ЕУ против ванредних избора у Србији. “Влада“ Србије започела “преговоре“ са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

 

 

Nismo šokirani - srpski nedeljnik Novosti - Zagreb

 

Окупатори нису криминалци

У Европској унији нема организованих криминалних група, зато европска Комисија подржава “независно“ “Косово“ и улазак НД Хрватске у ЕУ

 

evropska-porodica

>

 

„SRBIJA NEMA PREPREKA ZA DOBIJANJE DATUMA“

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da je realno da Srbija ove godine otpočne pregovore za ulazak u EU

 

NEMAČKI DNEVNIK O AKTUELNOJ POLITIČKOJ SITUACIJI U SRBIJI

VUČIĆ DONEO „DRUGAČIJI VETAR“

Od pre par meseci u Srbiji „duva drugačiji vetar“ kada se radi o borbi protiv korupcije, ocenjuje nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ)

 

MIROSLAV LAJČAK, MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA SLOVAČKE

“VLADA NE SME PASTI

Što se tiče vremena, minimum do aprila ova vlada treba da bude posvećena napredovanju na evropskom putu i postizanju uslova za ostvarivanje tog napredovanjaSklanjanje sa evropskog puta i posvećivanje unutrašnjoj politici smatrao bih velikom greškom.

 

TIHOMIR TRIŠIĆ: Demontaža đavoljeg sistema

Organizovanog kriminala po definiciji nema bez institucionalnog uporišta. Pitanje je ko je na vrhu državne piramide proteklih godina bio „kum“. Ko je bio arhitekta te hobotnice i otac sistema protivpravnosti, i onaj ko nije činio ono što je po službenoj dužnosti bio u obavezi da čini, a sve zarad interesa, onih ličnih, grupnih, političkih interesa karakterističnim za mafiju.

Izbora će biti, kako „Akter“ saznaje, ali tek kada se institucije sistema u potpunosti konsoliduju i iz njih protera organizovani kriminal koji godinama nagriza temelje države.

http://www.akter.co.rs

….

 

NATAŠA KANDIĆ

(…) U Beogradu su intelektualci potpisivali protestno pismo međunarodnoj zajednici tražeći da prestane s bombardovanjem Srbije i Crne Gore. Pismo, čiji je autor bila Sonja Liht, u to vreme predsednica Sorosove fondacije u Srbiji, nismo potpisali Filip David, Ivan Čolović i ja. Smatrali smo da je Milošević prava adresa za takvo pismo. Za vreme NATO bombardovanja, cela Srbija se okupila oko Miloševića protiv Amerike, NATO i Evrope. (…) Objavljivanje haške optužnice protiv Slobodana Miloševića, 22. maja 1999. razbesnelo je generale vojske i policije, i tajne službe. Posle proglašenja „pobede“, kada su retki mediji poput DANASa počeli da pišu o zločinima na Kosovu, na meti su bili svi za koje su bezbednjaci sumnjali da će nešto reći. Za razliku od straha koji sam osećala osamdesetih godina, za vreme NATO bombardovanja nisam se plašila tajnih službi. Taj stari, ledeni strah osetim uvek kad god se setim hapšenja Danila Udovičkog 1972, noćnog upada najmanje 20 policajaca u kuću u kojoj smo zajedno stanovali. Ili drugog hapšenja Lazara Stojanovića, 1984. kada su mi oduzeli Javno mnjenje, Jirgena Habermasa, kao knjigu sa neprijateljskim sadržajem. S tim iskustvom, susret sa bezbednjacima u vreme NATO bombardovanja nešto je potpuno dugačiji. Dogodio se 22. maja 1999. na dan objavljivanja optužnice protiv Slobodana Miloševića. Iz Prištine sam kolima putovala za Prizren. Usledio je pretres automobila, oduzimanje „neprijateljskog materijala“ da bi nas potom predali Državnoj bezbednosti, koja se skrivala u privatnoj kući u Uroševcu. Ispitivanje je trajalo satima. Jadnom pilotu su pretili da će ga ubiti kao i „svakog ko zna engleski“ . Mene su „obrađivala“ dvojica. Jedan se predstavljao kao pozitivac, a drugi je urlao, stajao mi iznad glave, pretio da ću biti optužena za špijunažu, da će me ubiti pa objaviti kako me je otela OVK… A onda sam ja , u jednom dahu, počela da ređam zločine i pljačke o kojima sam znala. „Ubili ste Fehmiju Aganija“, rekla sam, „ubili ste Bajrama Kelmendija i njegove sinove, ubijate seljake, žene i decu“… Ređala sam povišenim tonom odlučna da ne stanem, po cenu da pucaju. Bezbednjak koji se prethodno drao na mene – ćutao je i, činilo mi se, kao da se smanjio. A onda je „glavnom“ zazvonio telefon. Ustao je i bezličnim glasom mi saopštio da je u Beogradu odlučeno da me puste. U septembru 1999. prilikom posete srpskim zatvorenicima u zatvoru u Prištini, Aleksandar Mladenović, rodom iz Uroševca, otkrio mi je da su u gradu svi znali da me je DB saslušavala zbog „špijunaže“. Izvor: http://www.danas.rs

foster_astana

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Банана Из Америке

ПОРОДИЦА

.

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

Dejan Ilić: U „našem taboru“

DR VELIBOR DŽOMIĆ: SRPSKA CRKVA I ”NOVA POLITIKA”

.

Ко је “српски Санадер“?

Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

Državni revizor: Krade se i vara na sve strane

Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Актер – нови примери економске окупације

Монсанто и МК Комерц

Министар масон продаје оранице странцима

Екопатриоте: Саопштење поводом ванредне седнице Скупштине Србије

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

.

Да ли постоји трећи пут?

Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje

Специјални суд

.

Србија данас, Последње искушење

Dragoljub Petrović: Kivi republika

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

.

Ко је одлучио да нису криви?

ВУКОВАР никада неће бити само VUKOVAR. Или хоће?

Двери поручују Влади: Обуставите издају или распишите изборе!

Истрага

Постоје српски комбинати и компаније које у свом власништву имају десетине хиљада хектара ораница и продајом тих комбината и компанија сва та земља може припасти странцима, што већ раде, на пример Хрвати, па сутра куповином комбината и компанија у Војводини пар хрватских и немачких компанија уз помоћ пар арапских шеика могу поседовати пола Војводине, а све се то најављује са применом ССП са ЕУ од 2014. – када треба да се омогући и остала земља странцима за куповину, плус притисак ГМО лобија, јер, на пример, у споразуму са шеиком нико не помиње да ће бити забрањено Арапима да раде било шта са ГМО у Србији, а утицај Костића и МК Комерца који заступа Монсанто није мањи, изгледа да је и већи од када је Мишковић (Делта) у затвору.

Дакле, ако опстане ова влада, или настане нова-стара влада (нпр. СНС-ДС), Србија може да изгуби КиМ (Стару Србију) на дужи период (и да тај део остане без Срба), никада неће постати пуноправни члан ЕУ а законима који омогућавају да странци могу куповати земље може лако изгубити и Војводину (Северну Србију). Наравно, ни до тада, али ни после распродаје земље, неће бити озбиљне борбе против озбиљних организованих криминалних група. 

Србија без опозиције

 

8 Responses to ЕУ против ванредних избора у Србији. “Влада“ Србије започела “преговоре“ са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

  1. Varagić Nikola каже:

    Није шија, него врат – „Канцеларија Косова“, а не амбасада

    10. фебруар 2013. | Бета / Васељенска ТВ

    Београд – Енвер Хоџај изјавио је да је постигнута сагласност да се „Канцеларија за везу“ која ће бити отворена у Београду зове „Канцеларија за везу Републике Косово“, а према његовим речима са тиме се сложила и висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, преносе београдске агенције.

    „Ја цитирам оно што је постигнуто споразумом. Обе стране су се сложиле, док је госпођа Ештон то потврдила (Хашиму) Тачију) да ће назив канцеларије бити Канцеларија за везе Републике Косово у Србији. Не кажем да ће то бити амбасада. То ће бити назив који ће имати и који ће се употребљавати и у самој канцеларији нашег амабсадора и у свим другим званичним документима“, рекао је Хоџај, а преноси Коха диторе.

    У претпоследњој рунди дијалога између шиптарских терориста и српских велеиздајника на власти договорено је да обе стране именују по једног официра за везу. Нису поменуте канцеларије, али је из преговарачких кругова пренето да самих официра за везу не може бити без канцеларија.

    http://www.vaseljenska.com/politika/nije-sija-nego-vrat-kancelarija-kosova-a-ne-ambasada/

    Брисел – Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек оценила је да данашњи састанак председника Србије Томислава Николића и косовске председнице Атифете Јахјагe представља позитиван сигнал за Косово и процес приближавања Србије Европској унији, али и да представља „имплицитно признање Косова“.
    ….

    СНО „Срби на окуп“

    Окупиране територије – Експлозија у северној Косовској Митровици у насељу Бошњачка махала догодила се ове вечери испред породичне куће Стевице Вучетића. Повређени су Милица Вучетић трећи разред (пукла јој је бубна опна и тренутно се налази у митровачкој болници), Боривоје Вучетић, 3 године (има гелере у врату и налази се тренутно у операционој сали у митровачкој болници). Породица Вучетић је избегла 1999. из Вучитрна, а њихов отац Стевица Вучетић у тренутку напада није био код куће.

    Срби на Косову и Метохији су постали легитимна мета напада шиптарских терориста, а најновији догађаји потврђују да мета њихових нападу постају и српска деца. Браћо и сестре, ако покушај убиства српске деце у Косовској Митровици није разлог и повод да ми као Срби реагујемо и одбранимо се од шиптарске, терористичке нарко-творевине, онда и не заслужујемо да на овим просторима живимо.

    …………….

    Сигурна смрт са одложеним плаћањем

    Банкрот Србије и његова слика: ненаплативи кредити, отимање из буџета, зеленашке камате, бекство инвеститора…

    Да би спасла три банке које су немилице делиле кредите властодршцима и њима блиским тајкунима не узимајући заузврат никакве гаранције, Србија се крајем прошле године задужила на страном тржишту за пола милијарде евра, што ће буџет на крају да кошта преко 700 милиона евра. У недостатку правих инвестиција из иностранства и економски оправданих кредита, Србија се све више окреће власницима прљавог капитала у нади да ће бар они бити спремни да овде инвестирају неки евро. Коначни резултат оваквог понашања је да су сви озбиљни инвеститори изгубили поверење у Србију између осталог и зато што власт годишње кроз мито украде и до две милијарде евра.

    Српске власти су постале светски велемајстори у дисциплини названој „како из буџета прелити паре у приватне џепове“, а што је најгоре ту шампионску титулу солидарно деле све власти Србије у последњих 12 година.

    Само прошле године, Србија је за спас три банке којима није било спаса издвојила 52 милијарде динара, односно нешто мање од 500 милиона евра. Агробанка, која је на крају угашена, а оно што је остало од њене активе припојено Поштанској штедионици (где је опет држава Србија већински власник) коштала је српски буџет 10,4 милијарде динара. Тим парама банка није спасена, нити је стабилизован целокупни српски банкарски сектор, већ су једино попуњене финансијске рупе настале тако што је пословодство по налозима одозго делило шаком и капом кредите несолвентним предузећима у власништву политичке елите.

    Осам пута мање пара, тачније 1,99 милијарди динара, држава је уложила у стабилизацију Привредне банке Београд за коју мало ко и да је чуо. Ова банка је датим новцем у последњем тренутку спашена од неминовног банкрота, а данас тавори чекајући да јој држава нађе стратешког партнера који ће од ње, по принципу спасавања Агробанке, да преузме здраву активу, а дугове ће да остави у наследство државној Агенцији за осигурање депозита.

    Највише пара, међутим, отишло је у Развојну банку Војводине. У неколико докапитализација њој је из буџета плаћено 12,5 милијарди динара без да је ова финансијска ињекција било шта постигла. Пајтићева играчка, помоћу које је он у тренуцима кокаинског заноса хтео да глуми озбиљног банкара, од почетка је служила само да би се новац трансферисао предузетницима по укусу властодржаца, тако да је овакав крај био предвидив.

    Разлика од поменутих свота до 52 милијарде су трошкови које је држава на себе преузела приликом пребацивања Нове Агробанке под скуте Поштанске штедионице, односно то су ризици ненаплативих кредита. С обзиром да је Развојна банка Војводине давала далеко више ризичних кредита од Агробанке (између осталог и Демократској странци у предизборној кампањи), за очекивати је да ће и ризик да они никада неће бити наплаћени, а који би морала на себе да преузме држава, бити далеко виши од тридесетак милијарди динара, колико је остало иза Нове Агробанке.

    По садашњим проценама, Развојна банка Војводине има 110 милиона евра осигураних и још 100 милиона евра неосигураних пласмана.

    Исте те, прошле године Србија се задужила 335,5 милијарди динара на домаћем тржишту и 1,75 милијарде долара кроз девизне обвезнице, што значи да је сваки шести динар домаћег задужења отишао на санацију само три банке у Србији.

    Елита пуни своје џепове, да би била „социјално мирна“…

    У току 2013. доспева за отплату 178,5 милијарди динара хартија од вредности у домаћој валути, око 300 милиона евра обвезница старе девизне штедње, 72 милиона долара обвезница за Лондонски клуб и око 513,5 милиона евра хартија од вредности деноминованих у еврима емитованих на домаћем тржишту. Ово су своте које се не разликују битно од онога што је Србија већ платила 2012. године.

    У исто време када је држава из буџета исплаћивала пола милијарде евра за спас поменуте три банке, Србија се новембра 2012. године на светском тржишту продајом обвезница задужила за додатних 750 милиона долара, односно по тадашњем курсу управо за онолико колико је инвестирано у пропале банкарске пројекте.

    Интересантно у вези овог ванредног задуживања у новембру, само месец и по дана пошто је Србија већ продала обвезнице у вредности од милијарду долара, јесте то да ове обвезнице на наплату доспевају тек за пет година, а Србија ће у међувремену плаћати камате од 5,45 одсто годишње. Иако се за исте овакве обвезнице Сједињених Америчких Држава даје годишња камата од само један одсто, Србија је у новембру прошле године још и добро прошла, јер за обвезнице продате у септембру 2012. плаћа годишњу камату од 6,625 одсто, а влада Мирка Цветковића се у периоду финансирања предизборне кампање задуживала и по каматној стопи од фантастичних 7,5 одсто годишње.

    Поређења ради, Бугари чијој привреди далеко да цветају руже, али им је земља у ЕУ, у јулу су се задужили за 950 милиона евра са каматом од 4,25 одсто. Македонија има привреду у лошијем стању од српске, а у априлу је продала обвезнице по годишњој камати од 6,83 одсто, када и Хрвати, по 6,3 одсто.
    Млађан Динкић је крајем прошле године најавио могућност да се Србија задужи у висини од 60 одсто свог бруто домаћег производа, што би у новцу износило 20 милијарди евра, односно за преко пет милијарди више од укупног задужења са стањем у лето 2012. годину!

    Да су паре бар потрошене да би се развила српска привреда, било би мање штете. Како Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) за свако новоотворено радно место страним мешетарима просечно из државног буџета исплаћује седам хиљада евра, то је за 500 милиона евра датих за санацију три банке могло да се отвори 71.429 нових радних места. Уместо тога, када је Нова Агробанка припојена Поштанској штедионици, без посла је остало готово 500 људи, уз исплаћене отпремнине од 300 евра по години стажа.

    Док се држава буквално разбацивала новцем из буџета како би покрила минусе на рачунима банака које су финансирале политичаре и њима блиске бизнисмене, истовремено је прилив девиза у земљу драстично опао.

    У првих десет месеци 2012. године у Србију је ушло 2,68 милијарди евра, што је за чак 24,3 одсто мање него у истом периоду 2011. године. У новцу то је износило 523,8 милиона евра, односно скоро исто онолико колико је кроз поменуте три банке опљачкано државних пара. Анализом доступних података стручњаци су закључили како је у периоду јануар – мај 2012. остварен висок трговински дефицит због увећане државне потрошње, а то је управо период који се поклапа са предизборном кампањом. Наредних пет месеци прошле године дошло је до смањења дефицита једино услед сезонски повећаног извоза, што значи да држава ни под новом влашћу није драстично смањила своје издатке.

    По проценама Привредне коморе Србије, дефицит у 2012. години је достигао 10,6 одсто бруто домаћег производа, односно сваки десети динар зарађен у Србији прошле године је власт ненаменски спискала на вештачко одржавање социјалног мира и пуњење џепова одабранима.

    http://www.vaseljenska.com/ekonomija/sigurna-smrt-sa-odlozenim-placanjem/

    ………..

    Странка Богата Србија затражила је објашњење због чега је обрадиво земљиште у Србији смањено за 850.000 хекатара. Како се наводи у саопштењу те парламентарне странке, попис Републичког завод за статистику из 2012. године показао је да Србија има 3,35 милиона хектара обрадивог земљишта, а не 4,2 милиона.

    …….

    Србија је у 2012. Години највећи извоз, вредан 1, 32 милијарде долара, остварила на тржишту Немачке, док је највећи увоз био из Руске Федерације – 2, 08 милијарди долара, према подацима Републичког завода за статистику.

    ……..

    Више од 160 суботичких паора желе да учествују у приватизацији некадашњег пољопривредног комбината „Мала Босна“ из Суботице. Они су најавили да ће се обратити надлежним државним органима са намером да преузму поменуто пољопривредно предузеће и да имају исти третман као и страни инвеститори, попут „Ал Дахре“.

    ….

    Са прошлогодишњом инфлацијом од 12,2 одсто, двоструко већом од планиране, Србија је била европски рекордер. Државни дуг је достигао 61,5 одсто вредности свега што у години створимо, односно вредности бруто домаћег производа (БДП), упркос законом утврђене горње границе од 45 одсто. Када би сваки динар своје плате сваки званично запослени грађанин Србије препустио држави, требало би нам пуне две године, и још који месец, уколико смо решени да отплатимо читав јавни дуг.

    Просечна потрошачка корпа у Србији у новембру 2012. године износила је скоро 64.000 динара (63.907,89) док је минимална потрошачка корпа вредела 33.631,33 динара, објављено је на сајту Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. За покриће просечне потрошачке корпе у новембру прошле године било је потребно 1,51 просечних плата.

  2. Varagić Nikola каже:

    Шарић финансирао ДСС са 220.000 евра месечно!

    11. фебруар 2013. | Танјуг

    Београд – Дарко Шарић био је финансијер Демократске странке Србије и тој партији је пљеваљски нарко-бос сваког месеца давао 220.000 евра, рекао је Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС, у емисији „Утисак недеље“.

    „Како је клан Шарића настао? Од 2004. Ко је тада био директор полиције, директор СБПОК, гувернер, министар за приватизацију? Неко из СПС? Па није. Како је могуће да је Шарићевих милијарду евра убризгано у привреду Србије, што се то не истражује“, питао је Ружић.

    Он је рекао да премијер Ивица Дачић није изгубио кредибилитет дебатом о његовим сусретима с Родољубом Радуловићем и данас је јачи него што је био у тренутку кад је влада на чијем је челу формирана.

    „Покушај дискредитовања Дачића био је не напад на њега већ на Владу Србије и државу, односно покушај државног удара, који је, међутим, доживео фијаско“, рекао је он.

  3. Varagić Nikola каже:

    Клаус: Брисел већа претња од Москве

    11. фебруар 2013. | РТС

    Праг – Чешки председник у оставци Вацлав Клаус оптужио је Брисел да је већа претња од Москве.

    „За мене је Русија велика земља коју морам да примим к знању. Данас за Чешку видим као актуелне друге претње. Русија данас не одређује мој живот. Далеко више га одређује Европска унија“, рекао је Клаус у интервјуу који објављује нови конзервативни пољски недељник До Жечи.

    Пољску је Клаус означио као земљу која има самопоштовање, за разлику од Чешке, и уме да брани своје националне интересе.

    Вацлав Клаус у том свом опроштајном председничком интервјуу није штедео критику на рачун свог проевропски оријентисаног претходника, покојног вође Плишане револуције и касније последњег председника Чехословачке, а првог Чешке, Вацлава Хавела, али и на рачун светских званичника.

    Амерички председник Барак Обама, према оцени Клауса, представља антидемократски правац политике, док британски премијер Дејвид Камерон није у стању да заузме јасан став, а Хавела је Клаус означио за екстремног левичара.

    „Уместо демократије, Хавел је желео елитистичку постдемократију. То је пре био ехо француских јакобинаца него британски конзервативни приступ класичног либерализма“, рекао је Клаус.

    Хавела је Клаус оптужио и за спољнополитички интервенционизам, укључујући ту и подршку „хуманитарним бомбардовањима“, космполитизам, уместо да верује земљи у којој живи, и непоштовање других земаља света.

    Клаусу истиче председнички мандат 7. марта, а дан касније ће свечано заклетву на Храдчанима положити 68-годишњи бивши чешки социјалдемократски премијер Милош Земан.

    Он је одмах након што су га Чеси 26. јануара изабрали за шефа државе на историјски првим директним изборима рекао да ће један од његових првих потеза бити да врати на председнички замак Храдчани заставу Европске уније коју је Клаус 10 година тврдоглаво одбијао да окачи.

    Земан је на то свечано дизање заставе ЕУ на Храдчанима, као симбол да Праг одустаје од наглашеног евроскептицизма, позвао шефа Европске комисије Жозе Мануела Бароза.

  4. Varagić Nikola каже:

    Коментар дана: Постоји ли Дарко Шарић?

    Анализирајући медије, можемо да поставимо следеће питање: постоји ли уопште Дарко Шарић или је у питању неки нови пројекат, попут Осаме бин Ладена?

    Београд, 13.02.2013

    Пратећи све вести и спиновања око политичко-медијско-мафијашке афере нарко-картела Дарка Шарића, поставља се озбиљно питање: постоји ли уопште Дарко Шарић? Како је један момак из Пљеваља постао вођа планетарног нарко-картела, како је легализовао стотине милиона евра куповином разних некретнина и фирми по Србији, како се нико надлежан није запитао од куда му паре за све то, како толико дуго нисмо знали ни да постоји, а сада знамо да је за све крив… – само су нека од питања која би требало поставити надлежнима.

    Дарко Шарић неодољиво подсећа на регионалног Осаму Бин Ладена, митско биће настало у погонима ЦИА-е, касније коришћено за разне потребе спровођења америчког националног интереса хиљадама километара од америчког континента. С обзиром да је у случај Шарић умешана и америчка државна агенција за сузбијање трговине наркотицима поставља се питање да ли они стоје и иза овог новог, балканског Бин Ладена? Надамо се само да и он неће завршити сахрањен на дну мору, а да не стигне ништа да нам исприча са ким се виђао и друговао, ко га је направио и легализовао?

    Посебно питање је ко је уопште шеф ове мафије? Шарић, Радуловић, Фриц Дудић или неко трећи? У чијој је заправо служби ова мафија, ко је по потреби пали и по потреби гаси? Ко се све виђао са овим симпатичним момцима последњих година, изузев Ивице Дачића и готово комплетног руководства СПС? Да ли су ту поред бројних певачица и других са естраде били и многи други политичари различитих странака?

    Каква је игра овде заправо у питању?

    Редакција сајта
    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/februar/komentar-dana-postoji-li-darko-saric.php

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: