Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

Poštovani gospodine Koprivica,

Prvo bih voleo da Vam se zahvalim: Vaš tekst „Dobrica Ćosić i njegovi patološki mrzitelji” me je inspirisao da ozbiljno promislim svoje identitete (građanina Srbije, Srbina, s Vaše strane nametnuti identitet „Drugosrbijanca“ i mnoge druge) i pokušam da shvatim šta promiče današnjim diskursima o identitetu u Srbiji. Ipak, moram priznati da mi je teško da reagujem na Vaš tekst, pa i samo na deo „Kome (ni)je upućen Ćosićev poziv?”, u kome naširoko citirate i komentarišete moje pismo gospodinu Ćosiću. Za ovo postoje bar dva razloga. Prvo, Vaš tekst je primer onoga što se u nekim teorijama kuture zove othering ili konstruisanje „Drugog“: Vi pokušavate da nekoliko vrlo različitih reakcija na Ćosićevo pismo predstavite kao reakciju jednog homogenog i usaglašenog kluba: kluba „Ćosićevih patoloških mrzitelja“. Taj klub, u koji me iz nekog razloga ubrajate, stoji u odnosu „drugosti” prema Vama i „Vašima”, pa zato mislite da „nam“ kumulativno možete spočitavati sve što Vam smeta u bilo kojoj od pojedinačnih reakcija. Konstruišući ovog imaginarnog „Drugog” zapravo niste odgovorili nijednom od nas. Čudi me da Vam je promakla činjenica da je, ako gledamo samo diskusiju o Ćosićevom pismu, od Vas do mene taman koliko i od mene do gospođe Srbljanović, te mi ne izgleda smisleno da ja Vama objašnjavam šta su „naši“ razlozi.

(…)  Zahvaljujući Vašem tekstu, shvatio sam da Vama i „Vašima“ ta tapija ne pripada. Ja, shvatih uz Vašu pomoć, zapravo ne verujem u dezinvestiranje, već u hiperinvestiranje u etničke i druge kulturne identitete, jer nas upravo to, a ne samo čekanje obećane čisto građanske države, čini povezanijim, odgovornijim i delotvornijim. Takođe ste mi pomogli da shvatim da se ideal građanske države i etnički identiteti nikako ne nalaze u odnosu suprotnosti. Evo kako ja to vidim.

(…) To što sam srpski rodoljub nikako ne menja činjenica da sam i Hrvat, Rom, Crnogorac, Slovenac i Holanđanin. To Vam takođe ne daje pravo da tražite od mene da poređam svoje identitete po tome koji najviše volim, kako biste mi odobrili da neke od njih zadržim. U tom smislu, uprkos uvreženom mišljenju, Vi niste gospodar identiteta, gospodine Koprivica, i čuvajte se pogrešne logike identiteta kao istosti. Ako nisam Srbin na način na koji Vi i proklamovani „Vaši“ to odobravate, ako nisam panično „čistokrvan“ i isključiv, to nikako ne znači da nisam Srbin.

Nije čovek vreća u koju može stati samo toliko, pa da budem manje Srbin ako sam uz to i još mnogo toga. Čini mi se da je upravo suprotno: ako sam išta naučio za ovih tridesetak godina života sa mnogim identitetima, onda je to da i svetu i sebi i svim „svojima“ najbolje mogu pomoći prevodeći, povezujući, upoznavajući razne „svoje“ i mosteći (a ne pregrađujući, zazidavajući i normirajući). A toga se mnogo više postigne kada čovek sebi dopusti da bude mnogo toga. I kad se braća zbog toga ne jede.

Bratski srpski rodoljubivi pozdrav,

Marko Simonović

Autor je na doktorskim studijama na Univerzitetu u Utrehtu.

Srodni linkovi:

CEO TEKST: http://pescanik.net/2013/01/pismo-bratu-iz-prve-srbije/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Југословенство

YUпараноја

ПРЕВРАТ

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

Добрица Ћосић: Нисам више ”отац нације”

ТРЕЋА СРБИЈА

 

6 Responses to Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

  1. […] Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: