Конкретан правно-економски предлог за деловање у кризи

Иницијатива Двери: Донети закон који ће обезбедити заштиту презадужених породица

Марко Пушица и Срђан Ного

Предлажемо, да би се заштитиле презадужене породице и грађани који су опасности од губитка крова анд главом, да се уведе правни институт стечаја над имовином физичких лица.

Београд, 14.02.2013

Србија и њени грађани налазе се на прагу дужничког ропства. Због тога Двери предлажу, у складу са својом породичном и социјалном политиком, да се у Србији по први пут уведе правни институт стечаја над имовином физичких лица, који ће омогућити заштиту за савесне дужнике који услед оправданих околности  нису у могућности да измире дуговања. Имајући у виду тешке економске прилике, које ћемо тек осетити, увођење ове установе  је неопходно ради заштите егзистенције породица, као и живота људи.

Сваки становник наше земље дугује у просеку 900 евра. Ово можда у поређењу са задужењима у Европи и региону не изгледа много, али ако се узме у обзир да је просечна зарада у Србији само 360 евра, да је, према истраживањима економиста и специјализованих агенција, за преживљавање потребно још најмање толико, ако се зна да имамо највећу стопу незапослености у Европи и да већина дужника зависи од државе која је такође презадужена, јасно је да се налазимо пред тешким периодом.
Грађани Србије највише дугују пословним банкама, јер све чешће не могу да враћају стамбене и кеш кредите, имају веће “минусе” него раније на кредитним картицама и текућим рачунима. Процена је да око 100 000 породица има, или ће ускоро имати проблем са враћањем кредита. Такође у порасту су и дуговања за комуналне услуге, па тако сваки становник у просеку за електричну енергију дугује 150 евра, док их на рачунима за грејање, воду, телефон и друге дажбине чека дуг у просеку од 60 евра.
Данас имамо породице које једноставно не могу да се прехране па им је враћање кредита и плаћање дугова постало немогућа мисија. Са друге стране, познато је да су наши грађани по традицији врло дисциплиновани у сервисирању дугова, што значи да сада већина њих касни у отплати само због очајне економске ситуације. Тако су неки принуђени и да продају своје станове како би преживели јер су изгубили посао. Да ли је правично да нечији стан „оде на добош“ да би био исплаћен дуг који је вишеструко нижи од вредности стана?
Дуговања остављају озбиљне друштвене последице. Због дугова пуцају породице, разводе се бракови, родитељи се одричу деце, а честа су и самоубиства. Велики број дужника заврше као социјални случајеви. Дуг тако постаје и извориште будућих друштвених патологија и проблема које је веома тешко решитиКључно питање је ко треба да сноси ризик неплаћања – дужник или поверилац. Сада терет тешких економских прилика сноси искључиво дужник. Увођењем индивидуалног стечаја тај ризик био би на одређени начин правичније подељен. Оправдано је и да поверилац учествује у сношењу ризика неплаћања јер је он економски јача страна, која је у позицији да боље сагледа и предвиди ризике, као и да их контролише и распореди, па и да предвиди средства обезбеђења (на пример реосигурање кредита у иностранству). Балансирање између интереса поверилаца, дужника и друштва кључно је питање стечајне политике и опредељивања законодавца за конкретна решења у овој области. Стечајни поступак штити интересе свих субјеката који у њему учествују. Са гледишта повериоца, оно омогућава равномерно и правично намирење.Стечај је од користи и за саме дужнике, јер им пружа знатно више права, али и обавеза. Такође, значајну корист има и друштво у целини, кроз очување трговачког морала и кроз стимулисање дужника да ипак остане економски продуктиван.

Основни циљ стечајног поступка мора да буде финансијска рехабилитација дужника, док је други циљ колективно, равномерно, правично и принудно намирење необезбеђених поверилаца.

ЦЕО ТЕКСТ: www.dverisrpske.com

Откриће да је Драган Ђилас покрао предизборни економски програм Двери и преписао га у својим прилозима за нови програм ДС – није пренео ниједан велики медиј у Србији. Зашто се прећуткује Ђиласова крађа?

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

Да ли постоји трећи пут?

 

5 Responses to Конкретан правно-економски предлог за деловање у кризи

  1. […] Конкретан правно-економски предлог за деловање у криз… […]

  2. […] Конкретан правно-економски предлог за деловање у криз… […]

  3. […] Конкретан правно-економски предлог за деловање у криз… […]

  4. […] Конкретан правно-економски предлог за деловање у криз… […]

  5. […] Конкретан правно-економски предлог за деловање у криз… […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: