Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Потпредседник српске владе јуче је (самоуверено) најавио потписивање уговора са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) у области војне индустрије вредан око 200 милиона долара и његову сигурно реализацију. Ради се о производњи ракета у Србији за потребе војске УАЕ.

Због чега ова арапска држава, бивша британска колонија, улаже новац у производњу и куповину ракета у Србији? Да се одмах зна, наменска индустрија Србије је под контролом НАТО алијансе. Ово напомињем због тога што се слични уговори најављују са Русијом. Да ли ће то бити изводљиво? Знамо да војна фабрика Застава из Крагујевца у овом тренутку ради и одржава исти број запослених само због уговора са САД који омогућава извоз ловачког оружја у САД вредан више десетина милиона долара.

Уједињени Арапски Емирати граниче се са Саудијском Арабијом, Оманом, и деле “морску границу“ са Катаром и Ираном. Дакле, УАЕ је држава која се налази у Арабији, већину становника чине Арапи, сунити. У том окружењу УАЕ једина војна претња долази од Ирана. Претпостављам(о) да ракете набављају управо због Ирана.

Иран је држава шиита, Персијанаца, они су вишевековни непријатељи са Арапима и сунитима. Иран подржава Србију у борби за Космет, односно, не признаје “независно“ “Косово“.

Са друге стране, УАЕ као и Саудијска Арабија и остале арабијске, арапске и сунитске државе, подржавају све непријатеље Србије на Балкану – пружају подршку Албанцима у Србији да одвоје Космет, муџахединима у Босни и Херцеговини и Македонији да се боре против хришћана, добро сарађују са режимима у Црној Гори и НД Хрватској. Такође, унутар овог круга муслимана настала је и Ал Каида. УАЕ је савезник НАТО алијансе у Персијском заливу. Наменска индустрија Србије је под контролом НАТО алијансе. НАТО припрема војни напад на Иран.

Да ли ће српска влада потписати и војни споразум са Ираном вредан 200 милиона долара? Када би то урадили, доказали би да сусветски играчи међутрговцима оружјем“.

Да ли ће се неко побунити против реализације потписаног уговора између Србије и УАЕ? Да ли је то добар уговор за Србију?

Да ли постоји било какав концепт унутар ВС и министарства одбране како да се развија српска војска и наменска индустрија Србије у 21. веку? Да ли је ово добар пут којим се сада иде? Да ли је и претходна влада најављивала сличне уговоре са Либијом?

Наменска индустрија не мора да производи оно што је до сада производила (осим лаког наоружања за полицију, војску, ловце…). Србија треба да развија науку, и Војска Србије, односно, српска војска, треба да буде носилац развоја неколико грана науке и неколико научних института. Србији треба технологија за 21. век а то нису тенкови и ракете. Србија има стручњаке, инжењере, који могу да направе све што треба Србији али Србија нема, у овом тренутку, политичаре који то могу да организују.

Радници наменске, као и производни капацитети српске војне индустрије, могу и на други начин да се упосле. На пример, Србија зависи од нафте и гаса, у случају великих криза у свету државе као Србија тешко ће долазити до нафте, а у случају рата још теже. Дакле, ако створимо супериорна технолошка “оружја“ која могу бити успешна у функцији одбране или одвраћања агресора, пошто Србија има доста (необрађене) плодне земље и велику количину отпада, дао бих задатак војним институтима да осмисле програм како да Србија у случају кризе, или непосредно пред почетак кризе, од биљака или отпада производи (био)горива за потребе војске и грађана.

На неком месту скривеном од јавности донета је одлука да се потпише уговор са УАЕ. Нико од грађана Србије није имао могућност да се изјасни да ли је тај уговор добар и потребан Србији. Да ли је могао да се одржи извоз ловачког оружја у САД а да се не улази у посао производње ракета за УАЕ? Међународна политика је компликована, знамо да “нема љубави већ само интереса“. Пример је Израел, држава која подржава Србију у борби за Космет, са којом Србија војно сарађује (чак и за време санкција деведесетих стизала је опрема из Израела), али је Србија била на страни Палестине у УН; на чијој страни је био и Иран, а Израел је, наводно, највећи непријатељ Ирана и обрнуто, и (до скоро је био) главни савезник Запада на Блиском истоку.

Посао са УАЕ, војни уговор са том државом, није “само посао“, у питању је политика. Каква политика, какву политику води влада Србије под окупацијом?

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Широооко

Agrobanka, Poštanska štedionica, Arapski Emirati i Hilari Klinton

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

DR VELIBOR DŽOMIĆ: SRPSKA CRKVA I ”NOVA POLITIKA”

Како се стварају наследници

Džon Sejlor: Srbi, koristite Novaka i košarkaše

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

11 Responses to Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

  1. Varagić Nikola каже:

    продати данас Емиратима развој и производњу пројектила какав је „алас“ није баш лак посао, будући да Емирати могу да купе на светском тржишту од наоружања шта год да пожеле

    Дакле, каква је то ракета „алас“ да су је пожелели и Емирати? Свакако најамбициознији пројекат компаније „Југоимпорт-СДПР“, на свим светским сајмовима наоружања и војне опреме, а у Абу Дабију је управо један такав сајам, „алас“ је можда највише фотографисан експонат на штанду српске наменске индустрије.

    Имао сам прилике да видим како га загледају Кинези и из којих све углова га фотографишу, посебно мотор ракете. Само што не зграбе мотор и однесу га, будући да је мотор „аласа“ јединствен у свету.

    Наиме, реч је о домаћем турбомлазном мотору „мунгос“, потиска 40 даН, смештеном у средњем делу ракете који се напаја ваздухом из два усисника смештена симетрично у односу на осу.

    Мотор је конвенционалног типа, с аксијалним компресором, комором за сагоревање и једностепеном аксијалном турбином. На маршевском делу трајекторије, турбомлазни мотор „мунгос“ обезбеђује брзину од 180 метара у секунди уз домет у основној варијанти од 25 километара, а у верзији „супер-алас“ и до 60 километара.

    „Алас“ лети на висинама између 150 и 500 метара, лансира се под углом од 60 степени уз помоћ два ракетна мотора на чврсто гориво, која ракети дају потребну почетну висину лета, да би затим пројектил даље летео уз помоћ турбомлазног мотора који даје мањи ИЦ одраз од ракетних мотора, па је тако „алас“ врло мали циљ за радарско, телевизијско и термовизијско откривање.

    Ракета се може програмирати и да лети по унапред задатој трајекторији с дефинисаним координатима контролних тачака, што је на један начин чини и првом српском крстарећом ракетом.

    Поред тога, „алас“ може и да бира приоритетни циљ када стигне у рејон извођења напада, у време када укључује главу за самонавођење ради откривања потенцијалних циљева. У оваквим задацима строго ракетни систем „алас“ се трансформише у извиђачко-ракетни систем.

    Вођење ракете је комбиновано, на средњем делу трајекторије оно се остварује уз помоћ инерцијалне платформе, после доласка у зону циља примарни аквизициони сензор постаје глава за самонавођење, која шаље слику циља до командног места посредством оптичког кабла који се одмотава са задњег дела ракете.

    На командном месту оператори могу да преусмере пројектил и на други циљ, хардверска и софтверска решења омогућавају оператору анализу слике циља у смислу избора најбоље тачке удара. Вођење ракете по оптичком каблу обезбеђује и гађање циљева с којима не постоји директна линија визирања, односно гађање из заклоњених положаја.

    Концепт бојеве главе „аласа“ је модуларан: кумулативна, тандем-кумулативна и разорно-парчадна бојева глава. Пробојност тандем-кумулативе бојеве главе је преко 800 мм ваљаног хомогеног оклопа иза кутије експлозивног реактивног оклопа, што значи да „алас“ уништава скоро све данас постојеће тенкове у свету, пробија оклопе свих ратних бродова у свету.

    Зашто је „алас“ интересантан за оружане снаге Уједињених Арапских Емирата? Пре свега то су мали габарити тог пројектила у поређењу с постојећим ракетама „обала-море“ и „море-море“, које скоро све дејствују с активном радарском или пасивном ИЦ главом.

    „Алас“ се може интегрисати и на мале јуришне чамце, на корвете и фрегате, врло је прецизан, може да дејствује у уским заливима, може да се прикачи и на хеликоптере, лансира се с разних типова копнених платформи…

    Србија је споразумом с Емиратима направила заиста одличан посао.

    Мирослав Лазански
    објављено: 17/02/2013
    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srpske-krstarece-rakete-za-Emirate.sr.html

  2. Varagić Nikola каже:

    Од зараде ни за тањир

    19. фебруар 2013.
    | Д. Маринковић / Новости

    Београд – За куповину намирница и плаћање рачуна месечно је у Србији, према последњим подацима статистике, потребно око 64.000 динара, односно 1,3 просечне зараде! То значи да трочланој породици са једном платом недостаје 20.000 динара како би прегурала месец. Потрошачи, међутим, процењују да би једно домаћинство преживело 30 дана потребно му је бар још 50.000 динара више.

    Статистичари су израчунали да за храну месечно иде око 26.000 динара, за становање, струју, гас још 12.000, транспорт 5.500, а 4.600 динара за дуван и пиће… Удружења потрошача тврде да је то далеко од пристојног живота. Према садашњим ценама хране, пића, комуналних и свих других рачуна, месечни издатак, наиме, је скоро дупло већи.

    „Корпа је очигледно све сиромашнија“, каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда. “ То није последица само сталног раста цена свих производа и услуга, већ и смањења расположивих примања у домаћинствима. С друге стране, корпа је сиромашнија и по квалитету. У протеклих двадесет година квалитет намирница је у сталном паду.“

    Купујемо само оно што је неопходно за опстанак – хлеб, млеко, а понекад и свеже месо на граме. Управо је такав садржај дневне корпе већине потрошача у Србији, јер за више нема пара. Алармантно је што је чак и званична статистичка корпа (не)достижна за домаће потрошаче. Ни у једном граду у Србији плата не покрива трошкове просечне потрошачке корпе. То значи да нема места нити општине у којој је једна зарада довољна како би породица подмирила месечне издатке за храну, пиће, рачуне…

    У извештају Министарства трговине, просечна потрошачка корпа за децембар вредела је 63.761 динар, док је тадашња око 10 одсто увећана зарада, износила 46.923 динара. Чак и грађанима са традиционално примањима изнад просека, попут оних у Новом Саду, Београду и Панчеву недостаје од 5.000 до 10.000 динара да подмире статистичку корпу. Када се ова статистика разбије по градовима Србије, резултати су још гори. Већина запослених зарадом покрива само минималну потрошачку корпу, која износи око 33.000 динара.

  3. Varagić Nikola каже:

    Косово бране сви сем Србије

    20. фебруар 2013. | Ј. Арсеновић / Вести

    Београд – Голготу српског Косова у последње време свету боље дочаравају странци, него што то раде званичници Београда.

    Свој допринос том тренду дао је и познати амерички глумац Том Хенкс, упоредивши патњу косовских Срба са страдањем Јевреја! Без страха да ће због оваквог поређења бити исмејан или проказан као човек који се ставља на страну оних које је западна пропаганда прогласила „лошим момцима“, Хенкс је поручио да је Косово одувек било и да ће поново једног дана бити српско! Реченицу које поједини српски званичници, за разлику од предизборне кампање када су причали неку сасвим другу причу, сада не би ни у лудилу изговорили.

    „Упркос погрому холокауста током Другог светског рата и свему што им се дешавало стотинама година раније, Јевреји никада нису изгубили веру да ће се вратити у своју земљу. Сличан случај имамо и данас кад је реч о Космету. Тамо су некада живели Срби, подизали манастире и имали своје краљеве, а онда су дошли Албанци и протерали Србе. Крајем 20. века на Србе су падале НАТО бомбе, али они и даље не желе да признају да је Косово самостална држава и говоре „Косово је Србија“, попут Јевреја који су се на крају ипак вратили у своју земљу. Можда то буде случај и са Србима“, изјавио је двоструки оскаровац гостујући у емисији кабловске станице Е, где је најављивао почетак снимања филма о историји израелске државе, а у продукцији чувеног Стивена Спилберга.

    Мафијашко-терористичка творевина

    Самозвана репубила Косово настала је као резултат агресије САД и НАТО на суверену државу Србију и та мафијашко-терористичка творевина служи интересима светске врхушке, изјавила је Јелена Пономарјова са Московског института за међународне односе.

    „Конкретно, реч је о неколико десетина краљевско-аристократских и банкарских породица које контролишу главне глобалне финансијске токове и делатност мултинационалних компанија „, рекла је Пономарјова, поводом пет година од самопроглашења Косова као независне државе, истичући да је Косово легло међународног криминала, илегалног бизниса и латентног тероризма.

    Хенкс је само једно, додуше планетарно познато име, које се у последње време придружило вербалној одбрани Косова и Метохије као српске земље коју Албанци отимају уз подршку западних центара моћи. На годишњицу једностраног проглашења независности, 17. фебруара, у пољској и чешкој престоници организоване су демонстранције подршке српском Космету и за разлику од Београда, где је на сретењском протесту Никад границе било присутно тек неколико стотина грађана, центром Варшаве је у организацији Удружења Пољаци за српско Косово продефиловало више до 1.000 Пољака.

    Од Хандкеа до Сарамага

    Ђорђе Вукадиновић примећује мазохистичку црту која је све присутнија код Срба.

    „Оне који су на нашој страни исмевамо и третирамо као да им нешто фали. Сетите се 90-их када су тадашњи опозиционари једног од највећих писаца данашњице Петера Хандкеа омаловажавали, стављајући га малтене у исти кош са оним несрећним Данијелом Шифером, плаћеним лобистом. Као да смо се стидели чињенице да су таква имена попут Хандкеа или нобеловаца Харолда Пинтера и Жозеа Сарамага били против бомбардовања Србије, а то су људи од интегритета које не можете потплатити. За разлику од Хрвата и Бошњака, који су од сваке, па и трећеразредне подршке правили параду, нама као да је непријатно што нас подржавају таква имена јер смо се идентификовали с улогом дежурних криваца „, анализира Вукадиновић.

    „Слажем се са утиском да неки добронамерни странци боље разумеју ситуацију и више подржавају Србију него што то чини и него што је то стало такозваној српској политичкој елити. То није утисак само ових последњих дана, већ то траје у једном дужем периоду. Као да у тој тзв. српској политичкој елити Косово доживљавају врућим кромпиром кога се треба што пре ратосиљати, а не као питање идентитета, историје, устава и ако хоћете и емоција, већ као баласт кога се треба што пре отарасити „, коментарише за „Вести“ Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао“.

    Као и ранијих година пред и на годишњицу отцепљења Косова и Метохије активисти чешког удружења Пријатељи Срба на Косову окупили су се на Вацлавском тргу у Прагу. У маси су се вијориле српске заставе, а испред споменика је доминирао транспарент Косово је Србија. Иако су прашки протест против кршења међународног права и „отимања Косова Србији“ организовали углавном активисти из чешке опозиционе левице, међу демонстратнтима су се могли видети и политичари из мале странке око новог председника Чешке Милоша Земана.

    Он, као и његов претходник Вацлав Клаус, оштро су критиковали одлуку чешке владе да призна Косово. Нажалост, нереално је очекивати да ће Чешка и поред личног противљења свог председника ући у поступак поништавања одлуке о признавању самопроглашене државе Косово, али то им се не може замерити, поготову имајући у виду последње уступке српских званичника у преговорима са Приштином.

    Фудбалски навијачи предњаче

    С обзиром на бројност фудбалских навијача, можда највећи одјек код обичног света имају транспаренти које су у знак подршке Србима на Космету уприличили навијачи неких од највећих европских клубова. Последњи су то учинили навијачи чувеног Пари Сен Жермена када су пре недељу дана у Лиги Шампиона, гостујући у Валенсији, на свом делу трибина раширили велики транспарент „Косово је Србија“. Раније су то радили и навијачи Спартака, ЦСКА, Зенита, Стеауе, Динама из Букурешта, а нису изостали ни Украјинци (Динамо Кијев), Бугари (ЦСКА Софија), Белоруси (Минск), Чеси (Спарта Праг, Бањик Острава, Брно), Словаци (Кошице, Слован Братислава, Татран Прешево)…

    Олбрајтова у правом светлу

    И док је у Србији завладала општа малодушност, а скупови подршке Космету су све ређи и све малобројнији, чланове Удружења Пријатељи Срба с Косова, предвођени редитељом Вацлавом Дворжаком, није мрзело да сатима чекају своју земљакињу, бившу америчку државну секретарку Мадлен Олбрајт не би ли јој на промоцији књиге у родном Прагу подсетили на њену злогласну улогу у бомбардовању Србије и отимања Косова. Кад су јој уместо примерка књиге на потпис понудили плакат „Отето Косово“, Олбрајтова је толико била изнервирана да је почела да виче: „Одвратни Срби, напоље!“, а снимак са инцидентом заживео је на Јутјубу.

    http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/kosovo-brane-svi-sem-srbije/

  4. […] Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје? […]

  5. Varagić Nikola каже:

    Техеран – Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је оборила једну беспилотну летелицу на југу земље током своје војне вежбе.

    Званична иранска новинска агенција ИРНА пренела је изјаву генерала Хамида Шархеилија који је рекао да је једна његова јединица ухватила сигнал са једне од летелица у близини иранског ваздушног простора.

    Војска је потом оборила летелицу у близини града Сирџана, где су се одржавале тродневне војне вежбе и где је била проба иранских беспилотних летелица укључујући и оне са самоуништењем.

    Генерал Шархеили, који је портпарол Републиканске гарде, није навео да ли је оборена летелица америчка већ је само рекао да је „непријатељска“.

    Иранска војска до сада је више пута саопштавала да је обарала беспилотне летелице изнад своје територије, укључујући ту и најнапреднији амерички модел „RQ-170 Sentinel„.

  6. […] Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје? […]

  7. […] Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје? […]

  8. […] Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје? […]

  9. Varagić Nikola каже:

    Вучић тужио преко 100 паора у Бачкој Паланци којима отима земљу да би је дао шеику

    19. јун 2013. | Данас

    Бачка Паланка — Зашто је Министарство одбране поднело тужбе против више од 100 земљорадника из Бачке Паланке, пише Данас.

    Ми нисмо криминалци, нисмо узурпатори, већ људи који поштено обрађују земљу. Упозоравали смо многе државне институције на кршење Устава и закона, али ситуација у земљи је таква да нико не сме ништа да каже. По селу су нам се шетали Жандармерија и војна полиција као да смо ми државни непријатељи број један, а тај шеик из Емирата велики пријатељ ове наше државе.

    Ово за Данас кажу земљорадници Миле Бјелић, Душан Манојловић и Боле Докић, у чије суседство ускоро стиже Ал Дахра, компанија из Уједињених Арапских Емирата. Од прошле јесени, наиме, траје спор паора из Обровца, Младенова и још неких села бачкопаланачке општине с Министарством одбране, односно с Војном установом „Моровић“, у чијем саставу од пре неколико година послује бивша ВУ „Карађорђево“. Епилог је – Министарство одбране пресавило је табак и поднело 26 тужби (парница) против више од 100 земљорадника који су прошле јесени, како наводе, узурпирали војно земљиште у атарима катастарских општина Обровац, Карађорђево и Младеново.

    Зато су донедавно на више од 4.000 хектара њива, колико припада бившој ВУ „Карађорђево“, свакодневно били присутни припадници Војне полиције, а у околним селима полиција и Жандармерија. Прошле јесени више од 100 паора ушло је у њиве Војне установе „Моровић“, забранили су радницима Министарства да ору и сеју, а самовољно су узорали и посејали више од 2.000 хектара ораница, наводе у Министарству одбране.

    Овог пролећа Војна полиција, међутим, није дозвољавала никоме из Обровца и Младенова, а њих је највише међу туженима, да уђу у њиве које су јесенас узорали и да прихране око 500 хектара пшенице коју су јесенас посејали. Правници Министарства одбране поднели су у парници 26 тужби за више од 100 лица, а то још није коначан број. Одштетни захтев је, за сада, већи од 100 милиона динара.

    Паори, организовани у две задруге из Обровца и Младенова, међутим, кажу да је цела ствар мало другачија и да су они жртве државног уговора са Ал Дахром, која од идуће године треба да користи те површине.

    „Општина Бачка Паланка полаже пуно право на то земљиште које користи Војна установа Моровић, погон „Карађорђево“. Зато што је законом регулисано да на територији општине – општина располаже државним пољопривредним земљиштем. Некада давно, 1953, то земљиште је дато на коришћење војсци и Ловно-шумском предузећу „Карађорђево“. Општина је уступила неке површине земље, да би се касније то Ловно шумско предузеће, шездесетих година, трансформисало у војну установу и од тада они користе око 4.000 хектара земље бесплатно, у атару Обровац, Младеново, Товаришево, Бачка Паланка, Гајдобра. Јесенас, кад је дошла ова нова власт, општина је хтеле да прекине то право коришћења војсци, да им то укине, јер у целој држави општине располажу са државним пољопривредним земљиштем. И да то врате на ниво локалне самоуправе, те да путем лицитација дају на коришћење нама пољопривредницима. Онда имају корист и држава и локална самоуправа и ми“, каже Миле Бјелић.

    У сарадњи са општином, како објашњава Боле Докић, паори су јесенас ушли на то земљиште и почели да га обрађују у октобру.

    „Под претпоставком да ће то ући у програм и да ћемо се нагодити. Иницијална каписла је била што војска не обрађује то земљиште и даје га у подзакуп, што је, иначе, криминално дело. Јер они су га добили на коришћење без накнаде, ако не могу да га обрађују, морају да га врате. Војска је опет била у октобру дрска и безобразна и објавила да то земљиште даје у подзакуп. Кад смо ми то видели, имајући у виду шта се претходних година дешавало, коме је та земља давана у закуп, одакле су тајкуни односили богатство, ушли смо у њиве. Тадашњи председник општине је излазио у атар са нама, јер је ту требало да буде укинуто право коришћења војсци, још 2009. године. Ми смо то земљиште поорали, на појединим парцелама смо засејали пшеницу, уљану репицу и јечам“, каже Докић.

    Паори су ушли у негде 2.000 хектара њива.

    „Да је правна држава, и ми и војска бисмо морали да платимо општини аренду. Међутим, у међувремену долази уговор са Ал Дахром, да ће се продати седам пољопривредних предузећа и споразум о пословно-техничкој сарадњи. Проблем је што држава нема право да даје ту земљу у закуп, па су смислили уговор о пословно-техничкој сарадњи. Од тада крећу наши проблеми, покрећу тужбе против нас, напредњаци у СО Бачка Паланка долазе на власт уместо СПС, ми остајемо без подршке локалне самоуправе, препуштени сами себи. Покренуте су тужбе против нас, нису нам дозволили да покосимо то што смо уложили“, кажи Бјелић и Докић.

    Почетком априла били су код министра одбране Александра Вучића.

    „Речено нам је: он лично нама пољопривредницима гарантује да ће бити дозвољено да радимо један део ораница или да се плати оно што смо уложили. На све то, пак, послата нам је војна полиција. Ја не знам ко кога лаже овде – али нек се запита министар: народ му то неће заборавити. Нашом заслугом је ту где јесте, јер нама лично она власт није одговарала, хтели смо нешто да променимо, а он нам овако враћа“, прича Душан Манојловић.

    Паори кажу да су жандармерија и војна полиција под ротацијом ишли кроз села, по 10 аутомобила и плашили народ.

    „Они су отишли, али чујемо да ће опет доћи пред жетву. Не знам колико нас кошта то обезбеђивање, дневнице су велике, а било је 150 до двеста униформисаних. Патролирали су 24 сата дневно парцелама. Били су ту два месеца. Велика је тензија била. Они су нам тренирали живце. Пар момака су привели кад су пришли“, тврде земљорадници.

    У међувремену су имали три рочишта са државом.

    „Све је одложено за септембар, кад покосе оно што смо ми засејали“, објашњавају паори.

    Плаши их и што не знају како ће радити Ал Дахра.

    „Ми не видимо ту никакву шансу. Они су обећали да ће направити систем за наводњавање, а то све већ постоји. То јесте тужно, што се медијима представља једна прича која није тачна. Агробачка из Бача, ВУ Карађорђево и задруга из Нове Гајдобре, која је најјача задруга у Војводини, предати су шеику, а они су у медијима рекли да су продали само предузећа која су пропала. Што би Арапи купили оно што је лоше. Ништа нису платили мимо тржишне цене. А они су добили и системе за наводњавање, разрађене фирме, инфраструктуру… Сви негодују због тог уговора, људи се питају: да ли то ми нисмо способни да радимо, него довлаче људе чак из Абу Дабија“, кажу паори.

    На све жалбе разним институцијама – говорено им је да је уговор са Ал Дахром – виши интерес.

    „Њима је драго што долазе Арапи. У нашем атару од 9.000 хектара они су дали непуне 4.000 Арапима. У моме месту, где има 3.500 становника, где има 50 хектара државног земљишта, има 3.000 хектара које ће обрађивати Ал Дахра. Ми, по томе, не знамо да радимо. Рекли су нам да ће за Арапе да раде Арапи. Свуда је државно земљиште враћено општинама, само је код нас остало недефинисано. Овде је нечији интерес да ту државну земљу да. Они се само држе Ал Дахре и кажу нам да је то виши интерес. То што ми нећемо имати шта да радимо, што можемо иселити наша села, то је ником ништа. Имамо ми своје земље, али проблем је што се све више људи бави пољопривредом, јер остају без посла. Да фабрике раде не би било проблема. Самим тим, простор нам се смањује. А од овога би могло да живи најмање 150 породица. Од те површине земље. Пољопривреда је једино од чега ми можемо да живимо. Код нас нема фабрика…“, кажу паори.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: