Министар масон продаје оранице странцима

 

ИНТЕРВЈУ: Горан Кнежевић, министар пољопривреде

Да ли је предуговор са УАЕ у супротности са важећим законом о пољопривредном земљишту који предвиђа да газдинства имају право првенства закупа државног земљишта?

Уговор са „Ал Дахром” биће потписан на основу Закона о потврђивању међудржавног споразума између Србије и УАЕ и због тога је ирелевантно говорити о његовој наводној незаконитости. Купац пропалих пољопривредних комбината бићеновоформирано предузеће у којем ће арапска страна имати 80 одсто, а српска 20 одсто власништва. Све одлуке владе да се преговара са представницима УАЕ и сви детаљи предуговора су доступни јавности од првог дана, и као што је познато, води се жива расправа о тој теми.

Каква треба да буде земљишна политика Србије? Ко треба да обрађује државну земљу?

Државно земљиште треба да обрађује онај који ће највише уложити у опремање тог земљишта и који ће га користити на начин који доноси највеће пољопривредне приносе.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Da-procedure-ne-oteraju-investitore.sr.html

 

inicijacijaknezevica

Goran Knežević među braćom

Skup masonske lože „Dunav" u Novom Sadu

Skup masonske lože „Dunav“ u Novom Sadu

 

 

 

8 Responses to Министар масон продаје оранице странцима

  1. Varagić Nikola каже:

    Суботички паори би да улажу ко шеици

    5. фебруар 2013. | Танјуг

    Суботица – Више од 160 суботичких паора желе да учествују у приватизацији некадашњег пољопривредног комбината „Мала Босна“ из Суботице. Они су најавили да ће се обратити надлежним државним органима са намером да преузму поменуто пољопривредно предузеће и да имају исти третман као и страни инвеститори, попут „Ал Дахре“ из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).

    „Ми ћемо основати конзорцијом који жели да купи капитал овог пропалог предузећа са неколико стотина хектара земље и одређеном инфраструктуром. Тако ћемо видети да ли смо и ми као пољопривредници у могућности да остваримо иста права као страни инвеститори или ће то бити по знатно повољнијим условима“, рекао је тим поводом Танјугу председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш.

    Киш је рекао да је одлука донета синоћ на састанку те Асоцијације, по угледу на споразум Владе Србије и предузећа „Ал Дахра“ из УАЕ, а на основу ставова званичника Владе Србије.

    Заинтересовани пољопривредници прво ће затражити увид у чињенично стање у овом предузећу, тачније, колика су његова дуговања и на основу тога припремити понуду.

    Одговарајући на питање да ли се ради о инату држави или заиста сматрају да „Мала Босна“ може бити профитабилна, Киш је одговорио је да је у питању последње имање на подручју Суботице у којем још није завршена приватизација, оцењујући да у том процесу пољопривредницима „никада нико ништа није понудио“.

    „Сматрамо да смо изостали из свих приватизација у протеклим деценијама, па кад смо већ прозвани, ред је да нас 200 дође у посед нечега чиме се заиста и бавимо“, рекао је Киш.

    Добар познавалац прилика у овом предузећу, потпредседник Савеза самосталних синдиката у Суботици, Иштван Хуђи прокоментарисао је за Танјуг ову најаву рекавши да је у питању „тест за Владу Србије да оно што је обећала за Арапе примени и за наше пољопривреднике који желе на сличан начин да купе једно пољопривредно предузеће“.

    „Ово предузеће је тренутно стабилно и од како је у реструктурисању, јако добро ради. Сада је само питање на који начин би се ово извршило и које предрадње су потребне да би пољопривредници стварно преузели предузеће“, сматра Хуђи.

    Према његовој оцени, то би могло да се уради на сличан начин, као у случају када је словачка „Татравагонка“ преузела суботичког произвођача вагона „Братство“, које је након приватизације било у процесу реструктурисања.

    „Мала Босна“ приватизована је на аукцији 28. маја 2007. године, по почетној цени од 160 милиона динара конзорцијуму окупљеном око Вишње Јерковић.

    После тога, 70 одсто акција преузео је Ђорђе Ђукановић, који је за председника Управног одбора именовао Предрага Малишановића, који је у афери „Агробанка“ ухапшен под сумњом малверзације са кредитима управо према „Малој Босни“, а у истрази је наведен као власник тог предузећа.

    Након што је раскинут уговор о приватизацији, „Мала Босна“ се од 1. јула 2010. године налази у процесу реструктурисања. Основано је 1952. године и по званичним подацима тренутно има 17 запослених.

    На свом интернет сајту, Агенција за приватизацију наводи да предузеће има шансу да опстане уколико се отпишу дуговања према „Агробанци“.

    http://www.vaseljenska.com/ekonomija/suboticki-paori-bi-da-ulazu-ko-seici/

  2. Varagić Nikola каже:

    Bogata Srbija: Nestalo 850.000 hektara obradivog zemljišta

    AUTOR: (BETA)

    BEOGRAD – – Stranka Bogata Srbije zatražila je danas objašnjenje zbog čega je obradivo zemljište u Srbiji smanjeno za 850.000 hekatara.

    Kako se navodi u saopštenju te parlamentarne stranke, popis
    Republičkog zavod za statistiku iz 2012. godine pokazao je da Srbija
    ima 3,35 miliona hektara obradivog zemljišta, a ne 4,2 miliona kako
    se govorilo pre popisa.

    „Zemlja ne može nestati ali može joj se preinačiti namena. I dok se
    u razvijenim zemljama krče šume i ledine, čak i deo mora pretvara u
    oranice, kod nas se, nažalost, oranice pretvaraju u zemljište koje
    ne može da rađa“, dodaje se u saopštenju.

  3. Varagić Nikola каже:

    U tekstu pisanom za publikaciju o otimanju zemlje Transnacionalnog instituta (www.tni.org), čitajte o privatizaciji zemljišta u Srbiji.

    Ujedinjeni Arapski Emirati četvrti u svetu po broju uzurpiranih hektara poljoprivrednog zemljišta.

    Srbija se obavezala da će strancima omogućiti kupovinu poljoprivrednog zemljišta četiri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Do avgusta 2012. godine sve države članice EU sem Litvanije ratifikovale su SSP sa Srbijom. Da bi Sporazum stupio na snagu mora biti ratifikovan od strane svih država članica. Pokret za slobodu, radničko-seljačka organizacija koja se bori protiv otimanja zemlje u Srbiji, smatra da je ovako nepovoljan rok za prodaju zemljišta dogovoren u interesu tajkuna koji žele da zemljište koje su jeftino kupili u privatizaciji, prodaju što pre bogatim stranim korporacijama zasnivajući svoju računicu na velikoj razlici u ceni kvalitetnog zemljišta na srpskom i evropskom tržištu.

    Pritisak javnosti i radničkog i seljačkog pokreta u Srbiji po pitanju privatizacije i otimanja zemlje biće i dalje presudan u zaustavljanju ovog procesa. Za kraj možemo samo citirati Noama Čomskog koji je istakao da nijedan negativni društveni proces nije otišao tako daleko da ne može biti zaustavljen, a njegov smer preokrenut, jer su svi oni zasnovani na odlukama ljudi. Kako ljudi koji danas odlučuju u Srbiji nemaju predstavu o mogućnostima drugačije vrste ekonomije i uporno nastavljaju putem zacrtanim od strane međunarodnih neoliberalnih institucija, uloga međunarodnih organizacija koje promišljaju mogućnosti održivih i suverenih društava i u ovom će slučaju imati veliki značaj.

    Otimanje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji (čitav tekst ovde):

    http://pokret.net/cms/index.php?page=otimanje-poljoprivrednog-zemljista-u-srbiji

  4. […] Министар масон продаје оранице странцима […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: