Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

 

Bezgranična ljubav

AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

Ljubav između banaka i države ne poznaje granice. Nema posla, problema ili rešenja u kome se ne ogleda njihova duboka privrženost, na svakom koraku, čini se da su jedni drugima u mislima. Ako treba pomoći posustalu građevinsku industriju, država će to uraditi tako da joj olakša uzimanje kredita, pa će ili dati svoje garancije, ili dotirati deo kamate kako bi banke plasirale novac, a firme izdržale pritisak njihove dobiti. Ako reši da subvencioniše poljoprivredu, opet će preko banaka dogovoriti pozajmice za agrar u kojima će znatan deo kamate ići na teret državne kase.

Tako je i sa podsticajima automobilskoj industriji, gde je prodaja uvećana zbog modela „staro za novo“, koji opet ide preko banaka, pa sa kreditima za mala i srednja preduzeća, za regionalni razvoj, za zamenu prozora ili uvođenje centralnog grejanja, što se moderno zove energetska efikasnost. Očekuje se da će uskoro i kućni saveti, ako odluče da ulepšaju zgrade, od države ili svoje opštine dobiti olakšice za kamate na kredite podignute u tu svrhu, a ko zna šta će još biti smišljeno, ne bi li se našem milom bankarstvu omogućilo da zarađuje i deli profit sa cenjenim vlasnicima.

Poslednji primer te duboke veze odigravao se krajem prošle nedelje, kada je Ministarstvo finansija po nalogu Ministarstva saobraćaja, deo duga za radove na koridorima, uplatilo direktno na račun tri banke koje su kreditirale putarske firme. Tačno je da su putarima, kako sami kažu, „malo olabavili omču“, ali osim kredita koje su podizali, jer im država nije redovno plaćala ugovoreni posao, oni moraju da obezbede i druge dobavljače, ulaganje u opremu ili u nove poslove, zarade radnicima koji su po zimi i suncu bili na trasama, a sada primaju minimalac ili im plate kasne po nekoliko meseci. Sve to je ostalo u drugom planu, ali su zato bilansi banaka sada mnogo čistiji, oslobođene su nekih loših kredita, pa zbog toga i NBS ne moraju više da izdvajaju tako visoke obavezne rezerve.

Niko ne dovodi u pitanje tezu da je stabilan finansijski sektor osnova dobre privrede i ekonomskog rasta. Mali je problem što mi nikako da odmaknemo od te osnove i da uz sve zdravlje bankarskog sistema obezbedimo i makar promil napretka u industriji na primer, ili uslugama, poljoprivredi, većem izvozu.

Umesto toga, svi parametri rasta kojima statistika, ovakva kakva je, barata, zašli su u crveno, samo banke, gledano u celini, upisuju profit. Istina nešto manji nego lane, ali verovatno su već spremne nove mere koje će popraviti stanje. Stručnjaci i ne sumnjaju u to, iako u opisanoj ljubavi već uočavaju prve senke. Kažu, preterana privrženost sklona je da preraste u posesivnost, a onda može partnerima i da zasmeta. Guši ih.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/bezgranicna_ljubav.46.html?news_id=253434

11 Responses to Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

  1. Varagić Nikola каже:

    Skupština Srbije danas nastavlja raspravu o Zakonu o javnim nabavkama

    Tekst u poslednjem trenutku izmenile interesne grupe

    AUTOR: LJILJANA BUKVIĆ

    Beograd – Iako je rasprava o Nacrtu zakona prošla dobro, na zadovoljstvo svih, a tekst ocenjen kao bolji od prethodnog, u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, Uniji poslodavaca i Uniji ponuđača Srbije tvrde da su u fazi pravnog definisanja članova zakona, u poslednjem trenutku pred ulazak u Skupštinu „određene interesne grupe uspele da unesu neka svoja rešenja koja otvaraju vrata novim koruptivnim radnjama“. Zato su pripremili spisak od deset novih amandmana koji bi to donekle sprečili i javne nabavke učinile transparentnijim.

    Potpredsednik Asocijacije za mala i srednja preduzeća Milan Knežević tvrdi da je početna verzija koju je pripremala Srpska napredna stranka i koja je u javnoj raspravi čak poboljšana, promenjena i da su toj partiji „podmetnuta neka rešenja koja se sada nalaze pred poslanicima“. On kaže za Danas da je u članu 3 umetnuta rečenica „koju naručilac nije odbio zbog bitnog nedostatka“ i da je problem u tome što će ako se stavi na volju naručioca da procenjuje koji su to bitni nedostaci, to otvoriti vrata potpunom diskrecionom odlučivanju.

    – Osim toga, rečenicu da „naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke“ treba obrisati, jer se u praksi pokazalo da je neobjavljivanje procenjene vrednosti javne nabavke najveća mogućnost za povećanje vrednosti kroz anekse ugovora i druge koruptivne radnje – napominje Knežević. On navodi još nekoliko predloga koje je mahom sačinila Unija ponuđača, koje bi poslanici trebalo da razmotre pre usvajanja Zakona, i koji se uglavnom odnose na nedovoljno jasne definicije koje bi pružile mogućnost za različito tumačenje.

    Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Danas da su javne nabavke uvek bile podložne velikoj korupciji i da su retki slučajevi kada je sve čisto. On hvali predlog novog zakona i tvrdi da je radna grupa napravila dobar tekst koji je veliki pomak u odnosu na ono što smo imali ranije, ali da je u poslednjoj verziji „promenjen jedan deo članova“ i da je očigledno „došao u ruke nekih interesnih grupa“.

    – Usvojeno je 27 naših primedaba, ali neke nisu. Predložili smo i šefovima poslaničkih grupa deset amandmana koji bi, ukoliko budu prihvaćeni, sveli korupciju u javnim nabavkama na minimum – ističe Rajić.

    On kaže da su sastavljajući predloge koji bi pomogli da postupci javnih nabavki budu transparentniji, išli po sistemu kako bi se ponašao menadžer koji vodi privatnu kompaniju. Rajić napominje da je najvažnije da budu usvojeni oni predlozi koji sprečavaju veliku korupciju, odnosno postupci primenljivi u javnim nabavkama velike vrednosti. „Važno je da se izbegne prećutni dogovor i omogući transparentnost“, ističe Rajić.

    On kaže da je prva verzija bila „pravno preciznija“ i da zakon mora prvenstveno da bude jasan sudijama koje će na osnovu njega da donose presude. Šta se desilo posle javne rasprave i kako su i kada neke odredbe promenjene Rajić ne zna, ali zna, kako kaže, da se u nekim članovima „nešto zakomplikovalo“.

    Članradne grupe koja je pisala Zakon o javnim nabavkama Đorđe Belenzada kaže za naš list da je nacrt zakona prošao javnu raspravu i da je radna grupa razmatrala veliki broj primedaba koje su stigle na tekst. „Neke od tih primedaba su usvojene, neke nisu. Amandmani koji su sada stigli još nisu detaljno razmotreni, verujem da će biti. Inače, uvek postoje interesi različitih grupa kada se usvajaju novi zakoni i uvek gledate kako da uravnotežite što više te zahteve – napominje Belenzada. On kaže da ni on lično nije zadovoljan svim odredbama u zakonu, ali da je generalno tekst koji je u Skupštini veliki korak napred u odnosu na ono što sad imamo.

    Izostale oštre kazne
    – Trebalo bi da sledimo dobre primere nekih evropskih zemalja koje nemaju ni približno veliki problem sa korupcijom kao mi u Srbiji. Korupcija u Nemačkoj je 0,3 odsto, a u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima. A znate zašto? Zato što su kazne rigorozne. Kod nas toga nema i zato bi uvođenje oštre kaznene politike bio najbolji način da se suprotstavimo korupciji, jer bi malo ko rizikovao da izgubi, na primer, kuću – kaže Dragoljub Rajić.
    Dobri primeri
    Podatak da u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima deluje neverovatno i nedostižno u Srbiji. Ali, u toj zemlji su rigorozne kazne za one koji se u takvom „poslu“ uhvate, jer ne samo da podrazumevaju desetogodišnju zabranu bavljenja javnim poslom nego i za zloupotrebu koja premaši 15.000 evra direktor preduzeća odgovora ličnom imovinom. Da je naš zakon o javnim nabavkama, koji se trenutno nalazi u Skupštini i o kom će poslanici i danas razgovarati pre nego što ga usvoje, uvrstio nekakvu sličnu odredbu, sigurno ne bismo razgovarali o milijardu evra, koliko se zbog zloupotreba u procesu javnih nabavki u Srbiji izgubi svake godine.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/tekst_u_poslednjem_trenutku_izmenile_interesne_grupe.4.html?news_id=253411

    ———

    Strategija u borbi protiv korupcije

    AUTOR: FONET

    Nulta tolerancija na korupciju je imperativ nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2012. do 2016. godine, koju je sačinilo Ministarstvo pravde Srbije.

    Uprkos tome što je institucionalni i pravni okvir uspostavljen, indeks korupcije 3,3 na skali od 10 pokazuje da rezultati i dalje izostaju.

    Radna verzija strategije, u koju je RTS imao uvid, opisuje situaciju i postavlja ciljeve za budućnost.

    Nova antikorupcijska strategija predviđa jasno razgraničenje nadležnosti Saveta i Agencije za borbu protiv korupcije. Savetu bi pripala nadzorna uloga u sprovođenju strategije, a godišnje izveštaje podnosio bi i Vladi i Skupštini.

    S druge strane, Agencija bi dobila veća ovlašćenja da istraži netačne prijave imovine funkcionera i nesrazmeru između prihoda i imovine.

    Svako ministarstvo imaće osobu zaduženu za kontakt koja će podnositi izveštaj Savetu i od njega primati preporuke za sprovođenje antikorupcijskih mera, navodi se u dokumentu.

    U strategiji se ocenjuje da treba ograničiti reklamiranje i oglašavanje javnih preduzeća, kao i sponzorstva sportskih
    društava, na šta se troše velika sredstva.

    Kao jedan od problema, pominje se i netransparentnost vlasništva u medijima i predviđa usvajanje zakona koji će to regulisati. Potrebno je i regulisanje finansiranja medija i
    oglašavanja.

    Plan je i da uzbunjivači dobiju zakonsku zaštitu. Na zahtev Evropske unije, u slučaju pokretanja krivičnog postupka, uzbunjivač bi trebalo automatski da dobije status zaštićenog
    svedoka.

    Strategijom se predviđa i da se zakonski reguliše naknada štete koja se pretrpi zbog korupcije.

    Borba protiv korupcije precizirana je i u drugim oblastima društva, kao što su obrazovanje, sport, pravosuđe, policija, urbanizam i planiranje, javne nabavke i drugo.

    Delovi dokumenta poslati su nadležnim ministarstvima na preciziranje i dopunu, posle čega će se uraditi konačna verzija strategije.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/strategija_u_borbi_protiv_korupcije.83.html?news_id=55312

  2. Varagić Nikola каже:

    DUŠAN KOVAČEV: REKVIJEM ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE ILI SAHRANA NAŠIH NOVACA

    utorak, 25 decembar 2012

    RBV je ukinuta, a javnosti je ostalo savršeno nepoznato ko su korisnici njenih nenaplativih plasmana

    Bleštave, bele božićne noći

    izbacila je u sneg sjajni,

    izbacila je u snežnu pustoš

    popina Katica plod svoj tajni.

    Endre Adi

    IN MEMORIAM NAŠIM NOVCIMA

    Pre svega, ne sme se zaboraviti da je RBV nastala faktičkom nacionalizacijom „Metals banke[1]“ u korist APV, kojoj je prethodio finansijski pakt Dinkić–Pajtić[2], zahvaljujući kojem je ta banka postala vlasništvo APV po osnovu uplate naših novaca dobijenih prodajom NIS-a[3]. Ne sme se zaboraviti da je na osnovu tog dogovora birokratija „evropske regije“ naše novce uplatila na račun NBS, koja je ova sredstva prosledila onima koji čuvaju naše devizne rezerve, po osnovu kojih država dobija „prava vučenja“. Takođe je jednako važno da se ne zaboravi da je, dve godine potom, Pajtićeva birokratija oko vrata RBV vezala Fond za razvoj APV kojeg je upropastila i naložila toj banci da nastavi njegovu propalu razvojnu politiku[4].

    Mora se znati da se za sve ovo vreme ni Pajtić nije bunio protiv Dinkića, niti Dinkić protiv Pajtića[5]. Naparotiv. Radili u najvećoj slozi i dogovoru, održavajući pokrajinsku javnost u pogrešnom ubeđenju kako postoji Ustavno ograničenje zahvaljujući kome APV ne može da dobije više od 7% novca iz republičkog budžeta. Oni koji brukaju socijaldemokratiju u Vojvodini, trudili su se da svu javnost ubede u tu glupost, uprkos izričitim i jasnim odredbama člana 184 st. 4 Ustava R. Srbije[6].

    Skoro svi novčani transferi Republike Srbije na teritoriji APV su se vršili (i još uvek se vrše) preko lepljivih ruku birokrata Sekretarijata za finansije APV[7]. Godinama ranije, birokratija APV nije podnela nikakav predlog zakona o izvornim prihodima Vojvodine, na šta ima pravo prema čl. 184. st. 1 – 3 Ustava Srbije (Ustav je usvojen na referendumu 2006. godine – dakle šest punih godina). Pokušaj Bojana Kostreša da podnese ovakav predlog u leto 2011. godine[8] odmah je onemogućila upravo pokrajinska birokratija. Time je „evropska regija“ osujetila jedini pokušaj izvršenja Ustavne obaveze utvrđenja izvornih prihoda APV i njihove visine. Šta više, do danas „ne postoji direktna komunikacija ni jednog odbora Skupštine APV i Skupštine Srbije[9]“ (sic!).

    Teške finansijske prilike Vojvodine pod vlašću „evropske regije“ pratilo je bolovanje i smrt višegodišnjeg stručnog šefa finansija APV, Jovice Đukića[10].

    Ubrzo posle izbora (pošto DS nije uspela da zadrži republičku vlast), iznenada se saznalo da je dve trećine plasmana RBV nenaplativo i da je banka pred bankrotom. Kako to da je nelikvidnost platnog bilansa naglo nastupila baš tada? Uključite maštu – pošto je javnost (zahvaljujući Dinkiću) saznala da se radi o „političkim plasmanima“ koji nisu mogli da se realizuju posle izbora. U proveru poslovanja RBV se najpre umešala NBS[11], pa policija[12], a zatim i ministar finansija Republike Srbije Mlađan Dinkić – i to pred očima javnosti, u Skupštini Srbije, a potom i na RTV[13]. Ovog puta je jasno stavio do znanja da birokratiji „evropske regije“ neće dozvoliti samovoljno emitovanje obveznica na teret Vojvodine radi još jedne (šeste za četiti godine) uzaludne dokapitalizacije RBV.

    Naprasno, nestalo je simfonije između republičke Vlade i tzv. „pokrajinske“ Vlade[14] (ovu drugu Ustav poznaje pod nazivom Izvršno veće APV). U panici, shvativši da joj se zaista ozbiljno približava pitanje finansijske odgovornosti, pokrajinska birokratija se i sama setila Ustava Srbije. „Evropska regija“ je u ime APV tada Ustavnom sudu podnela Zahtev za proveru ustavnosti Budžeta za 2013. godinu, i u poznu jesen 2012. munjevito se „setila“ prava na izvorne prihode APV, čiju je realizaciju još 2011. direktno opstruisala.

    Zanimljivo, bio je primetan mali rast ulaganja u RBV (povećana potražnja za akcijama na tržištu), što je menadžment banke preko medija pod kontrolom „evropske regije“ predstavljao kao dokaz uspešnosti njenog poslovanja[15]. I kapitalizacija banke je porasla na oko 950 miliona evra (sic!). U medijima „evropske regije“ je za loše poslovanje RBV okrivljavan Šarić, a RBV je, vrlo neubedljivo, pokušala sama da se medijski odbrani[16]. Za propast RBV je okrivljavan i Dinkić[17]. Sazivalac trećepozivaca u „Vojvođanski front[18]“ je, za predstojeći bankrot APV, okrivio čak Slobodana Miloševića[19]. Takozvana „Vlada Vojvodine“ se visokoparno uključila u odbranu RBV polemikom sa republičkim vlastima[20].

    Uzalud sve[21]. Tresla se Fruška gora, rodio se finansijski miš koji je brže-bolje otrčao Dinkiću u Beograd da mu ponudi preostale naše novce, kako „evropska regija“ ne bi bankrotirala još neko vreme[22]. Vojvodini je sve veoma izričito predstavljeno kao prihvatanje predloga APV[23].

    Činjenice su neumoljive i jasno pokazuju koliko naših novaca je „evropska regija“ od 2009. do 2012. godine pobacala u „vreću bez dna“[24]. Još gore, razvojni primer „evropske regije“ sa preko 70% nenaplativih plasmana drastično odstupa od bankarske prakse u Srbiji, u kojoj je svega 19% bankarskih plasmana nenaplativo[25]. Za razvijanje finansijskog štetočinstva u datom periodu i u tim razmerama teško da za sve mogu biti krivi Milošević (koji je uklonjen s vlasti pre dvanaest godina) ili Šarić. Oni nisu dodeljivali plasmane RBV subjektima koji nisu u stanju da vrate naše novce koje su uzeli na zajam.

    Nenaplativost dve trećine plasmana RBV nije se mogla sakriti[26]. Ni finansije APV nisu u mnogo boljem stanju[27]. Na kraju finansijsko-populističkog praćakanja, kad je postalo sasvim jasno da spasa za RBV nema[28], pred javnost Vojvodine je najzad izašao jedan važan predstavnik „finansijske palanke“, bivši direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini – VIP. Branislav Bugarski[29] je tom prilikom doslovno izjavio: „Šta se koga tiče ko su komitenti RBV, to prosto prelazi prag pristojnosti, to se prosto ne radi, ne nabrajaju se klijenti[30]“. Drugim rečima, „evropska regija“ je poručila da pitanje „di su naši novci“ nije „miko fo“ kada je to njena odgovornost. I baš ih briga što su radnici ustanove kojom su trebali da obezbede razvoj Vojvodine postali socijalni problem[31]. Slično kao 1999. godine, zaposleni u RBV su pravilno procenili kako su kolateralna šteta finansijskog bombardovanja Vojvodine od strane „evropske regije“ i, po svoj prilici, mogu se danas nadati jedino u milost kuma onoga koji bruka socijaldemokratiju. Da tužne nade! Ni jedan član Upravnog odbora propalog Fonda za razvoj (čije uvaljivanje RBV je zapečatilo i njenu propast) nije stao pred radnike. Pontifeks „evropske regije“ od ovako neugodnog protesta nije pobegao u čarapanu, nego u zabavište[32].

    EUTANAZIJA NAŠIH NOVACA Uprkos snažnoj retorici, brzo je došao trenutak kad je „finansijska palanka“ s Dinkićem postigla dogovor[33]. Pošto je javnost postavila pitanje krivice Pajtića za finansijsku propast[34], u ime „evropske regije“ se Vojvodini obratio Pajtićev „čovek za sve“ nepopularne teme – Miroslav Vasin.

    „Razvojna banka Vojvodine u ovakvom obliku više neće postojati[35]“, rekao je Vasin. Eto kakvim eufemizmom se prikriva ružna reč bankrot.

    Inače, tužna sudbina RBV je dijagnostikovana mimo „Koordinacionog tela“ ustanovljenog neustavnim Korhecovim statutom. Vasin je ovu situaciju objasnio navodeći da je „koncept razgovora o RBV evoluirao“ i izrekao još razne druge čudnovate stvari[36].

    Ipak, ni Vasin nije odustao od retorike o „deset milijardi dinara manje za Vojvodinu nego što joj pripada“. Uobičajeno, birokratija „evropske regije“, koja se neistinito predstavlja kao Vojvodina, mora trajno da prikazuje našu ravnicu kao žrtvu „ružnih, prljavih i zlih“ Srbijanaca, kako bi zamaglila sopstvenu odgovornost. Propagandna floskula kako je Vojvodina Srbiji „krava muzara“, stara je dve decenije i dala im se na zlo, pošto je svima jasno u kojoj meri je Pajtićeva birikratija APV učestvovala u izmuzavanju državnog, odnosno društvenog vlasništva u svojinu stranaca i domaćih tajkuna (koji su se obogatili upravo u doba Miloševićevog režima), u interesu korisnika „političkih plasmana“ RBV. A to su, da podsetimo, oni plasmani o kojima je Bugarski rekao da je „nepristojno pitati“.

    OŽALOŠĆENA PORODICA Možda pitomce Berlinske pravno-ekonomske škole zaista uče kako je nepristojno javno pitati ko je pozajmljena javna sredstva privatno potrošio, pa sad ne može ili neće da ih vrati. Kod nas se kaže: „Ne pita se za uže u kući u kojoj se neko obesio“. Međutim, RBV se nije obesila sama. U ovom drugom slučaju za uže pitaju novinari, finansijski revizori, inspekcije i policija. A RBV su udavili nerealizovanim plasmanma oni koji su naše novce davali na zajam onima koji zajmove nisu vraćali.

    Koja bi banka mogla da bude banka iks u društvenoj ulozi[37] spasitelja finansijskog poslovanja „evropske regije“? Za razliku od „modela“ Agrobanke[38], čije finansijske poslove (za sada) spasava domaća Poštanska štedionica, pojavila se mogućnost da obaveze RBV preuzmu i strane finansijske instalacije onih zemalja koje su našu Vojvodinu okovale u zvezde EU. Novosadski „Dnevnik“ je prvi naveo kandidate za „spasitelje“ propalih plasmana RBV: AIK banka, Erste banka i Sosiete ženeral. „Danas“ takođe smatra da će ovu ulogu zaigrati AIK banka, „ako Dinkić naredi“ (sic!). Akter je javio da iza AIK banke[39] stoji glavom i bradom Miodrag Kostić[40]. RTV je potom takođe navela da su za posao „zainteresovane“ prethodno navedene banke, ali i Unikredit banka. Tom prilikom se prvi put saznalo da treba rešiti „problem Fonda za kapitalne investicije[41]“ APV. Dakle, Fond za razvoj APV i RBV očigledno nisu jedine pokrajinske finansijske ustanove koje je „evropska regija“ upropastila u našoj Vojvodini. Spisak nije konačan. Zna se samo koliko se planira da upropašćenje RBV košta budžet APV u 2013. godini[42].

    Ko je kriv?

    Valja se setiti Pajtićevog komentara na izjavu Ištvana Pastora, avgusta 2011. godine, kada je Pastor obavestio javnost da je Pokrajina pred bankrotom. „Istina je da je stanje teško, ali je ovakva izjava preuranjena“, nevoljno je odgovorio tada Pajtić.

    Uistinu, ni prošlog leta nije bilo prerano, ali ove jeseni je svakako bilo prekasno da se rešava „teška situacija“. Može sad „evropska regija“ do mile volje da okrivljuje „Srbijance“, mrzi fenderaše i naknadno puni svoja usta Ustavom. Palanačka fama se lako i rado bavi tuđom krivicom, pa će ta jalova rasprava obuzimati medije u Vojvodini, ali neće rešiti sistemske probleme u koje je „evropska regija“ još 2008. godine uvalila Vojvodinu ignorišući krizu. „Svak` zna da kune, ne ume svak` da nariče“, kažu u Vojvodini o takvim prilikama i dodaju – „ni jedno ni drugo nikog nije vratilo“.

    Ni kletve, ni naricaljke Vojvodini neće vratiti naše novce koji su završili u džepovima korisnika plasmana RBV i pokrajinskih Fondova.

    SMRTOVNICA ZA NAŠE NOVCE Prema najavi republičkog ministra finansija, svi depoziti RBV će biti osigurani kako valja, što u datom slučaju znači obveznicama Republike i APV, kod republičke agencije za osiguranje depozita. Republika i APV će ih emitovati u srazmernoj vrednosti prema vlasničkom udelu u propaloj RBV. Ištvanu Pastoru je ostalo jedino da gunđa[43]. Uzalud i prekasno.

    Dinkić je rekao da će „depoziti RBV biti sigurni“, da će biti „obezbeđena sredstva za razvoj Pokrajine“ i biti „spasen zdravi deo portfolia“ RBV. Iz propale RBV je moguće izdvojiti oko sto miliona evra „zdravog novca“ (Dinkićev izraz) i tim sredstvima će biti formiran novi razvojni fond APV[44]. Dakle, uprkos iskustvu štetočinstva u upravljanju Fondom za razvoj APV i RBV, birokratija „evropske regije“ u dogovoru s Dinkićem upravo radi na zakonu kojim bi dobili na upravu novu kvazirazvojnu ustanovu[45], i razume se, preostale naše novce i drugu imovinu. Ovo je sasvim u skladu s načelom nagrađivanja neuspešnog finansijskog menadžmenta za loše plasiranje kapitala koje vlada u evroatlantskom bankarskom svetu. Valja se podsetiti i na čudnu činjenicu da, uprkos utapanju Fonda za razvoj Vojvodine u RBV, sajt ovog Fonda kontinuirano postoji na internetu[46], o čemu sam već pisao[47].

    Dakle, lisice su već ispraznile nekoliko kokošinjaca, a sugeriše nam se kako će najnoviji savesno da čuvaju. Pajtićevu najavu investicione politike u Vojvodini[48] direktno je napao Slobodan Maraš[49] (URS). Prema Marašu, Pajtić najavljuje izgradnju autoputeva kao investicije APV, iako je sredstva za njih odvojila republička Vlada[50]. Dok se niži funkcioneri DS i URS javno suprotstavljaju[51] (da se Vlasi ne dosete), najviši funkcioneri tih stranaka se savršeno dogovaraju.

    POGREB NAŠIH NOVACA Hoće li korisnici plasmana RBV ostati skriveni „do daljnjeg“[52]?

    Uoči bankrota, kapitalizacija[53] RBV je iznosila nešto manje od milijardu evra. Koliko naših novaca je ukupno sfućkano kroz Fond za razvoj APV, javnost ne zna. Pitanje je vremena kada će se decenijski gojeno zlo pitanje naših novaca postaviti i Fondu za kapitalne investicije APV. Možda čak isto pitanje bude postavljeno u vezi poslovanja pokrajinskog Fonda za podršku investicijama – VIP. Ipak, u budućnosti, pažnju javnosti će odgovorni opterećivati raspravom: jesu li budžetski transferi Republike prihod APV ili ne, iako ta rasprava ima veze s realnošću koliko i rasprava da li je starija kokoška ili jaje.

    Pošto je „pontifeks“ izarčio fiskus i erar naše Vojvodine, ostaju mu samo pokrajinski mediji, nevladine organizacije i brojna beskorisna a štetna birokratija obešena o vrat. Verovatno ćemo se još naslušati nevladino-novinarskih naricanja i kletvi u službi EPP EU, kojima će hraniti stav javnosti Vojvodine da je jedini spas u odvajanju od Srbije i približavanju EU, nasuprot realnosti koja jasno pokazuje da je svaka članica EU mnogo zaduženija od Grčke. Smisao pajtićevsko-dinkićevskog finansijskog poslovanja povodom Vojvodine obrazložio je Branko Pavlović u sjajnom članku „Vojvodina, ali ozbiljno“[54]. Pajtićevci su sami uredili finansijske puteve Vojvodine tako da svi idu ka Dinkiću. Ostaje im separatizam, ali „klot“.

    Ništa im drugo i ne preostaje ako i dalje budu odbijali da daju odgovor na staro zlo pitanje. Uostalom, Duško Radosavljević je već javno rekao portparolu URS Marku Selakoviću: „Molim Vas da ne vadimo kosture iz ormara[55]“.

    Uprkos svemu, u Srbiji je opstao poredak pravne države sa ustanovama koje primenjuju pravo, koje će stoga onima koji su odgovorni, a koji su tokom svih ovih godina kršili Ustav i zakone, na kraju postaviti pitanje od kojeg drhte prestravljeni:

    Di su naši novci?

    UMESTO POSMRTNOG GOVORA O NAŠIM NOVCIMA U pripovetki „Gvozdena volja“ ruski pisac Nikolaj Ljeskov je opisao divljenje jednog Engleza prema ruskom narodu – kojeg je ovaj stekao saznavši sadržinu Gogoljevog romana „Mrtve duše“ – „Pa zar se neko može nadati da pobedi takav narod iz kojeg je ponikao takav podlac kao što je Čičikov?“

    Ima li ovo veze s Vojvodinom i pričom o našim novcima? Moguće je da ima. Naša Vojvodina je pod upravom Pajtićevih pajtaša u dogovoru s Dinkićem postala mrtvi kapital.

    Zašto?

    Zato da ne dođe do promene u poretku međunarodne redistribucije važnog energenta[56] koji će u budućnosti biti mnogo važniji i skuplji.

    Zato što je naša Vojvodina najvažnija raskrsnica na starom geopolitičkom putu Berlin – Bagdad (via Istambul). Usred Vojvodine su pre dva veka integrisani bedemi koje osmanski besporedak više nije mogao da pređe. Danas je „evropska regija“ širom otvorila kapiju na ovim bedemima[57].

    ________

    Uputnice:

    (1) Kovačev, Dušan – Nacionalizacaija Metals banke, FSJ, 12. 8. 2009.

    (2) Kovačev, Dušan – Dikić protiv Pajtića?, NSPM, 18. 2. 2009.

    (3) Ž. L. – Novac od NIS-a kupuje Metals banku; Blic, 27. 6. 2009.

    (4) Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2011.

    (5) Jedini njihov „sukob“ je, kako se pokazalo, bio fingiran. Videti: Kovačev, Dušan – Dikić protiv Pajtića?, NSPM, 18. 2. 2009. Zbog promena u Metals banci jednom su se bunile E-novine: Lazić, Živan – Od vrha do dna, E-novine, 29. 10. 2011. Na žalost Lazićevi docniji članci o RBV bili su sasvim šturi (Videti: Lazić, Živan – Foliranje nadležnosti, E-novine, 6. 10. 2012.), a autor se posvetio temi kestena kao nemačkog obeležja u ambijentalnoj kulturi Vojvodine. Izuzetak je nedavno odbjavljeni članak Budžetske pare u stranačke kase, E-novine, 21. 12. 2012.

    (6) Ustavom je utvrđen minimalni iznos APV i prema tom minimumu je određena minimalna stopa kapitalnih rashoda APV: „Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike

    Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.“ Pošto budžet APV ne utvrđuje R. Srbija, nego APV, pošto APV raspodeljuje sredstva za kapitalne rashode, ovim se utvrđuje se obaveza Pokrajine. Nigde u Ustavu nije utvrđena minimalna stopa finansiranja APV iz republičkog budžeta, već se u čl. 184. st. 1 – 3 propisuje da se učešće APV u delu prihoda R. Srbije i vrste i visina izvornih prihoda utvrđuje zakonom.

    (7) O ovome sam objavio istraživanje još 2011. godine u Geopolitici. Videti: Kovačev, Dušan – Fama o „srbijanskoj pljački“ Vojvodine, Geopolitika, novembar 2011. i Republika Srbija izdržava poljoprivredu Vojvodine, Geopolitika, decembar 2011.

    (8) Kostreš – Zakon o imovini Vojvodine do kraja maja, Pravda, 27. april 2011. ; Kostreš: Zakon o imovini Vojvodine do septembra, LSV, 21. 4. 2011.

    (9) Izjavio Nenad Borović (DS). Videti: Emisija „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012. U istoj emisiji je Marko Selaković (URS) direktno govorio o nereagovanju vlade APV pre 2012. godine na nerealizovanje pokrajinskih obaveza republike.

    (10) Đukić je obavljao dužnost prvog čoveka AP Vojvodine zaduženog za pokrajinske finansije sve do poslednjih izbora, i to u dva mandata pokrajinske Vlade, tačnije u poslednjih osam godina koliko je i Bojan Pajtić na čelu Vlade Vojvodine. Videti: Umro dugogodišnji Pajtićev sekretar za finansije, Akter, 11. 11. 2012.

    (11) „Na osnovu nalaza kontrole, NBS je donela i rešenje o privremenoj meri u Razvojnoj banci Vojvodine. Što se tiče najavljene dokapitalizacije ove banke od strane pokrajinske vlade, o kojoj je odluka doneta i na osnovu nalaza NBS o utvrđenom finansijskom stanju, objašnjeno je da NBS nije ovlašćena da daje saglasnost za takvu odluku kada se radi o akcionaru koji u kapitalu banke ima učešće veće od 50 odsto, što je ovde slučaj. Dakle, nije reč o zapostavljanju svojih nadležnosti od strane NBS, kako se to sugeriše u tekstu, već o zakonskoj normi koja se mora poštovati. NBS u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđenim Zakonom o NBS i Zakonom o bankama, vrši kontrolu bankarskog i finansijskog sektora, preduzima potrebne mere, uključujući i oduzimanje licenci finansijskim institucijama, kada to oceni potrebnim. U slučaju Razvojne banke Vojvodine njen većinski akcionar odlučio se da dokapitalizuje banku, upravo zato što je NBS kontrolama utvrdila da je ona potkapitalizovana i dala rok da se to ispravi”, kažu u NBS.“ Videti: Reagovanje NBS, Politika, 31. 10. 2012.

    (12) Premijer insistira na istrazi pljačke u RBV, RTV, 1. 11. 2012.; E. D. – tužilaštvi istražuje RBV, Danas, 5. 11. 2012.; RBV u istrazi, Be 92, 6. 11. 2012.; NBS izvršila kontrolu RBV, zapisnik ide u tužilaštvo, RTV, 6. 11. 2012.

    (13) Dinkić: RBV zrela za oduzimanje dozvole, upozorio sam Pajtića pre nekoliko nedelja, RTV, 2. 11. 2012.; Vučinić, Danica – „Jedan na jedan“, gost: Mlađan Dinkić, RTV, 3. 11. 2012.

    (14) Sukob dveju vlada oko RBV!, Alo, 2. 11. 2012.

    (15) „Dobar promet od 9,6 miliona dinara registrovala je novosadska Razvojna banka Vojvodine (MTBN) koja je skočila gotovo 60 procenata, prosečno na 883 dinara. Akcije te banke koja posluje s velikim gubitkom u petak su stizale do nivoa od 950 dinara, kao direktna posledica špekulacije ulagača da će sprovođenje dokapitalizacije od AP Vojvodina nositi sa sobom i mogućnost da akcionari prodaju akcije po knjigovodstvenoj vrednosti.“ Videti: RBV skočila 60%, Dnevnik, 12. 11. 2012.

    (16) Presek stanja i perspektive poslovanja RBV, Bg. Media centar, Beograd, 22. 8. 2012. (video prilog); Video prilog Gorana Kostića o kreditima RBV (Video); Goran Kostić o NBS (Video); „Argumenti koji se plasiraju u javnost ne stoje. Ni procenti loših plasmana koji se navode nisu tačni. Niti se jasno kaže da je to deo nasleđa Metals banke, preduzeća u restrukturiranju (poništenih privatizacija) i imovine oduzete od izvršilaca krivičnih dela. Sve to se, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, izostavlja.” Nije navedeno koliko plasmana je nenaplativo.

    Vodeti: Izjava predsednika Izvršnog odbora RBV, RBV, 2. 11. 2012.

    (17) Prepiska Dinkića i Razvojne banke: Gde odoše evri, Večernje novisti, 24. 11. 2012.: RBV – Šteta od Dinkićevih izjava meri se milionima, Novine novosadske, 24. 11. 2012.

    (18) Kovačev, Dušan – Vojvođanski front, FSJ, 8. 10. 2012.

    (19) Subotić, Đorđe – Vojvodina pred bankrotom, Vojvođanski klub, 5. 10. 2012.

    (20) Vlada Vojvodine. Podnosimo ostavke ako je bilo malverzacija u RBV, RTV, 2. 11. 2012; Tanjug -Tabaković: Finansijski sistem Srbije nije ugrožen, RTV, 2. 11. 2012.; Državni funkcioneri ruše RBV, Kamatica, 2. 11. 2012.; U Kabinetu premijera rekli su RTS-u da izjava nije dobro preneta, da je premijer rekao da je istraga u toku i da je mislio na bivšu Metals banku koju je pre dve godine preuzela Razvojna banka. Vlada Vojvodine kao većinski vlasnik Razvojne Banke odbacuje optužbe. „Metal banka nije postojala u poslednje dve godine, znači ako je Pokrajinska vlada zajedno sa prethodnom republičkom vladom već ubacila 150 miliona evra u poslednje dve godine. To znači da treba ispitati zašto je taj minus nastao. Sa aspekta dubioza ta banka je zrela za oduzimanje dozvole za rad“, rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Videti: Nesporazumi oko RBV, RTS, 2. 11. 2011.; Vujošević, D. – Vlada Vojvodine će podneti ostavku ako Dačić dokaže pronevere, Dnevnik, 2. 11. 2012.; Dok ministar finansija smatra da je Razvojna banka Vojvodine „zrela“ za oduzimanje dozvole predsednik izvršnog odbora banke tvrdi da je neko „bacio oko“ na 8.000 hektara plodnog zemljišta u posedu banke. Videti: Što se Dinkić „nameračio“ na Razvojnu banku, Mondo, 3. 11. 2012. ; Dinkić: RBV zrela za oduzimanje dozvole za rad, Kamatica, 3. 11. 2012.; Rotkvarac, Lazar – Beograd ciljno rovari RBV, Slobodna Vojvodina 3. 11. 2012. ; Rabrenović, J. – Oporavak banke bez „živog“ dinara, Politika, 5. 11. 2012. ; Jorgovanka Tabaković ne sprovodi zakon i štiti Pajtića, Vesti net, 6. 11. 2012.; Kostić: Vraćeno poverenje u RBV, depoziti stabilni, Dnevnik, 7. 11. 2012.; Rabernović, J. – Država oporavlja RBV, Politika, 7. 11. 2012.; Vojvođanski sekretar za finansije Zoran Radoman optužio je ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića da je „prekršio dogovor“ o zajedničkoj izradi nacrta zakona o finansiranju pokrajine i najavio da će zbog toga Vlada Vojvodine samostalno napisati nacrt tog zakona. Videti: Nastavlja se „sukob“ Dinkića i Vojvođana, Vesti onlajn, 7. 11. 2012. Komentarišući „slučaj Razvojene banke Vojvodine“ Pajtić je za „Dnevnik“ izjavio da je „očigledno da nije bilo nikakvih zloupotreba u Razvojnoj banci Vojvodine“, a da su medijski napisi i reakcija Tužilaštva „posledica navodne izjave premijera Ivice Dačića da su proneverena neka sredstva u RBV“. „Međutim, on sam (Dačić) je tu izjavu demantovao i kazao da se ona odnosila na Metals banku. A kada tako kaže ministar policije, to je više nego dovoljan dokaz da u RBV nije bilo zloupotreba, niti ih je moglo biti jer je Pokrajina efektivno preuzela Banku pre oko dve godine i od tada su tamo konstantne kontrole i pokrajinskih organa i Narodne banke Srbije i policije, koja se bavi pitanjima i problemima vezanim za Metals banku“, rekao je Pajtić i ponovio da je Vlada Vojvodine najavila kolektivnu ostavku „u slučaju da se pokaže da je izdat i jedan kredit mimo zakona i bez valjanog obezbeđenja“. Pajtić je ustvrdio i da „Građani Vojvodine i štediše RBV ipak neuporedivo više veruju Pokrajinskoj vladi nego onim republičkim funkcionerima koji su tu Banku klevetali i u odnosu na period u kojem je Pokrajina preuzela brigu o njoj“. Videti: Pajtić: Vojvodina postoji i to država mora poštovati, RTV, 11. 11. 2012.; Tanjug – URS: Skretanje pažnje sa dubioza u RBV, RTV, 11. 11. 2012.

    (21) Izgleda da je Razvojna banka Vojvodine kriva za sve nedaće i situaciju u Srbiji svih ovih godina. RBV je kao jedna mala banka postala odjednom kamen spoticanja i krivac za devastaciju srpske ekonomije. To apsolutno nije tačno! Odluka vojvođanske vlade da uđe u ovu banku je bila da sačuva one kombinate i preduzeća koje je Metals banka dovela u problem. Očekujemo da sačuvamo Razvojnu banku i povećamo njen potencijal. Videti: Marković, Radovan Ž. – Ozbiljan otpor vladi Srbije, Pres, 10. 11. 2012. (Intervju sa Goranom Ješićem)

    (22) Vrlo štura vest o formiranju Radne grupe za izradu Zakona o finansiranju APV. Videti: Ugovor o finansiranju Vojvodine, 5. 11. 2012.; Da li će pokrajina učestvovati u izradi Zakona o finansiranju Vojvodine, RTV, 6. 11. 2012.; Beta – Obrazovano Koordinaciono telo za saradnju s Vladom Srbije, Blic, 7. 11. 2012. ; Beta – Obrazovano Koordinaciono telo za saradnju s Vladom Srbije, Blic, 7. 11. 2012.; Beta – Popović: Nadam se boljim odnosima dve vlade, RTV, 9. 11. 2012.

    (23) Prihvaćen predlog Vlade Srbije, Blic, 7. 12. 2012.; Rešenje za RBV, RTS, 6. 12. 2012.

    (24) Rabrenović, Jovana – „Razvojna“ vreća bez dna, Politika, 27. 10. 2012.; Krasić, Zoran – Ne može se sakriti: Metals banka – RBV, Novinar.de, 8. 12. 2012.; Petrović šef tela za saradnju sa Vladom Srbije, RTV, 8. 11. 2012.

    (25) Udeo problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije je 19,5 odsto. U Razvojnoj banci Vojvodine – 75 procenata. Videti: Dinkić nudi model Agrobanke, Danas, 7. 11. 2012.

    (26) Prvih šest meseci 2012. RBV je završila sa gubitkom od oko šest milijardi dinara, zbog čega je, u dogovoru sa prethodnom vladom Srbije, otpisala nenaplative kredite iste vrednosti. Oni su preneti Agenciji za osiguranje depozita, a za pokrivanje gubitaka, odnosno dokapitalizaciju RBV, pokrajina je emitovala obveznice u vrednosti od 2,83 a republika od 3,68 milijardi dinara. To je bila treća dokapitalizacija RBV od kada je APV njen većinski vlasnik – prva je izvršena u decembru 2010. (dve milijarde), a druga u martu 2012. (4,28 milijardi). Sve u svemu, do sada je u nju upumpano više od 13 milijardi dinara. Pošto ni to nije stabilizovalo poslovanje, Skupština APV je, uprkos protivljenju Ministarstva finansija, pre desetak dana donela odluku o novoj dokapitalizaciji, i to sa 15 milijardi. Stav ministarstva da je nova dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine ekonomski neopravdana obrazložen je tvrdnjom da je čak 75 odsto njenih plasmana nenaplativo. U samoj banci, međutim, kažu da je on manji i da svi njeni problemi proističu iz loših plasmana Metals banke. – Procenat kredita od čijeg roka naplate je prošlo više od 90 dana u ovom trenutku je 63,49 odsto – precizira Kostić. – Sa novom dokapitalizacijom RBV može da postane stabilna i uspešna banka, a kampanja koja se protiv nje vodi nanosi štetu i državi kao većinskom vlasniku, našim klijentima i celokupnom bankarskom sistemu zemlje. Videti: Đ. V – Nenaplative dve trećine kredita RBV, Večernje novosti, 3. 11. 2012. ; Prvih šest meseci 2012. RBV je završila sa gubitkom od oko šest milijardi dinara, zbog čega je, u dogovoru sa prethodnom vladom Srbije, otpisala nenaplative kredite iste vrednosti. Oni su preneti Agenciji za osiguranje depozita, a za pokrivanje gubitaka, odnosno dokapitalizaciju RBV, pokrajina je emitovala obveznice u vrednosti od 2,83 a republika od 3,68 milijardi dinara. To je bila treća dokapitalizacija RBV od kada je APV njen većinski vlasnik – prva je izvršena u decembru 2010. (dve milijarde), a druga u martu 2012. (4,28 milijardi). Sve u svemu, do sada je u nju upumpano više od 13 milijardi dinara. Pošto ni to nije stabilizovalo poslovanje, Skupština APV je, uprkos protivljenju Ministarstva finansija, pre desetak dana donela odluku o novoj dokapitalizaciji, i to sa 15 milijardi. Videti: RBV „pojela“ 13. milijardi dinara, stiže još 15, Kamatica, 7. 11. 2012.; Stevanović, M. N. – Gasi se RBV, Danas, 7. 12. 2012.; „Udomljavanje“ Razvojne banke, RTS, 7. 12. 2012.

    (27) Pajtić je negirao da je Međunarodni monetarni fond (MMF) protiv dokapitalizacije Razvojne banke Vojvodine (RBV). „MMF nije dao takvu ocenu i ne postoji ni jedan akt MMF-a koji govori o tome“, rekao je Pajtić za i dodao da je Vlada Vojvodine procenila da je za RBV bolje rešenje dokapitalizacija od pripajanja nekoj drugoj banci. Videti: Vojvodina do Nove godine u minusu od 9 milijardi, Radio 021, 4. 11. 2012. Pajtić: „Preliminarne procene govore da ćemo samo ove godine, ukoliko se prilivi ne povećaju i situacija ne popravi do 31. decembra, biti u minusu oko devet milijardi dinara. Ako se to dogodi, nažalost, bićemo primorani da „presavijemo tabak”.

    Resorni ministar predložio nam je da država isplati ukupno više od 25 milijardi dinara da bi RBV bila ugašena, odnosno, da bi jedna privatna banka preuzela klijente i portfolio RBV. Procenili smo da je bolje rešenje da se u tu banku uloži 15 milijardi, dakle, desetak milijardi dinara manje, pa da banka bude stabilna, respektabilna, i da nastavi da raste i napreduje kao što već raste i napreduje. Videti: „Vojvodina ne ugrožava stabilnost Srbije“, Vesti onlajn, 5. 11. 2012.

    (28) R. D. – RBV stopama Nove Agrobanke, Danas, 29. 11. 2012; Republika ima udeo od 28 odsto, a Vojvodina 72 procenata u Razvojnoj banci Vojvodine. Dinkić je rekao da bi od kreditnog portfelja Razvojne banke Vojvodine bio formiran razvojni fond Vojvodine, u kome bi takodje Republika imala udeo od 28 odsto, a Pokrajina ostatak. Videti: Uskoro rešenje za RBV, Akter, 30. 11. 2012. ;

    (29) http://www.ekapija.com/website/sr/page/602681

    (30) „Cena (de)centralizacije“, emisija „Sučeljavanje“, RTV, 8. 11. 2012. Gosti: Branislav Bugarski i Slobodan Maraš. U ovoj zanimljivoj Emisiji, Maraš je izneo tvrdnju da je „upravo tih 7% za Vojvodinu u Ustav ušlo zahvaljujući Dinkiću“, ali i na činjenicu da je „…Đukić (dugogodišnji sekretar za finansije APV tokom Pajtićeve vladavine) svake godine upozoravao da tih 7% ne dolazi u Vojvodinu.“Bugarski je u istoj emisiji priznao: „Nemam informaciju o tome ko su članovi radne grupe za izradu Predloga zakona (o finansiranju Vojvodine), ali je kasnije u toku emisije naveo ko radi na predlogu zakona: Andor Deli, Zoran Radoman i Dragan Petrović. Zahvaljujući tome, Vojvodina ipak može da zna koga je „evropska regija“ zadužila da ugoji finansijsko prase u Vojvodini pred njen trinaesti demokratski Božić. Dakle: Mr Andor Deli: potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice tel: 021/487-4213 ; fax 021/421-366 , E-mail: andor.deli@vojvodina.gov.rs . Andor Deli rođen je 2.05.1977. u Bečeju. Pravni fakultet i magistarske studije završio je u Novom Sadu. Tokom 2003. godine boravio je u Nemačkoj kao stipendista Fondacije za međunarodno pravnu saradnju. Od 2010. godine obavlja funkciju pokrajinskog sekretara za propise, upravu i nacionalne zajednice. Govori mađarski, srpski, engleski i nemački jezik. Prof. dr Dragoslav Petrović potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj tel: 021/487-4641; fax: 021/456-044

    E-mail: dragoslav.petrovic@vojvodina.gov.rs . Rođen 1. maja 1949. godine u Kovilju. Diplomirani je fizičar, a magistarsku tezu radio je na Institutu za mineralogiju i geologiju u Bernu u Švajcarskoj. Doktorirao je 1980. godine na prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti novih materijala. Od 1991. godine redovni je profesor na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je direktor Instituta za fiziku PMF u Novom Sadu, v.d. direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, sekretar Fonda za nauku Vojvodine, predsednik Veća za razvoj Univerziteta u Novom Sadu itd. U dva mandata (od 2004. do 2008., odnosno 2008-2012.) obavljao je funkciju pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Zoran Radoman: pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman rođen je 12.02.1954. godine u Subotici. Diplomirani je ekonomista – poslovnopravnog smera. Od 2004. godine obavlja poslove direktora Regionalnog centra Novi Sad, kao organizacionog dela Poreske uprave. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj dodeljuje mu priznanje reformatora godine 2010. godine. 2012. godine je bio dobitnik je priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za visoke domete funkcionisanja poreskog sistema. Izvor: Vlada APV – članovi Vlade . Međutim, saznalo se za još jednog, najvažnijeg člana Radne grupe. „Na čelu radne grupe biću ja“, izjavio je Mlađan Dinkić. Videti: Ćirković, R. – Kako vojvodini tako svim regionima, Danas, 17. 12. 2012. Učestvuju još Kosta Josifidis, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici; Snežana Blašković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za finansije i Živko Makarić, pomoćnik direktora Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa. Videti: Pokrajina utvrdila kandidate za Dinkićevu radnu grupu, Blic, 19. 12. 2012.

    (31) Tanjug – Potest radnika RBV, Be 92, 20. 12. 2012.

    (32) Vojvođanski dnevnik, 20h, 20. 12. 2012.

    (33) Vlada Vojvodine je odustala od dokapitalizacije. Razvojna banka Vojvodine sa novih 150 miliona evra, što je bio predmet spora sa Ministarstvom finansija, i prihvatila predlog Vlade Srbije da RVB pređe

    pod ingerencijom neke druge banke, izjavio je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova za Radio-televiziju Vojvodine. „Razvojna banka Vojvodine, verovatno, u ovom obliku neće postojati“, izjavio je Vasin u emisiji „Jedan na jedan“ i objasnio da je Vlada Vojvodine prihvatila inicijativu Vlade Srbije da se razgovara o statusu RVB, pri čemu se došlo do saglasnosti da RVB pređe pod ingerencijom neke druge banke, koja ponudi najbolje uslove. (…) Sporazumom je takođe predviđeno osnivanje, po hitnom postupku, Razvojnog fonda AP Vojvodine, u kojem će učešće i upravljačka prava ostvarivati AP Vojvodina i Republika Srbija u odnosu 78,11% APV i 21,89% RS (identičnom odnosu u emisiji obveznica) i na koji će biti prenet deo aktive (kreditni portfolio pravnih lica i stalna imovina) RBV. AP Vojvodina će inicirati donošenje zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine po hitnom postupku. Ovim zakonom će se osnovati i urediti položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Razvojnog fonda AP Vojvodine. Videti: Postignut dogovor oko RBV, RTV, 7. 12. 2012.; Još kada je letos počelo da se šuška o problemima u RBV-u, počele su i spekulacije o mogućem strateškom partneru. Kao veoma zainteresovani za jačanje pozicije u Vojvodini pominjane su AIK banka, Erste i Sosijete ženeral. Hoće li one biti deo rešenja za RBV tek će se videti.

    Za dokapitalizaciju RBV-a neophodno je obezbediti 150 miliona evra i tu je, po svemu sudeći, zapelo te se traži rešenje. Ta kuća našla se u problemu zbog nenaplativih kredita koji su dostigli čak 75 odsto u njenom portfoliju. Te zajmove banka je, kako se čuje, dobro obezbedila hipotekama i zalogama: zgradama, obradivim zemljištem. Većina nesolventih dužnika su preduzeća koja su se nakon loših privatizacija našla u procesu restrukturiranja ili stečaju. Videti: D. V. – Na pomolu rešenje za RBV, Dnevnik, 1. 12. 2012.; Uskoro model za RBV, Kamatica, 3. 12. 2012.; Rešenje za RBV, RTS, 6. 12. 2012.; Krasić, D. I. – Razvojna ide stopama Agrobanke, Večernje novosti, 3. 12. 2012.; „Udomljavanje“ Razvojne banke, RTS, 7. 12. 2012.

    (34) Predlog je da Republika i Pokrajina zajednički emituju obveznice u vrednosti od osam milijardi dinara za neosigurane depozite, srazmerno udelu u toj banci – objasnio je ministar. (…) Od kreditnog portfelja RBV bio bi formiran razvojni fond Vojvodine, u kome bi Republika imala udeo od 28 odsto, a Pokrajina ostatak. Videti: Pajtić kriv za propast RBV, Vesti onlajn, 4. 12. 2012.

    (35) Emisija „Jedan na jedan“, RTV, 6. 12. 2012.

    (36) U vezi osiguranja depozita, Vasin je naveo kako će „u potpunosti biti osigurani depoziti“, a radi toga „biti izdate obveznice APV i RS prema udelu u vlasništvu“. Vasin je, poput Pajtića i suprotno realnosti postupanja „evropske regije“ svoju retoriku počeo da puni floskulama o poštovanju ustava i Zakona. Tako je, po njemu „Fond za razvoj (bio) uklopljen u RBV da bi se ispoštovao zakon“, a ne da bi se izbegao njegov bankrot (sic!), svađa s republičkim vlastima oko RBV i budžeta (koja je dovela do postupka ocene ustavnosti) nazvana je „šumovima“ koji su „postojali između dve vlade“ (Ustav Srbije ne poznaje unutar R. Srbije drugu vladu osim Vlade republike Srbije), Vojvodina „ide na privremeno finansiranje“, itd.

    (37) Aluzija na stil Ralfa Darendorfa nije slučajna.

    (38) Dinkić nudi model Agrobanke, Danas, 7. 11. 2012.

    (39) Strukturu AIK banke videti na http://www.aikbanka.rs/struktura

    (40) Miodrag Kostić preuzima RBV, Akter, 9. 12. 2012.

    (41) „Najavljuje se pretres rada Fonda za kapitalne investicije i pokrajinske uprave“, izjavio je politikolog Duško Radosavljević nakon polemike s Markom selakovićem (portparol URS). Videti: Videti: Emisija „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012.

    (42) Usvojen nacrt pokrajinskog budžeta, RTV, 19. 12. 2012.

    (43) Pastor: RBV pitanje kredibiliteta, Pravda, 10. 12. 2012.; Pastor: Šta se desilo sa RBV, RTV, 10. 12. 2012.

    (44) Radoman: Zakon po hitnom postupku pa Razvojni fond Vovjdine, RTV, 7. 12. 2012.; Razvojnu banku zatvorili – fond otvorili, Politika, 10. 12. 2012.; Bugarski: Konačno smo našli rešenje za Razvojni fond Vojvodine, Beta, 14. 12. 2012.; Laketić, M. – Vovjodina osniva fond koji je ugasila, Blic, 13. 12. 2012.: „Za nas je od presudnog značaja bilo da dobijemo mogućnost da pomažemo privredi u Pokrajini. I u tome je razlika u odnosu na ranije predloge o modelu rešavanja pitanja RBV-a. Nismo se mi borili za banku, već za to da dobijemo mogućnost da pomažemo vojvođansku privredu. I u tome smo uspeli, jer ćemo imati fond s početnim kapitalom od 18 milijardi dinara – rekao je Radoman.“ Videti: Savić, B. D. – Vojvođanski razvojni fond pred poslanicima u petak, Dnevnik, 12. 12. 2012.

    (45) Vlada Vojvodine utvrdila nacrt zakona o Razvojnom fondu, RTV, 12. 12. 2012.; Usvojen Nacrt zakona o Razvojnom fondu Vojvodine, 14. 12. 2012.

    (46) Sajt Fonda za razvoj APV.

    (47) Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2011.

    (48) Vlada Vojvodine: Nema značaja da li su sredstva od poreza ili od Eksim banke, RTV, 13. 12. 2012.

    (49) DS reagovao na “neistine i klevete” Slobodana Maraša, RTV, 14. 12. 2012.; URS: Pajtić traži krivca za svoje neuspehe, 14. 12. 2012.

    (50) „`To je vrhunac cinizma prema građanima Vojvodine. Netačno je da će vojvođanski budžet biti dopunjen sa 12 milijardi nakon Pajtićevih intervencija i lažne borbe. Vojvodina dobija ono što joj sleduje i Mlađan Dinkić je pokazao da drži reč`, naveo je Maraš. Pajtić je, dodao je, propustio da prizna i da će prvi put od 2007. godine, zahvaljujući Vladi Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, Vojvodina dobiti Ustavom zagarantovana sredstva. `Istina je da su ta sredstva već predviđena republičkim budžetom, i da će se realizovati projekat autoputa do Rume. Republika Srbija daje garanciju Kineskoj banci za ovaj projekat. Dakle, autoput nije ni dogovorio, niti će ga graditi Bojan Pajtić, već to čine Vlada Srbije i Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave`, naveo je Maraš. Funkcioner URS je kazao da treba odgovoriti i na pitanje ko je kriv što se Vojvodina vodi kao nerazvijeni region i prvi put u istoriji ima niži bruto društveni proizvod od pepubličkog proseka. `Jasno je da republička vlada i Ministarstvo finansija za to nisu krivi, jer su njihove namere prema Vojvodini iskrene i čestite. Da li je kriv Bojan Pajtić ili neko treći, neka prepoznaju građani. Oni su najbolji sudija. Samo neka otvore oči i pogledaju kako žive`, naveo je Maraš.“ Videti: URS: Pajtić traži krivca za svoje neuspehe, RTS, 14. 12. 2012.

    (51) „Sučeljavanje“, RTV, 20. 12. 2012.

    (52) Živan Lazić navodi kako nije moguće da nerealizovani plasmani potiču iz doba rukovodstva iz doba pre nego što je zavedena prinudna uprava: „Među izmeštenim su i plasmani firmi DTM Relations preko koje je narkobos Darko Šarić kupio „Mitrosrem“, krediti kontraverznom biznismenu za kupovinu hotela „Vojvodina“ i „Putnik“, te kredit NPCO, preduzeću koje se vezuje za visoke funkcionere SPS i koje je osnovano u julu, a već u novembru dobilo pozajmice od čak 19,5 miliona evra. Svi aranžmani su realizovani za vreme dok je Prinudna uprava upravljala bankom, pa se ruši u javnosti stalno nametana priča da „nevolje potiču iz perioda starog rukovodstva“. (…) Objavljeno je da će novčani iznos budućeg razvojnog fonda Vojvodine biti preskromnih 10 miliona dinara. Međutim, ova institucija će upravljati i onim plasmanima RBV koje ne preuzme neka od poslovnih banaka. To su krediti Dušanu Borovici, čije firme su od uvođenja prinudne uprave dograbile i četvrtinu ukupnih plasmana RBV, firmama pod upravom brata visokog pokrajinskog funkcionera DS, neki od kredita firmi NPCO… upravo oni čije bi poslovanje, tačnije nevraćanje kredita, vlast želela da i dalje prikriva. Međutim, tu su i mnogi plasmani možda trenutno teže naplativi, ali na duži rok potencijalno izrazito unosni poslovi. Tako će u budućem fondu ostati krediti obezbeđeni hipotekom na zbirno 10-14.000 hektara najkvalitetnijih vojvođanskih oranica ili sa 33 hektara građevinskog zemljišta pored koga je nedavno izgrađen autoput, takozvana Severna obilaznica Novog Sada. Vlasnicim budućeg fonda, APV i država Srbija u srazmeri 78:22, nemaju nikakvih obaveza, a ostaje im onoliko koliko uspeju da naplate od preostalih aranžmana.“ Videti: Lazić, Živan – Budžetske pare u stranačke kase, E-novine, 21. 12. 2012.

    (53) O pojmu kapitalizacije Videti na primer: http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-k/web/kapital

    (54) Pavlović, Branko – Vojvodina, ali ozbiljno, Novi Standard, 19. 12. 2012.

    (55) „Sučeljavanje, RTV, 20. 12. 2012.

    (56) Kovačev, Dušan – Velika svetska gasna igra i Vojvodina, NSPM, 24. 10. 2008.

    (57) Kovačev, Dušan – Neoosmanizacija „evropske regije“, FSJ, 2. 4. 2012.

    _______________

    Elektronske adrese na kojima se nalaze javnosti dostupne značajne činjenice o RBV:

    RBV na “AC-Broker” http://www.ac-broker.rs

    RBV na sajtu „Beleks“www.belex.rs

    Beleks informator http://www.belex.rs

    RBV, statistički prikaz vlasništva na u Centralnom registru hartija od vrednosti http://www.crhov.rs

    _______

    Prilozi:

    Nerevidirani finansijski izveštaj RBV, 1912. g.

    Click to access nerevidirani-finansijski-izvestaj-RBV-2012.pdf

    Polugodišnji finansijski izveštaj RBV za period 01. 01. – 30. 06. 2012. g.

    Click to access 4274-12.pdf

    Predlog zakona o Razvojnom fondu APV

    Click to access 4274-12.pdf

    ______

    Izvodi:

    Osnovni pokazatelji RBV 1. 10. 2012. belex

    Pasiva RBV 1. 10 2012. belex

    Redosled prvih petnaest akcionara RBV, Centralni registar hartija od vrednosti

    Fond Slobodan Jovanović

    http://www.standard.rs/dusan-kovacev-rekvijem-za-razvojnu-banku-vojvodine-ili-sahrana-nasih-novaca.html

  3. […] Ljubav između banaka i države ne poznaje granice […]

  4. […] Ljubav između banaka i države ne poznaje granice […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: