23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских “националиста“

duopol dva inostrana lanca

Hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik Agrokora, na putu je da konačno postane novi vlasnik slovenačkog Merkatora. Ako mu to ovog puta pođe za rukom, posledice će se osetiti i u Srbiji, u kojoj Todorić, između ostalog, drži i trgovinski lanac Idea. Spajanjem sa Merkatorom u Srbiji bi se dobio gigant veličine Deleza, što bi naše tržište namirnica faktički pretvorilo u duopol ova dva inostrana lanca.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

БОГата Србија

Глупаци и преваранти

Oкупљање империјалиста унутар eвро-атлантске цивилизације и окупљање међу патриотским странкама у Србији

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

Актер – нови примери економске окупације

 

6 Responses to 23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских “националиста“

  1. Varagić Nikola каже:

    Владислав Ђорђевић: ЛЕВИ ПОРЕМЕЋАЈ

    25.02. 2013 Српски културни клуб

    Србија пати од левог поремећаја. Политички спектар је код нас исувише померен у лево. Најбољи начин да се стекне увид о томе колико смо лево поремећени јесте тај да се упоредимо са Хрватима. Оно што је код нас екстремна десница – у Хрватској je центар; оно што је код нас центар – у Хрватској је екстремна левица; оно што је код нас екстремна левица – у Хрватској не постоји! Али зато: оно што је у Хрватској екстремна десница – у Србији не постоји. Лево смо поремећени.

    1. Први избори

    О нашем левом поремећају сведоче многе чињенице. Једна од њих је и та да је Србија, уз Црну Гору, била последња република у којој су организовани вишестраначки избори. Не само да су у њој огранизовани избори после свих других, него су само у њој (и Црној Гори) остали на власти левичари. На изборима у Словенији 8. априла 1990. победили су конзервативци (ДЕМОС). На изборима у Хрватској 24. априла победили су такође конзервативци (ХДЗ). На изборима у Македонији 11. и 25. новембра 1990. такође су победили конзервативци (ВМРО-ДПМНЕ). На изборима у Босни и Херцеговини 18. новембра 1990. победили су конзервативци окупљени око својих националних странака (СДА, СДС, ХДЗ). За разлику од тих република, на изборима у Црној Гори 9. децембра 1990. победили су левичари (ДПС) – чланови преименованог СКЦГ. На изборима у Србији 9. и 23. децембра 1990. такође су победили левичари (СПС) – чланови преименованог СКС.

    У Словенији, Хрватској, Македонији, Босни и Херцеговини дошло је до националне револуције. У Црној Гори и Србији није. Али и Црна Гора се упутила на стазе национализма. На референдуму за независност (21. маја 2006), победила је опција за независност. Све те промене, српска културна и политичка елита дочекала је потпуно неспремна. Она је била – и остала – лево поремећена.

    2. Екстремни левичари

    Не само да смо били лево поремећени, него смо то и данас. Екстремно леве странке ЛСВ и ЛДП немају свој пандан ни у једној југословенској републици. У Хрватској не постоји ниједна странка која се залаже за „Републику Далмацију”, „Републику Истру” или „Републику Славонију”, као што се код нас ЛСВ отворено залаже за „Републику Војводину”. Лево смо поремећени.

    3. Екстремни шовинисти

    Ко што наши левичари немају свој пандан у Хрватској, тако ни хрватски шовинисти немају свој пандан у Србији. Док у Србији не постоји ниједна антихрватска станка, са делимичним изузетком СРС, у Хрватској је антисрпство легалан део политичког живота. Екстремни националисти су отворено антисрпски настројени. Ако ми патимо од левог поремећаја, Хрвати пате од десног. А за националну интеграцију и хомогенизацију десни поремећај је много кориснији него леви. Леви поремећај води у национално растројство и анархију; десни поремећај води у националну хомогенизацију и интеграцију. Пропадамо јер смо лево поремећени.

    http://www.srpskikulturniklub.com/levi-poremecaj

  2. Varagić Nikola каже:

    Класични либерализам – либертаријанизам
    FEBRUAR 25, 2013

    Др Најџел Ешфорд, са Института за Хумане Науке (ИХС) у Џорџ Мејсон Универзитету, објашњава 10 основних принципа класичнолибералног-либертаријанског виђења друштва и исправне улоге државе:

    1) Слобода као примарна политичка вредност
    2) Индивидуализам
    3) Скептицизам према власти
    4) Владавина закона
    5) Цивилно друштво
    6) Спонтани поредак
    7) Слободно тржиште
    8) Толеранција
    9) Мир
    10) Ограничена држава

    Шта је то класични либерализам?

    То је сет идеја чија централна одлика је индивидуална слобода. Класични либерали се не слажу једни са другима у многим стварима, али сматрам да се слажу око 10 основних принципа.
    Број један је да је слобода примарна политичка вредност. Ми сви имамо много различитих вредности, ми бринемо о нашим фамилијама, нашој цркви, али када је у питању шта чинити политички – шта би влада требала да чини – класични либерали имају један јасан стандард: Да ли она повећава или умањује слободу појединца.Влада треба да делује само у циљу спречавања наношења штете другима.

    Други принцип: Индивидуализам – са значењем да је појединац важнији од колектива. Ми не бисмо требали жртвовати интерес појединца за оно што неки људи тврде да је ‘опште добро,’ то је централна одлика комунизма и фашизма, да појединци нису важни. Сваки појединац је важан, сваки појединац је достојан поштовања.

    Трећи принцип: Скептицизам према власти. Моћ је способност да се другим људима наметне да раде оно што ви желите а што они у супротном сами не би чинили. Влада на примјер често тврди: “Ми вас приморавамо да урадите то и то јер је у вашем интересу да то учините.” Међутим врло често када људи на власти то чине, они то раде јер је то добро по њих саме. Класични либерали верују да је појединац најбољи просуђивач сопствених интереса. Ми можемо давати препоруке, али на крају сам појединац је најбољи судија о сопственим интересима. Не би требало приморавати људе да раде ствари које не желе да чине.

    Четврто: Владавина права. То је идеја да постоје неки виши принципи по којима би требало испитивати шта влада ради. На пример закони који се доносе, владине акције. Баш као што ће и Врховни суд САД понекад оборити делове закона који је прошао Конгрес и добио потпис председника, јер иде против одређених принципа садржаних у Уставу САД.Класични либерали верују да би се одређени принципи владавине права требали примењивати на све што свака влада ради било где у свету. Класичан пример тога је једнакост пред законом. Људи треба да буду третирани једнако, без обзира на расу, пол или сексуалну оријентацију. Због тога је класични либерализам увек био критичан према идеји да треба да постоје закони који третирају црнце и бијелце другачије.

    Пет: Цивилно друштво. Цивилна друштва су оне добровољне организације које постоје између појединца и државе. Класични либерали верују да већину друштвених проблема можемо ефикасније решити кроз ове добровољне организације, као што је породица, као што је црква, као што су добротворне организације, јер оне имају знање о појединцима којима се баве. Цивилно друштво је много ефикасније од владине бирократије и нефлексибилних правила, они се не могу промијенити у зависности од индивидуалних околности. Дакле, цивилно друштво може да уради многе ствари за које се сада уздамо у социјалну државу да нам обезбеди.

    Шест: Спонтани поредак. Ред односно поредак, значи постојање правилности и предвидљивости у свету. Када људи доносе одлуке о томе шта да раде, они треба да буду у стању да предвиде какви би требали бити резултати доношења те одлуке. Многи људи имају претпоставку да поредак захтева неке институције, неки орган, да манипулише и организује ствари. Класични либерали у то не верују. Они верују да се поредак може спонтано створити. Људи путем својих добровољних интеракција креирају правила на основу којих људи могу да живе. Класичан пример тога је језик.Нико је изумео енглески језик, он је настао комуникацијом међу људима, при чему су се одређена правила у том процесу мењала . Нису нам потребни други људи да планирају наше животе.

    Седам: Слободно тржиште. Да економску размену треба препустити добровољној активности између појединаца. Влада не би требала да говори људима гдје да раде, како да уштеде, шта да граде, шта да производе, то би требало оставити добровољној интеракцији између људи. Да би то могли да радите потребна вам је приватна својина, и треба да обезбедите када дође до спорова да исти могу бити решени мирним путем.Историја нам показује да препуштањем ствари слободном тржишту, а не државном планирању или организацији, повећава се просперитет, смањује се сиромаштво, повећава се број радних места, обезбеђују се производи које људи желе да купују.

    Осам: Толеранција. Толеранција је вјеровање да се не требамо мешати у ствари које не одобравамо. Толеранција не значи да ви дозвољавате људима да раде ствари зато што се слажете са њима, или зато што мислите да је то добра ствар. То је питање поседовања одређених моралних принципа, на пример: Мислим да ова акција није у реду, али нећу покушати да на силу намећем своје мишљење. Рецимо, нећу тражити од владе да забрани нешто само зато што ја то не одобравам. Класичан случај тога за класичне либерале је слобода говора, људима треба бити дозвољено да говоре ствари које ми снажно оспоравамо. Ми толеришемо ствари иако нам се не допадају и лично их не одобравамо.

    Девет: Мир. Мир је стање у којем можемо да се бавимо нашим свакодневним пословима без насиља или рата. По размишљањима класичних либерала, најбољи начин да се то постигне није мешање у проблеме других земља, другим речима они се залажу за неинтервенционистичку спољну политику. Њихово стајалиште у погледу наше (америчке) интеракције са другим народима је да она треба да се заснива на ономе што обично иде под називом четири слободе: Требало би да постоји слободно кретање капитала, радне снаге – односно људи, робе, и услуга. Ту бих додао још једну ствар, слободно кретање идеја. Ако имамо свет у коме је ово слободно кретање прихваћено, онда мислим да ћемо имати онакав свет каквим га класични либерали замишљају, имали би свет заснован на миру.

    И на крају: Ограничена држава. Да постоји врло мало ствари које држава треба да ради.Циљ државе је једноставно да заштити живот, слободу, и имовину. Све преко тога није оправдано. Строго ограничена власт.
    Дакле, то су десет принципа класичног либерализма… Да ли сте Ви класични либерал?

    http://prevrat.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: