SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

Povodom teksta Gorana Lazičića Dogodine u Semoljpolisu, objavljenog u Danasu od 29. decembra 2012.

U Goranovom tekstu nema ničega ni nalik na uvid o razlici između Prestonice i Megalopolisa, koja simbolizuje otkidanje koncepta Megalopolisa od humanističkih temelja na kojima nastaje Polis. To je bazična ideja koja se potom nijansira u različitim pravcima, donoseći različite rezultate.

I umesto da knjigu prvo predstavi, kako bi čitaoci Danasa i sami mogli da izvedu zaključak o njima, a onda i oceni, Goran je jedino falsifikuje. I šta sada da ja radim? Da polemišem? Sa čim da polemišem, jer sve što Goran tamo piše, nema veze sa onim što sam ja napisao. Evo i primera:

Na jednom mestu u Goranovom tekstu pod navodnicima stoji sintagma „homogene nacije“ koju ja navodno postavljam „kao normu“ (to kaže Goran) u svom navodnom „etnonacionalističkom“ (i ovo on kaže) antiglobalizmu. Navodnici kojima je okružena sintagma „homogena nacija“ sugeriše da Goran citira nešto što se nalazi u mojoj knjizi. Dakle, u rukopisu moje knjige nigde nije upotrebljena sintagma „homogena nacija“, što znači da Goranov „citat“ iz moje knjige nije citat, nego fikcija, izmišljotina ili montaža (da upotrebim terminologiju iz doba u kojem se odigravaju bezmalo sve priče iz Kišove Grobnice za Borisa Davidoviča). Zašto je to Goran uradio? Pa zato da bi mi mogao pripisati „srpski parohijalno-militaristički nacionalizam“. To što mu kao dokaz služi sintagma koje nema u knjizi, Goranu, ne smeta. Na sudu se to zove „lažno svedočenje“ i podleže krivičnoj odgovornosti.

To je jedan mali, očigledan primer, a bezmalo ceo tekst je sastavljen od takvih kvazicitata, pripisivanja tvrdnji koje nigde nisu izrečene, hotimičnog nerazumevanja, pojednostavljivanja, nedvosmislenih denunciranja uz upotrebu jakih atributa (patrijahalno-militaristički, parohijalni, nacionalistički, /ultra/desni itd…) bez ikakvih korektnih citata (lažnih zato ima sasvim dovoljno) koji bi te atribute potvrdili. Takve i slične tehnike potvrđuju da Goran mrzi knjigu Crnjanski, Megalopolis, jer kako inače shvatiti to bezočno nizanje falsifikata… Kažem mržnja, jer mržnji ne trebaju ni građanski ni epski obziri, mržnji ne treba ni intelektualno poštenje, ni Pekićeva potreba da svakom svom junaku (ideji) da najbolje šanse. Mržnji treba samo močuga i mračna ulica.

(…) A taj prostor je odvojen (u Danasu), Gorane, možda zato što i ti i ja vrlo dobro znamo da je Crnjanski, Megalopolis vrlo relevantna knjiga i to upravo zbog defanzivnog romantičarkog kosmopolitizma koji jeste realna alternativa sadašnjem procesu globalizacije. I baš zato što taj termin potpuno ukida mogućnost da se moja intelektualna pozicija (koja bi se, uzgred budi rečeno, mogla najbliže opisati kao pekićevska) svede na ono na šta bi ti želeo da je svedeš, Goran brže-bolje falsifikuje brdo „citata“ kojih uopšte nema u mojoj knjizi! I baš zato će u svom master-falsifikatu, na kraju teksta, da napiše kako Crnjanski „modernom globalizovanom svetu suprotstavlja defanzivni romantičarski kosmopolitizam (što bi mogla biti definicija sumatraizma)“.

Jedno pitanje Gorane, odakle znaš to što si napisao? Odnosno: koga citiraš kada staviš pod navodnike sintagmu „defanzivni romantičarski kosmopolitizam“? Da li možda neki svoj tekst o Crnjanskom? Sudeći po elektronskom katalogu Narodne biblioteke, tvoji tekstovi o Crnjanskom, Gorane, ne postoje. To će reći, da ti o Crnjanskom imaš samo osnovno fakultetsko znanje. U najboljem slučaju.

Da ne bi puno razmišljao, odgovoriću ti: citiraš Crnjanski Megalopolis, ovaj put ispravno, pa stoga verovatno i ne navodiš da je to moj uvid o Crnjanskom. Jer da si to naveo, onda ne bi nikako mogao napisati nastavak rečenice u kojoj Crnjanskovom defanzivnom, romantičarskom kosmopolitizmu „Vladušić (…) zloupotrebljavajući pritom delo velikog pisca kao paravan, suprotstavlja ofanzivni srpski parohijalni nacionalizam (što možemo označiti kao, semoljizam)“. Gde ja to suprotstavljam romantičarskom kosmopolitizmu ovu budalaštinu koja postoji samo u tvom tekstu, Gorane? Pitam gde, kada i ti i ja znamo da je moj pasus o Crnjanskovom defanzivnom kosmopolitizmu poslednji pasus u mojoj knjizi – što će reći da posle njega nema ništa, a ponajmanje nekog „ofanzivnog srpskog parohijalnog nacionalizma“ – i što je lirski ton koji taj pasus preplavljuje, stiska sugestija da se poistovećujem sa Crnjanskovim defanzivnim romantičarskim kosmopolitizmom, te da u njemu pronalazim prijatelja u prošlosti.

A zašto Goran po cenu laži, želi da me odvoji romantičarskog kosmopolitizma? Pa zato što romantičarski kosmopolitizam kaže otprilike ovo: ja sam deo jedne nacionalne kulture koja je svojim vrhovima deo jedne svetske kulture, sačinjene od nacionalnih kultura, a to Goran, koji je vrhove video samo na wallpaperu, ne može da prihvati. A kada ne postoji svest o vrhovima, što znači o vrednostima i razmeni tih vrednosti između nacionalnih kultura, onda je moguće da se umesto prikaza jedne knjige ta knjiga neprekidno falsifikuje i da se potom napišu rečenice koje lagano klize ka rasizmu i biopolitici: „Vladušićeva pozicija u studiji Crnjanski, Megalopolis pripada onom tipu konzervativnog antiglobalizma koji je pre svega projektovan za domaću upotrebu i za autorsku ličnu simboličku dokapitalizaciju unutar lokalne zajednice“, odnosno „jedno je kada Vladušić ovakvu studiju piše i objavljuje u Novom Sadu tj. Beogradu i na srpskom jeziku, a sasvim drugo da je to uradio na nekom od univerziteta u svetu i na engleskom jeziku (ili bar na nekom od velikih svetskih jezika)“.

(…) Međutim, ako Goran baš želi da nešto iz Crnjanskog, Megalopolisa vidi na nekom od svetskih jezika (najbolje na engleskom, pošto mu je on, kao bivšem studentu srpske književnosti, je li, najbliži) pošto, sasvim rasistički, smatra da ono što je napisano na nekim drugim jezicima nije vredno čitanja (dakle, može se koristiti za potpalu) hajde da mladiću to i učinimo: zamolio bih te, Gorane, da u svojoj kosmopolitskoj biblioteci, u kojoj pretpostavljam nemaš nijednu knjigu na tzv. „jeziku lokalne zajednice“, pronađeš zbornik Imagology today – Imagologie heute (uredio Davor Dukić, Aachen Beitrage zur Komparatistik 10, Bouvier, Berlin 2010), te da otvoriš page 175. Tu ćeš videti tekst pod naslovom Imagology and the Metropolis – autor tog teksta sam ja, a delovi tog teksta su kasnije uključeni u knjigu Crnjanski Megalopolis.

Za kraj: pošto se očigledno stidiš jezika na kom pišeš, zamolio bih te da sledeći tekst o mojoj knjizi napišeš na nekom od tzv. „svetskih jezika“.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/dogodine_u_polisu.54.html?news_id=254088

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Antitalibani

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

6 Responses to SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

  1. […] SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu […]

  2. […] SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: