorišta, na čijem spisku se pored vanserijski marginalnih ličnosti za kulturu (izuzev glumice Nade Blam i operskog soliste Ljubodraga Begovića), našlo i ime Milke Forcan. Naravno, nije to njen prvi UO. Od 2004. do 2011, Forcanova je bila na čelu UO Jugohemije, koju je vodila njena sestra Smiljka Mileusnić-Adžić, inače kadar URS-a, preko koje je Vlada Srbije nabavila enormne količine vakcine protiv svinjskog gripa, jer je “partijski Levijatan” najavljivao kraj sveta. Međutim, afera oko nabavke vakcina je potisnuta u senku, a bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević je pomilovan Vučićevom rukom. Tu se negde nalazi razdelna linija svetlosti i tame srpskog političkog baroka danas. Mišković je u pritvoru, saznaćemo uskoro da li je Vučićeva optužnica dovoljno dobra. Milka Forcan je u novom Upravnom odboru, kaže da će imati pune ruke posla u Narodnom pozorištu gde je nedavno izbio požar. Metafore se same nižu: politička scena je spaljena, zidovi su puni gareži, a glumci se uplašeno i nevešto maskiraju za predstavu koja će možda trajati mnogo duže nego što smo mogli pretpostaviti. Ćirilov bi mogao da ih pozve na BITEF. Ipak se radi o savremenim tendencijama sa elementima baroka.

    Peščanik.net, 17.12.2012.

  9. Varagić Nikola каже:

    SINIŠA LJEPOJEVIĆ: REVOLUCIONARNA PRAVDA ILI SENKE NAD BORBOM PROTIV KORUPCIJE

    ponedeljak, 17 decembar 2012

    Način hapšenja Miškovića nema veze sa borbom protiv korupcije, nego samo sa urušavanjem Srbije, njenog pravnog sistema i privredom

    Nad obećanom borbom vlade Srbije protiv korupcije već su se pojavile ozbiljne i zabrinjavajuće senke sumnje. Dominiraju sumnje da nije reč ni o kakvoj stvarnoj borbi protiv korupcije, tačnije njenog sistemskog izvorišta, nego o još jednom projektu političkog obračuna i obmane javnosti kako bi se realizovali “prljavi poslovi”, pre svega oko izdaje Kosova i Metohije, koje su svojim zapadnim mentorima obećali neki istaknuti članovi aktuelne vlasti u Srbiji. I, kao korisna “kolateralna šteta”, stvaranje privida da se Srbija bori protiv korupcije i tako ispunjava uslove Evropske unije.

    Sumnje pre svega bude način hapšenja osumnjičenih, hapšenja bez sudske procedure i propisne istrage i selektivno, i velika medijska kampanja koja liči na političku predizbornu kampanju, a ne na sprovođenje zakona. Utisak je da jednu u osnovi zakonsku kampanju predvodi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, znači političar, a ne tužilac čiji je to posao. Zanimljivo je i da svi mediji imaju iste tekstove što znači da su dobijeni iz istog centra. Na osnovu objavljenog, izgleda da mediji za optužnice i za to ko će i kada biti uhapšen znaju pre i tužilaštva i policije. Tipičan primer je priprema i hapšenje najbogatijeg čoveka u Srbiji Miroslava Miškovića. Mediji danima donose detalje o navodnim optužnicama začinjenim ličnim blaćenjem samog Miškovića. Optužnica izgleda, iako je Mišković uhapšen, još uvek ne postoji, nastojaće se napabirčiti tokom određenih 30 dana tamničenja, pa kako onda mediji znaju sve i pre Tužilaštva i Suda. Mišković je, u stvari, već osuđen i pre podizanja optužnice i pre bilo kakvog suda.

    To je “priznao” i sam vodeći borac protiv korupcije Vučić, kada je na mreži Fejsbuk objavio da “Mišković neće pobediti”. [1] Posle te poruke Miškoviću je određen pritvor od 30 dana. Prema prvom oglašavanju tužioca Miljka Radosavljevića nije jasno za sta se Mišković stvarno tereti, i sam tužilac priznaje da tek predstoji sakupljanje dokaza mada će to, kaže, biti teško. [2] Za sada on navodi finansijske transakcije između Miškovića i, takođe uhapšenog, vlasnika Nibens grupe Mila Đuraškovića, na kojima je Mišković zaradio pare. Ali to je posao, to je kapitalizam koji je prihvatila Srbija. Dokazi, izgleda, postaju ozbiljan problem, pa lider borbe protiv korupcije Aleksandar Vučić, optužujući Miškovića da je plaćao i političare, kaže da je teško dokazati i preporučuje Miškoviću da to sam otkrije. [3] Ne liči li to na ponudu nagodbe kako bi se sve svelo na politički obračun a ne borbu protiv sistemske korpucije?

    POZORIŠNI MEHANIZAM Stvorena je atmosfera hajke i linča i ličnog obračuna, i to je ono što, takođe, budi sumnje. Izgleda da će pisanje optužnice, uprkos pritiscima, tokom 30 dana pritvora ići dosta teško, pa se onda najednom neko setio Milke Forcan, bivše potpredsednice Delta grupe i dugo godina desne Miškovićeve ruke. Ona bi valjda trebalo iza zatvorenih vrata da obezbedi ono što se želi za optužnicu. Tako je vlada Srbije, samo dan posle Miškovićevog hapšenja, najednom otkrila njen talenat i sposobnosti u kulturi i imenovala je za član Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Milka Forcan ima bogatu biografiju u poslovima, ali nije poznata ta njena sklonost ka pozorištu i njena stručnost u tome. Izuzev ako nova vlada Srbije nije pronašla pozorišni mehanizam zaštićenih svedoka.

    Očigledno je da javnost ne zna šta je stvarna optužba protiv Miškovića, šta je njegov stvarni zakonski greh, i zato najviše sumnji pobuđuje samo vreme cele hajke i posebno hapšenja. Posle razgovora u MUP, gde je, kako je objavljeno, bio kao građanin i bez advokata, usledilo je hapšenje bez sudskog naloga i zakonom predviđene procedure u ranu zoru. I to dan posle poraza Srbije u Evropskoj uniji i uoči otvaranja graničnog prelaza na Jarinju, što je prvo priznanje Srbije da između nje i Kosova postoji granica. Očigledno je da se vlada ili njen deo nije smeo suočiti sa ta dva poraza i onda je “ubila” tu lošu vest sa hapšenjem Miškovića. To je jedna od lekcija sa kurseva po Zapadu. Borci protiv korupcije su verovatno imali generalni plan da uhapse Miškovića kada to bude njima odgovaralo ali, po svemu sudeći, odluka o hapšenju je donesena na brzinu, u sitne noćne sate, i u panici.

    Kažnjavanje nekoga za koga se sumnja da je prekršio zakon se ne može izvesti kršenjem zakona onoga koji kažnjava. U ubijanju loše vesti se donekle uspelo. Više niko u medijima i ne spominje poraz u EU, naprotiv dominiraju izjave kako je sve to dobro i kako su Srbiji otvorene perspektive kao da se nije ništa dogodilo i da zbog toga Srbija mora da nastavi sa ispunjenjem obaveza. U prevodu, sa izdajom Kosova i interesa Srbije. I to uprkos svakodnevnim porukama iz Evrope da su i datum i pregovori i proširenje EU na dugom štapu i, naprotiv, sve više su malo verovatni. EU je u stvari postala izgovor za prljave poslove a obećanja su data u Vašingtonu, Brisel je samo podizvođač radova i to bez ikakve obaveze prema Srbiji.

    Korupcija je, naravno, jedan od najvećih problema Srbije. Ali to je sistemski problem, a ne lični. Izvorište korupcije je u samom političkom sistemu Srbije, koji omogućava manipulacije i vlast nad životom i radom građana. Svaka vlada, a posebno u poslednjih 11 godina, smatra da joj pripadaju revolucionarna prava da je zakon ono šta oni kažu, a ne samo zakoni što onda inspiriše lidere Srbije da veruju da su oni u stvari vlasnici države, a ne da su u službi građana i državnih interesa. Tu je suština problema korupcije u Srbiji. U osećanju revolucionarnih prava stvara se ambijent da sve zavisi, sve što neko misli da radi ili ne radi, od volje ministara i političkih lidera, a ne od zakona i osnovnog prava svakog građanina. A pošto život mora da ide i mora da se živi onda se ljudi snalaze na način koji očigledno vladajuća revolucionara garnitura jedino i razume – a to je korupcija. Korupcija, ne bi se smelo zaboraviti, nije samo u novcu nego i u odnosima među ljudima i u politici. Da li je na primer korupcija verno služenje Zapadu i ispunjenju obećanja datih bez skupštinske ili bez ikakve demokratske procedure u samoj Srbiji?

    Mi, na primer, ne znamo šta je borac protiv korupcije Aleksandar Vučić radio u Americi i šta je obećao tamo ili na nekom drugom mestu. Da li je možda obećao da neće dirati neke bivše ministre štićenike Vašingtona? Ko će da se bori protiv te vrste korupcije? Ili, opet na primer, kako objasniti da vodeća opoziciona a do nedavno vladajuća partija, Demokratska stranka ima para da plaća kuću bivšem predsedniku i da ga zaposli za stalno sa platom od skoro 150.000 dinara. Odakle taj novac? Gotovo je isto stanje i u svim drugim političkim partijama, ali to nije tema. Konačno i u sada vladajuću Srpsku naprednu stranku je u poslednje četiri godina kako postoji upumpano nekoliko miliona evra. Od čega i čiji je to novac? Ili, nije li takođe korupcija ustanovljen princip favorizovanja partijskih kadrova na svim nivoima, od dobijanja velikih poslova do zapošljavanja. Korupcija je sistemska u Srbiji. To, međutim, niko ne spominje i nema ni nameru da menja. Naprotiv, sve su očigledniji znaci da će ta revolucionarna pravda biti sve više korišćena i usavršavana.

    DIKTATURA TREĆEG U takvom ambijentu revolucionarnih prava Srbija je pre 11 godina prihvatila kapitalistički model društva, i to onaj najgori, takozvani neoliberalni koji se temelji na principu sve je dozvoljeno. To se još zvalo i tranzicija. Donošeni su zakoni po tom modelu što je omogućilo opštu pljačku države Srbije i besomučnu rasprodaju svega što je država Srbija decenijama stvarala. I sve to po zakonu. Neoliberalizam ugrađen u ambijent revolucionarnih prava u Srbiji, gde ono na šta neko ima pravo određuju politički lideri a ne zakoni i sudovi, je učinio da ni jedan poslovni čovek ne može ostvariti svoje ambicije i planove bez bliske veze sa političkim vlastima. Može čovek da ima najbolju poslovnu ideju, sposobnost i iskustvo i novac, ali bez bliskosti sa ministrima i političkim partijama ne može da prođe, nema šansu. To je osnova korupcije u Srbiji. Sistemska korpucija. Zato se ne bi trebalo ljutiti na poslovne ljude, oni se ponašaju u skladu sa ambijentom.

    Ne samo da se ne diraju sistemski uzroci korupcije nego se razvijaju nove mogućnosti koje mogu da imaju i ozbiljne političke posledice. Borba protiv korpucije je podignuta na neprikosnoveni pijedestal i bilo kakva sumnja se proglašava izdajom i, kako je upozorio profesor psihologije i potpredsednik Skupštine Srbije Žarko Korać, stvorena je klima koja vodi ka “puzećem političkom nasilju i diktaturi jednog čoveka”, [4] onoga koji vodi borbu protiv korupcije. Postepeno se uvodi atmosfera straha i svođenja sudbine ljudi na volju i raspoloženje jednog čoveka a ne od prava i zakona. Medijskim obmanama se u javnosti, podseća Korać, stvara atmosfera linča i podrške Aleksandru Vučiću čime se zamagljuje suština problema. “Većina građana ne vidi kuda to vodi”, a oni koji to vide “ne usuđuje se da to otvoreno kažu kako bi izbegli etiketu ‘protivnika borbe protiv kriminala i korupcije’”. [5]

    To jeste ozbiljan problem i predrasude prema generalnoj politici Koraća ne bi trebalo da zamagle njegov značaj. U osnovi, nije reč samo o mogućoj diktaturi jednog čoveka nego i tome što svođenje celog procesa na jednog čoveka, i to političara a ne tužioca ili sudije, samo rađa nove uslove za korupcije. I tu se zatvara taj začarani krug obmane. Ukoliko bi došlo do takvog razvoja događaja, a, na žalost, ima naznaka za zabrinutost, onda bi to bila nejneobičnija politička diktatura u dosadašnjoj političkoj istoriji. Jer to bi bila diktatura “trećeg”, a ne “prvog” čoveka u jednoj državi. Vučić je formalno treći ili čak četvrti čovek po hijerarhiji vlasti u Srbiji.

    Nema nikakve dileme, naravno, da je korupcija jedan od najvećih problema Srbije. Ali borba protiv korupcije ne sme da postane generalni izgovor za nepoštovanje zakona – ako zakoni ne valjaju, onda Skupština treba da ih menja, za prikrivanje drugih političkih ciljeva i ispunjenje želja Zapada koje su u direktnoj suprotnosti sa državnim interesima Srbije – ne sme, takođe, da postane izgovor za mnoge unutrašnje probleme Srbije jer nema toliko ljudi za hapšenje koliko Srbija ima problema. Medijsko linčovanje ljudi, osuda pre suđenja i inspirisanje najnižih strasti u obespravljenoj i poniženoj javnosti ne samo da svedoči o nespremnosti i nesigurnosti, ali i bezobzirnosti boraca protiv korupcije nego rađa i nove daleko veće probleme. Ovako kako se sada radi nema, utisak je, nikakve veze ni sa borbom protiv korupcije kao sistemskog problema ni sa samim Miškovićem i njegovom poslovnom bratijom, nego, nažalost, samo sa daljim urušavanjem Srbije i razbijanjem njenog pravnog sistema i ono malo preostale aktivne privrede.

    __________

    Napomene:

    [1] Preuzeto sa http://www.tanjug.rs 12. decembra 2012.

    [2] Izjava tužioca Miljka Radosavljevića 12. decembra 2012. preuzeta sa http://www.b92.net

    [3] Izjava A. Vučića listu “Politika” u broju od 16. decembra 2012. preuzeta sa http://www.b92.net

    [4] Izjava Žarka Koraća novosadskom listu “Dnevnik” od 2. decembra 2012. preuzeta sa http://www.b92.net

    [5] Isto.

    http://www.standard.rs/sinisa-ljepojevic-revolucionarna-pravda-ili-senke-nad-borbom-protiv-korupcije.html

  10. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  11. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  12. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  13. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  14. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  15. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  16. Varagić Nikola каже:

    Skupština Srbije danas nastavlja raspravu o Zakonu o javnim nabavkama

    Tekst u poslednjem trenutku izmenile interesne grupe

    AUTOR: LJILJANA BUKVIĆ

    Beograd – Iako je rasprava o Nacrtu zakona prošla dobro, na zadovoljstvo svih, a tekst ocenjen kao bolji od prethodnog, u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, Uniji poslodavaca i Uniji ponuđača Srbije tvrde da su u fazi pravnog definisanja članova zakona, u poslednjem trenutku pred ulazak u Skupštinu „određene interesne grupe uspele da unesu neka svoja rešenja koja otvaraju vrata novim koruptivnim radnjama“. Zato su pripremili spisak od deset novih amandmana koji bi to donekle sprečili i javne nabavke učinile transparentnijim.

    Potpredsednik Asocijacije za mala i srednja preduzeća Milan Knežević tvrdi da je početna verzija koju je pripremala Srpska napredna stranka i koja je u javnoj raspravi čak poboljšana, promenjena i da su toj partiji „podmetnuta neka rešenja koja se sada nalaze pred poslanicima“. On kaže za Danas da je u članu 3 umetnuta rečenica „koju naručilac nije odbio zbog bitnog nedostatka“ i da je problem u tome što će ako se stavi na volju naručioca da procenjuje koji su to bitni nedostaci, to otvoriti vrata potpunom diskrecionom odlučivanju.

    – Osim toga, rečenicu da „naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke“ treba obrisati, jer se u praksi pokazalo da je neobjavljivanje procenjene vrednosti javne nabavke najveća mogućnost za povećanje vrednosti kroz anekse ugovora i druge koruptivne radnje – napominje Knežević. On navodi još nekoliko predloga koje je mahom sačinila Unija ponuđača, koje bi poslanici trebalo da razmotre pre usvajanja Zakona, i koji se uglavnom odnose na nedovoljno jasne definicije koje bi pružile mogućnost za različito tumačenje.

    Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Danas da su javne nabavke uvek bile podložne velikoj korupciji i da su retki slučajevi kada je sve čisto. On hvali predlog novog zakona i tvrdi da je radna grupa napravila dobar tekst koji je veliki pomak u odnosu na ono što smo imali ranije, ali da je u poslednjoj verziji „promenjen jedan deo članova“ i da je očigledno „došao u ruke nekih interesnih grupa“.

    – Usvojeno je 27 naših primedaba, ali neke nisu. Predložili smo i šefovima poslaničkih grupa deset amandmana koji bi, ukoliko budu prihvaćeni, sveli korupciju u javnim nabavkama na minimum – ističe Rajić.

    On kaže da su sastavljajući predloge koji bi pomogli da postupci javnih nabavki budu transparentniji, išli po sistemu kako bi se ponašao menadžer koji vodi privatnu kompaniju. Rajić napominje da je najvažnije da budu usvojeni oni predlozi koji sprečavaju veliku korupciju, odnosno postupci primenljivi u javnim nabavkama velike vrednosti. „Važno je da se izbegne prećutni dogovor i omogući transparentnost“, ističe Rajić.

    On kaže da je prva verzija bila „pravno preciznija“ i da zakon mora prvenstveno da bude jasan sudijama koje će na osnovu njega da donose presude. Šta se desilo posle javne rasprave i kako su i kada neke odredbe promenjene Rajić ne zna, ali zna, kako kaže, da se u nekim članovima „nešto zakomplikovalo“.

    Članradne grupe koja je pisala Zakon o javnim nabavkama Đorđe Belenzada kaže za naš list da je nacrt zakona prošao javnu raspravu i da je radna grupa razmatrala veliki broj primedaba koje su stigle na tekst. „Neke od tih primedaba su usvojene, neke nisu. Amandmani koji su sada stigli još nisu detaljno razmotreni, verujem da će biti. Inače, uvek postoje interesi različitih grupa kada se usvajaju novi zakoni i uvek gledate kako da uravnotežite što više te zahteve – napominje Belenzada. On kaže da ni on lično nije zadovoljan svim odredbama u zakonu, ali da je generalno tekst koji je u Skupštini veliki korak napred u odnosu na ono što sad imamo.

    Izostale oštre kazne
    – Trebalo bi da sledimo dobre primere nekih evropskih zemalja koje nemaju ni približno veliki problem sa korupcijom kao mi u Srbiji. Korupcija u Nemačkoj je 0,3 odsto, a u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima. A znate zašto? Zato što su kazne rigorozne. Kod nas toga nema i zato bi uvođenje oštre kaznene politike bio najbolji način da se suprotstavimo korupciji, jer bi malo ko rizikovao da izgubi, na primer, kuću – kaže Dragoljub Rajić.
    Dobri primeri
    Podatak da u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima deluje neverovatno i nedostižno u Srbiji. Ali, u toj zemlji su rigorozne kazne za one koji se u takvom „poslu“ uhvate, jer ne samo da podrazumevaju desetogodišnju zabranu bavljenja javnim poslom nego i za zloupotrebu koja premaši 15.000 evra direktor preduzeća odgovora ličnom imovinom. Da je naš zakon o javnim nabavkama, koji se trenutno nalazi u Skupštini i o kom će poslanici i danas razgovarati pre nego što ga usvoje, uvrstio nekakvu sličnu odredbu, sigurno ne bismo razgovarali o milijardu evra, koliko se zbog zloupotreba u procesu javnih nabavki u Srbiji izgubi svake godine.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/tekst_u_poslednjem_trenutku_izmenile_interesne_grupe.4.html?news_id=253411

    ———

    Strategija u borbi protiv korupcije

    AUTOR: FONET

    Nulta tolerancija na korupciju je imperativ nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2012. do 2016. godine, koju je sačinilo Ministarstvo pravde Srbije.

    Uprkos tome što je institucionalni i pravni okvir uspostavljen, indeks korupcije 3,3 na skali od 10 pokazuje da rezultati i dalje izostaju.

    Radna verzija strategije, u koju je RTS imao uvid, opisuje situaciju i postavlja ciljeve za budućnost.

    Nova antikorupcijska strategija predviđa jasno razgraničenje nadležnosti Saveta i Agencije za borbu protiv korupcije. Savetu bi pripala nadzorna uloga u sprovođenju strategije, a godišnje izveštaje podnosio bi i Vladi i Skupštini.

    S druge strane, Agencija bi dobila veća ovlašćenja da istraži netačne prijave imovine funkcionera i nesrazmeru između prihoda i imovine.

    Svako ministarstvo imaće osobu zaduženu za kontakt koja će podnositi izveštaj Savetu i od njega primati preporuke za sprovođenje antikorupcijskih mera, navodi se u dokumentu.

    U strategiji se ocenjuje da treba ograničiti reklamiranje i oglašavanje javnih preduzeća, kao i sponzorstva sportskih
    društava, na šta se troše velika sredstva.

    Kao jedan od problema, pominje se i netransparentnost vlasništva u medijima i predviđa usvajanje zakona koji će to regulisati. Potrebno je i regulisanje finansiranja medija i
    oglašavanja.

    Plan je i da uzbunjivači dobiju zakonsku zaštitu. Na zahtev Evropske unije, u slučaju pokretanja krivičnog postupka, uzbunjivač bi trebalo automatski da dobije status zaštićenog
    svedoka.

    Strategijom se predviđa i da se zakonski reguliše naknada štete koja se pretrpi zbog korupcije.

    Borba protiv korupcije precizirana je i u drugim oblastima društva, kao što su obrazovanje, sport, pravosuđe, policija, urbanizam i planiranje, javne nabavke i drugo.

    Delovi dokumenta poslati su nadležnim ministarstvima na preciziranje i dopunu, posle čega će se uraditi konačna verzija strategije.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/strategija_u_borbi_protiv_korupcije.83.html?news_id=55312

  17. Varagić Nikola каже:

    DUŠAN KOVAČEV: REKVIJEM ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE ILI SAHRANA NAŠIH NOVACA

    utorak, 25 decembar 2012

    RBV je ukinuta, a javnosti je ostalo savršeno nepoznato ko su korisnici njenih nenaplativih plasmana

    Bleštave, bele božićne noći

    izbacila je u sneg sjajni,

    izbacila je u snežnu pustoš

    popina Katica plod svoj tajni.

    Endre Adi

    IN MEMORIAM NAŠIM NOVCIMA

    Pre svega, ne sme se zaboraviti da je RBV nastala faktičkom nacionalizacijom „Metals banke[1]“ u korist APV, kojoj je prethodio finansijski pakt Dinkić–Pajtić[2], zahvaljujući kojem je ta banka postala vlasništvo APV po osnovu uplate naših novaca dobijenih prodajom NIS-a[3]. Ne sme se zaboraviti da je na osnovu tog dogovora birokratija „evropske regije“ naše novce uplatila na račun NBS, koja je ova sredstva prosledila onima koji čuvaju naše devizne rezerve, po osnovu kojih država dobija „prava vučenja“. Takođe je jednako važno da se ne zaboravi da je, dve godine potom, Pajtićeva birokratija oko vrata RBV vezala Fond za razvoj APV kojeg je upropastila i naložila toj banci da nastavi njegovu propalu razvojnu politiku[4].

    Mora se znati da se za sve ovo vreme ni Pajtić nije bunio protiv Dinkića, niti Dinkić protiv Pajtića[5]. Naparotiv. Radili u najvećoj slozi i dogovoru, održavajući pokrajinsku javnost u pogrešnom ubeđenju kako postoji Ustavno ograničenje zahvaljujući kome APV ne može da dobije više od 7% novca iz republičkog budžeta. Oni koji brukaju socijaldemokratiju u Vojvodini, trudili su se da svu javnost ubede u tu glupost, uprkos izričitim i jasnim odredbama člana 184 st. 4 Ustava R. Srbije[6].

    Skoro svi novčani transferi Republike Srbije na teritoriji APV su se vršili (i još uvek se vrše) preko lepljivih ruku birokrata Sekretarijata za finansije APV[7]. Godinama ranije, birokratija APV nije podnela nikakav predlog zakona o izvornim prihodima Vojvodine, na šta ima pravo prema čl. 184. st. 1 – 3 Ustava Srbije (Ustav je usvojen na referendumu 2006. godine – dakle šest punih godina). Pokušaj Bojana Kostreša da podnese ovakav predlog u leto 2011. godine[8] odmah je onemogućila upravo pokrajinska birokratija. Time je „evropska regija“ osujetila jedini pokušaj izvršenja Ustavne obaveze utvrđenja izvornih prihoda APV i njihove visine. Šta više, do danas „ne postoji direktna komunikacija ni jednog odbora Skupštine APV i Skupštine Srbije[9]“ (sic!).

    Teške finansijske prilike Vojvodine pod vlašću „evropske regije“ pratilo je bolovanje i smrt višegodišnjeg stručnog šefa finansija APV, Jovice Đukića[10].

    Ubrzo posle izbora (pošto DS nije uspela da zadrži republičku vlast), iznenada se saznalo da je dve trećine plasmana RBV nenaplativo i da je banka pred bankrotom. Kako to da je nelikvidnost platnog bilansa naglo nastupila baš tada? Uključite maštu – pošto je javnost (zahvaljujući Dinkiću) saznala da se radi o „političkim plasmanima“ koji nisu mogli da se realizuju posle izbora. U proveru poslovanja RBV se najpre umešala NBS[11], pa policija[12], a zatim i ministar finansija Republike Srbije Mlađan Dinkić – i to pred očima javnosti, u Skupštini Srbije, a potom i na RTV[13]. Ovog puta je jasno stavio do znanja da birokratiji „evropske regije“ neće dozvoliti samovoljno emitovanje obveznica na teret Vojvodine radi još jedne (šeste za četiti godine) uzaludne dokapitalizacije RBV.

    Naprasno, nestalo je simfonije između republičke Vlade i tzv. „pokrajinske“ Vlade[14] (ovu drugu Ustav poznaje pod nazivom Izvršno veće APV). U panici, shvativši da joj se zaista ozbiljno približava pitanje finansijske odgovornosti, pokrajinska birokratija se i sama setila Ustava Srbije. „Evropska regija“ je u ime APV tada Ustavnom sudu podnela Zahtev za proveru ustavnosti Budžeta za 2013. godinu, i u poznu jesen 2012. munjevito se „setila“ prava na izvorne prihode APV, čiju je realizaciju još 2011. direktno opstruisala.

    Zanimljivo, bio je primetan mali rast ulaganja u RBV (povećana potražnja za akcijama na tržištu), što je menadžment banke preko medija pod kontrolom „evropske regije“ predstavljao kao dokaz uspešnosti njenog poslovanja[15]. I kapitalizacija banke je porasla na oko 950 miliona evra (sic!). U medijima „evropske regije“ je za loše poslovanje RBV okrivljavan Šarić, a RBV je, vrlo neubedljivo, pokušala sama da se medijski odbrani[16]. Za propast RBV je okrivljavan i Dinkić[17]. Sazivalac trećepozivaca u „Vojvođanski front[18]“ je, za predstojeći bankrot APV, okrivio čak Slobodana Miloševića[19]. Takozvana „Vlada Vojvodine“ se visokoparno uključila u odbranu RBV polemikom sa republičkim vlastima[20].

    Uzalud sve[21]. Tresla se Fruška gora, rodio se finansijski miš koji je brže-bolje otrčao Dinkiću u Beograd da mu ponudi preostale naše novce, kako „evropska regija“ ne bi bankrotirala još neko vreme[22]. Vojvodini je sve veoma izričito predstavljeno kao prihvatanje predloga APV[23].

    Činjenice su neumoljive i jasno pokazuju koliko naših novaca je „evropska regija“ od 2009. do 2012. godine pobacala u „vreću bez dna“[24]. Još gore, razvojni primer „evropske regije“ sa preko 70% nenaplativih plasmana drastično odstupa od bankarske prakse u Srbiji, u kojoj je svega 19% bankarskih plasmana nenaplativo[25]. Za razvijanje finansijskog štetočinstva u datom periodu i u tim razmerama teško da za sve mogu biti krivi Milošević (koji je uklonjen s vlasti pre dvanaest godina) ili Šarić. Oni nisu dodeljivali plasmane RBV subjektima koji nisu u stanju da vrate naše novce koje su uzeli na zajam.

    Nenaplativost dve trećine plasmana RBV nije se mogla sakriti[26]. Ni finansije APV nisu u mnogo boljem stanju[27]. Na kraju finansijsko-populističkog praćakanja, kad je postalo sasvim jasno da spasa za RBV nema[28], pred javnost Vojvodine je najzad izašao jedan važan predstavnik „finansijske palanke“, bivši direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini – VIP. Branislav Bugarski[29] je tom prilikom doslovno izjavio: „Šta se koga tiče ko su komitenti RBV, to prosto prelazi prag pristojnosti, to se prosto ne radi, ne nabrajaju se klijenti[30]“. Drugim rečima, „evropska regija“ je poručila da pitanje „di su naši novci“ nije „miko fo“ kada je to njena odgovornost. I baš ih briga što su radnici ustanove kojom su trebali da obezbede razvoj Vojvodine postali socijalni problem[31]. Slično kao 1999. godine, zaposleni u RBV su pravilno procenili kako su kolateralna šteta finansijskog bombardovanja Vojvodine od strane „evropske regije“ i, po svoj prilici, mogu se danas nadati jedino u milost kuma onoga koji bruka socijaldemokratiju. Da tužne nade! Ni jedan član Upravnog odbora propalog Fonda za razvoj (čije uvaljivanje RBV je zapečatilo i njenu propast) nije stao pred radnike. Pontifeks „evropske regije“ od ovako neugodnog protesta nije pobegao u čarapanu, nego u zabavište[32].

    EUTANAZIJA NAŠIH NOVACA Uprkos snažnoj retorici, brzo je došao trenutak kad je „finansijska palanka“ s Dinkićem postigla dogovor[33]. Pošto je javnost postavila pitanje krivice Pajtića za finansijsku propast[34], u ime „evropske regije“ se Vojvodini obratio Pajtićev „čovek za sve“ nepopularne teme – Miroslav Vasin.

    „Razvojna banka Vojvodine u ovakvom obliku više neće postojati[35]“, rekao je Vasin. Eto kakvim eufemizmom se prikriva ružna reč bankrot.

    Inače, tužna sudbina RBV je dijagnostikovana mimo „Koordinacionog tela“ ustanovljenog neustavnim Korhecovim statutom. Vasin je ovu situaciju objasnio navodeći da je „koncept razgovora o RBV evoluirao“ i izrekao još razne druge čudnovate stvari[36].

    Ipak, ni Vasin nije odustao od retorike o „deset milijardi dinara manje za Vojvodinu nego što joj pripada“. Uobičajeno, birokratija „evropske regije“, koja se neistinito predstavlja kao Vojvodina, mora trajno da prikazuje našu ravnicu kao žrtvu „ružnih, prljavih i zlih“ Srbijanaca, kako bi zamaglila sopstvenu odgovornost. Propagandna floskula kako je Vojvodina Srbiji „krava muzara“, stara je dve decenije i dala im se na zlo, pošto je svima jasno u kojoj meri je Pajtićeva birikratija APV učestvovala u izmuzavanju državnog, odnosno društvenog vlasništva u svojinu stranaca i domaćih tajkuna (koji su se obogatili upravo u doba Miloševićevog režima), u interesu korisnika „političkih plasmana“ RBV. A to su, da podsetimo, oni plasmani o kojima je Bugarski rekao da je „nepristojno pitati“.

    OŽALOŠĆENA PORODICA Možda pitomce Berlinske pravno-ekonomske škole zaista uče kako je nepristojno javno pitati ko je pozajmljena javna sredstva privatno potrošio, pa sad ne može ili neće da ih vrati. Kod nas se kaže: „Ne pita se za uže u kući u kojoj se neko obesio“. Međutim, RBV se nije obesila sama. U ovom drugom slučaju za uže pitaju novinari, finansijski revizori, inspekcije i policija. A RBV su udavili nerealizovanim plasmanma oni koji su naše novce davali na zajam onima koji zajmove nisu vraćali.

    Koja bi banka mogla da bude banka iks u društvenoj ulozi[37] spasitelja finansijskog poslovanja „evropske regije“? Za razliku od „modela“ Agrobanke[38], čije finansijske poslove (za sada) spasava domaća Poštanska štedionica, pojavila se mogućnost da obaveze RBV preuzmu i strane finansijske instalacije onih zemalja koje su našu Vojvodinu okovale u zvezde EU. Novosadski „Dnevnik“ je prvi naveo kandidate za „spasitelje“ propalih plasmana RBV: AIK banka, Erste banka i Sosiete ženeral. „Danas“ takođe smatra da će ovu ulogu zaigrati AIK banka, „ako Dinkić naredi“ (sic!). Akter je javio da iza AIK banke[39] stoji glavom i bradom Miodrag Kostić[40]. RTV je potom takođe navela da su za posao „zainteresovane“ prethodno navedene banke, ali i Unikredit banka. Tom prilikom se prvi put saznalo da treba rešiti „problem Fonda za kapitalne investicije[41]“ APV. Dakle, Fond za razvoj APV i RBV očigledno nisu jedine pokrajinske finansijske ustanove koje je „evropska regija“ upropastila u našoj Vojvodini. Spisak nije konačan. Zna se samo koliko se planira da upropašćenje RBV košta budžet APV u 2013. godini[42].

    Ko je kriv?

    Valja se setiti Pajtićevog komentara na izjavu Ištvana Pastora, avgusta 2011. godine, kada je Pastor obavestio javnost da je Pokrajina pred bankrotom. „Istina je da je stanje teško, ali je ovakva izjava preuranjena“, nevoljno je odgovorio tada Pajtić.

    Uistinu, ni prošlog leta nije bilo prerano, ali ove jeseni je svakako bilo prekasno da se rešava „teška situacija“. Može sad „evropska regija“ do mile volje da okrivljuje „Srbijance“, mrzi fenderaše i naknadno puni svoja usta Ustavom. Palanačka fama se lako i rado bavi tuđom krivicom, pa će ta jalova rasprava obuzimati medije u Vojvodini, ali neće rešiti sistemske probleme u koje je „evropska regija“ još 2008. godine uvalila Vojvodinu ignorišući krizu. „Svak` zna da kune, ne ume svak` da nariče“, kažu u Vojvodini o takvim prilikama i dodaju – „ni jedno ni drugo nikog nije vratilo“.

    Ni kletve, ni naricaljke Vojvodini neće vratiti naše novce koji su završili u džepovima korisnika plasmana RBV i pokrajinskih Fondova.

    SMRTOVNICA ZA NAŠE NOVCE Prema najavi republičkog ministra finansija, svi depoziti RBV će biti osigurani kako valja, što u datom slučaju znači obveznicama Republike i APV, kod republičke agencije za osiguranje depozita. Republika i APV će ih emitovati u srazmernoj vrednosti prema vlasničkom udelu u propaloj RBV. Ištvanu Pastoru je ostalo jedino da gunđa[43]. Uzalud i prekasno.

    Dinkić je rekao da će „depoziti RBV biti sigurni“, da će biti „obezbeđena sredstva za razvoj Pokrajine“ i biti „spasen zdravi deo portfolia“ RBV. Iz propale RBV je moguće izdvojiti oko sto miliona evra „zdravog novca“ (Dinkićev izraz) i tim sredstvima će biti formiran novi razvojni fond APV[44]. Dakle, uprkos iskustvu štetočinstva u upravljanju Fondom za razvoj APV i RBV, birokratija „evropske regije“ u dogovoru s Dinkićem upravo radi na zakonu kojim bi dobili na upravu novu kvazirazvojnu ustanovu[45], i razume se, preostale naše novce i drugu imovinu. Ovo je sasvim u skladu s načelom nagrađivanja neuspešnog finansijskog menadžmenta za loše plasiranje kapitala koje vlada u evroatlantskom bankarskom svetu. Valja se podsetiti i na čudnu činjenicu da, uprkos utapanju Fonda za razvoj Vojvodine u RBV, sajt ovog Fonda kontinuirano postoji na internetu[46], o čemu sam već pisao[47].

    Dakle, lisice su već ispraznile nekoliko kokošinjaca, a sugeriše nam se kako će najnoviji savesno da čuvaju. Pajtićevu najavu investicione politike u Vojvodini[48] direktno je napao Slobodan Maraš[49] (URS). Prema Marašu, Pajtić najavljuje izgradnju autoputeva kao investicije APV, iako je sredstva za njih odvojila republička Vlada[50]. Dok se niži funkcioneri DS i URS javno suprotstavljaju[51] (da se Vlasi ne dosete), najviši funkcioneri tih stranaka se savršeno dogovaraju.

    POGREB NAŠIH NOVACA Hoće li korisnici plasmana RBV ostati skriveni „do daljnjeg“[52]?

    Uoči bankrota, kapitalizacija[53] RBV je iznosila nešto manje od milijardu evra. Koliko naših novaca je ukupno sfućkano kroz Fond za razvoj APV, javnost ne zna. Pitanje je vremena kada će se decenijski gojeno zlo pitanje naših novaca postaviti i Fondu za kapitalne investicije APV. Možda čak isto pitanje bude postavljeno u vezi poslovanja pokrajinskog Fonda za podršku investicijama – VIP. Ipak, u budućnosti, pažnju javnosti će odgovorni opterećivati raspravom: jesu li budžetski transferi Republike prihod APV ili ne, iako ta rasprava ima veze s realnošću koliko i rasprava da li je starija kokoška ili jaje.

    Pošto je „pontifeks“ izarčio fiskus i erar naše Vojvodine, ostaju mu samo pokrajinski mediji, nevladine organizacije i brojna beskorisna a štetna birokratija obešena o vrat. Verovatno ćemo se još naslušati nevladino-novinarskih naricanja i kletvi u službi EPP EU, kojima će hraniti stav javnosti Vojvodine da je jedini spas u odvajanju od Srbije i približavanju EU, nasuprot realnosti koja jasno pokazuje da je svaka članica EU mnogo zaduženija od Grčke. Smisao pajtićevsko-dinkićevskog finansijskog poslovanja povodom Vojvodine obrazložio je Branko Pavlović u sjajnom članku „Vojvodina, ali ozbiljno“[54]. Pajtićevci su sami uredili finansijske puteve Vojvodine tako da svi idu ka Dinkiću. Ostaje im separatizam, ali „klot“.

    Ništa im drugo i ne preostaje ako i dalje budu odbijali da daju odgovor na staro zlo pitanje. Uostalom, Duško Radosavljević je već javno rekao portparolu URS Marku Selakoviću: „Molim Vas da ne vadimo kosture iz ormara[55]“.

    Uprkos svemu, u Srbiji je opstao poredak pravne države sa ustanovama koje primenjuju pravo, koje će stoga onima koji su odgovorni, a koji su tokom svih ovih godina kršili Ustav i zakone, na kraju postaviti pitanje od kojeg drhte prestravljeni:

    Di su naši novci?

    UMESTO POSMRTNOG GOVORA O NAŠIM NOVCIMA U pripovetki „Gvozdena volja“ ruski pisac Nikolaj Ljeskov je opisao divljenje jednog Engleza prema ruskom narodu – kojeg je ovaj stekao saznavši sadržinu Gogoljevog romana „Mrtve duše“ – „Pa zar se neko može nadati da pobedi takav narod iz kojeg je ponikao takav podlac kao što je Čičikov?“

    Ima li ovo veze s Vojvodinom i pričom o našim novcima? Moguće je da ima. Naša Vojvodina je pod upravom Pajtićevih pajtaša u dogovoru s Dinkićem postala mrtvi kapital.

    Zašto?

    Zato da ne dođe do promene u poretku međunarodne redistribucije važnog energenta[56] koji će u budućnosti biti mnogo važniji i skuplji.

    Zato što je naša Vojvodina najvažnija raskrsnica na starom geopolitičkom putu Berlin – Bagdad (via Istambul). Usred Vojvodine su pre dva veka integrisani bedemi koje osmanski besporedak više nije mogao da pređe. Danas je „evropska regija“ širom otvorila kapiju na ovim bedemima[57].

    ________

    Uputnice:

    (1) Kovačev, Dušan – Nacionalizacaija Metals banke, FSJ, 12. 8. 2009.

    (2) Kovačev, Dušan – Dikić protiv Pajtića?, NSPM, 18. 2. 2009.

    (3) Ž. L. – Novac od NIS-a kupuje Metals banku; Blic, 27. 6. 2009.

    (4) Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2011.

    (5) Jedini njihov „sukob“ je, kako se pokazalo, bio fingiran. Videti: Kovačev, Dušan – Dikić protiv Pajtića?, NSPM, 18. 2. 2009. Zbog promena u Metals banci jednom su se bunile E-novine: Lazić, Živan – Od vrha do dna, E-novine, 29. 10. 2011. Na žalost Lazićevi docniji članci o RBV bili su sasvim šturi (Videti: Lazić, Živan – Foliranje nadležnosti, E-novine, 6. 10. 2012.), a autor se posvetio temi kestena kao nemačkog obeležja u ambijentalnoj kulturi Vojvodine. Izuzetak je nedavno odbjavljeni članak Budžetske pare u stranačke kase, E-novine, 21. 12. 2012.

    (6) Ustavom je utvrđen minimalni iznos APV i prema tom minimumu je određena minimalna stopa kapitalnih rashoda APV: „Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike

    Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.“ Pošto budžet APV ne utvrđuje R. Srbija, nego APV, pošto APV raspodeljuje sredstva za kapitalne rashode, ovim se utvrđuje se obaveza Pokrajine. Nigde u Ustavu nije utvrđena minimalna stopa finansiranja APV iz republičkog budžeta, već se u čl. 184. st. 1 – 3 propisuje da se učešće APV u delu prihoda R. Srbije i vrste i visina izvornih prihoda utvrđuje zakonom.

    (7) O ovome sam objavio istraživanje još 2011. godine u Geopolitici. Videti: Kovačev, Dušan – Fama o „srbijanskoj pljački“ Vojvodine, Geopolitika, novembar 2011. i Republika Srbija izdržava poljoprivredu Vojvodine, Geopolitika, decembar 2011.

    (8) Kostreš – Zakon o imovini Vojvodine do kraja maja, Pravda, 27. april 2011. ; Kostreš: Zakon o imovini Vojvodine do septembra, LSV, 21. 4. 2011.

    (9) Izjavio Nenad Borović (DS). Videti: Emisija „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012. U istoj emisiji je Marko Selaković (URS) direktno govorio o nereagovanju vlade APV pre 2012. godine na nerealizovanje pokrajinskih obaveza republike.

    (10) Đukić je obavljao dužnost prvog čoveka AP Vojvodine zaduženog za pokrajinske finansije sve do poslednjih izbora, i to u dva mandata pokrajinske Vlade, tačnije u poslednjih osam godina koliko je i Bojan Pajtić na čelu Vlade Vojvodine. Videti: Umro dugogodišnji Pajtićev sekretar za finansije, Akter, 11. 11. 2012.

    (11) „Na osnovu nalaza kontrole, NBS je donela i rešenje o privremenoj meri u Razvojnoj banci Vojvodine. Što se tiče najavljene dokapitalizacije ove banke od strane pokrajinske vlade, o kojoj je odluka doneta i na osnovu nalaza NBS o utvrđenom finansijskom stanju, objašnjeno je da NBS nije ovlašćena da daje saglasnost za takvu odluku kada se radi o akcionaru koji u kapitalu banke ima učešće veće od 50 odsto, što je ovde slučaj. Dakle, nije reč o zapostavljanju svojih nadležnosti od strane NBS, kako se to sugeriše u tekstu, već o zakonskoj normi koja se mora poštovati. NBS u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđenim Zakonom o NBS i Zakonom o bankama, vrši kontrolu bankarskog i finansijskog sektora, preduzima potrebne mere, uključujući i oduzimanje licenci finansijskim institucijama, kada to oceni potrebnim. U slučaju Razvojne banke Vojvodine njen većinski akcionar odlučio se da dokapitalizuje banku, upravo zato što je NBS kontrolama utvrdila da je ona potkapitalizovana i dala rok da se to ispravi”, kažu u NBS.“ Videti: Reagovanje NBS, Politika, 31. 10. 2012.

    (12) Premijer insistira na istrazi pljačke u RBV, RTV, 1. 11. 2012.; E. D. – tužilaštvi istražuje RBV, Danas, 5. 11. 2012.; RBV u istrazi, Be 92, 6. 11. 2012.; NBS izvršila kontrolu RBV, zapisnik ide u tužilaštvo, RTV, 6. 11. 2012.

    (13) Dinkić: RBV zrela za oduzimanje dozvole, upozorio sam Pajtića pre nekoliko nedelja, RTV, 2. 11. 2012.; Vučinić, Danica – „Jedan na jedan“, gost: Mlađan Dinkić, RTV, 3. 11. 2012.

    (14) Sukob dveju vlada oko RBV!, Alo, 2. 11. 2012.

    (15) „Dobar promet od 9,6 miliona dinara registrovala je novosadska Razvojna banka Vojvodine (MTBN) koja je skočila gotovo 60 procenata, prosečno na 883 dinara. Akcije te banke koja posluje s velikim gubitkom u petak su stizale do nivoa od 950 dinara, kao direktna posledica špekulacije ulagača da će sprovođenje dokapitalizacije od AP Vojvodina nositi sa sobom i mogućnost da akcionari prodaju akcije po knjigovodstvenoj vrednosti.“ Videti: RBV skočila 60%, Dnevnik, 12. 11. 2012.

    (16) Presek stanja i perspektive poslovanja RBV, Bg. Media centar, Beograd, 22. 8. 2012. (video prilog); Video prilog Gorana Kostića o kreditima RBV (Video); Goran Kostić o NBS (Video); „Argumenti koji se plasiraju u javnost ne stoje. Ni procenti loših plasmana koji se navode nisu tačni. Niti se jasno kaže da je to deo nasleđa Metals banke, preduzeća u restrukturiranju (poništenih privatizacija) i imovine oduzete od izvršilaca krivičnih dela. Sve to se, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, izostavlja.” Nije navedeno koliko plasmana je nenaplativo.

    Vodeti: Izjava predsednika Izvršnog odbora RBV, RBV, 2. 11. 2012.

    (17) Prepiska Dinkića i Razvojne banke: Gde odoše evri, Večernje novisti, 24. 11. 2012.: RBV – Šteta od Dinkićevih izjava meri se milionima, Novine novosadske, 24. 11. 2012.

    (18) Kovačev, Dušan – Vojvođanski front, FSJ, 8. 10. 2012.

    (19) Subotić, Đorđe – Vojvodina pred bankrotom, Vojvođanski klub, 5. 10. 2012.

    (20) Vlada Vojvodine. Podnosimo ostavke ako je bilo malverzacija u RBV, RTV, 2. 11. 2012; Tanjug -Tabaković: Finansijski sistem Srbije nije ugrožen, RTV, 2. 11. 2012.; Državni funkcioneri ruše RBV, Kamatica, 2. 11. 2012.; U Kabinetu premijera rekli su RTS-u da izjava nije dobro preneta, da je premijer rekao da je istraga u toku i da je mislio na bivšu Metals banku koju je pre dve godine preuzela Razvojna banka. Vlada Vojvodine kao većinski vlasnik Razvojne Banke odbacuje optužbe. “Metal banka nije postojala u poslednje dve godine, znači ako je Pokrajinska vlada zajedno sa prethodnom republičkom vladom već ubacila 150 miliona evra u poslednje dve godine. To znači da treba ispitati zašto je taj minus nastao. Sa aspekta dubioza ta banka je zrela za oduzimanje dozvole za rad”, rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Videti: Nesporazumi oko RBV, RTS, 2. 11. 2011.; Vujošević, D. – Vlada Vojvodine će podneti ostavku ako Dačić dokaže pronevere, Dnevnik, 2. 11. 2012.; Dok ministar finansija smatra da je Razvojna banka Vojvodine “zrela” za oduzimanje dozvole predsednik izvršnog odbora banke tvrdi da je neko “bacio oko” na 8.000 hektara plodnog zemljišta u posedu banke. Videti: Što se Dinkić „nameračio“ na Razvojnu banku, Mondo, 3. 11. 2012. ; Dinkić: RBV zrela za oduzimanje dozvole za rad, Kamatica, 3. 11. 2012.; Rotkvarac, Lazar – Beograd ciljno rovari RBV, Slobodna Vojvodina 3. 11. 2012. ; Rabrenović, J. – Oporavak banke bez „živog“ dinara, Politika, 5. 11. 2012. ; Jorgovanka Tabaković ne sprovodi zakon i štiti Pajtića, Vesti net, 6. 11. 2012.; Kostić: Vraćeno poverenje u RBV, depoziti stabilni, Dnevnik, 7. 11. 2012.; Rabernović, J. – Država oporavlja RBV, Politika, 7. 11. 2012.; Vojvođanski sekretar za finansije Zoran Radoman optužio je ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića da je “prekršio dogovor” o zajedničkoj izradi nacrta zakona o finansiranju pokrajine i najavio da će zbog toga Vlada Vojvodine samostalno napisati nacrt tog zakona. Videti: Nastavlja se „sukob“ Dinkića i Vojvođana, Vesti onlajn, 7. 11. 2012. Komentarišući “slučaj Razvojene banke Vojvodine” Pajtić je za “Dnevnik” izjavio da je “očigledno da nije bilo nikakvih zloupotreba u Razvojnoj banci Vojvodine”, a da su medijski napisi i reakcija Tužilaštva “posledica navodne izjave premijera Ivice Dačića da su proneverena neka sredstva u RBV”. “Međutim, on sam (Dačić) je tu izjavu demantovao i kazao da se ona odnosila na Metals banku. A kada tako kaže ministar policije, to je više nego dovoljan dokaz da u RBV nije bilo zloupotreba, niti ih je moglo biti jer je Pokrajina efektivno preuzela Banku pre oko dve godine i od tada su tamo konstantne kontrole i pokrajinskih organa i Narodne banke Srbije i policije, koja se bavi pitanjima i problemima vezanim za Metals banku”, rekao je Pajtić i ponovio da je Vlada Vojvodine najavila kolektivnu ostavku “u slučaju da se pokaže da je izdat i jedan kredit mimo zakona i bez valjanog obezbeđenja”. Pajtić je ustvrdio i da “Građani Vojvodine i štediše RBV ipak neuporedivo više veruju Pokrajinskoj vladi nego onim republičkim funkcionerima koji su tu Banku klevetali i u odnosu na period u kojem je Pokrajina preuzela brigu o njoj”. Videti: Pajtić: Vojvodina postoji i to država mora poštovati, RTV, 11. 11. 2012.; Tanjug – URS: Skretanje pažnje sa dubioza u RBV, RTV, 11. 11. 2012.

    (21) Izgleda da je Razvojna banka Vojvodine kriva za sve nedaće i situaciju u Srbiji svih ovih godina. RBV je kao jedna mala banka postala odjednom kamen spoticanja i krivac za devastaciju srpske ekonomije. To apsolutno nije tačno! Odluka vojvođanske vlade da uđe u ovu banku je bila da sačuva one kombinate i preduzeća koje je Metals banka dovela u problem. Očekujemo da sačuvamo Razvojnu banku i povećamo njen potencijal. Videti: Marković, Radovan Ž. – Ozbiljan otpor vladi Srbije, Pres, 10. 11. 2012. (Intervju sa Goranom Ješićem)

    (22) Vrlo štura vest o formiranju Radne grupe za izradu Zakona o finansiranju APV. Videti: Ugovor o finansiranju Vojvodine, 5. 11. 2012.; Da li će pokrajina učestvovati u izradi Zakona o finansiranju Vojvodine, RTV, 6. 11. 2012.; Beta – Obrazovano Koordinaciono telo za saradnju s Vladom Srbije, Blic, 7. 11. 2012. ; Beta – Obrazovano Koordinaciono telo za saradnju s Vladom Srbije, Blic, 7. 11. 2012.; Beta – Popović: Nadam se boljim odnosima dve vlade, RTV, 9. 11. 2012.

    (23) Prihvaćen predlog Vlade Srbije, Blic, 7. 12. 2012.; Rešenje za RBV, RTS, 6. 12. 2012.

    (24) Rabrenović, Jovana – „Razvojna“ vreća bez dna, Politika, 27. 10. 2012.; Krasić, Zoran – Ne može se sakriti: Metals banka – RBV, Novinar.de, 8. 12. 2012.; Petrović šef tela za saradnju sa Vladom Srbije, RTV, 8. 11. 2012.

    (25) Udeo problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije je 19,5 odsto. U Razvojnoj banci Vojvodine – 75 procenata. Videti: Dinkić nudi model Agrobanke, Danas, 7. 11. 2012.

    (26) Prvih šest meseci 2012. RBV je završila sa gubitkom od oko šest milijardi dinara, zbog čega je, u dogovoru sa prethodnom vladom Srbije, otpisala nenaplative kredite iste vrednosti. Oni su preneti Agenciji za osiguranje depozita, a za pokrivanje gubitaka, odnosno dokapitalizaciju RBV, pokrajina je emitovala obveznice u vrednosti od 2,83 a republika od 3,68 milijardi dinara. To je bila treća dokapitalizacija RBV od kada je APV njen većinski vlasnik – prva je izvršena u decembru 2010. (dve milijarde), a druga u martu 2012. (4,28 milijardi). Sve u svemu, do sada je u nju upumpano više od 13 milijardi dinara. Pošto ni to nije stabilizovalo poslovanje, Skupština APV je, uprkos protivljenju Ministarstva finansija, pre desetak dana donela odluku o novoj dokapitalizaciji, i to sa 15 milijardi. Stav ministarstva da je nova dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine ekonomski neopravdana obrazložen je tvrdnjom da je čak 75 odsto njenih plasmana nenaplativo. U samoj banci, međutim, kažu da je on manji i da svi njeni problemi proističu iz loših plasmana Metals banke. – Procenat kredita od čijeg roka naplate je prošlo više od 90 dana u ovom trenutku je 63,49 odsto – precizira Kostić. – Sa novom dokapitalizacijom RBV može da postane stabilna i uspešna banka, a kampanja koja se protiv nje vodi nanosi štetu i državi kao većinskom vlasniku, našim klijentima i celokupnom bankarskom sistemu zemlje. Videti: Đ. V – Nenaplative dve trećine kredita RBV, Večernje novosti, 3. 11. 2012. ; Prvih šest meseci 2012. RBV je završila sa gubitkom od oko šest milijardi dinara, zbog čega je, u dogovoru sa prethodnom vladom Srbije, otpisala nenaplative kredite iste vrednosti. Oni su preneti Agenciji za osiguranje depozita, a za pokrivanje gubitaka, odnosno dokapitalizaciju RBV, pokrajina je emitovala obveznice u vrednosti od 2,83 a republika od 3,68 milijardi dinara. To je bila treća dokapitalizacija RBV od kada je APV njen većinski vlasnik – prva je izvršena u decembru 2010. (dve milijarde), a druga u martu 2012. (4,28 milijardi). Sve u svemu, do sada je u nju upumpano više od 13 milijardi dinara. Pošto ni to nije stabilizovalo poslovanje, Skupština APV je, uprkos protivljenju Ministarstva finansija, pre desetak dana donela odluku o novoj dokapitalizaciji, i to sa 15 milijardi. Videti: RBV „pojela“ 13. milijardi dinara, stiže još 15, Kamatica, 7. 11. 2012.; Stevanović, M. N. – Gasi se RBV, Danas, 7. 12. 2012.; „Udomljavanje“ Razvojne banke, RTS, 7. 12. 2012.

    (27) Pajtić je negirao da je Međunarodni monetarni fond (MMF) protiv dokapitalizacije Razvojne banke Vojvodine (RBV). “MMF nije dao takvu ocenu i ne postoji ni jedan akt MMF-a koji govori o tome”, rekao je Pajtić za i dodao da je Vlada Vojvodine procenila da je za RBV bolje rešenje dokapitalizacija od pripajanja nekoj drugoj banci. Videti: Vojvodina do Nove godine u minusu od 9 milijardi, Radio 021, 4. 11. 2012. Pajtić: “Preliminarne procene govore da ćemo samo ove godine, ukoliko se prilivi ne povećaju i situacija ne popravi do 31. decembra, biti u minusu oko devet milijardi dinara. Ako se to dogodi, nažalost, bićemo primorani da “presavijemo tabak”.

    Resorni ministar predložio nam je da država isplati ukupno više od 25 milijardi dinara da bi RBV bila ugašena, odnosno, da bi jedna privatna banka preuzela klijente i portfolio RBV. Procenili smo da je bolje rešenje da se u tu banku uloži 15 milijardi, dakle, desetak milijardi dinara manje, pa da banka bude stabilna, respektabilna, i da nastavi da raste i napreduje kao što već raste i napreduje. Videti: „Vojvodina ne ugrožava stabilnost Srbije“, Vesti onlajn, 5. 11. 2012.

    (28) R. D. – RBV stopama Nove Agrobanke, Danas, 29. 11. 2012; Republika ima udeo od 28 odsto, a Vojvodina 72 procenata u Razvojnoj banci Vojvodine. Dinkić je rekao da bi od kreditnog portfelja Razvojne banke Vojvodine bio formiran razvojni fond Vojvodine, u kome bi takodje Republika imala udeo od 28 odsto, a Pokrajina ostatak. Videti: Uskoro rešenje za RBV, Akter, 30. 11. 2012. ;

    (29) http://www.ekapija.com/website/sr/page/602681

    (30) „Cena (de)centralizacije“, emisija „Sučeljavanje“, RTV, 8. 11. 2012. Gosti: Branislav Bugarski i Slobodan Maraš. U ovoj zanimljivoj Emisiji, Maraš je izneo tvrdnju da je „upravo tih 7% za Vojvodinu u Ustav ušlo zahvaljujući Dinkiću“, ali i na činjenicu da je „…Đukić (dugogodišnji sekretar za finansije APV tokom Pajtićeve vladavine) svake godine upozoravao da tih 7% ne dolazi u Vojvodinu.“Bugarski je u istoj emisiji priznao: „Nemam informaciju o tome ko su članovi radne grupe za izradu Predloga zakona (o finansiranju Vojvodine), ali je kasnije u toku emisije naveo ko radi na predlogu zakona: Andor Deli, Zoran Radoman i Dragan Petrović. Zahvaljujući tome, Vojvodina ipak može da zna koga je „evropska regija“ zadužila da ugoji finansijsko prase u Vojvodini pred njen trinaesti demokratski Božić. Dakle: Mr Andor Deli: potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice tel: 021/487-4213 ; fax 021/421-366 , E-mail: andor.deli@vojvodina.gov.rs . Andor Deli rođen je 2.05.1977. u Bečeju. Pravni fakultet i magistarske studije završio je u Novom Sadu. Tokom 2003. godine boravio je u Nemačkoj kao stipendista Fondacije za međunarodno pravnu saradnju. Od 2010. godine obavlja funkciju pokrajinskog sekretara za propise, upravu i nacionalne zajednice. Govori mađarski, srpski, engleski i nemački jezik. Prof. dr Dragoslav Petrović potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj tel: 021/487-4641; fax: 021/456-044

    E-mail: dragoslav.petrovic@vojvodina.gov.rs . Rođen 1. maja 1949. godine u Kovilju. Diplomirani je fizičar, a magistarsku tezu radio je na Institutu za mineralogiju i geologiju u Bernu u Švajcarskoj. Doktorirao je 1980. godine na prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti novih materijala. Od 1991. godine redovni je profesor na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je direktor Instituta za fiziku PMF u Novom Sadu, v.d. direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, sekretar Fonda za nauku Vojvodine, predsednik Veća za razvoj Univerziteta u Novom Sadu itd. U dva mandata (od 2004. do 2008., odnosno 2008-2012.) obavljao je funkciju pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Zoran Radoman: pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman rođen je 12.02.1954. godine u Subotici. Diplomirani je ekonomista – poslovnopravnog smera. Od 2004. godine obavlja poslove direktora Regionalnog centra Novi Sad, kao organizacionog dela Poreske uprave. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj dodeljuje mu priznanje reformatora godine 2010. godine. 2012. godine je bio dobitnik je priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” za visoke domete funkcionisanja poreskog sistema. Izvor: Vlada APV – članovi Vlade . Međutim, saznalo se za još jednog, najvažnijeg člana Radne grupe. „Na čelu radne grupe biću ja“, izjavio je Mlađan Dinkić. Videti: Ćirković, R. – Kako vojvodini tako svim regionima, Danas, 17. 12. 2012. Učestvuju još Kosta Josifidis, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici; Snežana Blašković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za finansije i Živko Makarić, pomoćnik direktora Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa. Videti: Pokrajina utvrdila kandidate za Dinkićevu radnu grupu, Blic, 19. 12. 2012.

    (31) Tanjug – Potest radnika RBV, Be 92, 20. 12. 2012.

    (32) Vojvođanski dnevnik, 20h, 20. 12. 2012.

    (33) Vlada Vojvodine je odustala od dokapitalizacije. Razvojna banka Vojvodine sa novih 150 miliona evra, što je bio predmet spora sa Ministarstvom finansija, i prihvatila predlog Vlade Srbije da RVB pređe

    pod ingerencijom neke druge banke, izjavio je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova za Radio-televiziju Vojvodine. “Razvojna banka Vojvodine, verovatno, u ovom obliku neće postojati”, izjavio je Vasin u emisiji “Jedan na jedan” i objasnio da je Vlada Vojvodine prihvatila inicijativu Vlade Srbije da se razgovara o statusu RVB, pri čemu se došlo do saglasnosti da RVB pređe pod ingerencijom neke druge banke, koja ponudi najbolje uslove. (…) Sporazumom je takođe predviđeno osnivanje, po hitnom postupku, Razvojnog fonda AP Vojvodine, u kojem će učešće i upravljačka prava ostvarivati AP Vojvodina i Republika Srbija u odnosu 78,11% APV i 21,89% RS (identičnom odnosu u emisiji obveznica) i na koji će biti prenet deo aktive (kreditni portfolio pravnih lica i stalna imovina) RBV. AP Vojvodina će inicirati donošenje zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine po hitnom postupku. Ovim zakonom će se osnovati i urediti položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Razvojnog fonda AP Vojvodine. Videti: Postignut dogovor oko RBV, RTV, 7. 12. 2012.; Još kada je letos počelo da se šuška o problemima u RBV-u, počele su i spekulacije o mogućem strateškom partneru. Kao veoma zainteresovani za jačanje pozicije u Vojvodini pominjane su AIK banka, Erste i Sosijete ženeral. Hoće li one biti deo rešenja za RBV tek će se videti.

    Za dokapitalizaciju RBV-a neophodno je obezbediti 150 miliona evra i tu je, po svemu sudeći, zapelo te se traži rešenje. Ta kuća našla se u problemu zbog nenaplativih kredita koji su dostigli čak 75 odsto u njenom portfoliju. Te zajmove banka je, kako se čuje, dobro obezbedila hipotekama i zalogama: zgradama, obradivim zemljištem. Većina nesolventih dužnika su preduzeća koja su se nakon loših privatizacija našla u procesu restrukturiranja ili stečaju. Videti: D. V. – Na pomolu rešenje za RBV, Dnevnik, 1. 12. 2012.; Uskoro model za RBV, Kamatica, 3. 12. 2012.; Rešenje za RBV, RTS, 6. 12. 2012.; Krasić, D. I. – Razvojna ide stopama Agrobanke, Večernje novosti, 3. 12. 2012.; „Udomljavanje“ Razvojne banke, RTS, 7. 12. 2012.

    (34) Predlog je da Republika i Pokrajina zajednički emituju obveznice u vrednosti od osam milijardi dinara za neosigurane depozite, srazmerno udelu u toj banci – objasnio je ministar. (…) Od kreditnog portfelja RBV bio bi formiran razvojni fond Vojvodine, u kome bi Republika imala udeo od 28 odsto, a Pokrajina ostatak. Videti: Pajtić kriv za propast RBV, Vesti onlajn, 4. 12. 2012.

    (35) Emisija “Jedan na jedan”, RTV, 6. 12. 2012.

    (36) U vezi osiguranja depozita, Vasin je naveo kako će „u potpunosti biti osigurani depoziti”, a radi toga „biti izdate obveznice APV i RS prema udelu u vlasništvu”. Vasin je, poput Pajtića i suprotno realnosti postupanja „evropske regije” svoju retoriku počeo da puni floskulama o poštovanju ustava i Zakona. Tako je, po njemu „Fond za razvoj (bio) uklopljen u RBV da bi se ispoštovao zakon”, a ne da bi se izbegao njegov bankrot (sic!), svađa s republičkim vlastima oko RBV i budžeta (koja je dovela do postupka ocene ustavnosti) nazvana je „šumovima” koji su „postojali između dve vlade” (Ustav Srbije ne poznaje unutar R. Srbije drugu vladu osim Vlade republike Srbije), Vojvodina „ide na privremeno finansiranje”, itd.

    (37) Aluzija na stil Ralfa Darendorfa nije slučajna.

    (38) Dinkić nudi model Agrobanke, Danas, 7. 11. 2012.

    (39) Strukturu AIK banke videti na http://www.aikbanka.rs/struktura

    (40) Miodrag Kostić preuzima RBV, Akter, 9. 12. 2012.

    (41) „Najavljuje se pretres rada Fonda za kapitalne investicije i pokrajinske uprave“, izjavio je politikolog Duško Radosavljević nakon polemike s Markom selakovićem (portparol URS). Videti: Videti: Emisija „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012.

    (42) Usvojen nacrt pokrajinskog budžeta, RTV, 19. 12. 2012.

    (43) Pastor: RBV pitanje kredibiliteta, Pravda, 10. 12. 2012.; Pastor: Šta se desilo sa RBV, RTV, 10. 12. 2012.

    (44) Radoman: Zakon po hitnom postupku pa Razvojni fond Vovjdine, RTV, 7. 12. 2012.; Razvojnu banku zatvorili – fond otvorili, Politika, 10. 12. 2012.; Bugarski: Konačno smo našli rešenje za Razvojni fond Vojvodine, Beta, 14. 12. 2012.; Laketić, M. – Vovjodina osniva fond koji je ugasila, Blic, 13. 12. 2012.: „Za nas je od presudnog značaja bilo da dobijemo mogućnost da pomažemo privredi u Pokrajini. I u tome je razlika u odnosu na ranije predloge o modelu rešavanja pitanja RBV-a. Nismo se mi borili za banku, već za to da dobijemo mogućnost da pomažemo vojvođansku privredu. I u tome smo uspeli, jer ćemo imati fond s početnim kapitalom od 18 milijardi dinara – rekao je Radoman.“ Videti: Savić, B. D. – Vojvođanski razvojni fond pred poslanicima u petak, Dnevnik, 12. 12. 2012.

    (45) Vlada Vojvodine utvrdila nacrt zakona o Razvojnom fondu, RTV, 12. 12. 2012.; Usvojen Nacrt zakona o Razvojnom fondu Vojvodine, 14. 12. 2012.

    (46) Sajt Fonda za razvoj APV.

    (47) Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2011.

    (48) Vlada Vojvodine: Nema značaja da li su sredstva od poreza ili od Eksim banke, RTV, 13. 12. 2012.

    (49) DS reagovao na “neistine i klevete” Slobodana Maraša, RTV, 14. 12. 2012.; URS: Pajtić traži krivca za svoje neuspehe, 14. 12. 2012.

    (50) „`To je vrhunac cinizma prema građanima Vojvodine. Netačno je da će vojvođanski budžet biti dopunjen sa 12 milijardi nakon Pajtićevih intervencija i lažne borbe. Vojvodina dobija ono što joj sleduje i Mlađan Dinkić je pokazao da drži reč`, naveo je Maraš. Pajtić je, dodao je, propustio da prizna i da će prvi put od 2007. godine, zahvaljujući Vladi Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, Vojvodina dobiti Ustavom zagarantovana sredstva. `Istina je da su ta sredstva već predviđena republičkim budžetom, i da će se realizovati projekat autoputa do Rume. Republika Srbija daje garanciju Kineskoj banci za ovaj projekat. Dakle, autoput nije ni dogovorio, niti će ga graditi Bojan Pajtić, već to čine Vlada Srbije i Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave`, naveo je Maraš. Funkcioner URS je kazao da treba odgovoriti i na pitanje ko je kriv što se Vojvodina vodi kao nerazvijeni region i prvi put u istoriji ima niži bruto društveni proizvod od pepubličkog proseka. `Jasno je da republička vlada i Ministarstvo finansija za to nisu krivi, jer su njihove namere prema Vojvodini iskrene i čestite. Da li je kriv Bojan Pajtić ili neko treći, neka prepoznaju građani. Oni su najbolji sudija. Samo neka otvore oči i pogledaju kako žive`, naveo je Maraš.“ Videti: URS: Pajtić traži krivca za svoje neuspehe, RTS, 14. 12. 2012.

    (51) „Sučeljavanje“, RTV, 20. 12. 2012.

    (52) Živan Lazić navodi kako nije moguće da nerealizovani plasmani potiču iz doba rukovodstva iz doba pre nego što je zavedena prinudna uprava: „Među izmeštenim su i plasmani firmi DTM Relations preko koje je narkobos Darko Šarić kupio „Mitrosrem“, krediti kontraverznom biznismenu za kupovinu hotela „Vojvodina“ i „Putnik“, te kredit NPCO, preduzeću koje se vezuje za visoke funkcionere SPS i koje je osnovano u julu, a već u novembru dobilo pozajmice od čak 19,5 miliona evra. Svi aranžmani su realizovani za vreme dok je Prinudna uprava upravljala bankom, pa se ruši u javnosti stalno nametana priča da „nevolje potiču iz perioda starog rukovodstva“. (…) Objavljeno je da će novčani iznos budućeg razvojnog fonda Vojvodine biti preskromnih 10 miliona dinara. Međutim, ova institucija će upravljati i onim plasmanima RBV koje ne preuzme neka od poslovnih banaka. To su krediti Dušanu Borovici, čije firme su od uvođenja prinudne uprave dograbile i četvrtinu ukupnih plasmana RBV, firmama pod upravom brata visokog pokrajinskog funkcionera DS, neki od kredita firmi NPCO… upravo oni čije bi poslovanje, tačnije nevraćanje kredita, vlast želela da i dalje prikriva. Međutim, tu su i mnogi plasmani možda trenutno teže naplativi, ali na duži rok potencijalno izrazito unosni poslovi. Tako će u budućem fondu ostati krediti obezbeđeni hipotekom na zbirno 10-14.000 hektara najkvalitetnijih vojvođanskih oranica ili sa 33 hektara građevinskog zemljišta pored koga je nedavno izgrađen autoput, takozvana Severna obilaznica Novog Sada. Vlasnicim budućeg fonda, APV i država Srbija u srazmeri 78:22, nemaju nikakvih obaveza, a ostaje im onoliko koliko uspeju da naplate od preostalih aranžmana.“ Videti: Lazić, Živan – Budžetske pare u stranačke kase, E-novine, 21. 12. 2012.

    (53) O pojmu kapitalizacije Videti na primer: http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-k/web/kapital

    (54) Pavlović, Branko – Vojvodina, ali ozbiljno, Novi Standard, 19. 12. 2012.

    (55) „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012.

    (56) Kovačev, Dušan – Velika svetska gasna igra i Vojvodina, NSPM, 24. 10. 2008.

    (57) Kovačev, Dušan – Neoosmanizacija „evropske regije“, FSJ, 2. 4. 2012.

    _______________

    Elektronske adrese na kojima se nalaze javnosti dostupne značajne činjenice o RBV:

    RBV na “AC-Broker” http://www.ac-broker.rs

    RBV na sajtu „Beleks“www.belex.rs

    Beleks informator http://www.belex.rs

    RBV, statistički prikaz vlasništva na u Centralnom registru hartija od vrednosti http://www.crhov.rs

    _______

    Prilozi:

    Nerevidirani finansijski izveštaj RBV, 1912. g.

    Click to access nerevidirani-finansijski-izvestaj-RBV-2012.pdf

    Polugodišnji finansijski izveštaj RBV za period 01. 01. – 30. 06. 2012. g.

    Click to access 4274-12.pdf

    Predlog zakona o Razvojnom fondu APV

    Click to access 4274-12.pdf

    ______

    Izvodi:

    Osnovni pokazatelji RBV 1. 10. 2012. belex

    Pasiva RBV 1. 10 2012. belex

    Redosled prvih petnaest akcionara RBV, Centralni registar hartija od vrednosti

    Fond Slobodan Jovanović

    http://www.standard.rs/dusan-kovacev-rekvijem-za-razvojnu-banku-vojvodine-ili-sahrana-nasih-novaca.html

  18. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  19. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  20. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

  21. […] Подршка влади окупиране Србије у борби против корупци… […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: