Vladimir Džamić: Zašto ustavna revizija ne može da čeka?

Ustav Srbije koji je proglašen pre punih šest godina, a koji je trebalo da postane temeljni akt na kome bi naša demokratska zajednica najzad bila konsolidovana, postao je umesto toga poprište sukoba političkih aktera i sve dubljih podela među građanima u društvu. Mnogo se u javnosti govorilo o konkretnim razlozima zašto nam je hitno potrebna ustavna revizija. Ipak, možda je nedovoljno istaknut aspekt legitimiteta, koji je najvažniji za temelje jedne demokratski konsolidovane zajednice. Srbija je nakon te 2006. godine ušla u godine duboke političke krize, koja je najzad kulminirala krizom legitimiteta političkih procesa kojoj se kraj ne nazire.

Razlog ove krize je upravo u nelegitimnim osnovama najvišeg pravnog akta Srbije. Temelje ustavne legitimnosti duboko su uzdrmali nekoliki faktori. Prvo, kriza legitimiteta je indukovana svesnim zaobilaženjem demokratskih institucija u Srbiji. Naime, umesto da ustavni akt bude plod delovanja Narodne skupštine koja je najviše predstavničko telo građana, Odbor za ustavna pitanja je više puta zapadao u ćosokak, što je u potpunosti obesmislilo ustavnu aktivnost samog parlamenta. Nasuprot tome, građani su 2006. godine dobili Ustav koji je nastao u bermudskom trouglu demokratije, negde u ortocentru između Andrićevog venca, magistrata u Zemunu i Francuske ulice, gde su tada obitavali stranački i politički lideri tri najveće grupacije u Srbiji.

Drugo, ustavni tekst koji je nastao kao posledica lošeg kompromisa, morao je u skladu sa tvrdom procedurom prethodnog Ustava, da bude promenjen putem referenduma. Uslovi koje je bilo praktično nemoguće ispuniti, verovatno su jedan od povoda da referendum bude održan uz sumrak demokratije, bez ravnomernog predstavljanja pristalica i protivnika novog ustavnog teksta, među kojima su brojni bili i eminentni stručnjaci za ustavno pravo, pa čak i pisci prethodnog Ustava iz 1990. godine. Medijski neujednačena zastupljenost dveju strana, stvaranje atmosfere unisonosti zbog „vitalnih nacionalnih interesa“ dovela je do toga da referendumska procedura bude grubo prekršena. Vrhovnom sudu Srbije podneta je čak 191 prijava povodom narušavanja demokratske procedure. „Ćorave kutije“ koje su zanoćile na biračkim mestima bez predstavnika Demokratske stranke koja je pasivno pristala na kršenje procedure, te statistička anomalija da je za poslednja tri sata drugog referendumskog dana glasao isti broj birača kao celih prethodnih dan i po, samo dodatno bacaju senku nelegitimiteta na ceo proces.

Treće, javnost je 2006. godine u jesen bila potpuno obmanuta. Predstavljano je da se Ustav donosi kako bi se sačuvao teritorijalni integritet države i predupredilo proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Ustav nije uspeo da ispuni takve ambicije. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost pod tim imenom 2008. godine, bez pristanka Srbije, koja je to nemoćno posmatrala ponavljajući ustavnu preambulu. Sve to jasno ukazuje da je prilikom donošenja novog Ustava postojala anima fraudis.

Najzad, javnost je bila suspendovana bez prava da se javno diskutuje o Ustavu. Iako su postojale određene rasprave, javna debata kao takva nije postojala. Zato je sasvim logično da je u Ustav ubačeno sve što se moglo, bez ikakvog valjanog parametra šta treba da budemateria constitutionis, a šta ne. Sve to je građane u državi koja je 1835. godine zahvaljujući Dimitriju Davidoviću imala jedan moderan Ustav, osudilo na telefonski ustav u 21. veku.

Na opštim izborima 2012. godine, građani su nedvosmisleno pokazali visoki stepen apatije, koja se ne ogleda samo u broju tzv. belih listića, već pre svega u činjenici da je na izbore izašao mnogo manji broj građana. U drugom krugu izbora za predsednika Republike, aktuelni šef države dobio je manje od 50% glasova, što je prvi takav slučaj u savremenoj političkoj istoriji Srbije. Građani su jasno poručili političkoj eliti da ona treba da postoji zbog njih, a nipošto obrnuto.

Upravo zato, glavni razlog zašto treba izvršiti ustavnu reviziju nije ni Evropska unija, niti očuvanje integriteta države. Glavni razlog mora da bude uspostavljanje političkog legitimiteta kao osnovnog temelja naše krhke demokratske zajednice u Srbiji. Bez toga, demokratija će i dalje, u svom fundamentalnom smislu i kontekstu i dalje biti stranac u Srbiji, a građani će nastaviti da budu samo naivni subjekti u farsi fasadne demokratije.
Autor je član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji

http://pescanik.net/2012/12/zasto-ustavna-revizija-ne-moze-da-ceka/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

Војводина

Република Космет?

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji – nastavak tajkunizacije Srbije

Драгослав Павков: О новом Закону о јавним предузећима

Весна Цветковић: Jош један пример поклањања државне имовине

Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

6 Responses to Vladimir Džamić: Zašto ustavna revizija ne može da čeka?

  1. Varagić Nikola каже:

    Открили се: ЦИА подржава аутономаше!

    НЕД, водећи ЦИА сервис за „обојене револуције“ отворено истакао подршку аутономашима у Војводини!

    Нови Сад, 18.12.2012

    САД, један од „стубова спољне политике Србије“ у унутрашњој политици Србије је свакако један од фактора пропасти. После скоро затвореног пројекта „Косово“, амерички оперативци прелазе полако на проблем Војводине, где се подршка аутономашима структура повезаних са ЦИА-ом све јасније очитава. Управо на овај начин треба тумачити вест да је у Панчеву одржана трибина посвећена аутономији Војводине, у организацији Независног друштва новинара Војводине и уз подршку организација НЕД!

    На овој трибини, на којој је, нимало случајно, припрећено да би Војводина могла ићи путем Косова уколико се настави „анахрони централистички став“, учествовали су, већ познати стручњак за све, Мирко Ђорђевић, филолог који се представља као социолог, Ранко Кончар, историчар, службеник музеја Војводине и професор на новосадском универзитету (дакле, човек који се издржава од буџетских пара) и Душко Радосављевић, по образовању политиколог, иначе црногорски националиста (члан Црногорске партије) до распада СФРЈ био врло близак КПЈ (председник омладинске организације Шида од 1988. до 1990), да би касније пошађао различите курсеве по иностранству посвећене транзицији у „демократско“ друштво).

    Вест о овој трибини је битна и још из једног разлога: новинске агенције, а сагласно томе и водећи медији, пренели су да је трибину подржала организација НЕД. Иако је подршку ове организације могуће наћи на сајтовима који окупљају сепаратисте, попут autonomija.info, ово је први пут да се подршка НЕД-а износи у јавност, чиме аутономаши желе да се бусају у прса подршком Америке. Не треба напомињати да је, ако се узме у обзир и формирање тзв. „Војвођанског отпора“, у питању сценарио примењен који је за резултат имао „петооктобарску револуцију“.

    Овакав след догађаја само показује колико су, нажалост, Двери биле у праву када смо покренули кампању против аутономије Војводине.
    редакција сајта Двери

    >

    Вест о трибини у Панчеву

    Социолог Мирко Ђорђевић изјавио је вечерас да анахрони централистички став власти у Србији може довести до снажног аутономашког покрета у Војводини „па и до корака даље“.
    „Анахрони централистички став може довести до снажног аутономашког покрета па и до корака даље. Бојим се да са Војводином Србија не прође овако како је прошла са Косовом. Дај боже да нисам у праву“, рекао је Ђорђевић на трибини у Панчеву.

    Према његовим речима, Војводина је део Србије који има и демократску и европску традицију. „А чим проговорите о томе, одмах кажу да је то сепаратизам“, казао је Ђорђевић.
    Он је казао да будућност Србије зависи од Војводине, али је оценио да Србија то неће искористити.

    „Србија сама све чини да упропасти и ову последњу шансу која се зове Војводина. Ми смо све чинили са Косовом да упропастимо сами себе и у томе смо добрано успели“, рекао је Ђорђевић.
    Историчар Ранко Кончар оценио је да Србија историјски не може да се ослободи традиције централизма и рекао да су обе Југославије пропале због таквог става.

    Он је оценио да је однос Србије и Војводине велики проблем још од 1918. године, од присаједињења Војводине Србији.

    „Србија никада није била наклоњена аутономији Војводине па ни данас. Ова власт чини ми се жели да докрајчи оно што је започето 1918. године. Дакле, да потпуно девастира војвођанску аутономију“, рекао је Кончар.

    Додао је да није Србија конституисала аутономију Војводине, већ је аутономија аутохтоно дело војвођанске политике.

    „Војводина се 1945. године прикључила Србији као аутономна покрајина. А данас јој се приступа као покрајини коју је Србија створила, и према којој може заузимати какав год хоће став“, рекао је Кончар.

    Политиколог Душко Радосављевић рекао је да Устав Србије мора да се мења. „Што се грбо роди, време не исправи“, казао је он и додао да је Устав у ствари донет само да би се у преамбули казало да је Косово део Србије.

    Он је критиковао војвођанске власти и рекао да оне тренутно испољавају „ћутање и кукавичлук“. „Ако немате став у овој ситуацији, онда га нећете никада имати“, казао је Радосављевић.

    Трибину је организовало Независно друштво новинара Војводине, уз подршку америчке фондације НЕД.

    Извор: Б92

    Уводни коментар написала редакција сајта Двери

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/decembar/cia-podrzava-autonomase.php

  2. Varagić Nikola каже:

    текст Димитријевића:

    U izradi njenog sadržaja, pored Vukobrata, učestvovali su i drugi, od Kurta Rotšilda (prezime zvuči poznato, zar ne?), profesora ekonomije na Univerzitetu u Lincu, do Vojislava Stanovčića, profesora prava i u to vreme dopisnog člana SANU. U intervjuu „Dugi“ (513/1993), Vukobrat je izlagao svoje (ili Rotšildove?) ideje:

    „Državice na koje se raspala Titova Jugoslavija takođe će se raspasti – na regione, i to ne prema etničkim, nego prema ekonomskim, kulturnim i istorijskim principima. Pokazaće se da je ljudima preko glave da neko drugi iz udaljenog autokratskog centra raspolaže njihovim sredstvima, donosi najvažnije političke i ekonomske odluke i određuje im kvalitet života i čak konture budućnosti. U Evropu ćemo pre ući kao Šumadinci, Istrani, Kranjci, Beograđani i Dalmatinci nego kao Srbi, Hrvati…“

    http://www.standard.rs/vladimir-dimitrijevic-spc-u-mrezi-nvo-od-natase-kandic-do-borisa-vukobrata.html

    ————————————————————————

    U svom prilogu diskusiji na ljevici o strategiji i taktici odnošenja spram EU-projekta, dvojica su autora, Raphie de Santos i David Packer (prvi je član Škotske socijalističke stranke, drugi britanski trockist), napisali i ove retke:

    “Kao socijalisti mi ćemo pozdraviti raspad Britanije, podržavajući zahtjeve za škotskom i velškom neovisnošću, zato što ih mi vidimo kao korak prema slamanju britanske kapitalističke države. Isto vrijedi za raspad španjolske države. Socijalisti trebaju pozdraviti raspad eurozone i EU-a.

    Oba događaja su ključni koraci prema stvaranju alternative, a to je federalna Ekološka Socijalistička Evropa.

    Radnici u Engleskoj, Njemačkoj i Francuskoj tako će vidjeti da postoji put slamanja dominacije evropskog kapitala i njegovih vladajućih klasa i pokretanje u antikapitalističkom pravcu.”

    Ovako “šokantni” stavovi negiranja realno postojećih država na Zapadu nisu tamo novost. Posebno nisu novost u Britaniji, gdje je teorijska ljevica, okupljena oko plodne historiografske škole, još puno prije pada Berlinskog zida napisala i izdala zbornik na temu (ne)mogućeg raspada Britanije (“The Break-up of Britain”, NLB, 1977, uredio Tom Nairn). O svemu tome više smo se informirali kada smo u 1990-ih čitali radove Benedicta Andersona, Erica Hobsbawma i Anthonyja Smitha o evropskom nacionalizmu, pokušavajući iz njih saznati što nam se događa, kako se to novokomponiraju narodi, izmišljaju tradicije itd. i sl. Oni koji nisu čitali, ovdje su nadrealno pravili “nove” narode i države, izmišljali “iz nule” sve prvo hrvatsko, od predsjednika do zahodske školjke… Tako ispada da dok je Zapad reflektirao nove nacionalizme (koji to možda i nisu bili!), mi smo ih živjeli. Raspadi Britanije, Španjolske, jučer Belgije, a danas Italije (zbog mogućeg kraha eurozone), bili su i ostali u sferi višedecenijskih spekulacija. Ali se do sada nisu dogodili. Za razliku od toga, mi na Istoku (činjenica da je Jugoslavija naknadno percipirana i od pozapadnjenih domorodaca kao Istok zaslužuje poseban osvrt), u SSSR-u, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji, uistinu smo se u jednom trenutku raspali. Raspali smo se toliko da mnogi još uvijek ne znaju svojom glavom domisliti trebaju li taj događaj slaviti ili žaliti. Naime, taj je raspad nama (transgeneracijska) trauma.

    A sada kažu da se raspada EU. Nije riječ samo o eurozoni, zajedničkom novcu itd. i sl. Na kušnji je cijeli projekt međunarodnog uređenja Evrope.

    Srećko Pulig

    ceo tekst:

    http://www.novossti.com/2011/07/raspad-britanije/

    —–

    Lijeva strategija za Evropu

    Počnemo li od kraja i zauzmemo li formalističku pozu, evropskom ljevicom možemo proglasiti sve one parlamentarne i izvanparlamentarne stranke koje su okupljene u neki od evropskih “klubova zastupnika” koji se smatraju lijevima. Bilo da su te stranke reformističke, nominalno socijaldemokratske i socijalističke, poput onih okupljenih u PES (Party of European Socialists), a o čijem je skupu 23. juna u Bruxellesu pisao Robert Perišić u “Globusu”, gdje spada i SDP. Bilo da su, barem deklarativno, revolucionarne, komunističke i socijalističke, kao što su one koje su baš pod imenom EL (European Left) svoj treći kongres održale krajem prošle godine u Parizu, a gdje, koliko nam je poznato, nikoga iz Hrvatske nije bilo (radni sastanak Balkanske mreže EL-a bio je u Sofiji 27. do 29. maja, no to nije ni vijest za kolonizirane hrvatske “euroatlantske” medije). Evropska ljevica je i novopokrenuta Stranka evropske ljevice (Party of the European Left), no to su i mnogi pokreti, poput Komiteta za oprost dugova Trećeg svijeta (Committee for the Abolition of the Third World Debt, CADTM), koji su se sastali i sastavili proglas 8. maja u Ateni (predugo bi bilo navođenje svih deset organizacija potpisnika).

    Misleća ljevica, iako na marginama parlamentarnog života ili potpuno izvan njega, u zemljama članicama EU-a i onima koje to žele postati, baš zato što se s margine bolje vidi, a suprotno tvrdnjama razumljivo zlonamjernog mainstreama u rukama klasnog neprijatelja, nema problema s artikuliranjem uvjerljive strategije izlaska iz postojeće ekonomske krize. Lijevi i alternativni politički ekonomisti rekli su puno toga, a iščitavajući različite liste konstruktivnih prijedloga i rješenja, svatko se može uvjeriti da im je mnogo toga zajedničkog.

    Jedni to zovu antikriznim frontom (Eric Toussaint), drugi internacionalističkim tranzicijskim programom (Özlem Onaran), no sve su to putevi dekonstrukcije EU-a kao panevropske kapitalističke tvorevine i stvaranja uvjeta za jedne

    federativne ekološko-socijalističke Sjedinjene Evropske Države
    budućnosti.

    Počevši s urgentnom raspravom o dugovima u eurozoni, lijevi odgovor na krizu ne može se zaustaviti samo na sanaciji dužničke štete – potrebno je poduzeti puno više različitih mjera u mnogim područjima.

    http://www.novossti.com/2011/07/socijalisticka-protiv-kapitalisticke-evrope/

  3. Varagić Nikola каже:

    Pokrenut postupak za smenu Nate Mesarović

    Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnim član 102, stav 5 Zakona o sudijama, po kojem je Nata Mesarovićeva izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.

    Ovom odlukom praktično je pokrenuta smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda, a konačnu odluku o prestanku njene funkcije doneće Skupština Srbije.

    Postupak za ocenu ustavnosti podnela je SNS, a ocena o neustavnosti pomenutog člana Zakona o sudijama Ustavni sud je doneo sa 10 prema pet glasova na predlog sudije izvestioca Dragiše Slepčevića, koji je i predsednik ovog suda.

  4. […] Vladimir Džamić: Zašto ustavna revizija ne može da čeka? […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: