Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

 

Грађани Србије заборавили су на аферу “Галеника“, аферу “вакцина“, затим “Политика“ и “Агробанка“, “Шарић“, па на аферу “банана“, итд. Сада је актуелна афера “млеко“. То је настрашнија од свих афера.

Прво, у случају да млеко садржи алфатоксин изнад дозвољене количине, сасвим је могуће да је алфатоксин доспео и у месо и јаја.

Друго, ако је ово прво тачно, али и ако није тачно, ово је удар на пољопривредни сектор Србије.

Афера “млеко“ је напад на Србију, на грађане Србије, на Србе – овај напад може се поредити са нападом Нато алијансе на Србију 1999. године.

Међутим, полиција и војска не реагују. Држава је нападнута, а они, шта раде? Тргују оружјем, дрогом, досијеима… као и до сада.

Време је да их питамо: коме ви служите, за кога радите? Да ли је могуће да сте толике кукавице? Да ли сте окрили ко стоји иза афере “млеко“? Шта сте предузели?

Делује ми као да запослени у службама као што су Војно-обавештајна агенција (ВОА) и Безбедносно-информативна агенција (БИА) одговарају и служе само својим надређенима: министрима полиције и одбране, потпредседнику и председнику владе и председнику државе. А коме њихови надређени служе? Погрешно је то што раде запослени у ВОА и БИА. Запослени у ВОА и БИА (треба да) одговарају и служе свом народу, грађанима Србије, брину о интересима своје државе.

Млеком се хране бебе и деца. Играјући се са квалитетом млека, неко се игра са здрављем свих бебе, деце и људи у Србији, неко се игра са српским народом, и тај неко се налази у Србији. Људи који стоје иза ове афере живе и раде у Србији, део су система и власти, имају своје људе унутар државних институција – а запослени у ВОА и БИА – ћуте. Запослени ВОА и БИА не реагују, дозвољавају да се две највеће странке међусобно оптужују, уместо да изађу у јавност са подацима ко стоји иза ове афере – и ухапсе све људе који стоје иза те афере. Какви су то људи, какви су то Срби, ти што сада раде у ВОА и БИА, када после толико дана не реагују а постоји могућност да ће то млеко негативно утицати здравље милиона грађана Србије, на стотине хиљада беба и мале деце? Да ли је могуће да су сви запослени у ВОА и БИА толико мали људи, зар је могуће да их није срамота? Мене не занима шта кажу политичари, мене занима шта кажу директори ВОА и БИА о афери “млеко“. Наравно, не ови који су сада на положају, од њих то не очекујем, и ови и они пре њих ћутали су у вези свих претходних афера, нису се оглашавли ни због сумњивих приватизација. Држава је под окупацијом – а они иду на посао. Какав посао, шта они раде? Зашто их уоште плаћамо, зашто постоје војска и полиција када је држава окупирана? Они су део окупационих снага.

Нападнуте су бебе у Србији, нападнута су деца у Србији, угрожено је стотине хиљада беба и деце, а службе као ВОА и БИА не реагују, запослени у тим службама плаше се шта ће неки политичар да мисли о њима. Плаше се смене? Какве људине, какви мушкарци, какви војници и официри!

Нападут је пољопривредни сектор у Србији, дакле, угрожен је економски развој Србије, нападнут је сектор који има највише потенцијала, чијим развојем може доћи до приредног препорода Србије, угрожен је национални ресурс – “српска нафта“, и то, како ствари стоје, од стране ГМО лобија који жели да увози ГМ храну, а службе као ВОА и БИА не реагују, запослени у тим службама плаше се шта ће неки политичар да мисли о њима. Плаше се смене? Какве људине, какви мушкарци, какви војници и официри!

На Западу су ГМО лобисти покренули кампању против својих противника тако што убеђују људе да је природна-органска-конвенционална храна штетна по здравље људи, а да је храна изашла из њихових лабораторија здрава. Толико су луди ти из ГМО лобија. Да постоје службе безбедности у Србији и да у њима раде људи, Срби, сада би већ знали да ли је тачно да ГМО лоби стоји иза целе афере, односно, да имамо службе безбедности у којима раде људи, Срби, до ове афере и не би дошло, они би то зауставили пре него што би се “прича“ појавила у јавности. Међутим, главни (бар у јавности) ГМО лобиста у Србији, пословни партнер корпорације Монсанто, власник српске компаније МК Комерц, док траје афера “млеко“, добија од антимонополске комисије одобрење да купи грчке шећеране у Србији и сада контролише 80% тржишта шећера у Србији. Док, наводно ГМО лоби, прави панику са афером “млеко“, главни ГМО лобиста у Србији постаје власник свих шећерана. Несумњиво, власник МК Комерца има огроман утицај у Србији, има добра “леђа“. Плаше га се чак и директори ВОА и БИА, плаши га се и начелник ГШ ВС. Наравно, власник МК Комерца није сам у том послу, није једини ГМО лобиста у Србији.

Постоји и друга верзија ко стоји иза афере “млеко“. Помиње се прошлогодишњи род кукуруза у Србији који је био заражен, а који, изгледа, није био уништен, већ је, некако, доспео у ланац исхране, прво стоке, а затим и људи. Можемо да претпоставимо да ту није било саботаже, да нико од људи није заразио тај кукуруз, већ је природа, лоши природни услови, учинила своје. Можемо да претпоставимо  да су у ланац исхране тај заражен кукуруз пустили Срби, и то можда неке патриЈоте, а не странци, и то само због личног профита. Дакле, можда су одређени Срби, који немају везе са ГМО лобијем, због личних интереса угрозили здравље стотина хиљада беба и деце у Србији. Морамо да претпоставимо и да је неко из ГМО лобија тек после сазнања да је кукуруз заражен одлучио да се кукуруз не уништава већ убаци у исхрану, да би неколико месеци касније (сада) покренуо аферу “млеко“. Такође, можемо да претпоставимо да нико из ГМО лобија није учествовао у не-уништавању зараженог кукуруза и одлучивању да се тај кукруруз користи у ланцу исхране, можемо да претпоставимо да су одговорни у државним институцијама сада одлучили да оптуже ГМО лоби да стоји иза свега, јер нису радили свој посао (на пример усвојили прописе за исхрану стоке и касније контролисали) или су починили неко кривично дело (стављањем зараженог кукуруза у промет). На крају, можда су ГМО лобисти, тек када је алфатоксин ушао у ланац исхране због корумпираних српских политичара, тајкуна, здравствених и ветеринарских инспектора, обавештајаца, официра… одлучили да целу ситуацију искористе – да изађу у јавност због наводне бриге за здравље људи а у суштини да би “доказали“ да и природно-органски-конвенционално узгајан кукуруз (биљка) може бити штетна по здравље и да је решење ГМ семе које они производе.

Међутим, зашто све ово да претпостављамо, шта раде, понављам, запослени у ВОА и БИА? Зар није њихов посао да тачно знају ко стоји иза афере и да све одговорне уахпсе – без обзира да ли се ради о председницима две највеће странке, председнику државе или владе, осталих девет тајкуна са листе десет најбогатијих српских тајкуна, итд.? Надам се да се директори ВОА и БИА не бране речима типа “то није у складу са законом“ или “то је државни удар“ или “морамо да мислимо на међународни углед Србије“, јер би са таквом “одбраном“ само потврдили да је све ово што сам о њима написао тачно. Какве законе они поштују, какав поредак они одржавају, ако неко угрожава животе беба и деце у Србији, ако покушава да уништи најважнији ресурс који имамо? Какав углед да чувају, у чему је Србија у овом тренутку угледна држава у свету? Шта припадници ВОА и БИА раде када су “шефови“ корумпирани или су сарадници окупатора? Очигледно раде оно што једино знају и што раде већ деценијама – део су криминалних група, учествују у корупцији и издаји, прате, прислушкују и хапсе (нека и убијају) само оне који могу да угрозе њихове личне интересе, односно “поредак“.

Да ли се грађани Србије зато, још увек, толико плаше припадника “тајних служби“ иако грађани одавно нису мали “пионири“ – зато што у “службама“ раде не-људи? Бесмислено је тражити одговоре и одговорност од министра пољопривреде, министарке здравља и челника највеће опозиционе странке. Грађани Србије одговоре и одговорност треба да захтевају од директора ВОА и БИА. Они су “чувари нације“. Зашто нико никада њих не помиње? А са друге стране “војска је национална институција у коју грађани имају највише поверења“. Зар афера “млеко“ није најбољи пример како те службе НЕ-раде оно због чега и постоје? Односно, ако они нису “чувари нације“, да то и сви (остали) знају и да више нико од грађана у Србији то од њих не очекује, већ да размишљамо како да спроведемо реформу тајних служби и како да се кроз ту реформу ослободимо оних који служе окупаторима, који раде против свог народа и своје државе.

Да ли у тим службама треба да остану на радним местима они који су сада тамо ако не сазнамо за неколико дана ко је одговоран за аферу “млеко“, ако не буде ухапшен неко ко је на вишој позицији у друштву од електричара (пример из Новог Сада где пред судом одговара електричар који је био задужен за инсталације у дискотеци која је изореа у пожару а где су погинули млади људи, а није оптужен нико из локалне власти, МУП-а и служби инспекција који су одговорни јер је та дискотека радила иако није испуњавала све услове за безбедност)?

 

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

БОГата Србија

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Срби нису робови без мозга

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

Војско! Полицијо! Коме сте се ви заклели?

Монсанто и МК Комерц

Актер – нови примери економске окупације

 

44 Responses to Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

  1. Varagić Nikola каже:

    Pripadnici MUP-a Srbije prelaze u kosovsku policiju

    AUTOR: BETA

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji ilegalno deluju na severu Kosova a koji su građani Kosova, prema dogovoru iz Brisela, postaće deo Policije Kosova, piše danas prištinski list Koha ditore.

  2. Varagić Nikola каже:

    Novi Sad – Više stotina građana protestovalo je danas ispred zgrade Vlade Vojvodine gde su prosuli više stotina litara mleka označivši pokrajinsku vladu kao glavnog krivca za aferu.

    Oni su kazali da iza protesta ne stoji niko, već da su se okupili neformalno i spontano.

    Organizacija koja se predstavila kao Asocijacija proizvođača mleka Vojvodine pozvala je u subotu građane na današnji protest, a od toga se ogradila Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine, koja je navodne organizatore protesta, nazvala „fantomskom“ organizacijom.

    Neki od prisutnih građana kazali su novinarima da su na protest došli na poziv lokalnih odbora Srpske napredne stranke (SNS).

    Okupljeni građani su rekli da su došli da zaštite svoju proizvodnju i optužili Vladu Vojvodine da je svojim izjavama nanela nemerljive štete primarnim proizvođačima.

    Ješić je okupljenima rekao da će Vlada Vojvodine učiniti sve da pomogne malim proizvođačima.

    Dodao je i da Vlada Vojvodine nije uzrok problema.

    „Uzrok problema su oni isti koji su meni nudili pare, pa su ih očigledno dali nekom drugom i sada je taj drugi uzrok problema“, rekao Ješić i pozvao proizvođače na razgovor u Vladu Vojvodine.

    Na pitanje ko je konkretno vršio pritiska na njega, on je odgovorio investicioni fond Salford.

    Ispred zgrade Vlade Vojvodine tokom protesta bila su parkirana i četiri traktora, a skup je obezbeđivala policija.

  3. Varagić Nikola каже:

    Bojićeva formula

    Vesna Rakić-Vodinelić

    Prelistavamo štampu

    Nije bilo baš tako davno. U našim sećanjima nepravedno zatureni dr Milovan Bojić, pred televizijskim kamerama je popio neki od brojnih tada uvezenih kineskih lekova da bi pokazao koliko su dobri i neškodljivi. (“Dr Bojić je čak i sam gutao kineske lekove, i to javno, da bi dokazao kako su u redu.”, Vreme br. 538, 26. april 2001)

    Pitati Ljubu

    „Svi su se lekovi – poluispitani, prepakovani, sa dopisanim i prepravljenim atestima, bez pravog uvida o efikasnosti, kvalitetu ili štetnosti po zdravlje ljudi – našli u velikim količinama u bolnicama i u apotekama. I danas, kad je pukla bruka, i kada već postoje i ozbiljna upozorenja stručnjaka da kineski lekovi nisu ispitani i da bi mogli biti i te kako štetni, oni se i dalje koriste u zdravstvenim ustanovama. Vitamin K je, na primer, stizao bez uputstva. Kinezi faksom pošalju uputstva i uz to pitaju da li su ona potrebna za svih tri hiljade uvezenih bočica vitamina. Ili, za antibiotik gentamicin na ceduljici-uputstvu klinički farmakolog je zapisao ‘Ovaj gentamicin nema oznaku doze, pitati Ljubu da li može da se stavi ista doza kao u prethodnoj pošiljci, jer je isti datum proizvodnje i isti serijski broj.’… Prema ugovoru između Kineza-izvoznika i Zavoda za zdravstveno osiguranje, naručioca uvoza, iz aprila 2000. godine, vrednost uvoza kineskih lekova je 17,5 miliona dolara: za sirovine 5,6 miliona dolara, za gotove lekove 3,3 miliona dolara i za medicinska sredstva 8,4 miliona dolara… U zemunskoj Galenici… u čije su magacine stizali i sirovine i gotovi lekovi iz Kine, a potom distribuirani dalje, nedavno je pronađen još jedan primerak ugovora o uvozu kineskih lekova iz novembra 1999. Reč je o sumi od 6 miliona dolara, ali na tom dokumentu nema nikakve specifikacije o robi, tako da se i ne zna šta je u pitanju. Sirovine su odlazile u druge fabrike lekova, a što se tiče gotovih medikamenata, tu se apsolutno ništa ne zna.“ (Vreme br. 516, 23. novembar 2000)

    Bilo je skoro: pred TV kamerama, dr Tomica Milosavljević primio je vakcinu protiv svinjskog gripa (“Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević primio je danas u podne u domu zdravlja u beogradskoj opštini Rakovica vakcinu protiv novog gripa H1N1, čime je zvanično počela vakcinacija u Srbiji.“ (Blic, 17. decembar 2009). A, ako smo Tomicu zaboravili, nismo, verujem, Borisa Tadića („Tadić se vakcinisao na svom radnom mestu, u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu. Predsednik Srbije je prošle sedmice rekao da čeka rezultate analize da li je na nogama preboleo novi grip, kako bi se vakcinisao ukoliko su rezultati negativni.“, Beta, 30. decembar, 2009)

    Pitati Pravilnik

    „Kupovinom Novoartisove vakcine preko Jugohemije prekršen je i Pravilnik o imunizaciji stanovništva, jer vakcina nije ispunjavala član Pravilnika 43.44, kojim je predviđeno da se u Srbiji može koristiti samo celovirusna ili split vakcina, za decu do 8 godina isključivo split. Vakcina koja je kupljena bila je subjunit vakcina koja sadrži pojačivač sklavlen, čija bezbednost nikad nije dokazana, a o tome niko nije zvanično obavestio građane Srbije. Članovi stručnog dela tenderske komisije tada stavljaju primedbu da vakcina nije u skladu sa Pravilnikom.“ (Insajder B92, 16. novembar 2011)… „Policija je ispitala veliki broj osoba, među kojima su bili nekadašnji čelnici Ministarstva zdravlja i RZZO. Budući da je reč o pretkrivičnom postupku svi oni saslušavani su u svojstvu građana. Narednih dana biće saslušan Predrag Kon, bivši predsednik radne grupe za pandemiju gripa – navodi Politikin sagovornik blizak istrazi. Prema njegovim rečima, tokom ovog dela postupka proveravano je i poštovanje uslova tendera firme Jugohemija. Prilikom otvaranja ponuda za uvoz vakcina protiv „svinjskog gripa” u novembru 2009. godine, podsetimo, komisija je za proizvođača izabrala švajcarsku kompaniju Novartis, a uvoznik je bila Jugohemija. Kupljeno je više od 850.000 doza vakcina, a cena po komadu iznosila je oko 800 dinara što znači da je Srbija tada kontingent vakcina platila 6,8 miliona evra.“ (Politika, 6. avgust 2011)

    Dešava se ovih dana: ministar poljoprivrede Goran Knežević, uz prethodnicu svojih visokih činovnika, pred TV kamerama pije mleko. Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da ga pije, ne izlaže se svedočenju kamera.

    Pitati zdrav razum

    O aflatoksinu našeg mlečnog puta smo ovih dana dosta naučili – ne treba ponavljati.

    Šta mi, građani Srbije, moramo zapamtiti (jer od toga nam zavisi život)? Kad god političari nešto konzumiraju pred kamerama (piju, jedu, primaju inekcije i slično) – to je upravo ono što ne smemo raditi. Jer, posle toga se uglavnom poveća smrtnost, a smanji državni budžet. Političari preživljavaju, a to su ljudi posebnog kova.

    A, šta možemo zaključiti? Bez obzira koliko posao političara bio opasno štetan po nas, oni će se među nama slobodno kretati. O njihovim po život i zdravlje štetnim delima još uvek postoji samo medijska istina. Umesto sudske. Evo, čak i rodonačelniku ove estradne konzumentske formule, dr Milovanu Bojiću, nedavno je apelacioni sud ukinuo presudu kojom je osuđen na deset m e s e c i zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja.

    Ako ni po čemu drugom, zapamtimo dr Bojića po jednoj antologijskoj rečenici: “Srbi nikada nisu bili egzotičan narod. Nikada nisu druge narode terali u egzodus”. Nije prvi put da dr Bojić greši: mi smo odista egzotičan narod! Rade nam o glavi i to pred kamerama, a mi gledamo i zaboravljamo. Eventualno se naljutimo, pa pošaljemo poneki komentar. Kao i ovaj.

    Peščanik.net, 24.02.2013.
    http://pescanik.net/2013/02/bojiceva-formula/

  4. Varagić Nikola каже:

    Како је пљачкана државна имовина

    24. фебруар 2013. | Т. Спалевић / Новости

    Десетине милијарди евра изгубљено и због бесплатног коришћења пословних квадрата

    Београд – У протекле две деценије држава је оштећена за десетине милијарди евра само на име бесплатног коришћења њене имовине или симболичне накнаде, коју су корисници плаћали. Држави је, такође, кроз сумњиве уговоре и незаконит упис у катастру непокретности отето око 300.000 хектара пољопривредног земљишта.

    Ово су процене Мреже за реституцију, која је годинама уназад упозоравала надлежне да се крчми имовина републике. Управо сада, кроз процес враћања непокретности одузетих после Другог светског рата, открива се колико је Мрежа била у праву. Случај „Слоге Каћ“ само је један у низу примера отимачине државне имовине. Срећом, република може да врати изгубљено, односно ништавим прогласи све спорне уговоре и уписе, јер на то по важећим законима у судском поступку има право, па чак и када су некретнине биле у промету.

    Постоји изворна државна имовина, коју је Србија поседовала пре Другог светског рата. Том списку, од 1945. године, применом више од 47 прописа, додата је и присилно одузета приватна имовина. Све је потом постало друштвено, свачије и ничије. Али, 1992. године доноси се закон о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине. Тим законом, све оно што је било принудно одузето на основу конфискације, национализације, секвестрације, аграрне реформе… утврђено је као државна својина.

    „Да није било тог закона до данас би све било распродато“, каже Миле Антић, координатор Мреже за реституцију. „За разграничење државног од друштвеног пољопривредног земљишта били су задужени Министарство пољопривреде, катастар и сами корисници, који су достављали документацију о стицању парцела. Где је тај посао урађен како треба, однос је 90 према десет одсто у корист државне имовине. Јер, друштвено је могло да буде само оно што је друштвено предузеће стекло теретно правним послом, то су парцеле, које су примера ради откупљене од сељака. Међутим, корупцијом и криминалом масовно се дешавало да тај однос буде супротан, односно да се разграничењем дошло до тога да је друштвено 90, а државно само десет одсто. Тако је од државе сакривено више од 300.000 хектара пољопривредног земљишта у разним задругама, комбинатима, друштвеним или сада приватним предузећима.“

    Према закону, државно пољопривредно земљиште нити је могло, нити сада може да се отуђи. Али друштвено пољопривредно земљиште може да буде у промету. И зато су се и дешавале ове злоупотребе посебно због процеса приватизације. Одговорност Агенције за приватизацију, каже Антић, лежи у томе што се није обазирала на упозорења, већ се „слепо“ држала фалсификованих података из катастра.

    „Злоупотребе су се дешавале у комисијама, које су биле задужене за формирање катастра непокретности преузимањем података из земљишних књига“, наводи Антић. „Има чак случајева да су приликом јавног излагања корисници уписивани као власници. Прекрижено “корисник” и руком исписано “власник”, иако је реч о јавним исправама и без обзира што свака промена мора да буде документована. Дакле, када је реч о пољопривредном земљишту сваки упис, који је одрађен са мање од 80 одсто државне имовине је споран и то треба проверити. А, када се у судском поступку установи да је реч о државној имовини сви уговори о промету падају у воду.“

    Од 2007. године, од када се наплаћује закуп пољопривредног земљишта у државној својини до 28. септембра 2012. године, са готово 450.000 хектара остварен је приход од око 19 милијарди динара.

    Законом о средствима у својини Републике из 1995. године национализовани пословни и стамбени простор постаје државни без обзира ко га користи. Ове непокретности могле су да буду у промету само уз посебан закључак Владе Србије. Сви корисници су били дужни да Републичкој дирекцији за имовину пријаве квадрате које користе, али је мало оних који су то урадили. Зато у Дирекцији никада нису ни биле евидентиране све некретнине, које држава поседује.

    „Већина грађана мисли да је приватизацијом 51 одсто Нафтне индустрије Србије приватизован и велики број непокретности, које је користило ово предузеће, што није тачно“, наводи Антић.

    „Влада Србије је тек после продаје акција предузећа, дакле након 2009. године, донела више од 25 закључака, од којих су неки имали и по више стотина непокретности. Тако је држава бесплатно државне некретнине пренела у својину НИС, што је по закону. У тим закључцима није било ниједног квадрата пољопривредног земљишта, чиме је такође испоштован закон.“

    Квадрат за три евра

    Како се газдовало пословним простором најбољи је пример Кнез Михаилова улица у Београду. Постоје предузећа, која и данас државну имовину у овој улици користе за џабе. Јер, нису имовину пријавили Дирекцији. Примера ради, 2005. године већина закупаца је Пословном простору Старог града плаћала око три евра по квадрату за локал у овој екстра београдској зони. Како каже Антић, према званичном ценовнику, то је била цифра од 10 до 20 евра, а реална тржишна вредност – 100 евра за закуп једног квадратног метра. Само по том основу није тешко израчунати колико су профитирали они који су бесплатно користили простор, или они који су га издавали у подзакуп.

    Разводњено на стотину

    Места у републичкој дирекцији за имовину кажу за „Новости“ да су државне непокретности покривене различитим законима и тиме су и надлежности подељене. За пољопривредно и шумско земљиште надлежно је Министарство пољопривреде. Грађевинским земљиштем, осим на малом проценту где је држава и власник и корисник, газдују локалне самоуправе.

    „У надлежности Дирекције за имовину је стамбени и пословни простор“, каже Срба Панић, помоћник директора Дирекције. „Али и у том сегменту има разлике, јер највећи део тих квадрата је у ингеренцији локалних самоуправа, које газдују, издају их у закуп, остварују приход од кирија, али те некретнине не могу да продају. Отуђење је могуће само уз посебну одлуку Владе Србије, али приход би ишао у републички буџет, па се зато већини општина није исплатило да траже продају. Али Законом о јавној својини из 2011. године локалне самоуправе имају могућност да се на тој државној имовини, коју користе и која је реално пре 1995. године била њихова својина, сада упишу као власници. У сваком случају, када дођемо до сазнања да је било неких злоупотреба једина могућност, коју имамо је да то проследимо републичком јавном правобраниоцу. Иначе, деведесетих година држава је по Закону о становању остала без стамбеног фонда. Откупом станова за смешне износе та државна и друштвена имовина прешла је у приватну својину грађана. Колико је држава само по том основу оштећена, тешко је проценити.“

  5. Varagić Nikola каже:

    Trovanje iz nehata

    AUTOR: ZORAN RADOVANOVIĆ

    Poznata izraelska opaska kako Arapi „nikad ne propuste priliku da propuste priliku“ kao da je krojena za nas. Tu lekciju nismo savladali tokom turobnih devedesetih, a na primeru ovih dana aktuelnog aflatoksina, pokazuje se da smo nepopravljivi ponavljači.

    Još novembra prošle godine Mađar so i hrvatski Jutarnji list objavili su da je najveći deo roda kukuruza u Srbiji zagađen. Nisu bile potrebne posebne proročanske moći za zaključivanje da će se otrovi iz kukuruza naći u mleku. Međutim, prava prilika je propuštena još ranije, kada zagađene količine kukuruza nisu izdvojene i uništene.

    Dosta se zna o aflatoksinima (ima ih bar 14), a najopasniji među njima, označen kao B1, svrstan je u prvu grupu kancerogena, kako za ljude, tako i za životinje. Osim ciroze i raka jetre, odgovoran je za nasledne promene, usporen rast i razvoj itd., pa je jedini gljivični toksin čiju je gornju granicu EU odredila propisom (za ostale, poput aflatoksina M1 iz mleka, koji spada u moguće kancerogene za ljude, postoje manje-više obavezujuće preporuke).

    Zbog visoke vlažnosti i temperature, tropi su najugroženiji aflatoksinima. U toksičnim koncentracijama često se nalaze – ne samo u već poslovično zagađenom kikirikiju – nego čak, recimo, i u medu. Klimatske promene, oličene u sušnim letima, učinile su da se aflatoksinsko zagađenje namirnica sve češće uočava i u južnoj Evropi. Suša je odgovorna za pucanje zaštitne opne, odnosno oštećenje celine zrna, što gljivicama olakša prodor i razmnožavanje tokom vlažnog perioda.

    Još pre deset godina je suša u dolini reke Po imala za posledicu iznenađujuće visoke koncentracije aflatoksina, pa su Italijani prosuli više miliona tona mleka. Na osnovu tog i brojnih drugih iskustava, svakom savesnom stručnjaku moralo je biti jasno kakav će uticaj imati letošnja suša na kvalitet kukuruza. Tu se suočavamo sa apsurdima naše političke prakse, po kojoj se izbori koriste kao pohod Huna na „osvojena“ ministarstva. Samo takvim rasterivanjem stručnjaka može se objasniti i antologijska besmislica da se desetostruko pooštri dozvoljena granica za sadržaj aflatoksina u mleku, a ostavi nepromenjena odgovarajuća norma za stočnu hranu.

    Laiku je teško da sebi predstavi koncentracije koje se ovih dana navode po medijima (jedan mikrogram je milioniti deo grama). Slikovito prikazano, gornja dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u mleku za odojče je samo jedna kafena kašičica u supertankeru od 200.000 tona. Međutim, merenje M1, uz ignorisanje ostalih otrova, može se uporediti sa štitom kojim ratnik krije jednu polovinu lica ili donji trbuh od kiše strela. Broj gljivičnih toksina kreće se, zavisno od klasifikacije, u rasponu od 300 do 400, a po pravilu više njih zagađuje istu namirnicu. Još smo daleko od merenja ukupne količine gljivičnih i ostalih otrova koje unosimo hranom, pićem i vazduhom.

    Nije li ova bruka sa aflatoksinom još jedna prilika da se dozovemo pameti i na odgovorna mesta postavljamo stručne i sposobne ljude?

    Autor je univerzitetski profesor
    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/trovanje_iz_nehata.46.html?news_id=256294

  6. Varagić Nikola каже:

    MILORAD VELJOVIĆ, DIREKTOR POLICIJE

    BEZ PRIJAVA U AFERI S MLEKOM

    Tanjug | nedelja, 24.02.2013. | 22:55

    Policija do sada nije dobila nijednu prijavu ili bilo kakvu zabelešku vezanu za “aferu mleko”, rekao je direktor policije Milorad Veljović

    Veljović je, međutim, rekao da je policija spremna da reaguje i da će, u skladu sa svojim nadležnostima, postupiti po svakoj prijavi

  7. Varagić Nikola каже:

    TIHOMIR TRIŠIĆ

    Banana milkšejk država!

    nedelja, 24.02.2013. | 22:30

    Zaista, svaka naša vlast bila je sklona teškom laganju i populizmu iza kojih se, u svim garniturama unazad, krila individualna nesposobnost i amaterizam istaknutih funkcionera na svim nivoima vlasti.

    Nije drugačije ni danas. Postoji buljuk aktuelnih funkcionera koji su lažovi, demagozi i populisti, a među njima je i značajan broj onih kojima to služi za prikrivanje prave suštine njihovog bavljenja javnim poslom, pre svega političkim.

    Ta suština je njihov lični interes, a način njegovog ostvarenja, modus operandi, jeste korupcija.

    U našem slučaju imamo najnegativniju vrstu korupcije.

    Korupcija je prisutna svugde, nije karakteristična samo za Srbiju, ima je u značajnijoj meri u najuređenijim državama sveta, poput Amerike ili Nemačke, čak i u sedištu EU u Briselu, pa i u sedištu Evropske komisije u Beogradu, i među njenim lokalnim službenicima.

    Ali srpska korupcija jedna je od najdestruktivnijih.

    Mnogo je društveno razornija nego one vrste korupcija kojima su sklona uređenija društva od našeg.

    Kod nas je princip na kojem se korupcija odvija zasnovan na „šteti“ nečeg što vredi 100 evra, da bi sebi putem korupcije neko pribavio 20 evra.

    Kod drugih je prisutan princip stvaranja viška vrednosti, od 100 evra novonastale vrednosti na korupciju se izdvaja i više od 20 evra.

    Naša korupcija je po karakteru u potpunosti autodestruktivna, društveno, državno i nacionalno razorna, dok je u uređenim i razvijenim zemljama konstruktivnijeg karaktera.

    Zato mi stagniramo i propadamo u svakom pogledu već decenijama, dok su drugi narodi, pa i oni ispred kojih smo svojevremeno bili miljama, danas za toliko ispred nas.

    Dakle, mi primenjujemo u sopstvenoj zemlji najdestruktivniji model korupcije, dok ceo svet taj model isključivo primenjuje u inostranstvu, ali ne i kod svoje kuće.

    Za kod kuće namenjen je koruptivni model baziran na principu stvaranja viška vrednosti.

    Čemu sad ovaj uvod o vrsti i karakteru našeg i stranog modela korupcije?

    Dva su razloga za to.

    Oba su u poslednje vreme nanela ozbiljnu štetu svima nama kao građanima.

    Prvo afera „Miša Banana“, kao udar na prvi pogled na Ivicu Dačića, a prikriveno zapravo na Vladu Srbije, koja je time oštećena. Posledica toga je i umanjen državni kapacitet i snaga za ostvarenje dva vrlo važna i aktuelna interesa i za državu i za sve njene građane.

    Govorim o finiširanju pregovora sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU u vezi sa Kosovom i Metohijom, i govorim o procesu dobijanja statusa kandidata, tj. datuma za otpočinjanje pregovora za članstvo u EU.

    U pozadini te afere, koju niko još nije u celosti rasvetlio domaćoj javnosti, u potpunosti leži korupcija kao njen osnovni pokretač.

    Pozadina afere sa zdravstvenom neispravnošću mleka, koja ovih dana uznemirava javnost i proizvodi ozbiljne posledice ne samo agroindustrijskom kompleksu, već utiče i na društveno-političke prilike u širem smislu, takođe je nalik na korupciju.

    Nalik na lične i partikularne interese pojedinaca.

    Aferu sa mlekom lansirao je Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i višegodišnji predsednik opštine Inđija.

    Iznoseći podatke iz analize dobijene iz laboratorije u vlasništvu „Viktorija grupe“, čiji je suvlasnik Milija Babović, on je u ime „Viktorija grupe“, stiče se takav utisak, objavio svojevrsni rat i najavio obračun Aleksandru Vučiću.

    No, Gorana Ješića nijedan uticajni medij nije upitao o njegovim vezama sa Milijom Babovićem, a bilo je sto miliona evra razloga za to.

    Recimo, otkud baš da se „Fešn park autlet centar“ Milije Babovića izgradi na 60 hektara u opštini Inđija, dok je tom opštinom rukovodio Goran Ješić?

    Ili, recimo, zašto je Miliji Baboviću bio simpatičan Saša Dragin, a nije, recimo, naredni ministar Dušan Petrović i sadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević, ali zato jeste sadašnja Ješićeva koleginica, pokrajinska sekretarka za energetiku, koja je na tu dužnost stigla direktno iz „Viktorija grupe“?

    Kako to da nije postavljeno pitanje kvaliteta proizvodnje sirovog mleka najveće farme u zemlji, koja vodećim srpskim mlekarama prodaje sirovo mleko, govorim o PKB, kompaniji u vlasništvu Grada Beograda, ponosa i dike Ješićevog stranačkog predsednika Dragana Đilasa?

    I kako baš koincidencija da dana kada Goran Ješić javno lansira aferu, u kompaniju „Imlek“, a suštinski na adresu Milana Beka, stigne tužba iz „Direkt medije“, marketing kompanije u vlasništvu Dragana Đilasa, za raskid ugovora „Imleka“ sa tom marketing agencijom, kojoj je „Imlek“ otkazao usluge posrednika u poslu zakupa oglasnog prostora u srpskim medijima?

    Nešto mi sve ukazuje da su naši medijski giganti zatajili sa istraživačkim novinarstvom u poslednje vreme i u vezi sa ovom temom. Pitam se zašto.

    Nešto mi govori da se Milija Babović i „Viktorija grupa“ ponašaju slično Miroslavu Miškoviću i „Delta holdingu“ svojevremeno.

    Nešto mi govori da će Dragan Đilas i Bojan Pajtić imati više političke štete nego koristi od Ješićevog delovanja i afere sa mlekom.

    Nešto mi govori da je uznemirena javnost, i pričinjena ozbiljna materijalna šteta mlekarskoj industriji i agroindustrijskom kompleksu u Srbiji.

    Kako nije državi na korist ni afera sa Mišom Bananom, tako nije ni afera sa mlekom.

    Srbija nije banana milkšejk država, iako ponekad dosta liči na taj omiljeni napitak onih sklonih delovanju koje pominjem na početku ovog teksta.

    Nisu građani baš toliki majmuni, iako ponekad jedu banane.

    Svim ljudima bez mera i granica, đavo jednom zakuca na vrata.

    Nekom će i zbog mleka.

    http://akter.co.rs/weekly/kolumna/143-banana-milkejk-dr-ava.html

  8. Varagić Nikola каже:

    БЕОГРАД – Војна полиција је у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду поднела кривичну пријаву против осам лица осумњичених за злупотребу службеног положја, а троје је приведено истражном судији Вишег суда у Београду, саопштило је Министарство одбране.

    Они су, како се наводи, осумњичени да су искоришћавањем службеног положаја у Војно-грађевинском центру „Београд’, Управе за инфраструктуру Министарства одбране, прибавили противправну имовинску корист једном од осумњичених, и тиме починили кривично дело злоупотребе службеног положаја.

    Истражном судији су приведени пуковник Мирољуб Николић, бивши начелник Војно-грађевинског центра „Београд”, Гордана Јокић, начелник Одељења за управљање непокретностима у Војно-грађевинском центру „Београд” и Милица Поповић, начелник Првог одељења Дирекције за имовинско-правне послове.

    Остали осумњичени су Зденка Бенац, Мила Томашевић, Тања Милић, Љубиша Костић и Петра Јовановић, запослени у Дирекцији за имовинско-правне послове Министарства одбране, стоји у саопштењу.

    Танјуг
    објављено: 24/02/2013

  9. Varagić Nikola каже:

    Časak maternjeg jezika

    Nadežda Milenković

    Tu negde između informacija da je svako mleko bilo potpuno ispravno, ali su mnoga povučena iz prodaje i informacija da su sva mleka u rafovima potpuno zdrava, ali će to biti tek za sedam dana, provukao se i svetski Dan maternjeg jezika. Kao i svaki svetski dan nečega, kod nas je trajao mnogo kraće, tek časak ili dva koliko je bilo potrebno da neki spiker pročita rečenicu o tome. Sa izuzetkom javnog servisa Vojvodine na kojem je to trajalo prigodno duže. Što je i logično – tamo ima više maternjih jezika.

    A što bismo pa i obeležavali jedan dan, kad mi o maternjem jeziku brinemo svakog dana. Sve uvrede i gluposti perfektno naglašavamo, a sav otrovni govor mržnje uredno se ispisuje isključivo ćirilicom.

    Ali, ako se pridržavamo one Duška Radovića da se maternji jezik najbolje čuva govorenjem istine, jer mu laži mnogo više štete od bilo čega drugog, onda bi ispalo da je jedino ministarka zdravlja dostojno obeležila taj dan. Za nju naime jedino možemo sa sigurnošću tvrditi da je rekla istinu. Njena rečenica ”očigledno je da će građani morati sami da procene da li će piti mleko ili ne” je zasigurno nešto najistinitije što smo čuli. I najporaznije.

    Istinito je jer smo zaista dovedeni u situaciju da sami procenjujemo da li nešto, u šta se sa punim građanskim pravom uopšte ne razumemo, može i hoće da nam škodi. Porazno je jer poništava osnovnu ideju države koja podrazumeva da se mi građani dobrovoljno odričemo dela svog suvereniteta i integriteta (usput, gde nestadoše ove dve reči iz vokabulara političara?) i ustupamo ih državi koja zauzvrat nama obezbeđuje ono što inače niko pojedinačno ne može sam sebi da obezbedi – vojsku, policiju, školu, bolnicu, železnicu, puteve, vodovod… U suprotnom bismo sami tragali za mudracima koji će nam preneti neko znanje umesto da idemo u škole i obraćali se travarima za pomoć umesto da odemo u bolnicu i apoteku. I sami nosili u laboratoriju svu hranu koju nameravamo da pojedemo umesto da, kao sada, u laboratoriju nosimo samo ono što kao prerađena hrana izađe iz nas. (Dobro, ministar policije stolicu nosi i na pregovore sa Kosovom, ali ne tu stolicu.)

    Ali, tako (nam i) treba, ako se iko još seća ovog slogana. Kad umemo da se stalno trsimo kako smo najpametniji i kako se u sve najbolje razumemo, od sastavljanja reprezentacije i vlade do svetskih zavera, neka sad to lepo i dokažemo. Zatrpali su nas brojkama i procenama od koje količine mleka i za koje vreme nam neće biti ništa, a od koje količine i za koje vreme će nam možda i biti nešto, sve pomerajući onaj decimalni zarez ulevo ili udesno (baš kao što su ga pomerili onog kišnog prvomajskog dana kada se černobiljski otrov sručio na nas i zemlju iz koje jedemo evo već decenijama i, hvala na pitanju, oboljevamo masovno), pa neka sami odlučimo kome ćemo da verujemo. Kao i za izbore uostalom. Pa i na njima odlučujemo bez čvrstih dokaza, a isto će nam život zavisiti od njih. Što bi sad sa mlekom bilo drugačije?

    Peščanik.net, 25.02.2013.
    http://pescanik.net/2013/02/casak-maternjeg-jezika/

  10. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  11. Varagić Nikola каже:

    25/02/2013 19:06

    Komentar Danas

    Krvava mrlja

    Ustavni sud Srbije konstatovao je da je porodicama gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, stradalih u kasarni u Topčideru 5. oktobra 2004. godine, povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na život.

    Porodice Jakovljević i Milovanović dobile su i po 5.000 evra kao obeštećenje, a sud je naložio i da se postupi po zahtevima za sprovođenje istrage protiv sudije i veštaka da bi se utvrdilo da li su skrivali istinu i ometali istragu.

    I šta sad to znači? Pa, državni organi, pre svega tužilaštvo, trebalo bi krivično da goni nekadašnjeg vojnog istražnog sudiju Vuka Tufegdžića i sudske veštake – balističara i lekara, koji su podržali zvaničnu, državnu verziju ovog slučaja. Drugo je pitanje da li će tužilaštvo smoći snage da pokrene krivični postupak protiv ljudi koji su do juče radili posao za državu. Dosadašnje iskustvo pokazuje da neće, nego će pokušati da stvar prvo ignoriše, zatim će gurnuti u fioku i zaboraviti. Jer, na koji način će Ustavni sud da natera tužilaštvo da radi svoj posao? Jednostavno, najviši sud u zemlji nema mehanizam da natera drugi državni organ da sprovede njegovu odluku, a tužilaštvo se ni ranije u ovom postupku nije baš isticalo. I tako će stvar pasti u zaborav. Jedino ako advokati porodica ubijenih, kao i njihove porodice, ne nastave neumorno, kao i do sada, da podsećaju javnost i državne organe da ovaj slučaj ni posle devet godina nije okončan. Na sramotu srpskih institucija.

    Ono što je svojevremeno izazvalo kontroverze jeste to što je vojna istražna komisija tvrdila da je u slučaju gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića reč o ubistvu i samoubistvu. Upravo tu verziju demantovali su nalazi FBI, zatim nekih domaćih veštaka, ali i nezavisne državne komisije, koja je utvrdila da je gardiste na Topčideru ubila treća osoba. Ta treća osoba je zapravo i najveća misterija ovog slučaja. Prvo se tvrdilo da su oni ubijeni zbog toga što su bili svedoci skrivanja Ratka Mladića u ovom zaštićenom vojnom objektu. Nažalost, za to nikada nisu pribavljeni čvrsti dokazi. Ipak, ono što je bacilo sumnju na nalaz vojne istrage jeste nikad ranije viđeni metod „prosejavanja zemljišta“. Vojska je tvrdila da je to bio jedini način da se dođe do novih dokaza, ali je na taj način mesto zločina nepovratno uništeno. Zastrašuje da se ni posle devet godina od ubistva gardista ne zna ko je to učinio, ni sa kakvim motivima.

    To što je Ustavni sud na papiru vratio „pravo na život“ gardistima, njih svakako neće vratiti roditeljima, ali će bar malo ublažiti bol porodica. A krvava mrlja na obrazu državnih organa u ovom slučaju je neizbrisiva.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/krvava_mrlja.46.html?news_id=256338

  12. Varagić Nikola каже:

    Povećani nivo aflatoksina u mleku ne bi trebalo da utiče na smanjenje broja goveda u Srbiji, ako država što pre preduzme sve neophodne mere da zaštiti proizvođače koji trpe gubitak zbog smanjene potrošnje, izjavio je danas savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran.

    „Pokolj stoke treba sprečiti na svaki način, jer je stočarstvo, a
    posebno mlečno govedarstvo u Srbiji na ‘crvenoj liniji’ i nema više
    prostora za smanjivanje broja grla, koji je u poslednjih nekoliko
    godina već drastično opao“, kazao je Prostran za agenciju Beta.
    On je naveo da je

    broj goveda u Srbiji 2000. bio 1,22 miliona, dok je broj muznih krava i junica bio nešto veći od 800.000,

    2005. taj broj je opao na 1,07 miliona grla, odnosno oko 720.000 muznih krava,

    da bi prema poslednjem popisu iz 2012. ukupan broj goveda bio ispod milion grla, a muznih krava je bilo oko pola miliona.

    „Stoka može brzo da se pokolje, ali je teško, skupo i sporo obnoviti
    njihov broj“, rekao je Prostran

  13. Varagić Nikola каже:

    ТОКСИНИ У МОЗГУ

    FEBRUAR 25, 2013

    by branadelmar

    Што се бре народе ложите? Ова прича са токсинима у млеку је еквивалентна причи о “свињском грипу”. Ево ја као стручњак за ту област ћу вам објаснити:

    – Буђаве сточне хране је увек било и биће.
    – Гљивице које се настањују у сточној храни луче афлатоксине;
    – Афлатоксини из сточне хране се једноставно отклањају додавањем зеолита у ту храну;
    – Ако се и не додају зеолити:

    1. Време протекло од гутања хране до лучења млека се мери сатима, и афлатоксини се излучују заједно са млеком;
    2. Време од уношења хране па до изласка меса на тржиште се мери месецима.

    Када би ова прича о афлатоксинима била истинита, опасност од контаминираног меса би била знатно већа (јер је логично да се за 3-6 месеци акумулира знатно више токсина, него за 4-5 сати). Стога би месо морало бити много отровније од млека, ако би уопште животиње и преживеле 6 месеци тровања.
    Контаминација ове врсте се може десити на два начина:

    1. У процесу производње, као последица екстерних фактора, или

    2. Може се теоретски јавити и као последица коришћења ГМО биљака у исхрани животиња, али то није научно доказано.
    Тако да сам 100% сигуран да се овде ради о обичном спину. Из ког разлога остаје да се види. Нечији интерес је свакако у питању.

    МОгуће је да је спин чисто политички.

    Можда је спин од стране лобиста ГМО (као, неће бити гљивица на ГМО кукурузу и соји). Ова теза је доста вероватна, с обзиром да главни лобиси за ГМО у Србији су истовремено и власници месних индустрија.

    Тако да, слободно пијте млеко, и не брините. Афлатоксина нема ништа више него што их је било и до сада, а да не причамо шта се све стављало у млеко 90-их година, па какво смо радиоактивно млеко у праху добијали преко хуманитарних организација са запада…

    Агроном

    коментар са нспм-а на небулозан текст http://www.nspm.rs/komentar-dana/samo-smo-se-malo-otrovali.html

  14. Varagić Nikola каже:

    Zaštitnik građana: Ministarstvo poljoprivrede godinama ignorisalo upozorenja

    Zaštitnik građana Srbije Saša Janković utvrdio je da je Ministarstvo poljoprivrede „godinama ignorisalo, ućutkivalo i nezakonito smenilo“ veterinarskog inspektora koji je ukazivao da se pileće meso iz jedne klanice bez odgovarajuće kontrole prodaje građanima.

    Meso se bez pregleda našlo u prodaji

    U današnjem saopštenju zaštitnika građana kaže se da je šef odseka republičke veterinarske inspekcije M.C. otkrio i dokumentovao nelegalnu klanicu kroz koju je prošlo hiljade pilića bez uverenja o zdravstvenom stanju, bez dokaza o vakcinisanju i bez pregleda mesa i organa nakon klanja, a da se to meso uprkos tome našlo u prodaji.

    – Uprkos tome što je meso proglasio neispravnim za ljudsku upotrebu, ono se ipak našlo u prodaji. M.C. je podneo krivične prijave protiv svojih kolega i šefova u ministarstvu, ali i prerađivača i trgovaca u čijim radnjama je meso završilo – ukazao je Janković.

    Inspektor je, kako je navedeno, ustanovio i nezakonitu naplatu taksi za uverenja o zdravstvenom stanju životinja i otkrio duple račune i prisvajanje novca u veterinarskim stanicama.

    Stočarima su, kako je ukazao zaštitnik građana, naplaćivane takse i do osam puta veće od propisanih.

    M.C. je od resornog ministarstva u dva navrata, 2011. godine, tražio da spreči nezakonit uticaj na njegov rad i zaštiti samostalnost inspekcijske funkcije, ali zaštitu nije dobio, već je dva puta nezakonito razrešen sa mesta šefa odseka republičke veterinarske inspekcije.

    – Nezakonitost oba rešenja o smeni oba puta je utvrdila žalbena komisija vlade. Ipak, M.C. ni posle više od godinu dana od poslednje odluke te komisije nije vraćen na svoje radno mesto, iako mu je u međuvremenu i Agencija za borbu protiv korupcije dala status zaštićenog uzbunjivača – naveo je Janković.

    Zaštitnik građana je zatražio da M.C. bude vraćen na prethodno, ili postavljen na više rukovodeće radno mesto, kao i da ministar poljoprivrede utvrdi odgovornost unutar svog ministarstva, posebno u Upravi za veterinu i Republičkoj veterinarskoj inspekciji, kao i da protiv odgovornih preduzme najoštrije mere.

    Republički ombudsman je, smatrajući slučaj smenjenog veterinarskog inspektora teškim i ilustrativnim za probleme u radu inspekcijskih službi, o tome obavestio i resorni odbor Narodne skupštine i Vladu Srbije. Dokumente o tom slučaju zaštitnik građana je prosledio i policiji.

    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/369500/Zastitnik-gradjana-Ministarstvo-poljoprivrede-godinama-ignorisalo-upozorenja

  15. Varagić Nikola каже:

    Како је повучена оптужница против Миодрага Костића

    26. фебруар 2013. | Иван Нинић / Пиштаљка

    Судски поступак који је у Општинском суду у Новом Саду од јануара 2006. године до октобра 2008. године вођен против власника МК Комерца Миодрага Костића и директора у том предузећу Срдана Илића због сумње да су извршили кривична дела злоупотребе овлашћења у привреди окончан је без пресуде. Уз сагласност и потпис јавног тужиоца у Општинском јавном тужилаштву у Новом Саду његова заменица је одлучила да усред поступка, крајем октобра 2008, одустане од кривичног гоњења чиме је онемогућено да суд утврди Костићеву и Илићеву одговорност, показује истраживање Пиштаљке.

    Докази прикупљени током истраге и налаз вештака потврђују да је фирма Миодрага Костића Максвел Атлантик (Maxwell Atlantic LLC) из Вашингтона од хрватске фирме Беље 2003. године купила по цени од 480.000 евра половну опрему за шећерану у Врбасу, а да је потом Максвел Атлантик исту опрему продао Костићевом МК Комерцу по цени од 4.048.935,99 евра. С обзиром на енормну разлику у набавној и продајној цени опреме тужилац је сматрао да је прекршен Закон о девизном пословању и Кривични закон, чиме је „створен недозвољени неновчани фонд у иностранству“. Општинско јавно тужилаштво у Новом Саду је 13.1.2006. године подигло оптужницу против, којег је тужилац означио као подстрекача на извршење кривичног дела и Срдана Илића, означеног као извршиоца кривичног дела злоупотребе овлашћења у привреди.

    Према наводима из изјаве оптуженог Илића, који је тада био директор МК Комерца, компанија је на тендеру дала понуду за куповину половне опрему за шећерану од фирме Беље ДД из Хрватске, али је донета одлука да се трансакција обави преко вашингтонске фирме Максвел Атлантик. Илић је истовремено био директор МК Комерца и генерални менаџер фирме Максвел Атлантик из Вашингтона, која је такође, као и МК Комерц, била у власништву Миодрага Костића и његове мајке Роксанде Костић.

    „Приликом преговора са директором Беље ДД речено је да не би било згодно да се опрема продаје српској фирми, да би то лоше одјекнуло међу радницима Беља и у хрватској јавности, теко да су истакнути политички разлози због којих хрватска фирма не би била вољна да опрему директно прода фирми из Србије, каква је МК Комерц. Том приликом је договорена и последња цена за саму опрему у висини од 480.000 евра. Да би се пренебрегли истакнути проблеми одлучено је да се у цели посао укључи америчка фирма Максвел Атлантик“, изјавио је Илић пред истражним судијом.

    Наводно је због тога између фирми Беље ДД и Максвел Атлантик 7.6.2003. године закључен уговор о купопродаји половне опреме у вредности од 480.000 евра. Непуних месец дана касније, 1.7.2003. године, Максвел Атлантик из Вашингтона и МК Комерц из Новог Сада закључују уговор о продаји исте опреме, али овог пута по цени од 1.500.000 евра уз назнаку да „купопродајна цена није коначна“. Ове две фирме потом закључују четири анекса уговора (30.9.2003-04.06.2004) којима је утврђена коначна цена опреме у износу од 4.048.935,99 евра, што је МК Комерц уредно исплатио на рачун продавца, односно посредника.

    Економско-финансијским вештачењем које је извршено током судског поступка веома су прецизно утврђени сви трошкови који су пратили набавку опреме из Хрватске, као што су трошкови транспорта, трошкови царине, трошкови демонтаже и монтаже. У налазу вештака се наводи да су сви збирни трошкови набавке опреме износили 1.552.004 евра, што је за 2.910.463 евра мање од цене по којој је Максвел Атлантик опрему продао МК Комерцу.

    Налаз вештака није ишао у прилог тези из изјаве, односно одбране оптуженог директора, који је у судском поступку изјавио да је цена у уговору опредељена „јер та опрема на тржишту толико кошта, независно од тога за који износ ју је купио Максвел Атлантик“. Илић је признао да је он лично формирао такву цену у складу са подацима и информацијама које је добијао од техничког стручњака из МК Комерца и да се наводно „Миодраг Костић у то није мешао, јер он није ни био овлашћен да располаже средствима са рачуна фрими Максвел Атлантик и МК Комерц“. Према наводима из изјаве оптуженог Илића, постојало је упозорење шпедитера „да нижа цена опреме неће проћи на царини, јер постоје начини да царински органи утврде реалну вредност такве робе као основ за утврђивање царинских дажбина“.

    Некадашњи директор МК Комерца изјавио је у току судског поступка да је план фирме био да опрема буде инвестиција у шећерану у Врбасу, те би се тако „извршила докапитализација шећеране и повећао проценат власништва МК Комерца, али да опрема још увек није монтирана и стављена у функцију“. „У том циљу ангажовани се експерти са Машинског факултета који су сачинили елаборат о вредности опреме и проценили да иста вреди око 4,6 милиона евра, те би ово била инвестиција у неведену шећерану“, изјавио је пред судом Срдан Илић. Иначе, у полемици коју су током суђења водили вештак и одбрана окрвљених Костића и Илића око исказане стварне тржишне вредности опреме, вештак је истакла да „стварна продајна цена од 480.000 евра уједно представља тржишну вредност предметне опреме“.

    У току суђења Миодрагу Костићу и Срдану Илићу суд је затражио и асистенцију Управе за спречавање прања новца Министарства финансија, која је 13.12.2007. године доставила непотпун одговор. У допису овог органа наводи се да је МК Комерц део купопродајне цене (3.468.320,08 евра) уплатио на рачун Максвел Атлантика у Сегендину. Упркос томе, Управа за спречавање новца није одговорила на захтев суда да се утврди ко је и на који начин располагао средствима која је МК Комерц уплатио Максвел Атлантику.

    У току судског поступка оптужени Миодраг Костић је такође негирао све наводе оптужнице и своју умешаност у сумњиву набавку опреме из Хрватске. Он је признао да се сагласио са куповином опреме, али је навео да није у томе директно учествовао, да није знао било какве детаље, нити је учестовао у доношењу одлуке о формирању цене. Костић је на суду рекао да сматра да је „реална вредност купљене половне опреме на тржишту око 5 до 6 милиона евра“ и да га није занимало колико је ту опрему платио Максвел Атлантик. „По нижој цени не би могли увести овакву опрему, јер ни један цариник не би поверовао да та опрема вреди 480.000 евра“, изјавио је Костић.

    Уместо да тадашњи Општински суд у Новом Саду, на начин предвиђен Законом о кривичном поступку, оконча овај кривични поступак и донесе осуђујућу или ослобађајућу пресуду, тужилац је напрасно ставио тачку на кривични поступак. Наиме, поступајућа заменица јавног тужиоца је одустала од кривичног гоњења против Костића и Илића, о чему је сачинила службену белешку 29.10.2008. године. Садашње Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је скоро две године одбијало да сараднику Пиштаљке достави ову белешку, а онда је то учињено тек по налогу Повереника за информације од јавног значаја.

    У службеној белешци се анализира ток поступка, изјаве оптужених, изјаве сведока, налаз вештака и на крају се наводи да заменик јавног тужиоца „налази да нема доказа да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени“. Белешку су потписали поступајући заменик јавног тужиоца Драгана Тадић али и тадашњи јавни тужилац Обрад Протић, изнад чијег потписа пише да је „сагласан“

  16. Varagić Nikola каже:

    Mafija

    FEBRUAR 26, 2013

    by prevrat

    Viktorija grupa: Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, instalisan je da kontroliše tokove novca, robe i kriminala koji je sam posejao

    Ministar je ovlašćen da uvije

    Bivši propali advokat iz Šapca Dušan Petrović nije slučajno došao na čelo Ministarstva poljoprivrede. Njegov glavni zadatak je da pomogne svom zavičajnom pajtosu Stanku Popoviću kako bi Viktorija grupa donosila veće prihode svojim pravim vlasnicima iz samog vrha Demokratske stranke i G17 plus

    Viktorija grupu čini osam kompanija: Sojaprotein iz Bečeja, Viktorija oil iz Šida, Veterinarski zavod iz Subotice, Fertil iz Bačke Palanke, Luka Bačka Palanka, SP Laboratorija u Bečeju, Viktorija logistik Novi Sad i Viktorija fosfat Bosilegrad.

    Poslovnu 2009. godinu Viktorija je završila sa 79 zaposlenih, aktivom većom od 12 milijardi dinara, poslovnim prihodom od skoro sedam milijardi i čistom dobiti većom od 16 miliona dinara. Takođe je neraspoređena dobit iznosila bezmalo dve milijarde dinara. Iako su ove brojke impozantne, one prikazuju pad u odnosu na 2008. godinu.

    U Agenciji za privredne registre upisana su četiri vlasnika, akcionara Viktorija grupe. Trojica su fizička lica sa udelom od po 25,33 odsto, dok je četvrti akcionar Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24 odsto vlasništva. Kao što če se ispostaviti, ovo je stanje na papiru, ali je pitanje da li je tako i u stvarnom životu.

    Čovek koji je imao jaja
    Stanko Popović, prvi i sigurno najznačajniji akcionarViktorije, rođen je 3. oktobra 1973, a devedesetih godina je bio vlasnik preduzeća Narcis Popović iz Šapca, koje je bilo poznato najviše po trgovini jajima koja su stizala iz Surčina, sa živinarskih farmi Dragoljuba Markovića zvanog Krmivoje.

    Ova veza između Stanka i Krmivoja nije bez značaja za celu priču, jer je ovaj drugi bio poznat kao veliki sponzor Demokratske stranke, a posle toga Liberalno-demokratske partije, odnosno njenog predsednika Čedomira Jovanovića. Krmivoje je bio i kum pokojnog Zorana Đinđića, a preko ovog surčinskog biznismena išle su i mnogobrojne investicije za račun premijera i vrha Demokratske stranke.

    U međuvremenu, iako su svi njegovi puleni opet na vlasti, Krmivoje kao da se povukao iz posla. Jedino ga još nalazimo kao vlasnika Surčina, ergele rasnih konja koji trče na beogradskom hipodromu. Insajderi iz Viktorije nam, međutim, tvrde da je Dragoljub Marković Krmivoje u stvari jedan od pravih akcionara Viktorija grupe, dok je Stanko Popović tek obična marioneta.

    Ovo nikako nije daleko od zdravog razuma, jer je nekadašnji šabački trgovac konzumnim jajima preko noći postao biznismen koji ulaže milione evra u vrlo lukrativne poslove. Taj novac, očigledno, sam ni do kraja života nije mogao da zaradi prodajući sitan bakaluk.

    Zahvaljujući svojim što poslovnim kontaktima sa Krmivojem, kao i zavičajnim vezama sa Dušanom Petrovićem, Stanko je za oko zapao i samom tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću, koji je izričito tražio da se kupovina akcija Sojaproteina obavi preko ovog tada potpuno nepoznatog i relativno siromašnog bakalina iz Šapca.

    Sojaprotein je još uvek delimično u vlasništvu porodice Đinđić, ali i još nekih iz vrha Demokratske stranke. Prilikom kupovine ovog giganta lopovi sa vlasti i njihov istureni igrač Stanko Popović nisu morali čak ni da angažuju sopstvene pare. Bilo je dovoljno da potegnu nešto malo veza po bankama i da angažuju crvene beretke da premlate radnike.

    Potpuna kontrola
    Suvlasnici SJPT-a bili su i ostali i mali akcionari, odnosno radnici ovog preduzeća. Njima nije bilo u interesu da se kompanija u koju su decenijama ulagali i od koje je živelo pola Bečeja, bukvalno pokloni grupi otimača. Zbog toga su organizovali štrajk u fabričkom krugu tražeći da se odustane od najavljene privatizacije, odnosno da se primeni neki od transparentnijih privatizacionih modela, kao što bi bilo iznošenje akcija na prodaju preko Beogradske berze.

    Demokratskoj družini, opet, nije bilo u interesu da plaća realnu cenu za akcije, pa je angažovala pripadnike tadašnje Jedinice za specijalne operacije da nasilno uguše proteste. Nekoliko velikih džipova je zatim uletelo u krug fabrike, iz vozila su istrčali momci obučeni u crno i sa fantomkama na licu i počeli nemilosrdno da tuku okupljene radnike.

    Posle manje od sat vremena batinanja mali akcionari su pristali da obustave štrajk i da dozvole da njihovo preduzeće bude privatizovano onako kako je vlast to i zamislila.

    Novac za kupovinu Sojaproteina nije čak došao ni iz džepova lopova koji su ga preuzimali, već od kredita koji je podignut tako što su budući vlasnici kao garanciju položili imovinu Sojaproteina. Tako je ova uspešna kompanija u suštini otkupila samu sebe, ali za račun muljatora iz Viktorija grupe i njihovih zaštitnika iz vlasti.

    Interesantan je i podatak da se Viktorija za kupovinu 39,63 odsto akcija SJPT-a u državnom vlasništvu zadužila prvo kod Komercijalne banke uzevši kredit u visini od 22 miliona evra, odnosno 1,35 milijardi tadašnjih dinara. Ovaj kredit je vraćen odmah po kupovini Sojaproteina i to tako što se Viktorija sada zadužila kod Hipo Alpe Adrija banke, ali u visini od 25 miliona evra. Razlika od skoro tri miliona evra očigledno je bila provizija za one koji su Viktoriji omogućili otimanje bečejskog giganta.

    Kasnije je konzorcijum Viktoria manipulacijama dezinformisao manjinske akcionare i po znatno nižoj ceni (koja je u jednom trenutku sa 10.070 dinara, koliko je plaćen državni paket, pala na 900 dinara) kupio veći deo njihovih akcija. Kako bi odabrani stekli potpunu kontrolu nad bečejskom firmom, krajem 2002. godine izvršena je fiktivna dokapitalizacija u visini od 180 miliona dinara, a svih 120.000 emitovanih akcija kupio je konzorcijum Viktoria, čime je postao vlasnik više od 72 odsto akcija Sojaproteina.

    I ova dokapitalizacija je izvršena, kako tvrde dobro upućeni, na isti način kao što je Sojaprotein i kupljen: kreditom koji je Viktorija podigla zalažući kao garanciju imovinu Sojaproteina. Vlasnici Viktorije ne vole da investiraju sopstveni novac, makar on bio stečen i krađama i otimačinom.

    Ljubav prema kešu
    Ni Zoran Mitrović, rođen 1967, predsednik UOSojaproteina i suvlasnik Viktorije, nije ništa manje zanimljiv…

    Tokom oktobra i novembra 2000. godine upoznaje se sa nekadašnjim guvernerom Narodne banke Mlađanom Dinkićem i Bojanom Zečevićem, u to vreme izvršnim direktorom G17 plus.

    Kako je tri godine kasnije utvrdila istraga UBPOK-a, Zoran Mitrović tada je pristao da preko računa njegove firme Hejvard kompani u banci HVB Mađarska, Segedin, idu uplate, kako je rekao ino donatora za G17 plus.

    Ovlašćenо licе za finansijski konsalting kod banke, pored njega bila je i njegova supruga Vesna Mitrović.

    Posle uvida u 24 izvoda HVB Mađarska, a koje su mu inspektori UBPOK-a prezentirali tokom istrage 2003-2004, Zoran Mitrović je potvrdio da se radi o verodostojnim dokumentima u kojima su naznačene novčane transakcije između Hejvard kompani i ostalih organizacija – donatora koji su uplaćivali sredstva. Sa istog računa su vršena i plaćanja, a sve po nalogu Bojana Zečevića, izvršnog direktora G17 plus.

    Inače, kako je tvrdio Zoran Mitrović, Bojan Zečević ga je redovno unapred obaveštavao o prilivu sredstava koja su u periodu 2000-2002. godine stizala na račun Hejvard kompani u Segedinu. Novac je Mitrović podizao u kešu, nosio ga u Beograd i predavao Bojanu Zečeviću u kancelariji G17 plus u Beogradu ili u svojoj kancelariji u Knez Miletinoj 44.

    Pored toga što je suvlasnik Victoria Group, Zoran Mitrović zajedno sa Stankom Popovićem od avgusta 2002. vlasnik je i ribnjaka američke pastrmke, nekadašnje vlasništvo Drina inexa (danas Riboteks), koji ima godišnji kapacitet 200 tona pastrmke.

    Ljubitelji soje tako postaju i ljubitelji ribe, jer za ribnjak u Ljuboviji plaćaju čak 29,02 miliona dinara, iako je početna cena bila 12,5 miliona. Zanimljivo je i to da je šef Odseka u oblasti ribarstva pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, izvesna Vesna Mitrović, mada Tabloidovi izvori ne mogu sa sigurnošću da potvrde da se radi o istoj onoj Vesni, Zoranovoj supruzi, koja je bila jedno od ovlašćenih lica za račun uHVB banci.

    Zoran Mitrović se pominje i u aferi sa donacijom od 180.000 evra Demokratskoj stranci. U ovom slučaju je Mitrović bio donator, a novac je pronađen u demokratskom sefu u Zrenjaninu. Niko nikada nije ni pokušao da sazna odakle Mitroviću ovoliki novac samo za donaciju jednom običnom gradskom odboru neke stranke.

    Bratske provizije
    Treće fizičko lice u vlasničkoj strukturi Viktorije je Milija Babović, rođen 1963. godine. Milija je javnosti daleko poznatiji kao vlasnik Verano motorsa iz vremena kada je ova firma, zastupnik francuskog Pežoa, dobila posao da srpsku policiju snabde novim patrolnim vozilima. Iako su postojale daleko povoljnije ponude, između ostalih i domaće Zastave, posao je dodeljen Veranu za višemilionsku proviziju isplaćenu onima koji su o tenderu odlučivali.

    Sojaprotein je nekada bila najznačajnija firma Viktorija grupe, ali to odavno više nije, jer je očerupana do gole kože. Od nekadašnjeg giganta ostala je samo još prerada soje, koja i sama donosi milionsku dobit, a sve ostalo je izdvojeno u posebna preduzeća koja su pod direktnom kontrolom Viktorija grupe, čime su najviše oštećeni mali akcionari SJPT, budući da se njihovo vlasništvo sada svodi samo na jedan od nekada brojnih segmenata bečejskog preduzeća.

    “Naša tri prioriteta u biznisu su prerada uljarica, odnosi sa agrarom (otkup tržnih viškova i trgovina, pre svega, žitaricama, kukuruzom, pšenicom i proizvodima iz uljarske industrije), te proizvodnja i distribucija veštačkih đubriva”, rekao je u leto 2009. generalni direktor Viktorije Nikola Vujačić.

    Viktorija je jedini proizvođač veštačkog đubriva čije proizvode država subvencioniše prilikom prodaje domaćim potrošačima. Zahvaljujući ovako stečenom monopolskom položaju Viktorija je samo u 2009. godini zaradila milijarde budući da je lažnim fakturama prikrivala izvoz već subvencionisanog đubriva.

    Država je te godine, naime, subvencionisala đubrivo tako što je proizvođaču plaćala 10.000 dinara po toni. Svi razumni su ukazivali da se to tako nigde u svetu ne radi, već da se subvencije isplaćuju seljacima na kupljeno đubrivo. Radi se, međutim, o tome da vlast nema nikakve koristi od seljaka, ali ima od lopova.

    U tom periodu je cena đubriva drugih, nesubvencionisanih proizvođača i uvoznika, iznosila između 160 i 235 evra po toni. Kod subvencionisane Viktorije je seljak plaćao između 240 i 300 evra!? Kada se ovoj ceni doda i 10.000 dinara državnog podsticaja, ispada da je tona veštačkog đubriva u Viktoriji vredela i preko 400 evra, odnosno duplo više nego kod drugih.

    Slična prevara je odrađena i 2010. godine, a sprema se i za ovu godinu. Za to će već da se potrudi novopečeni ministar poljoprivrede Dušan Petrović, rođen 1966. u Šapcu, odakle potiče i Stanko Popović.

    Neverovatne odluke
    Dušan Petrović nikako nije slučajno doveden na ovu funkciju. On je advokat i nema nikakve veze sa poljoprivredom, ali ima veze sa Stankom Popovićem i kapitalom koji je preko Viktorije plasirao vrh Demokratske stranke. Taj kapital sada treba da donese dodatne prihode svojim na bekstvo u inostranstvo spremnim vlasnicima. Glavni posao Dušana Petrovića, u mladosti od drugova nazivanim Dupe, u DS-u jeste sakupljanje para, a one će ove godine biti zgrtane i prevarama preko Viktorija grupe.

    Još prošle godine je Viktorija preko Ministarstva poljoprivrede uspela protivpravno da zaradi nekoliko miliona evra i to od prodaje – pšenice. Pre toga je, zbog pogrešnih procena rukovodstva, Viktorija na veliko otkupljivala ovu žitaricu. Kada su njeni silosi bili puni, cena pšenice na produktnoj berzi u Novom Sadu je naglo pala zbog izuzetno obilnog roda.

    Da nije bilo države Viktorija bi na ovom poslu izgubila nekoliko miliona evra, ali je zahvaljujući vlasti ona zaradila milione. U trenutku kada je pšenica svuda u svetu bila na jednoj od najnižih cena u poslednjim godinama, vlada Srbije je izvoz poljoprivrednih proizvoda proglasila strateškim prioritetom i odredila visoke subvencije za svaku tonu u inostranstvu prodate pšenice.

    Jedini izvoznik, međutim, kome su ove subvencije bile odobrene i isplaćene bila je – Viktorija grupa. Identična prevara se sprema i za ovu godinu, ovog puta pod dirigentskom palicom Dušana Petrovića, zavičajnog pajtosa Stanka Popovića.

    Ove godine će posebno biti subvencionisan izvoz soje, glavnog artikla Sojaproteina u vlasništvu Viktorija grupe, porodice Đinđić i vrha Demokratske stranke. Cena ovog proizvoda u svetu pada, jer se sve više odustaje od proizvodnje nerentabilnog biodizela. Zato će na jednoj od narednih sednica vlade biti doneta odluka o izvozu soje kao strateškom cilju, i iz budžeta će Sojaproteinu biti isplaćivane milionske subvencije.

    Ništa bez Dupeta
    Dušan Petrović je kao ministar poljoprivrede već predložio da se ove godine, zbog navodnog povećanja ponude, subvencioniše i mineralno đubrivo iz uvoza. Monopolistički uvoznik veštačkog đubriva iz Rusije je firma Promist. Naizgled bi ovim bio narušen monopol na subvencijama koji suvereno drži Viktorija, ali samo naizgled.

    Promist je registrovan na istoj adresi gde i Viktorija, a njen nominalni vlasnik je Nebojša Petrić, bivši radnik Viktorije. Kao pravog vlasnika firme upućeni navode Viktoriju i Radomana Božovića, nekadašnjeg državnog funkcionera i čoveka koji je kao direktor sahranio Geneks.

    Da nešto nije u redu sa Promistom pokazuje i podatak da njegov generalni direktor Svetislav Čović ima tek 25 godina. I pored toga što je žutokljunac, on je prošle godine samo od subvencija za trgovinu mineralnim đubrivom od države zaradio preko milijardu dinara. Pri tome je Promist bio samo firma za skladištenje, a ne i za proizvodnju.

    Zanimljiv podatak je i da je Promist osnovan 26. aprila 2010. godine, što će reći bukvalno uoči raspisivanja lanjskog tendera za dobijanje subvencija.

    Prošle godine je iz budžeta na ime subvencija za đubrivo isplaćeno šest milijardi dinara, a od toga je Viktorija dobila 3,5 miljardi, Promist preko milijardu dinara, dok je svim ostalim trgovcima podeljeno manje od dve milijarde.

    U proizvodnju mineralnog đubriva Viktorija je ušla preuzimajući Zorku Šabac i to bez uslova da namiri ranije dugove ove kompanije, pa čak ni da radnicima isplati zaostale plate. Nije imala ni obavezu da preuzme izgladnele radnike.

    Zorka je uz pomoć Dušana Petrovića doslovce poklonjena Stanku Popoviću.

    Sve se može kad se slože
    Tek će neka buduća policijska istraga da utvrdi kako je bivši trgovac jajima, Stanko Popović, odjednom došao do miliona evra kojima će početi da kupuje firme po Srbiji, i to upravo od onog momenta kada su njegovi zaštitnici iz Demokratske stranke, a na prvom mestu Dušan Petrović, uzjahali vlast.

    Zorka boje, fabrika koja se sredinom devedesetih godina izdvojila iz holdinga, među prvima jer privatizovana. Fabriku su na aukciji 11. jula 2002. godine, kao fizička lica, kupili Miroslav Aleksić, vlasnik preduzeća TAŠ, i Stanko Popović, vlasnik firme Narcis Popović.

    Za Zorka boje Popović je izbrojao 232 miliona dinara. Posle toga, Zorka boje i austrijska firma BMR (vlasnik je iz ovdašnjeg sela Petlovača!) 30. jula 2003. kupuju za 58,47 miliona dinara preduzeće Zorka oprema.

    Iste godine, takođe na aukciji, Popović je kupio i preduzeće Mačva-promet.

    I Viktorija deluje na vrlo širokom frontu. U duhu Kjoto protokola,koji predviđa zaštitu ozonskog omotača Zemlje, kupila je fabriku jestivog ulja u Šidu i od nje napravila fabriku biodizel goriva (energent proizveden od kukuruza koji zamenjuje fosilna goriva).

    Kako biodizel nije pronašao tržište, vlasnici su rešili da ovaj proizvod konvertuju ponovo u jestivo ulje, i da ga uz veliku galamu preko medijskog bombardera B92 ponude gladnima u Srbiji.

    http://zelenenovine.wordpress.com/organska-poljoprivreda/1883-2/

  17. Varagić Nikola каже:

    Dozvoljeni nivo aflatoksina vraća se na 0,5 mikrograma po kilogramu

    Vlada „rešila“ krizu sa mlekom

    AUTOR: E. D. I BETA

    Beograd – Mišljenje svih nadležnih ustanova je da zdravlje građana neće biti ugroženo posle promene pravilnika kojom se dozvoljena koncentracija aflatoksina u mleku vraća na nivo od 0,5 mikrograma po kilogramu, umesto na 0,05 koliko je propisano aktom iz 2010. godine, obrazložio je juče odluku Vlade ministar poljoprivrede Goran Knežević. Time je u Srbiji rešena višednevna kriza koja je potresla region i to pre nego što su stigli rezultati supervizije iz laboratorija u Holandiji. Da li će oni biti objavljeni videće se u narednih nekoliko dana, ali posle jučerašnje izmene pravilnika, u svakom slučaju više neće biti od značaja.

    Stručna javnost ima podeljena mišljenja o ovakvom potezu Vlade Srbije. Za neke stručnjake ta mera je prihvatljiva ukoliko ne traje dugo, odnosno ako bude ograničena na period do usaglašavanja normativa u čitavoj grani, pre svega u oblasti proizvodnje stočne hrane. Direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd Slobodan Tošović izjavio je da ta odluka može privremeno da se prihvati „ako nema drugog izbora i ako ne može da se održi koncentracija od 0,05 mikrograma“. On je dodao i da se rizik od neke zagađujuće materije „ne određuje samo u odnosu na to kako ona deluje, već je još dosta drugih faktora tu, čak i socioekonomskih“ rekao je on i dodao da kao lekar-toksikolog to mora da prihvati. Tošović je naveo da trenutno u Srbiji nema uslova da se proizvodi mleko koje sadrži deset puta manju koncentraciju aflatoksina, jer su u proizvodnji stočne hrane još na snazi stare normirane vrednosti.

    I Asocijacija poljoprivrednika podržala je Ministarstvo i mere koje ono preduzima kako bi ublažilo štetu zbog pojave aflatoksina. U saopštenju to udruženje je saglasno da mlekare nastave da preuzimaju mleko sa farmi, bez obzira na njegov kvalitet, kako ne bi propadalo na štetu farmera i kako bi proizvođači ostvarili pravo na premiju po predatoj količini. Za poljoprivrednike je prihvatljiva i odluka da se svim farmama koje proizvode mleko podeli kukuruz

    iz robnih rezervi i to 300 kilograma po grlu muzne krave, kao i odgovarajuća količina minerala zeolit koji neutrališe aflatoksin u stočnoj hrani. Asocijacija je zatražila i usaglašavanje pravilnika koji regulišu proizvodnju mleka i stočne hrane.

    Sa druge strane, agroekonomista Miladin Ševarlić kaže za Danas da je reč o koraku u nazad i da odluka Vlade nikako nije dobra.

    – Na ovaj način su izigrani svi oni proizvođači koji su ulagali sredstva u nove tehnologije i prilagođavanje kvaliteta i standarda njihovih proizvoda evropskim merilima i propisima. Umesto što je povučen ovaj loš potez, bilo bi bolje da je Vlada Srbije ostavila dozvoljeni nivo aflatoksina u sadašnjem procentu za mleku prvog kvaliteta a da je ustanovljeno mleko drugog kvaliteta koje bi bilo znatno jeftinije a u njemu bi bilo dozvoljeno da bude povećana količina alfatoksina na nivo od 0, 5 mikrograma. Umesto što je povećala dozvoljenu količinu alfatoksina Vlada je, između ostalog trebalo da radi i na poboljšanju kvaliteta stočne hrane – zaključuje naš sagovornik.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vlada_resila_krizu_sa_mlekom.4.html?news_id=256586

  18. Varagić Nikola каже:

    Ambasada Bugarske demantuje Kneževića

    AUTOR: (BETA)

    BEOGRAD – – Ambasada Bugarske u Beogradu demantovala je danas da je u Bugarskoj dozvoljena koncentracija aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu, što je izjavio srpski ministar poljoprivrede Goran Knežević.

    „U današnjim dnevnim listovima i u medijima, kao i u intervjuu ministra Gorana Kneževića na RTS-u, apsolutno pogrešno je navedeno da je prema bugarskim standardima dozvoljena količina aflatoksina po kilogramu mleka 0,5 mikrograma“, navodi se u saopštenju bugarske ambasade.

    Istaknuto je da se Bugarska strogo pridržava i primenjuje Regulativu EU 1881/2006. o određivanju maksimalno dopustivih količina nekih zagađivača u hrani.

    „U skladu sa tom regulativom, dopustiva količina aflatoksina u mleku na bugarskom tržištu je 0,05 mikrograma po kilogramu mleka“, navela je Ambasada Bugarske u Beogradu.

    Vlada Srbije je juče odlučila da promeni pravilnik o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku i gornju granicu sa sadašnjih 0,05 migrograma po kilogramu podigne na 0,5. Ministar Knežević je rekao da dve trećine zemalja u svetu, među kojima je i Bugarska, imaju propise koji dovoljavaju prisustvo do 0,5 mikrograma po kilogramu.

  19. Varagić Nikola каже:

    Stigli rezultati analize mleka iz Nemačke

    AUTOR: FONET

    Analize mleka iz Srbije rađene u laboratorijama u Nemačkoj, pokazale su povišeno prisusto aflatoksina u svim uzorcima, objavila je danas Vlada Vojvodine.

    Pokrajnski sekretar za medjuregionalnu saradnju Branislav Bugarski rekao je na konferenciji za novinare da je svih 25 uzoraka poslatih laboratoriji u Baden-Virtembergu, u analizi po Eliza metodi, imalo
    više od 0,08 mikrogarama aflatokisna po kilogramu, što je maksimala vrednost koju mogu da izmere u toj laboratoriji.

    „Oni su nam saopštili da ne mogu da mere koncentracije veće od 0,08 mikrograma po kilogramu jer su im instrumenti bazdareni na prisustvo aflatoksina od 0,01 do 0,08 mikrograma“, rekao je Bugarski.

    On je precizirao da je devet uzoraka mleka uzeto sa rafova vojvođanskih prodavnica 20. februara, a preostalih 16 uzeto je 25. februara, što znači nakon naredbe o povlačenju mleka sa prisustvom aflatoskina većim od 0,05 mikrograma.

    „Prepustio bih nadležnim državnim organima da utvrde nečiju eventualnu odgovornost zbog toga. Smatram da je to ozbiljno ugrožavanje javnog zdravlja“, rekao je Bugarski i pozvao državu da
    preduzme odgovarajuće mere.

    Bugarski je rekao da su rezultati analize radjene u referentnoj laboratoriji u okolini Minhena ukazali da je u svih 19 uzoraka mleka uzetih 20. februara prisustvo aflatoksina od 0,1 od 0,12 mikrograma po kilogramu.

  20. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  21. Varagić Nikola каже:

    Прочитајте саопштење са апсолутно прећутане конференције за медије, на којој су Двери саопштиле шта је истина о ГМО лобистима у Србији.

    Саопштење Двери

    Последња афера затрованости млека у Србији је показала да је садашња власт власт континуитета са режимом Бориса Тадића не само у погледу продаје наших ресурса странцима, продаје Ким Тачијевом режиму већ и у погледу неодговорног односа према прехрамбеној безбедности наших грађана.

    То што се власт на челу са СНС-ом досетила да у Србији постоји ГМО лоби који би да уништи нашу производњу млека само говори о томе колико је наша кампања против ГМО допринела освешћењу народа о овој опасности. Расположење наше јавности против ГМО је толико да су СНС-овци покушали да своје брљотине са афлатоксичним млеком прикрију прозивањем ГМО лобиста из Демократске странке.

    Сада је јасно и зашто су Двери покрадене на предходним изборима и зашто нам је онемогућено да уђемо у Скупштину Србије јер да изборне крађе није било Двери би многе теме од значаја за свакодневни живот у Србији изнеле на видело и мобилисале јавност против разних монопола. Док су се борбом против ГМО бавили еколошки покрети и групе она је имала значај академске расправе али оног тренутка када су у ту кампању ушле Двери, као политички покрет са озбиљном снагом и инфраструктуром онда је јавнос покренута толико да сада и режимска СНС почиње да схвата значај борбе против ГМО лобија. Међутим, ми им не верујемо јер они су већ једном махали патроитском реториком по питању решавања проблема КиМ па су онда наставили политику Демократске странке на издаји наших националних интереса. Исто тако сада машу анти-ГМО реториком а у Србију пуштају компанију какав је Ал Дахра која је узгајивач ГМО производа у Африци. Продаја пољопривредног земљишта таквој компанији само говори о стварним намерама власти на челу са СНС-ом.

    Такође се СНС-у може поставити и питање какав је њихов однос са ЕУ пошто је правилник о дозвољености нивоа афлатоксина у млеку враћен на време неусклађености са правилима која важе у ЕУ. Ако је тачно да тај ниво афлатоксина не угрожава здравље грађана онда ми то поздрављамо – међутим постављамо питање СНС-у да лу су свесни да њихов наставак Тадићеве политике „ЕУ нема алтернативу“ нужно доводи до уништавања сваке наше производње на исти начин на који су правилници ЕУ о млеку требали да униште домаћу производњу млека што су напредњаци тек сада „открили“. Лицмерје и глупост њихове политике према ЕУ је сада очигледна.

    Двери настављају кампању против ГМО а захваљујући нашем раду покренут је талас локалних самоуправа које усвајају декларације да су територије без ГМО-а. Прва таква општина је био Чачак где је оваква декларација усвојена на предлог Двери. Затим су уследиле и Пожега, Кула, Сомбор, Кикинда а управо радимо на томе да добијемо и први округ без ГМО – Моравички округ. Својим притиском смо и неке од јавно препознатих заступника ГМО у Србији придобили да промене свој став, барем у јавности (компанија Миодрага Костића).

    Двери ће, као што су озбиљно и аналитички раскринкале тоталитарну идеологију хомосексуализма са студијом „Глобално загејавање“ сада изаћи и са студијом о штетности ГМО у којој ће бити ексклузивни интервју са познатим француским научником, Сералнијем, који је урадио најозбиљнију студију на свету о штетности ГМО-а.

    Позив Зеленима Србије – определите се!
    Овом приликом странци Зелени Србије, којa се налази на листи посланика Демократске странкe у Скупштини Србије, поручујемо да је време да се определе и ограде од те странке пошто постоје основане сумње да су они кампању о штетности домаћег млека водили у интересу страних фирми и ГМО лобија. Такође се зна да је Борис Тадић, као носилац листе на којој се налазe и Зелени Србијембио заступник ставова да је Србији потребан ГМО.

    Информативна служба покрета Двери

  22. Varagić Nikola каже:

    SNS: Vučić će u ponedeljak saopštiti imena odgovornih, na tapetu i ministri

    B.A. | 02. 03. 2013.

    Sednica Predsedništva Srpske napredne stranke završena je oko 12,30 časova u sedištu te partije nakon sat i po rasprave. Potpredsednik stranke Igor Mirović rekao je da povodom „afere mleko“ nastavlja „monstruozna kampanja Demokratske stranke“, kao i da će odgovorni „na vrhu hijerarhije pojedinih ministarstava“ odgovarati zbog nekih propusta.

    – Monstruozna kampanja DS povodom afere „mleko“ se nastavlja. Kampanja je usmerena protiv seljaka, poljoprivrednika i interesa države, a obim laži koji plasiraju je fascinantan. Evidentno je da ih podržavaju tajkuni i različiti lobiji. Dokaz za to je jedna od poslednjih u nizu vesti da je u Nemačku stigao kukuruz koji je zaražen. Prema zvaničnom izveštaju Uprave carina, pregledane su pošiljke u 2012 i 2013. godini i utvrđeno je da Srbija nije izvozila kukuruz u Nemačku.
    Takvu negativnu kampanju nećemo dozvoliti – rekao je Mirović.

    – Ova politička akcija je zaista monstruozna, nezabeleženih razmera, zloupotrebljavaju se deca i zdravlje ljudi i lansiraju se laži – rekao je Mirović.

    Kao primer je naveo izjavu pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića da mu je prećeno i da mu nude mito da prestane da priča o problemima sa mlekom.

    Mirović je rekao da su tvrdnje Ješića da je to prijavio policiji neistinite i da je to utvrđeno proverom kod svih policijskih uprava u Srbiji.

    Upitan da li je iz Brisela traženo da se granica alfatoksina vrati na 0,05 odsto Mirović je rekao da nema te podatke i da će to morati da se vidi kod Ministarstva poljoprivrede.

    Biće kažnjeni oni iz vrha ministarstava koji su napravili propuste

    Mirović je rekao da je na predsedništvu utvrđeno da jeste bilo propusta u ponašanju pojedinih službenika u pojedinim ministarstvima, ali nije želeo da kaže ko su ljudi čijim radom Vučić nije zadovljan. On je rekao da će predsednik stranke tio saopštiti u ponedeljak.

    – Potrebno je dan-dva da se sve infromacije slože i zato će predsednik stranke tek u ponedeljak saopštiti svoj stav – kaže Mirović.

    On je ponovio da se na sednici govorilo o propustima onih koji su „na vrhu ministarstava morali da obaveste javnost o rizicima s kojima se suočavamo i o propagandi koja se vodi“.

    Mirović je dodao da na sastanku nije bilo reči o rekonstrukcji vlade.

    Lider naprednjaka Aleksandar Vučić, koji je juče sazvao hitnu sednicu Predsedništva, prethodno se sastao sa ministrom poljoprivrede Goranom Kneževićem.

    Knežević je posle sastanka izjavio da će se Vučić u ponedeljak obratiti javnosti i dati svoje rešenje slučaja mleko.

    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/370309/SNS-Vucic-ce-u-ponedeljak-saopstiti-imena-odgovornih-na-tapetu-i-ministri

  23. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  24. Varagić Nikola каже:

    Komentar Danas

    Opet batinaši

    AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Šta se sve izdešavalo u vojvođanskoj opštini Srbobran, u subotu, dan uoči jučerašnjeg drugog kruga dopunskih izbora za Skupštinu APV, svakako bi trebalo da utvrde “nadležni organi”. Policija da istraži, tužilaštvo da procesuira, sud da presudi.

    Svedoka dovoljno ima, dokaza takođe. Ako pomenuti “nadležni” zataje, politički motivisano nasilje će se ubrzo ponoviti. Bilo gde i bilo kada. Iskustvo nam govori da je to realan scenario. A opet, s obzirom na to da su aktuelnoj vlasti prioriteti vladavina prava i borba protiv kriminala, hajde da im damo šansu i da vidimo, možda nas iznenade.

    Prema navodima opozicione DS, muškarci nepoznatog identiteta, mada prema navodima očevidaca pristalice vladajuće SNS, u subotu su u mestima Srbobran, Turija i Nadalj fizički napali više od 20 ljudi, aktivista demokrata, među kojima i predsednicu opštine Odžaci. Kako je to, prema navodima DS, izgledalo?

    “Iz džipova beogradskih registarskih oznaka istrčavaju nepoznata lica s pendrecima i nasumično napadaju građane na ulicama Srbobrana. U 12:15 u ulicama Stanoja Glavaša i 19. oktobra su napadnuta dva radnika City mail-a, kurirske službe, i otet im je materijal. Napad su izvršila lica iz automobila registarskih oznaka BG 560 EK. Zatim je na sličan način napadnuta u Nadalju, u Zemljoradničkoj ulici, i Izabela Šerić, predsednica opštine Odžaci. Napad su izvršila nepoznata lica iz automobila SO 023 ŽN. Nakon fizičkog i verbalnog maltretiranja oduzete su joj lične stvari i lični predmeti iz automobila. U Turiji su aktivisti SNS sa četiri automobila opkolili aktiviste DS i napali ih metalnim palicama. Prilikom napada teško je povređen Goran Velicki, koji je zadobio udarac u glavu i izgubio svest, nakon čega je prebačen u bolnicu u Vrbasu. U istom napadu je povređen i predsednik grupe građane Ilija Gazepov i zbog srčanih smetnji takođe prebačen u bolnicu.”

    Ipak, naprednjaci su objavili drugačiju verziju događaja, mada dosta kraću i s manje detalje. “SNS optužuje DS da njeni funkcioneri i aktivisti tuku i maltretiraju građane Srbobrana koji ne uzimaju stranačke materijale DS i koji odbijaju da prime njihove “poklone”. “Upozoravamo građane da postoje informacije da isti ti koji im prete i koji ih maltretiraju izlaze iz skupocenih džipova i automobila koji pripadaju organima pokrajinske vlade”, saopštila je SNS.

    Ove godine očekuju nas izbori za vlasti beogradskih opština Zemun i Voždovac. Ako se ovakva gužva napravila zbog jednog poslaničkog mesta u Srbobranu, kako će biti u Beogradu, gde će se voditi borba za kontrolu nad milionima evra, poslovnim prostorom, za prestižom, a gde je politički motivisano nasilje tradicija? Policija i tužilaštvo imaju obavezu da efikasno i nepristrasno obave svoj posao. Na primeru Uroša Mišića videli smo šta se desi kada zločin ne bude adekvatno kažnjen.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/opet_batinasi.46.html?news_id=256683

  25. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  26. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  27. Varagić Nikola каже:

    Nataša B. Odalović

    Ko to tamo ne peva?

    Ono što znamo, za sada, jeste da Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, boguhvala, dobro spavaju. Sve drugo je nepoznanica o kojoj se u Crnoj Gori bar govori, a u Srbiji – niko ni da bekne, kad je reč o državnom vrhu. Zašto je tako?

    Najpre, za one koji ne znaju, ukratko šta se dogodilo: „Vrlo mirno spavam, vrlo mirne sam savjesti i ruke su mi vrlo čiste, posebno od vremena od kako ni u protokolarne svrhe ne moram da ih pružim Vojislavu Koštunici“ – kazao je u srijedu crnogorski premijer Milo Đukanović novinarima u parlamentu, komentarišući pitanje predsjednika Demokratske stranke Srbije i bivšeg prvog čovjeka SRJ Vojislava Koštunice, da li su mu (Đukanoviću) „ruke čiste i savjest mirna po pitanju ubistva Duška Jovanovića“. Premijer Đukanović je u ponedjeljak na pres-konferenciji rekao da je Jovanovića ubio „onaj kome je najviše koristio dok je bio živ“, što je Koštunica, u izjavi podgoričkom listu Dan, okarakterisao kao „monstruozne, mračne i podmukle optužbe“. Đukanović je u okviru ovih ponovio i optužbe o „političkom kišobranu“ za ubistvo premijera Zorana Đinđića, od čijeg se ubistva nedavno navršilo 10 godina.

    Dakle, odmah da budemo jasni: Autorka ovog teksta se o ovoj optužbi, kao ni o odgovoru na nju ne stavlja ni na čiju stranu, jer svaki komentar nekog malog novinara iza kojeg ne stoje moćne službice nit je kome potreban, nit koristan, a da se takvom novinaru „glasnokukurekaloviću“ takvo šta bez razloga obije o glavu, to gledamo svakodnevno, prateći zgode i nezgode malih poslenika sedme sile koji ne umeju, siroti, da prepoznaju snagu prvih šest sila, i njihovo neprikosnoveno pravo da poseduju sve: novac, moć, medije, pojedinačne novinare, istinu.

    Pa, zašto onda pominjem ceo ovaj slučaj? Zato što svakog čoveka mora živi stid da pojede kada u desetoj godini od ubistva premijera čuje kako predsednik, pazite, ne Crne Gore, već ma koje države, pominje u takvom kontekstu ekspredsednika, ekspredsednik mu odgovara na način kako je to učinio Koštunica, a da niko, slovima i brojem – niko iz državnog vrha Srbije, koja vrvi od tužbi, hapšenja, borbe protiv kriminala, korupcije, itd, ama ni da prozbori slovo, kao da niko od ove dvojice političara ništa nije ni rekao. Znate, to zaista ne može biti normalno. I ostavlja veoma loš utisak na građane. Ko god da tu ne govori istinu, od našeg vicepremijera, ili premijera ili već nekog, ali najpre Aleksandra Vučića, očekivalo bi se da u cilju nastavka normalizacije odnosa u regionu, i neuznemiravanja građana u Srbiji, kaže bar nešto.

    Možda smo svi mi puki naivci kada smatramo da ovo nije čarka dva vrapca u prašini, već dvojice visokih političkih ličnosti, te da zaslužuju makar kakvo objašnjenje, pogotovo od srpskog državnog vrha koji nam svakodnevno sve objašnjava, možda. Ali država koja upadljivo ne komentariše ni makac, ni levo ni desno, a sa obe strane pljušte ovakve optužbe, zaista ne uliva neko poverenje.

    Da ne bi medija, ne bismo ni saznali kako su se dopisivali Milo i Voja. Možda je to i u redu, protokolarno. Možda je to privatna čarka. Ali čak i ako jeste, očekujemo da se i naš državni vrh oglasi o ovom sporu. Ili ćemo čekati da pola Evrope komentariše način razgovora predsednika CG i bivšeg predsednika SRJ, pa da onda i naši beknu. Kad dobiju inštrukcije. Molim lektora da ostavi slovo „š„ u reči „inštrukcija“. Molim urednika da i ovu molbu lektoru ostavi u tekstu.

    Sve molimo da se sete razlike između junaštva i čojstva Marka Miljanova, i da se prema tom neprevaziđenom moralnom imperativu svakodnevno i u svim prilikama ponašaju. U potpisu: Mi, mali pilići.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ko_to_tamo_ne_peva.891.html?news_id=257750

  28. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  29. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  30. […] РАЈЕВА” А СВЕ ПО ПЛАНУ КОЈИ СУ ОСМИСЛИЛИ ДИРЕКТОРИ БИА И ВОА. ПО ЊИХОВОМ ПЛАНУ НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА МАРИНЦИ САД УЗ ПОМОЋ […]

  31. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  32. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  33. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  34. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  35. Varagić Nikola каже:

    Вучић тужио преко 100 паора у Бачкој Паланци којима отима земљу да би је дао шеику

    19. јун 2013. | Данас

    Бачка Паланка — Зашто је Министарство одбране поднело тужбе против више од 100 земљорадника из Бачке Паланке, пише Данас.

    Ми нисмо криминалци, нисмо узурпатори, већ људи који поштено обрађују земљу. Упозоравали смо многе државне институције на кршење Устава и закона, али ситуација у земљи је таква да нико не сме ништа да каже. По селу су нам се шетали Жандармерија и војна полиција као да смо ми државни непријатељи број један, а тај шеик из Емирата велики пријатељ ове наше државе.

    Ово за Данас кажу земљорадници Миле Бјелић, Душан Манојловић и Боле Докић, у чије суседство ускоро стиже Ал Дахра, компанија из Уједињених Арапских Емирата. Од прошле јесени, наиме, траје спор паора из Обровца, Младенова и још неких села бачкопаланачке општине с Министарством одбране, односно с Војном установом „Моровић“, у чијем саставу од пре неколико година послује бивша ВУ „Карађорђево“. Епилог је – Министарство одбране пресавило је табак и поднело 26 тужби (парница) против више од 100 земљорадника који су прошле јесени, како наводе, узурпирали војно земљиште у атарима катастарских општина Обровац, Карађорђево и Младеново.

    Зато су донедавно на више од 4.000 хектара њива, колико припада бившој ВУ „Карађорђево“, свакодневно били присутни припадници Војне полиције, а у околним селима полиција и Жандармерија. Прошле јесени више од 100 паора ушло је у њиве Војне установе „Моровић“, забранили су радницима Министарства да ору и сеју, а самовољно су узорали и посејали више од 2.000 хектара ораница, наводе у Министарству одбране.

    Овог пролећа Војна полиција, међутим, није дозвољавала никоме из Обровца и Младенова, а њих је највише међу туженима, да уђу у њиве које су јесенас узорали и да прихране око 500 хектара пшенице коју су јесенас посејали. Правници Министарства одбране поднели су у парници 26 тужби за више од 100 лица, а то још није коначан број. Одштетни захтев је, за сада, већи од 100 милиона динара.

    Паори, организовани у две задруге из Обровца и Младенова, међутим, кажу да је цела ствар мало другачија и да су они жртве државног уговора са Ал Дахром, која од идуће године треба да користи те површине.

    „Општина Бачка Паланка полаже пуно право на то земљиште које користи Војна установа Моровић, погон „Карађорђево“. Зато што је законом регулисано да на територији општине – општина располаже државним пољопривредним земљиштем. Некада давно, 1953, то земљиште је дато на коришћење војсци и Ловно-шумском предузећу „Карађорђево“. Општина је уступила неке површине земље, да би се касније то Ловно шумско предузеће, шездесетих година, трансформисало у војну установу и од тада они користе око 4.000 хектара земље бесплатно, у атару Обровац, Младеново, Товаришево, Бачка Паланка, Гајдобра. Јесенас, кад је дошла ова нова власт, општина је хтеле да прекине то право коришћења војсци, да им то укине, јер у целој држави општине располажу са државним пољопривредним земљиштем. И да то врате на ниво локалне самоуправе, те да путем лицитација дају на коришћење нама пољопривредницима. Онда имају корист и држава и локална самоуправа и ми“, каже Миле Бјелић.

    У сарадњи са општином, како објашњава Боле Докић, паори су јесенас ушли на то земљиште и почели да га обрађују у октобру.

    „Под претпоставком да ће то ући у програм и да ћемо се нагодити. Иницијална каписла је била што војска не обрађује то земљиште и даје га у подзакуп, што је, иначе, криминално дело. Јер они су га добили на коришћење без накнаде, ако не могу да га обрађују, морају да га врате. Војска је опет била у октобру дрска и безобразна и објавила да то земљиште даје у подзакуп. Кад смо ми то видели, имајући у виду шта се претходних година дешавало, коме је та земља давана у закуп, одакле су тајкуни односили богатство, ушли смо у њиве. Тадашњи председник општине је излазио у атар са нама, јер је ту требало да буде укинуто право коришћења војсци, још 2009. године. Ми смо то земљиште поорали, на појединим парцелама смо засејали пшеницу, уљану репицу и јечам“, каже Докић.

    Паори су ушли у негде 2.000 хектара њива.

    „Да је правна држава, и ми и војска бисмо морали да платимо општини аренду. Међутим, у међувремену долази уговор са Ал Дахром, да ће се продати седам пољопривредних предузећа и споразум о пословно-техничкој сарадњи. Проблем је што држава нема право да даје ту земљу у закуп, па су смислили уговор о пословно-техничкој сарадњи. Од тада крећу наши проблеми, покрећу тужбе против нас, напредњаци у СО Бачка Паланка долазе на власт уместо СПС, ми остајемо без подршке локалне самоуправе, препуштени сами себи. Покренуте су тужбе против нас, нису нам дозволили да покосимо то што смо уложили“, кажи Бјелић и Докић.

    Почетком априла били су код министра одбране Александра Вучића.

    „Речено нам је: он лично нама пољопривредницима гарантује да ће бити дозвољено да радимо један део ораница или да се плати оно што смо уложили. На све то, пак, послата нам је војна полиција. Ја не знам ко кога лаже овде – али нек се запита министар: народ му то неће заборавити. Нашом заслугом је ту где јесте, јер нама лично она власт није одговарала, хтели смо нешто да променимо, а он нам овако враћа“, прича Душан Манојловић.

    Паори кажу да су жандармерија и војна полиција под ротацијом ишли кроз села, по 10 аутомобила и плашили народ.

    „Они су отишли, али чујемо да ће опет доћи пред жетву. Не знам колико нас кошта то обезбеђивање, дневнице су велике, а било је 150 до двеста униформисаних. Патролирали су 24 сата дневно парцелама. Били су ту два месеца. Велика је тензија била. Они су нам тренирали живце. Пар момака су привели кад су пришли“, тврде земљорадници.

    У међувремену су имали три рочишта са државом.

    „Све је одложено за септембар, кад покосе оно што смо ми засејали“, објашњавају паори.

    Плаши их и што не знају како ће радити Ал Дахра.

    „Ми не видимо ту никакву шансу. Они су обећали да ће направити систем за наводњавање, а то све већ постоји. То јесте тужно, што се медијима представља једна прича која није тачна. Агробачка из Бача, ВУ Карађорђево и задруга из Нове Гајдобре, која је најјача задруга у Војводини, предати су шеику, а они су у медијима рекли да су продали само предузећа која су пропала. Што би Арапи купили оно што је лоше. Ништа нису платили мимо тржишне цене. А они су добили и системе за наводњавање, разрађене фирме, инфраструктуру… Сви негодују због тог уговора, људи се питају: да ли то ми нисмо способни да радимо, него довлаче људе чак из Абу Дабија“, кажу паори.

    На све жалбе разним институцијама – говорено им је да је уговор са Ал Дахром – виши интерес.

    „Њима је драго што долазе Арапи. У нашем атару од 9.000 хектара они су дали непуне 4.000 Арапима. У моме месту, где има 3.500 становника, где има 50 хектара државног земљишта, има 3.000 хектара које ће обрађивати Ал Дахра. Ми, по томе, не знамо да радимо. Рекли су нам да ће за Арапе да раде Арапи. Свуда је државно земљиште враћено општинама, само је код нас остало недефинисано. Овде је нечији интерес да ту државну земљу да. Они се само држе Ал Дахре и кажу нам да је то виши интерес. То што ми нећемо имати шта да радимо, што можемо иселити наша села, то је ником ништа. Имамо ми своје земље, али проблем је што се све више људи бави пољопривредом, јер остају без посла. Да фабрике раде не би било проблема. Самим тим, простор нам се смањује. А од овога би могло да живи најмање 150 породица. Од те површине земље. Пољопривреда је једино од чега ми можемо да живимо. Код нас нема фабрика…“, кажу паори.

  36. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  37. Sremac каже:

    ima o tome ovde detaljno http://www.aikb.net/f5-info

  38. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  39. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  40. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

  41. […] Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА? […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: