РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

 

RTV najavio tužbu protiv Pečata

Radiotelevizija Vojvodine najavila je danas da će podneti tužbu protiv beogradskog nedeljnika „Pečat“ zbog širenja govora mržnje u tekstu „Di su naši novci“ protiv pokrajinskog javnog servisa. RTV je dodao da „šovinistički mrak“ iz devedesetih godina ilustruje sledeći deo teksta: „Na osnovu uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca, od kojih su neki pomenuti u tekstu, ali i na osnovu uvida u program novosadske TV, teško je izbeći zaključak da iza tog zločina stoji razgoropađeni hrvatski lobi„. Pokrajinski javni servis upozorio je državne vlasti da takve kvalifikacije mogu ozbiljno da ugroze njegov rad, ali i bezbednost zaposlenih zato što se „ponovo prebrojavaju nacionalna krvna zrnca novinara, kao kada je na čelu Televizije Novi Sad bio sadašnji direktor i glavni urednikPečataMilorad Vučelić„. RTV proizvodi program i na devet jezika nacionalnih zajednica, tako da samo možemo da pretpostavimo kako se oni osećaju posle podsećanja na vreme bujanja pogubne nacionalne histerije – piše u saopštenju. RTV je pozvao nadležne da odlučno zaustave ponovno širenje govora mržnje u Srbiji. Sporno pisanje „Pečata“ kritikovala su oba novinarska udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS), ukazujući da se u njemu propagira govor mržnje.

>

Зашто је смењен Ратко Дмитровић?

Владимир Димитријевић

Зашто је, дан после посете хрватског премијера Милановића, смењен уредник франкфуртских „Вести“ Ратко Дмитровић?

>

Napad na srpski nedeljnik iz Zagreba

”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”

Саопштења Владе Републике Српске Крајине: Тужба против УН

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

YUпараноја

Војводина

 

14 Responses to РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

  1. Varagić Nikola каже:

    ŽELJKO CVIJANOVIĆ: MARŠ NA DRINU ILI SVET PORED KOGA I DAČIĆ IZGLEDA KAO PLANINA

    subota, 19 januar 2013 01:02

    Koliko god me ostavljao hladnim njujorški pi-ar Vuka Jeremića, nikad se ne predajem jer kod njega uzbuđenja uvek dolaze kasnije, kad se svetla pogase. Ovaj put za afterparty bila je zadužena sabornost bezmalo svih srpskih medija, koji su, kao hor iz antičke drame, u globalnu osudu Srba uvukli i poslovično i formacijski uzdržanog Ban Ki-Muna, tako da je po tom pitanju nevin ostao još samo Dalaj Lama.

    Naime, dok si rekao govor mržnje, svi su preneli da se portparol prvog čoveka UN „izvinio“ zbog najnovije svinjarije Vuka Jeremića, onog što su ga uoči srpske Nove godine isti ti mediji – istinabog delom i njegovom zaslugom – vijali po Central parku da ga slikaju kako natiče praznično prase na ražanj. „Ban Ki-Mun se izvinio zbog aplauza ‘Maršu na Drinu’“, pisale su redom srpske novine i izveštavale televizije pozivajući se na reči portparola generalnog sekretara UN. Reč je bila o Jeremićevoj proslavi julijanske Nove godine u UN, na kojoj je pevao beogradski hor Viva Vox, izvodeći i poznatu kompoziciju Stanislava Biničkog.

    U nastavku priče sledi jedna od onih olinjalih propagandnih akcija. Jezikom koji pristojan svet niti govori niti ga sluša bosanski predstavnici u UN protestovali su kod Ban Ki-Muna što je uopšte izvedena ta „ozloglašena i napadačka srpska nacionalistička pesma“. Valjda da bi ojačali svoje moralne gabarite, u celu priču bosanski diplomate uvukli su i organizaciju Majke Srebrenice da bi svi skupa zavapili kako se radi o „posebno fašističkoj pesmi“, koja je „korišćena da inspiriše širenje mržnje protiv svega nesrpskog“ i „kao instrument podsticanja inspiracije ubistva hiljade nesrpskih civila“. Na kraju, Bosanci su od generalnog sekretara zahtevali „izvinjenje svim ratnim žrtvama u Bosni i Hercegovini, stradalim od strane srpskih nacionalista“.

    ŠTA JE REKAO GENERALNI Uveren, prepostavljam, da bi mu polemika o „Maršu na Drinu“ trebala koliko i koksaki, Ban Ki-Mun je delovao kao da će celu stvar prećutati ne pridajući joj važnost. Ali ne može. Na brifingu za novinare njegovog portparola zaskočio je bosanski dopisnik iz UN Erol Avdović – inače poseban tip žurnalističkog kanibala koji je za poslednje dve decenije o Srbima ispisao takve grozomorne stvari da na ovoj strani jednostavno nema pandana, osim među onima koji su takođe pisali o Srbima. Avdović je, naravno, ponovio navode iz pisma bosanskih diplomata i Majki Srebrenice, konstatovao da je Ban Ki-Mun aplaudirao izvođenju „Marša na Drinu“ i pitao da li bi se generalni sekretar možda izvinio zbog toga („…would like probably to apologize or to expect anything else?“)

    A onda se portparol u ime generalnog sekretara izvinio. E pa nije, i u tome je cela priča. U tri puta kraćem odgovoru nego što je bilo Avdovićevo pitanje portparol se nije izjašnjavao o samoj pesmi niti se izvinjavao u bilo čije ime. Umesto toga, kurtoazno je rekao da je Ban Ki-Mun svestan da su tom pesmom neki ljudi bili uvređeni i da mu je žao zbog toga. („…we are aware that some people were offended by the encore song […] we sincerely regret that people were offended by this song…“). Ali to, naravno, nije bilo izvinjenje, još manje potvrda glupavih navoda.

    A onda su na scenu stupili, pazite ko, srpski mediji, tvrdeći kako se portparol izvinio u ime generalnog sekretara. Kako je moguće da, u trenutku dok su predstavljali „još jednu srpsku blamažu u UN“, niko od njih nije proverio original, koji je odmah posle brifinga okačen na sajt UN, najpre kao video klip a potom i kao transkript, nego su svi krenuli da čereče Jeremića, sa identičnim prevodom i gotovo istim naslovima, u kojima je stajalo izvinjenje. Potom su krenuli komentari o novom Jeremićevom gafu, kojima je jagodu na vrh stavila Leni Rifenštal srpske tviter-elite – o Biljani Srbljanović je reč – koja se upitala „može li iko zamisliti novogodišnji prijem u nemačkoj ambasadi na kojem svira Lili Marlen“.

    Naravno, Srbljanović je – dovodeći Lili Marlen u istu ravan sa Maršom na Drinu, koji je Binički, kapelnik kraljeve garde, komponovao 1914. godine, odmah posle Cerske bitke u čast Milovoja Stojanovića, komandanta Gvozdenog puka, poginulog u toj bici – ilustrovala tu verovatno najslavniju muzičku metaforu srpske istorije kao stvar nedostojnu, iritantnu i u krajnjoj liniji zločinačku.

    SRCE TAME Pokazalo se da ni u jednom srpskom mediju nije prevladala nelagoda zbog toga što je bio uvučen kao akter jednog ponižavajućeg događaja, kojim je sopstveni narod diskreditovao kao scet moralnih patuljaka koji jednu muzičku kulisu zločina prihvata kao deo svog identiteta. Nikoga nije interesovala ni originalna izjava portparola, ni to što „Marš na Drinu“, pesmu iz najslavnijeg i najuzvišenijeg trenutka srpske istorije, tretiraju kao smrdljivo jaje u sedištu UN.

    I šta se desilo posle, kad je stvar prenoćila? Kad su shvatili da su bili deo jedne odvratne igre , mediji su se izvinili? Ne, nisu čak ni kurtoazno, čak ni koliko portparol generalnog sekretara da im je žao što se nekome nisu dopali njihovi lažni izveštaji. Umesto toga, nastavili su da insistiraju na izvinjenju generalnog dekretara, tek nekoliko njih diskretno je u tišini promenilo svoje bombastične naslove, i to je bilo sve.

    Da li su na lažne izveštaje reagovala novinarska udruženja, saveti za štampu, etički komiteti i ostali zaduženi za širenje moralne panike po Srbiji? Nisu ćutali su, naravno, svi osim NUNS-a, koji nikad ne ćuti, još od onomad kad je podržao Tadić-Dinkićev inkvizitorski zakon o medijima. A NUNS je reagovao vrlo energično, ali ne protiv medija koji su pisali i prenosili lažne izveštaje, već protiv „Pečata“ i njegovog autora Miodraga Zarkovića, koji je u tekstu, prema NUNS-u, napisao da su „novopridošli rukovodioci“ Informativnog programa RT Vojvodina opisani kao „sve sami antisrpski jurišnici“ i da je vojvođanski javni servis „od jula 2011. potpuno u rukama protivsrpskih kadrova, čija je ostrašćena mržnja prema naciji u čijoj državi žive i deluju bespogovorno dokazana“.

    Možda bih i sam imao prigovor na ponešto iz Zarkovićeve argumentacije i formulacija, ali šta tu nije tačno? Zar mu nije dao za pravo sam opisani slučaj iz UN, zar se nije dovoljno puta pokazalo koliko je srpske medije lako mobilisati u svaku antisrpsku svinjariju, koliko je teško uvući ih u nešto suprotno od toga i koliko je ta moralna i profesionalna erozija eskalirala. Nije li se Zarkovićevo pisanje potvrdilo već u ovom događaju iz Njujorka?

    Naravno, ti mediji danas su najbolje ogledalo srpskih elita, najjačeg i najefikasnijeg oružja protiv Srbije, čak i u danu kad je notorni Ivica Dačić i šakom i kapom delio po Briselu ono što je ostalo od Kosova. Ali za ovo što smo videli sa Maršom na Drinu čak i Dačić deluje pošteno, makar utoliko što će on svoje politički da plati pre ili kasnije. Ali, sa druge strane, pokušajmo da odmerimo njihove uloge pošteno, odgovarajući na sledeće pitanje. Ako bi Dačić pao sa vlasti, a srpski mediji i elite ostali ovakvi kakvi su bili juče i danas, da li bi Srbiji od toga bilo bolje? Sumnjam, uostalom da li joj je danas bolje pošto je Dačić došao umesto Cvetkovića? A, ako bi promenili medije i elite, makar utoliko što to ne bi bili zabrani petokolonaškog ološa, možete li Dačića da zamislite kao boljeg od ovog danas? Iako ne mnogo boljeg, ali mogu.

    Šta to znači? Jednostavno, Srbiji, čak više i od promene vlasti, treba promena elita, posebno u medijima kao srcu tame tih elita. Zato je, više nego ikad do sad, promena vlasti u Srbiji nedovoljna, jer će mediji i elite, zajedno sa strancima, od svakog slabog momka napraviti Ivicu Dačića. Zahvat promena zato će morati da bude širi jer nisu ovde mediji i elite produžena ruka vlasti, kako smo navikli, već je upravo obratno. Što pre shvatimo da nam je borba za slobodne medije potrebna koliko i slobodno Kosovo, i što pre to glasno kažemo, to ćemo pre razumeti prirodu sveta u kome, ima tome, više umiremo nego što živimo.

    http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-mars-na-drinu-ili-svet-pored-koga-i-dacic-izgleda-kao-planina.html

  2. Varagić Nikola каже:

    Protest protiv ćirilice: „Vukovar nikada neće biti Вуковар“

    Tanjug, Srna

    Danas je u Vukovaru održan protest pod nazivom „Vukovar nikada neće biti Вуковар“, u organizaciji Udruženja ratnika hrvatskog odbrambenog rata.
    Bivši borci poslednjeg rata su tokom protesta zatražili od hrvatskog Sabora da izglasa moratorijum od 20 godina na uvođenje u službenu upotrebu srpskog jezika i ćirilice, dok je u Zagrebu Hrvatska stranka prava počela da prikuplja potpise za uvođenje desetogodišnje zabrane.

  3. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  4. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  5. Varagić Nikola каже:

    NIKOLA ŽIVKOVIĆ: KAKO NASTAJU „GEOSTRATEŠKE ANALIZE“ U TAJNIM KUHINJAMA ZAPADNIH SLUŽBI

    ponedeljak, 21 januar 2013 11:37

    Brojni srpski sajtovi i listovi preneli su vest o „prognozi da će u narednih 25 godina granice većine evropskih država biti znatno izmenjene“. Niko od njih, pre nego što se rešio da objave takav članak, nije postavio uobičajeno profesionalno i logično novinarsko pitanje. Koliko sam video, jedini izuzetak predstavlja autor nedeljnika „Pečat“ Dragomir Anđelković. U poslednjem broju, odmah na početku njegovog priloga stoji: „Da li su (takve prognoze) ozbiljne i zašto im se od strane mnogih naših medija pridaje velika pažnja?“

    A, pošto je on jedini, ne mogu mnogo da pogrešim ako citiram delove njegovog članka: „Brojni srpski mediji – u širokom rasponu od uglednih do petparačkih novina, televizija, sajtova – kao udarnu vest kojoj su u nekim slučajevima dodeljeni i delovi prve strane, objavili su 14. i 15. januara frapantnu ‘geopolitičku analizu’ obogaćenu serijom mapa. Radi se o prognozi kako će Evropa izgledati 2035. godine, a u pitanju je, kako se tvrdi, osvrt na rad nekih ruskih geopolitičkih eksperata, koji su na osnovu dokumenata američke agencije CIA, Ruske vojnoobaveštajne službe (GRU) i još nekoliko izvora, projektovali teritorijalne izmene u Evropi zaključno sa 2035. godinom.“

    Ko su ti „dalekovidi“ ljudi i da li su oni zaista „priznati eksperti“? Pošto su promene evropskih granica bile dovoljno komentarisane, neću više o tome. Samo ću da ponovim ono, što je za nas u tom članku bitno:

    1. Pripajanje severnog dela Vojvodine Mađarskoj (koja bi se proširila i na deo rumunske Transilvanije);

    2) Podela BiH tako što bi veći deo te složene države pripao Hrvatskoj, dok bi u sastav Srbije ušao samo istočni deo Republike Srpske.

    UKRAJINSKI IZVOR INFORMACIJE Autor „Pečata“ odlično primećuje: „Rusija bi, po tim prognozama, bila zadovoljena pripajanjem polovine Ukrajine i cele Belorusije – dobrovoljno se odrekla muslimanskih republika Severnog Kavkaza. Stoga je jasno da se radi o geopolitičkoj fantazmagoriji, a ne o bilo kakvoj, kamoli ozbiljnoj futurološkoj analizi.“

    Mene ovde zanima nešto drugo. Kako je bilo moguće da svi ti brojni novinari prevedu i prepišu taj ruski tekst, a da se prethodno ne postave nekoliko pitanja. Na primer: gde i ko je objavio taj senzacionalni članak?

    Nisam žalio vreme ni truda i krenuo sam ka izvoru te informacije. Evo rezultata mojih istraživanja.

    Prilog je objavljen na ukrajinskom sajtu „Обозреватель“ a adresa glasi – Kiev, Ukraina, 01054, ul. Dmitrievskaja 44a. Autor te informacije jeste Pavel Nikonenko. Gde su izvori? O tome Nikonenko kaže samo ovo: „На это указывают работы Тоффлера, Бжезинского, Хантингтона, об этом же можно прочитать в открытых источниках ЦРУ, ГРУ и ряда исследовательских институтов“. On se dakle poziva na tri američka autora i na američku i rusku obaveštajnu službu. On ne kaže iz kojih knjiga, recimo, Bžežinskog, dolazi do takvih zaključka. A, što se tiče izvora iz šijunsko-obaveštajnih krigova, to deluje već krajnje neubedljivo, pa i šarlatanski. Jer, svako može da kaže da se poziva na „ozbiljne obaveštajne izvore“. Ali to može da znači „sve i ništa“. Čudi me da se nije pozvao i na, recimo, britanski MI6, izraelski Mosad ili nemački BND.

    Na sajtu se objavljuju članci na ruskom, alio ima ih i na ukrajinskom jeziku. Od Nikonenka sam našao nekoliko tekstova. Recimo, jedan gde obaveštava svet o hapšenju jednog poljskog novinara u Belorisiji, ponavljajći klišee sa Zapada o „dikatoru Lukašenku“ i tako redom. Na osnovu ovog a i dva ostala njegova članka zakučio sam da piše otprilike kao novinari beogradskih medija „Danas“, „B92“ i „Vreme“. I tekstovi Nikonenka su krajnje nekritički, jasno proamerički ili, da budem precizniji, on piše onako kako pre svega odgovara interesima službenog Vašingtona. Tako su, eto, on i njegove kolege iz tog ukrajinkog medija „составили вероятную карту Европы образца 2035 года“.

    KO SU STVARNI AUTORI Na tom kijevskom sajtu može da se, na primer, pročita i tekst u kome se mnogo prostora poklanja Filaretu, patrijarhu nekanonske Ukrajinske pravoslavne crkve. Ko se bavi tom problematikom dobro mu je poznato da Filaret uživa podršu istih onih koji takođe podržavaju Makedonsku i Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Svim ti sponzorima sa Zapada – pre svega Vašingtonu, Vatikanu, Londonu i Berlinu, ali, nažalost, i vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju iz Carigrada – zajedničko je to da nastoje da oslabe Rusiju, da deskredituju njeno političko rukovodstvo i da dovedu do raskola unutar Ruske pravoslavne crkve.

    Potom sam prelistao nemačku štampu. Niko nije preneo tekst sa pomenutog ukrajinskog sajta. A nisam ga video ni na medijima engleskog jezika. Očevidno, Nemci, a i ostale redakcije na Zapadu imaju druge, strože, profesionalnije kriterijume kada su u pitanju ovakvi članci. Prosto su ocenili da je u pitanju senzacionalistička informacija za kojui autor nema nikavih ozbiljnijih dokaza. Slovom, Zapad ignoriše ovakve članke. Ni od ruskih medija niko od ranga i imena nije objavio taj prilog. Objavili su oni mediji koji imaju sličan profil kao i srpski.

    Najbolji komentar dao je jedan Rus, i to na sajtu kp.ru: „Да, это план США об развале Европы! Вполне верю, что они это планирую и делают все для этого. НО! Этого никогда не будет! Люди научились горькому опыту развала СССР, который был спланирован и осуществлен с помощью США, который за это дал Нобелевскую премию Горбачеву. Будь он проклят!!!“ (Da, to je plan SAD, i to sa ciljem da unište Evropu. Putpuno verujem da Vašington zaista to planira, no to im nikada neće poći za rukom i da ostvare. Ljudi imaju gorko iskustvo kako je to bilo kad je uništen Sovjetski Savez, koji je bio isplaniran takođe uz pomoć Sjedinjenih Država i zbog toga je Vašington isposlovao da se Nobelova nagrada dodeli Gorbačovu. Da je proklet!)

    Slovom, izgleda da je od svih izvora koje je Nikonenko naveo samo tačan onaj gde govori da mu je izvor CIA. Pretpostavljam da su stvarni autori – američki obaveštajni krugovi a Nikonenko i njegove ukrajinske kolege američku su „studiju“ samo preveli na ruski.

    http://www.standard.rs/nikola-zivkovic-kako-nastaju-geostrateske-analize-u-tajnim-kuhinjama-zapadnih-sluzbi.html

  6. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  7. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  8. Varagić Nikola каже:

    Листу Време и другим УСАИД колегама

    18. јануар 2013.

    Пише: Вјекослав Церовина

    Поштовани уредниче, редакцијо и дописници листа Време,

    обраћам Вам се у име СНП НАШИ, као члан Управног одбора, кроз овај блог текст са захтевом да објавите деманти поводом пласирања лажних информација о СНП НАШИ од стране вашег новинара, Теофила Панчића.
    Теофил Панчић је, за Дојче Веле, како пише у њиховом тексту „Атмосфера линча у Србији“, изрекао потпуну лаж, а обзиром да Панчић наступа у јавности као представник листа Време коментаришући при томе текст листа Време, сматрамо да сте, у најмању руку на нивоу новинарске етике и уопште морала, али свакако и по закону, одговорни да демантујете исту у следећем броју листа Време.
    Теофил Панчић, 16.01.2013. / Дојче Веле / Атмосфера линча у Србији:
    „У прошлом броју ‘Времена’ смо објавили писмо које су потписали ‘Наши’, где су заправо упућене и директне претње физичким насиљем и слично. Дакле, ако то није атмосфера линча је не знам шта је. Значи, људи директно прете, и сматрају да сви они који су из њиховог угла непоћудни немају нормална људска права него да су тако са оне стране закона“. – Теофил Панчић
    http://www.dw.de/atmosfera-lin%C4%8Da-u-srbiji/a-16524286
    Једина атмосфера линча у Србији је очигледно она коју стварају „новинари“ попут Теофила Панчића, па смо у ових месец дана од дана објављивања списка антисрпских медија, имали низ потврда да је тачно све што говоримо и морали смо да захтевамо цео низ демантија управо код оних медија за које тврдимо да „лажу за паре“.
    Имали смо лист Данас који објављује да смо ни мање ни више него „на Дан државности запалили заставу Србије“, што је додуше демантовано, али без извињења и на арогантан начин. После тога је објављен и чланак „Батина“ у којем се извлаче наше речи из контекста и у којем се оптужујемо да претимо батинама, што је исто лаж, али Данас је то!
    Пешчаник је, одмах по објављивању списка антисрпских невладиних организација и медија, исто тешког срца ухваћен у лажи пастеовао на свој сајт деманти на лажне информације о деловању СНП НАШИ, те су нас тако спречили да с њима поделимо радост у вези тог демантија.
    А имали смо наравно и Б92 који је, у складу са дугогодишњом праксом објављивања лажи о СНП НАШИ, објавио да су СНП НАШИ у марту 2011. године истакли нацистичка обележја на протесту испред зграде Б92. Нису објавили деманти!
    Истина је да су СНП НАШИ истакли транспарент који је имао стилизован „лого Б92 са кукастим крстом“, како би указали јавности на гебелсовске методе пропаганде ове медијске куће, јер су нас на Б92 претходно назвали – „клерофашистичком организацијом која је позната по „мржњи према Јеврејима““ – што је поптуна измишљотина и безочна лаж.
    Такво деловање Б92 је уједно и антијеврејско, јер се таквом пропагандом и намерним дезинформацијама ствара лажна и непријатељска слика о више него пријатељским односима Срба и Јевреја, два народа који су поделили заједничку страдалничку судбину током Другог светског рата. Тада смо обавестили о оваквој антијеврејској пропаганди медијске куће Б92 и Светски јеврејски конгрес и јеврејске организације по Србији.
    Б92 је најлакше описати изразом „лаж на лаж“! Више пута смо позвали надлежне органе и доставили материјалне доказе о свему са захтевом да Б92 буде одузета национална фреквенција и забрањен рад због континуитета у ширењу говора мржње према српском народу, српској култури, српској историји, српској Цркви, вери и практично свему што је српско. Велики број ствари о противуставном деловању Б92 је архивиран у документу „Боже правде“ који смо објавили још 2010. године, што је згодно посебно поменути за оне малоумнике који тврде да смо се ми „осилили“ после одлуке Уставног суда и доласка нове власти, те да постоје наводно неке „нове околности“ за понављање циркуса званог забрана СНП НАШИ.
    Веселин Симоновић, уредник Блица, можда је још и најгори пример екстремне пропаганде. Симоновић је не тако давно о СНП НАШИ објавио сајенс-фикшн чланак о томе да је масовни убица из Норвешке, Андреас Брејвик, студирао у иностранству заједно са председником СНП НАШИ, Иваном Ивановићем, те да Брејвик одржава контакте са нашом организацијом. Деманти није уследио ни после јавног паљења неколико примерака Блица.
    Човек је касније на Б92, у изјави поводом црних спискова, назвао чланове СНП НАШИ „полусветом“, а себе и своје УСАИД колеге „људима који професионално обављају свој посао“.
    А дрим-тим из НУНС-а су реаговали на спискове тако што су објавили текст о СНП НАШИ и илустровали га призором из филма „Парада“, где су приказани скинхедси са нацистичком симболиком. Зар може већи пример новинарске етике!
    И на крају, морам да Вам скренем пажњу да текстови листа Време, бар они о СНП НАШИ, обилују пијачно-кафанском терминологијом, вређају интелигенцију сваког нормалног човека и ван су свих критеријума било каквог озбиљног дијалога на тему, па тако упорно тврдите да ја у тексту претим батинама и физичким насиљем, иако су моје реченице недвосмислено јасне и образложене баш са циљем да саопште да СНП НАШИ не прете никоме батинама, него да су одређени појединци из НВО сектора под претњом батина због антисрпске пропаганде и подривања уставног поретка о чему имамо доказе. Ако нпр. Наташа Кандић није свесно ставила себе под претњу батина због саучествовања у проглашењу независног Косова са шиптарским нарко босовима у Приштини, онда је лист Време у праву.
    А највећа небулоза у једном од текстова листа Време је када аутор пита „Уосталом, господо из СНП Наши, где сте ви били 90-их година у оном хаосу да нас браните? Или вам је Слобин режим био по мери?“.
    Видех одговор на исто на Фејсбуку: „Имали смо 12 година и ишли смо у основну школу. “
    Е сад… да ли реално треба ми Наши да бијемо неког из редакције Време, Данас и слично… због вишегодишњег пласирања најогавнијих лажи о нама, па кад нисмо све ове године, нећемо ни сада кад сте на корак од забране и законских санкција.

    http://nasisrbija.org/index.php/2013/01/18/listu-vreme-i-drugim-usaid-kolegama/

  9. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  10. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  11. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  12. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

  13. […] РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести … […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: