Ko-smo-(s)-rBi

Ko smo(s)

Nadežda Milenković 

ko-smo(s)

Asteroid nas je bezbedno mimoišao, meteorit je manje bezbedno, ali ipak bez ljudskih žrtava, pao. Univerzum je, još jednom, bio ljubazan prema nama.

Oba ova događaja nisu imala veze sa nama. Srećom, naročito ovaj drugi. Kad su u pitanju stvari kosmičkih razmera, mi znamo gde nam je mesto. Shvatamo koliko smo mali. I uzdamo se u velike sile. Pre svih u kosmičke (daće bog da se ne desi) ili u svetske (NASA kaže da će nas zaobići). Ali kad su (ovo)zemaljske pojave u pitanju, mi nekako zaboravimo gde nam je mesto i koliko smo mali, a naročito koliko zavisimo od velikih.

A valjalo bi nam da smo više zagledani u nebo. Ne zato što je ono prirodna postojbina nebeskog naroda, nego zato što bismo možda pronašli neke analogije sa pojavama koje nam zamagljuju vidik. I možda razvili neko strahopoštovanje prema sopstvenom postojanju.

Prvu, malu ali važnu lekciju iz kosmosa, možda bi ponajpre trebalo da nauči ministar pravde, a sa njim i svi oni sličnomisleći iz medija koji sastavljanje spiskova za odstrel i otvorene pretnje smrću opravdavaju ”podjednako ekstremnim stavovima” onih građana kojima su te pretnje upućivane. U kosmosu naime takođe postoje ekstremi. Postoje crne rupe (koje sve usisaju u sebe) i bele rupe (koje sve izbacuju iz sebe). Postoji svetlo i postoji tama, tamna energija i tamna materija. Postoji antimaterija koja uvek poništi identičnu količinu materije. Postoji toplota i postoji hladnoća. Dakle, da, u kosmosu takođe postoje ekstremno drugačije stvari. Ali, za život kakav poznajemo i kakav želimo da očuvamo – nama je potrebna svetlost i nama je potrebna toplota. I to je ključna razlika između ekstremno drugačijih stavova u Srbiji. Od jednih ćemo preživeti, od drugih nećemo.

Univerzum je star oko četrnaest milijardi godina (koja stotina miliona gore-dole nije bitna za priču). Desetak milijardi godina kasnije na njegovoj periferiji se pojavila ova planeta koja je, po svemu što znamo, retko idealno mesto za život. Činjenica da uopšte postojimo kao ljudska vrsta je potpuno fascinantna. Sve ostalo su detalji. Zbog kojih možda jednom nećemo postojati. Detalji kao što su ljudska pohlepa i prateća bezosećajnost i sledstvena bezobzirnost, mogli bi doći glave čitavoj planeti, a nekmoli nama ovde, koji smo mnogo manji i podjednako nezaštićeni kao i Zemlja. Ali, kao što smo odavno prestali da se divimo samom našem postojanju, tako smo prestali i da brinemo šta bi stvarno moglo da nas uništi. Stvari koje mi proglašavamo ”velikom slikom”, velikom zaverom protiv nas i velikom borbom za velike ciljeve, zapravo su samo sitna prebrojavanja budućih glasova na sledećim izborima.

Peščanik.net, 18.02.2013.

http://pescanik.net/2013/02/ko-smos/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

Četiri perioda: «veče, ponoć, pevanje petlova i jutro»

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Teofil Pančić: O Biljani i sajber hajkama

Biljana Srbljanović: Откључај профил гадуро

SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

Разумео Знак – папа се повлачи

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

nebeska srbija

4 Responses to Ko-smo-(s)-rBi

  1. Varagić Nikola каже:

    Svetislav Basara

    Dačić razdora

    Drage moje dame i gospodo, drugosrpstvo i čekićstvo se zdravo usplahirilo u prošlu svetu nedelju i saborno se okupilo ispred televizora da pogleda Utisak nedelje u kome je gostovala, zajedno sa Srbijankom Turajlić, Slavišom Orlovićem i Nenadom Prokićem, i Vesna Pešić, nedavno zbog javne podrške kosovskoj politici premijera Dačića proglašene izdajnicom petog oktobra.

    Ako neko slučajno nije gledao Utisak, sad ću da ga prepričam u najkraćim crtama. Elem, u nedelju uveče bili smo svedoci još jedne (drugo)srpske podele. Na jednoj strani raskola bili su Vesna Pešić i Prokić, a na drugoj Srbijanka Turajlić i Slaviša Orlović. Možda se pitate kakav je moj utisak. To ću vam saopštiti na kraju teksta. Sada ćemo se pozabaviti raspravom u kojoj su – gle čuda – svi učesnici bili u pravu.

    Kako recimo argumentovano pobiti stav Vesne Pešić da Dačić radi generalno koristan posao, ali, opet, kako ne uvažiti stav Srbijanke Turajlić, koja tvrdi da je nedopustivo da čovek koji uokolo nosa kofere sumnjivih evra i koji se sastaje sa još sumnjivijim tipovima budu predsednik mesne zajednice, da ne pominjemo vladu. Kako, konačno, odbaciti moju primedbu (gotovo pa komentar gledaoca) da je u zemlji Srbiji apsolutno nemoguće da na položaj premijera dospe neka ličnost koja nije nosala koferčiće sa parama i koja se nije sastajala sa sumnjivcima. Svi potencijalni kandidati za visoku funkciju su nosili kofere i svi su se sastajali sa sumnjivcima, samo nisu navatani. Isto tako je i svaka Orlovićeva i svaka Prokićeva bila ka vladičina. Sve, dakle, što smo u Utisku čuli i videli bili su autentični delići velike slike koju zbog temeljne razbucanosti više niko nije u stanju da sagleda.

    Po meni je, cenjeni publikume, sasvim očekivano da se u jednoj zemlji čiji je ustav donesen referendumskim na sumnjiv način, da ne kažem lopovlukom, i premijer i ministri bave sumnjivim rabotama, da ne kažem opet lopovlukom, mada bi ta reč bila najpristalija. Nego da ne dužim.

    Sve je ovde izgleda potrošeno, sve „velike ideje“ su uvaljane u blato, a svi „viši ciljevi“ su se pokazali kao paravan niskih pobuda. I tu negde dolazimo do mog utiska nedelje. Moj utisak je, zapravo, predlog za utisak, snimak neke emisije u kojoj Jovo Bakić sa neskrivenom indignacijom priča o diplomskim i seminarskim muljavinama naših mlađahnih, budućih političara i zaključuje, takođe sa indignacijom: temeljno smo propali. Što je, da prostite, fakat.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dacic_razdora.881.html?news_id=256021

  2. Varagić Nikola каже:

    Pešić se ne preziva Ćosić

    Olga Stojanović

    Ovaj napis je namenjen najduhovitijem Srbinu, Draži, ali Petroviću, kolumnisti Danasa, a povodom teksta koji je objavio u Nedeljniku pod naslovom „Metamorfoza Vesne Pešić“. Vesna Pešić je tu Dragoljubovim inženjeringom preobražena u akademika Dobricu Ćosića, i to bez deoba, što je poznati naslov jednog od Dobričinih romana. Najduhovitiji Srbin se zapitao zašto dr Vesna Pešić, sociolog, mirovni aktivista i Sveta Petka građanske Srbije, sve više prerasta u klasika Dobricu Ćosića.

    Kada bi sve bilo nešto manje šaljivo, kao što nije, trebalo bi odbraniti Vesnu Pešić pre svega od implicitne etikete „veleizdajnice druge Srbije“, a onda bi je valjalo zaštititi barem od „uspona Alchajmerove bolesti“, koja joj se pripisuje kao politički kvalifikativ, a u prevodu na blogerski znači – da je prolupala.

    Najduhovitiji Srbin je u Nedeljniku Vesni čak poželeo i redovno šetanje unučića i mazanje lekovitim blatom u banji Vrujci. Prvu delatnost Vesna redovno obavlja, ali je drugu, a koja se odnosi na „mazanje blatom“, zanemarila, jer u njenom slučaju doborovoljni terapeuti čekaju na red. U ovom zaista poučnom tekstu, Vesni se spočitava i ambasadorski mandat u Meksiku, čime se Dragoljubov glas „uzdiže“ do tona Velje Ilića, koji je onomad u skupštini opomenuo poslanicu Pešić da bude dobra, jer ju je DOS poslao u daleki Meksiko.

    Baš bih volela da bilo koja doktorka nauka, borkinja ili političarka obelodani tako duhovitu i iskrenu knjigu kakvu je objavila Vesna Pešić pod naslovom „Možeš ti to Vesna, možeš“. Takođe bih bila ushićena da je bilo ko osim nje, bio u stanju da 5. oktobra 2000, u televizijskom programu kod Aleksandra Mandića, kada su sve oči bile uprte u Koštunicu – izrekne antologijsku rečenicu: „Samo, molim vas, bez zaljubljivanja!“ A sada se njoj, kojoj je javnost obezbedila blatnu terapiju, pripisuju nekakva “šlihtanja” osobama koje zapravo lično i ne poznaje: Dačiću, Nikoliću, Vučiću… Izvan svake sopstvene ili tuđe duhovitosti, niko da mućne glavom, makar za prelaznu ocenu. Zaista se postavlja pitanje zašto se javnost toliko bavi i šta hoće od jedne penzionisane intelektualke i damski intonirane levičarke u trenerci, ponekad sa biserima?

    Ovo potpisujem, odana duhovitom Srbinu Draži i privržena časnom profesionalnom curriculumu Vesne Pešić, angažovane na prvoj liniji urbanog fronta. Odličnog uspeha i primernog vladanja. Politika jeste „besprizorno“ zanimanje, ali u Vesninom slučaju nema promiskuiteta.

    Peščanik.net, 18.02.2013.

  3. Varagić Nikola каже:

    Момчило Селић: СЕНКА

    (…) Јер праву људскост, „палу“ или здраву, нису манипулатори никад ни покушавали да утврде, још мање објасне. Крстић Титославију беше зато доживео као огромни експеримент in vivo, резултата примењивих и другде. Душевну болест данашњег Српства – лаж – морамо стога лечити љубављу у млађих, учених да се „сналазе“ (партизанско „Снађи се друже!“), праштањем старцима, својевремено скојевски увереним да се друштвеном хирургијом може надвладати Зло, изопштењем на одређено време многих који и даље господаре нашим установама, и, коначно, кажњавањем кривих за недела мрска и Богу и људима.

    А то можемо постићи једино заједничким прегнућем свих узраста и пасова, организовано или појединачно, вођени подршком ваљаноме у себи и другима, колико свешћу о Злу као неизбежности Овога света. Држећи се поруке Ивана Иљина да „владати морају најбољи“, заветовани жртвеној служби нацији и држави, од својих првака морамо захтевати спремност да сталним напором надилазе себе, сваког огрешења о то подложног плаћању и животом.
    Једино ћемо тако погребити „Јосипа Броза“ међу нама.

    http://www.srpskilist.net/gledista/senka

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: