Saopštenja Pokreta za slobodu

април 29, 2013

Šta hoće od nas karijeristi iz “Učitelja neznalice i njegovi komiteti“?

Ako POKRET ZA SLOBODU najavi proteste, pojedini pripadnici beogradskog kolektiva “Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ na svojim opskurnim debatnim klubovima govore kako protesti ne menjaju ništa. Ako POKRET ZA SLOBODU najavi osnivanje radničke partije, isti ti ljudi govore kako radnička partija ne može da promeni ništa.

Možda bolje da se zapitaju mogu li oni da promene nešto, umesto što se bave POKRETOM ZA SLOBODU.

Sve to rade na tribinama koje bi navodno trebalo da se bave privatizacionim problemima, dok ustvari jedino za šta se interesuju je da sabotiraju rad POKRETA ZA SLOBODU i da sebe pozicioniraju na način da prividno bude opravdano što apliciraju za finansiranje projekata u kojima se pozivaju na radničke borbe – koje otvoreno sabotiraju, posebno kad je reč o poslednjim protestima POKRETA ZA SLOBODU…

Na ovakve provokacije beznačajnih karijerista ne bismo reagovali da ih nije bilo previše – zato se nadamo da će oni početi da se bave problemima u društvu i onima koji su te probleme izazvali a ne POKRETOM ZA SLOBODU.

Mi samo hoćemo da promenimo tešku situaciju u kojoj svi mi živimo. Mogu li oni svoje sitne interese, ljubomore i projekte, da ostave po strani i da probamo da uradimo nešto korisno ili pored problema koje stvaraju interesi krupnog kapitala, moramo da se nosimo i sa problemima koje stvara njihova sujeta?

Jer ako se oni dušebrižnički postavljaju kao zaštitnici radnika od štetnog uticaja POKRETA ZA SLOBODU, možda bi trebalo da nam kažu gde su svih ovih godina bili da brane radnike od POKRETA ZA SLOBODU. Odnosno, gde su svih ovih godina bili pre nego što su osnovali kolektiv čija je jedina svrha da aplicira za projekte koji treba njima da obezbedi redovan izvor prihoda, protiv čega nemamo apsolutno ništa, pod uslovom da nas ostave na miru.

Da li bi nestanak POKRETA ZA SLOBODU nekim čudom doveo do toga da oni postanu važni? Da li bi neuspeh POKRETA ZA SLOBODU dokazao da su oni bili u pravu? Da li moraju da nastave sa pokušajima da radničke grupe kapituliraju pred njihovim ličnim interesima? Da li moraju da rade na dupliranju Koordinacionog odbora radničkih organizacija da bi imali više mogućnosti za apliciranje? Da li moraju da podređuju sve svojim interesima?

Šta će biti ako oni, a ne POKRET ZA SLOBODU, budu ti koji dožive neuspeh? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su odgovorni za niz upropašćenih radničkih inicijativa? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su se javno dodvoravali tajkunima? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su kršili dogovore napravljene u Koordinacionom odboru radničkih organizacija? Šta će biti ako se pokaže da su među njima oni koji su odgovorni za upropašćavanje fabrika? Šta će biti ako se pokaže da su među njima oni koji su članove POKRETA ZA SLOBODU odgovarali od nastavka daljeg organizovanja radničkih protesta, jer to ugrožava potencijalnu saradnju sa fondacijama?

Zato, nadajmo se, da će nas ostaviti na miru, jer njima, za razliku od POKRETA ZA SLOBODU, dokazivanje tek predstoji…

Želimo im puno sreće i pameti koja im očigledno poprilično manjka…

…………….

Snimak telefonskog poziva portparola Nenada Popovića (DSS) i sina urednika lista “Vreme“:

Telefonski razgovor između Dušana Žarkovića, sina Dragoljuba Žarkovića, urednika lista “Vreme“, i Milenka Srećkovića iz POKRETA ZA SLOBODU, nekoliko dana pre radničkog protesta koji je PZS organizovao ispred Agencije za privatizaciju.

Mlađi Žarković najpre objašnjava Srećkoviću kako je došao do njegovog broja telefona a zatim mu govori da radi za “predsednika jedne kompanije“. Naime, Žarković je u to vreme zaposlen kao portparol u “Minel transformatorima“ čiji je vlasnik tada bio Nenad Popović, istaknuti član Demokratske stranke Srbije, odgovoran za uništavanje brojnih fabrika u sastavu ABS Minela. Kako su radnici “Minel transformatora“ deo Koordinacionog odbora radničkih protesta koji je POKRET ZA SLOBODU 2009. godine organizovao da bi se borio protiv štetnih privatizacija, Žarković poziva Srećkovića na sastanak na kojem bi hteo da mu objasni zašto PZS greši što se u dopisu o spornim privatizacijama u Srbiji spominju i preduzeća Nenada Popovića.

“(…) Da li me zoveš u ime Nenada Popovića ili u ime svog oca, pošto ono što je on pisao o Verici Barać može da uđe u istoriju beščašća, ili me zoveš u ime Miroslava Miškovića?“, pita ga Srećković. Nakon još par sekundi razgovora prekida se veza.

Privatizacija “Minel transformatora“ raskinuta je na dan protesta POKRETA ZA SLOBODU, čime je vlasništvo nad fabrikom oduzeto od Nenada Popovića i vraćeno u državno vlasništvo. Radnici su više puta ukazivali na pogubne posledice privatizacije njihove fabrike od strane Nenada Popovića, koji je skoro sve fabrike u sastavu “ABS Minela“ doveo na rub propasti. “Minel transformatori“ su samo jedna u nizu spornih privatizacija do čijeg raskida je doveo rad POKRETA ZA SLOBODU.

Aktivnosti POKRETA ZA SLOBODU u periodu 2012-2013. opisane su u knjizi Borba za budućnost (april 2013), a aktivnosti u periodu 2007-2011. u knjizi Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011). Obe knjige, kao i snimci sa protesta POKRETA ZA SLOBODU, dostupne su na sajtu pokreta: www.pokret.net. POKRET ZA SLOBODU se danas zalaže da se utvrdi državna odgovornost za sporne privatizacije.

Nedavno objavljeni intervju sa Milenkom Srećkovićem pod naslovom “Radnički otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje“ možete pročitati ovde:

http://www.uzbuna.org/yu/%C5%BEurnal/…

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ТРЕЋА СРБИЈА

Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери

Договор – одговор

 

Advertisements

Французи организовали паљење амбасада у Београду?

април 27, 2013

Паљење амбасада САД и Немачке током протеста 2008. године у Београду, када је погинуо један момак пореклом са КиМ, организовала је француска обавештајна служба, уз подршку масона из Великог оријента Француске и још неких структура унутар Британије, али и Немачке и САД. Русија их није спречила, нити се бунила.

Наравно, то су урадили преко својих људи унутар српске тајне службе, војске и полиције (српске “елите“).

Протест у Београду 2008. године организовали су “француски ђаци“. Унутар ДСС, СПС и великог дела “патриотског блока“, посебно унутар САНУ, доминирају “француски ђаци“. Управо они су у том тренутку били и организатори протеста, и водећи људи на функцијама унутар владе и полиције која је “штитила“  амбасаде и они који контролишу навијаче и криминалне групе (да не запале, на пример, амбасаду Француске).

Французи, као и увек, само играју своју улогу “доброг полицајца“, а наивни и не много бистри Срби верују Французима и следе њихова упутства.

Тако сада једна француска банка, која је део Ипмерије, део окупаторских снага – оних који су нас бомбардовали, који су нам уништили привреду и сада нас пљачкају – води маркетиншку кампању под слоганом “покрет отпора“. Они, ти француски банкари, који су робовласници и окупатори Србије, поручују својим робовима да узимају њихове кредите, све под слоганом “покрет отпора“. Колико мораш бити глуп, Србине, па да уђеш у ту банку, да послујеш са тим фашистима и нацистима?

Агенција  Извор информације

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

У Француској је на делу велика породична побуна!

ТРЕЋА СРБИЈА

БОГата Србија

Брисел: Комплетирана дехристијанизација Србије

Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!

Ко је највећи српски издајник?


Владан Глишић отворио Маратон 2013. уместо Дачића

април 21, 2013

…….

Ко је највећи српски издајник?


Ко је највећи српски издајник?

април 19, 2013

1. Вук Бранковић

2. генерал Милан Недић

3. Ивица Дачић

dačić-nedićИвица Дачић потписује издају Косова и Метохије 2013. године

………………

пар година раније:

Зашто је Недић издајник а Дачић није?

20. мај 2009.

Како објаснити понашање садашњег председника СПС-а, странке наследнице Комунистичке партије Југославије, који као потпредседник Владе Србије (под окупацијом НатоАрабије) скида слику председника Владе Србије (под окупацијом нациста), са зида у згради Владе на коме су окачене слике свих председника влада у историји Србије? Исти потпредседник српске Владе на почетку друге деценије 21. века поносно сарађује (као ”Најевропљанин”) са онима који су физички окупирали један део Србије.

Често сам питао: због чега је генерал Недић издајник а то нису министри, председник владе и председник републике јер сарађују са Нато алијансом и Косоварима који држе под физичком окупацијом КиМ, са владом Хрватске која слави етничко чишћење Срба?

Генерал Недић је био ратни херој из Првог светског рата, а садашњи председник СПС-а портпарол током ратова ’90-тих. Генерал Недић је прихватио сарадњу са нацистима да би заштитио што више Срба, а председник СПС-а да буде потпредседник владе (од 2008. до 2012.) и министар полиције у тој влади да би заштитио што више тајкуна и криминалаца.

И он, такав, скида слику генерала?

skinuta slika nedićaна слици лево види се генерал Недић, на слици десно нема генерала

Преокрет: Недић није издајник

ПОГОДИ-КО-ЈЕ-ВУК-БРАНКОВИЋ

………………………………………………………………………………………………………………………………….

Глупаци и преваранти

Измишљена биографија Николе Тесле (и историје Србије)

10. јануар 2012.

(краћа верзија)

После завршетка студија у Прагу Никола Тесла долази у Београд и запошљава се као инжењер у српској енергетској компанији. Убрзо постаје и саветник за науку у министарству за образовање, и сарадник војске. Гради хидроцентрале, развија индукциони мотор, истражује Икс-зраке. Отвара своју компанију Тесла електрично осветљење и производња. Добија катедру на Београдском универзитету 1905. године. Постаје редовни члан Српске краљевске академије. Са патентима које има, компанијом коју је отворио, са подршком државе, повезује се са највећим научницима и капиталистима из САД. Многи од њих почињу да долазе у Београд (а по завршетку Првог светског рата долазили су веома често).

После Мајског преврата 1903. године, код Тесле у кућу долазили су и свргнути краљ Александар Обреновић и краљ Петар Карађорђевић. Радикали једино Теслу не нападају и вређају у јавним наступима. Тесла постаје близак пријатељ са руским царем. Никола Тесла и бивши краљ Александар Обреновић заједно су путовали у Софију, у делегацији са краљем Петром Карађорђевићем, после Првог балканског рата, где су постигли договор којим је избегнут нови балкански рат. Бугарска је умањила територијалне претензије због понуде са којом је Србија дошла, а која је била таква да је знатно доприносила јачању Бугарске унутар тадашњих граница. Између Бугарске, Грчке и Србије склопљено је више послова, од којих је међу највећим био посао у области енергетике и телекомуникација. У периоду од 1884. до 1914. године Никола Тесла је сваке друге године у просеку по пар месеци проводио у САД. Ишао је због пословних уговора, заштите патената, предавања, учествовања на изложбама… У почетку, велику помоћ и он, и остали гости уз Србије, имали су од стране Михајла Пупина, који је постао специјални конзул Краљевине Србије 1903. године, председник организације српских исељеника у САД, ванредни професор на Београдском универзитету 1905. године, а 1906. постаје редовни члан Српске краљевске академије и мањински сувласник у државној компанији за телефон и телеграф, у коју је уложио део својих патената и новца који је стекао у САД и Немачкој.

Тесла је са својом компанијом, крајем 19. века, ушао у приватно-јавно партнерство са српском државом. Имао је среће, јер је дошао у Београд после кризе, која је могла да се заврши ратом, али је краљ Милан Обреновић мудром политиком, у сарадњи са Русијом, кроз преговоре са Аустријом и Великом Британијом, дошао до договора са Бугарском, којим су заштићени српски интереси постигнути на Берлинском конгресу. Да је дошло до рата са Бугарском, краљ Милан Обреновић не би имао новца за улагање у науку и модернизацију државе, коју су припремили радикали, и то у тренутку, када је у Београду, Тесла почео да ради. Тесла је српски буџет коштао као и било који министар: имао је кућу, послугу, возача и ауто, држава је улагала у његове лабораторије, али се све то вишеструко враћало држави – много више од улагања у министра (или ”госпођу министарку”). Тесла је зарађивао од својих патената и компанија је добро пословала, новац је улагао у градње лабораторија и торња, као суинвеститор са државом. Учествовао је у градњи хидроцентрала, предавао на универзитету, био члан академије… имао је леп и скроман живот у Београду, који је постајао права метропола. Нобелову награду добија 1909. године.

Београд и Србија су од Берлинског конгреса до Првог светског рата убрзано грађени и модернизовани, покренута је демократизација у политичком животу, покренуто је убрзано описмењивање народа и развој образовног система, развијана је привреда уз помоћ науке и обрнуто, жене добијају право гласа, граде се позоришта и музеји… Да је тада постојала Гугл-мапа, Београд би, ноћу, био међу најсветлијим тачкама у Европи, у свету – светлео би, ноћу, попут Париза. У сарадњи са војском Тесла је развијао радио и радио системе.

Србија је, 1913. године, од САД добила повољан кредит за куповину војне опреме из САД. Исте године је то наоружање стигло до Србије. Са чврстим савезом који је имала са Бугарском, Грчком и Русијом, Србија се спремала за оно што је Европу чекало 1914. године. Успешно је спречена завера убиства аустроугарског надвојводе у Сарајеву. Из Аустроугарске у Србију прелази велики број Срба. Убрзо је избио рат, када су Централне силе отвориле Западни и Источни фронт. Убрзо је отворен и Балкански фронт. Србија успешно одбија нападе Централних сила. Долази до дуготрајне рововске борбе. На границама Србије и војници из Бугарске и Грчке, као помоћ српској војсци. Било је ту и рускох војника. Са друге стране, Србија је послала неколико одреда у рат против Турака. Унутар Аустроугарске долази до диверзија од стране Срба који су ту живели и побуна словенских народа који су тражили своје државе. Срби подстичу Хрвате и Словенце на побуну, али и нуде Аустроугарској поделу Балкана и трговинске понуде које су натерале Беч на размишљање. Истовремено Срби нуде муслиманима у Албанији и Босни и Херцеговини могућност да ако се укључе у борбу против Централних сила после победе над њима оснују своје независне државе, без утицаја Београда, Беча или Рима. Средином 1916. године долази до примирја између Аустроугарске и Србије. Србија то користи да пошаље специјалну јединицу, којој су се придружили и официри и војници из осталих православних народа, у Русију, и помогне руском цару да угуши побуну – неуспео покушај комунистичке револуције 1917. године. Пошто се одбранио од комуниста и коминтерноваца, руски цар нуди Германима нову поделу Европе, која је одговарала интересима Германа и Словена. Долази до примирја између Русије и Централних сила. Централне силе после тога врше потпуну окупацију Француске и покрећу масововну копнену инвазију на Велику Британију. У том тренутку САД улазе у рат на страни Француске и Велике Британије. Ту су и Аутралијско-канадске снаге. Напад САД, побуне народа унутар средње Европе који су тражили право на самоопредељење, на националне државе, војна пат позиција на Источном и Балканском фронту, принудило је Немачку и Аустрију на повлачење са свих фронтова. До 1920. завршени су преговори између Немачке и Аустрије са државама са којима су били у сукобу на сва три фронта у Европи. Потписана је капитулација, окончан рат. Немачка и Аустрија плаћају ратну одштету. Русија је проширила свој утицај у Азији, око Црног мора, на Кавказу. Русија и Немачка потписују енергетски споразум. Долази до деколонијализације, што отвара путеве Немачкој да лакше и јефтиније долази до сировина. Настају Пољска, Чехословачка и Мађарска. Србија је увећала своју територију – део Србије постале су територије Војне крајине у Аустроугарској (данашњој Хрватској, где су у већини живели Срби), (данашња) Војводина, део Босне и Херцеговине, Македоније (до Скопља), док се Црна Гора ујединила са Краљевином Србијом. Србија се брзо опоравља од рата, доживљава економски бум, пробој у технолошком и индустријском сектору, долази до значајног увећања економске трговине са Русијом, Аустријом, Немачком, Турском, САД, Француском, Италијом и Великом Британијом. Краљевина Србија (као и руска царевина) постаје модерна парламентарна демократија. Српски социјалисти и комунисти стварају демократску странку левице (и у другој половини 20. века више пута долазе на власт после избора, на којима су и губили власт).

Никола Тесла је 1914. отишао у САД и тамо боравио до краја 1917. када се вратио у Београд. Од потписивања примирја 1916. до окончања рата 1920. године на Балканском фронту није било ратних сукоба. Тесла по окончању рата завршава пројекат изградње торња на Авали. Поред средњовековне тврђаве на Авали изграђени су торањ и лабораторија. Никола Пашић и његов син, као и Милан Стојадиновић, међу највећим донаторима. Они се налазе и међу највећим донаторима за градњу Храма Светог Саве, чија је градња започета 1928. а завршена 1941. године. У Београду су 1936. одржане Летње олимпијске игре. Игре је отворио краљ Александар Карађорђевић, а Никола Тесла је на отварању извео уметничку представу са светлима и електрицитетом на небу изнад стадиона. Последњих десет година живота живео је у луксузном апартману хотела Москва, на десетом спрату нове зграде изграђене 1930. уз стару зграду хотела из 1908. године.

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС

удружење ”ТРЕЋА СРБИЈА


Брисел: Комплетирана дехристијанизација Србије

април 19, 2013

Окупиране територије – Представници Срба са севера окупираних територија рекли су вечерас да нису задовољни предлогом споразума коjи jе парафиран у Бриселу између представника Београда и нелегалних приштинских структура, да никада неће прихватити успостављање косовских институциjа на северу покраjине и за понедељак у Kосовскоj Mитровици наjавили митинг на коме ће донети одлуку о формирању Скупштине северног дела окупираних територија.

Београд – Група од око 150 људи окупила се на Тргу републике где су протестовали због споразума са Приштином који је данас парафирао председник Владе Србије Ивица Дачић. Они су кренули ка Теразијама због чега се саобраћај у том делу града отежано одвија. Организатори скупа позивају грађане да им се у недељу 21. априла у 14 сати придруже на Тргу републике у још масовнијем протесту против споразума и признавања Косова. На Тргу републике присутна је и полиција.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Договор – одговор

Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!


Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!

април 19, 2013

 

Такозвани Латински блок (Италија, Француска, Шпанија) нема шта да тражи у заједничкој унији са Немачком, сматра италијански филозоф Ђорђо Агамбен, у свом есеју „Латинско право против немачке премоћи“ објављеном у француском листуЛиберасион“. Тврди да су латински (романски) народи страно тело, тамо где Немци воде коло.

Како је Агамбен, иначе професор естетике на универзитетима у Венецији и Паризу, врло цењен на немачкој културној и јавној сцени, чекале су се реакције на тај његов програматски повик у стилу – или „ми“ Латини идемо напоље, или Немачка. Док је немачки недељни лист Цајтзабринут због таквих теза, аустријски дневни лист Пресе прави вицеве на рачун Агамбена, али једнако тако и на рачун немачке и аустријске историје.

Шта то конкретно тражи Агамбен? Он уствари само препричава оно што је Деголу 1945. саветовао француски филозоф и политичар руског порекла Александар Кожев, илити Александар Владимирович Кожевников, у меморандуму „атинска империја“, времену националних држава је одзвонило, савез држава је незаобилазна реалност, али само код блиских култура, истих религија и сличних језика.

Не само да је Кожев долазио из познате породице (сликар Василиј Кандински му је био ујак) и био угледни филозоф који је на париским факултетима тумачио Французима Хегела и Хајдегера, већ је од француског министарства за привреду био задужен и активно укључен у стратешко планирање нових европских интеграција, конкретно Заједничког европског тржишта и Европске економске заједнице, институција из којих се после развила ЕУ.

Ево шта је Кожев тада, пре 68 година, док је поражена Немачка још рашчишћавала рушевине и живела од помоћи дојучерашњих непријатеља, написао у свом Меморандуму: „Немачка ће ускоро постати најјача економска и политичка сила у Европи и деградирати Француску на улогу сателита.“

Како Француска не може остати сама, јер, пише Кожев 1945, „више ниједна национална држава не може остати сама“, она мора оформити савез са друге две католичке и латинске (романске) државе, Шпанијом и Италијом и истовремено се отворити према медитеранским земљама.

„Не само да нема никаквог смисла тражити од једног Грка или Италијана да живи и ради као да је Немац, него би то, чак и кад би било могуће, водило ка пропасти једне културе“, писао је Кожев у прадскозорје рађања ЕУ. Његова порука: Вредни протестантски немачки дух ће нам свима доћи главе.

Агамбен сада тражи од политичких стратега у „латинским ЕУ државама“ да се врате Деголовој литератури од пре скоро седам деценија, детаљно прочитају оно што поручује Кожев и размисле „како се те идеје могу пренети у политичку реалност“.

Ако су немачки медији „забринути“ таквим размишљањем једног италијанског филозофа, да ли то значи да би и Аустрија требало да се осети прозваном да има свој став, пита се бечки лист Пресе.

„Под вођством Париза, југ Европе би требао да покаже немачким протестантима где живи Бог – а где другде него у Француској! Француска има културу, Немачка само цивилизацију. Шта друго уопште остаје уједињеној романској империји, него да заједничким снагама маршира против протестантског Хегемона!“ коментарише аустријски лист.

„Коначно да неко каже Швабама шта им следује! Они су још живели по пећинама и спавали на дрвећу као Хуни, док су аустријски владари управљали шпанским, италијанским и румунским провинцијама. А ако већ говоримо о империји, онда нам је потребна права, са француским смислом за ред, италијанским за част, шпанским за толеранцију и румунским за рад: све те вредности, плус још неколико православних и тевтонских живе уједињене у Бечу, иначе једином граду достојном да буде седиште Цара за Крај Света!“ закључује Пресе.

РТC/vaseljenska.com

……………………………..

MAJKL ČOSUDOVSKI

ANTIGLOBALISTIČKI POKRETI KOJE SU OSNOVALE KORPORATIVNE ELITE

(…) “Proizvodnja pristanka“ je termin koji su smislili Edvard S. Herman i Noam Čomski i, kako stoji u njihovom istoimenom radu, „predstavlja propagandni model korišten od korporativnih medija, kojima vlast manipuliše javnim mišljenjem i nameće pojedincima sistem vrednosti i verovanja. Masovni mediji služe kao instrument kojim se prenose poruke i simboli celokupnom stanovništvu. Njihov je zadatak da zabavljaju, informišu i da nametanjem i učvršćivanjem vrednosnih sistema integrišu pojedince u institucionalne strukture šireg društva. U svetu koncentrisanog bogatstva i rastućih sukoba interesnih grupa ispunjavanje i provođenje te uloge zahteva sistemsku propagandu“.

Proizvodnja pristanka“ podrazumeva manipulaciju i oblikovanje javnog mišljenja. Ona uspostavlja konformizam, prihvatanje autoriteta i socijalnu hijerarhiju. Ona zahteva potčinjavanje etabliranom socijalnom poretku. „Proizvodnja pristanka“ opisuje potčinjavanje javnog mišljenja masovnim medijima i njihovim proizvoljnim lažima.

Sa „proizvodnjom pristanka“ smo uglavnom upoznati, ali nužno je fokusirati se na proces „proizvodnje otpora“ (Manufacturing Dissent), koji ima ključnu ulogu u služenju interesima vladajuće elite.

U savremenom kapitalizmu mora da prevlada iluzija demokratije. U interesu korporativne elite je da prihvati – budući da oni ne ugrožavaju uspostavljeni društveni poredak – neslaganje i proteste kao sastavni deo sistema koji su stvorili. Svrha je ne sprečavati neslaganje, već naprotiv, oblikovati protesni pokret, upravljati njim i samim tim postaviti njegove spoljne granice. Granice do kojih se sme doći, a koje se ni po koju cenu ne sme preći.

Zarad održavanja svog legitimiteta, ekonomske elite koriste ograničene i nadzirane opozicione oblike sa ciljem sprečavanja razvoja radikalnih oblika protesta, koji bi mogli da protresu same temelje i institucije globalnog kapitalizma. Drugim rečima, „proizvodnja otpora“ deluje kao bezbednosni ventil koji štiti i održava novi svetski poredak.

Ali, kako bi proces „proizvodnje neslaganja“ bio funkcionalan, on mora da bude pažljivo regulisan i nadziran od onih protiv kojih su protesti usmereni.

Извор: Advance 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Република Космет?

ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ

КОНФЕДЕРАЦИЈА

Српски план за Космет: оно што по плану Запада важи са Србе из северног Косова,  оно што важи за Србе који живе у енклавама, што договоре сами Срби и Косовари, да важи и за остатак Космета у односу на Србију и Београд. Дакле, аутономија косметских Срба у односу на Косоваре – унутар Космета. Аутономија Албанаца са Космета и југа Србије у односу на Србе – унутар Србије.

Потребна је вешта синхронизација тих процеса. Потребна је спремност за бројне компромисе који се морају учинити. Јасно је да Косовари могу имати само већу аутономију у односу на период пре 1999. године. Јасно је да Срби морају бити безбедни на Космету, где вековима, без прекида, Албанци чине насиље према Србима. Јасно је и да војна база САД мора остати на Космету (све док САД имају у интересу). Војска САД може бити гарант (што не зависи само од развоја догађаја у Србији или циљева и жеља Срба) да ће Косовари прекинути са нападима на Србе.

Не може се постићи мир на Космету а да Македонија остане нестабилна. Све државе региона су веома сиромашне и у великим економским проблемима. Свака даља дестабилизација у региону никоме не може донети ништа добро. Зато је најбоље да се крене са стварањем економске заједнице између Србије (са посебним статусом Космета), Босне и Херцеговине (са посебним статусом Републике Српске), Црне Горе, Албаније и Македоније (са посебним статусом западне Македоније). Све ове државе слабо напредују у постизању европских стандарда и ти стандарди никада неће бити достигнути ако то није израз унутрашњих тежњи људи који живе на овом простору. Европеизација је процес који не сме бити заустављен, он мора да се спроводи вољом људи који живе у овом региону, и треба га потпуно одвојити од просеца прикључењу Европској унији. Ове државе не могу још најмање 10 година постати чланице ЕУ.

Србија, Косово и Метохија, Македонија, Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина, Република Српска – треба да буду једна лабава конфедерација. Нека се изабере неутрално име. Ја сам одабрао Илирија, као предлог.

Срби са Космета треба да буду у конфедералној заједници са Косоварима. Дакле, Космет треба да буде конфедерација. Али, конфедерација унутар Србије. Босна и Херцеговина треба да опстане као конфедерација три ентитета, или евентуално два, српског и бошњачког. И да као конфедерација буде део шире конфедерације.

Кроз ту конфедерацију Србија би имала најближе односе са Србима који живе у Црној Гори и Македонији. Опстале би специјалне везе са Републиком Српском и Космет био унутар граница Србије. Србија би била унитарна држава, са специјалним статусом за Космет. Србија и са статусом Космета као ”републике” унутар Србије може водити сопствену спољашњу и унутрашњу политику, без условљавања из Приштине. Али неће моћи у неким случајевима потпуно самостално да одлучује, у одређеним случајевима биће неопходно сарађивати са Косоварима. Због тога помињем конфедерацију као пут ка успостављању мира између Албанаца и Срба. На пример, потребно је ближе сарађивати у сектору безбедности. Уколико се створи конфедерција отварају се путеви за сарадњу служби које се баве пословима безбедности (у Србији, Космету, Албанији, Македонији). Када се постигне договор о миру, морају се пронаћи путеви сарадње, заједнички економски интереси који ће свима донети корист и због тога се морају изградити механизми договарања и одлучивања.

Што се тиче статуса Срба који живе у НД Хрватској, или су пореклом из НД Хрватске, тражити иста права за Србе у НД Хрватској (Крајини) попут оних које Србија даје Албанцима са Космета – тежити формирању Српске Крајине, која би била деофедералне Хрватске.

Та балканска конфедерација, Илирија, треба да служи интересима обичних грађана, стварању бољих економских услова и владавине права у целом региону, слободном протоку људи, робе, идеја и капитала, али тако да свако чува свој идентитет, да чува своју културу, да штити своје национално и духовно наслеђе. Србија би штитила Србе на Космету и српско наслеђе на Космету. Српски народ у Црној Гори не би остао без подршке Србије. Исто важи за Србе у БиХ и Македонији, као и за Србе у Албанији. Србија има своје интересе, своје захтеве, исти случај је са другим народима. Зато треба преговарати.

У тој конфедерацији не би само Србија била велика. Унутар ње би и Албанија била велика. Црна Гора би била и независна и у заједници са Србијом. У тој конфедерацији сви Бошњаци живели би заједно. Македонија би опстала као држава (федерација или конфедерација).

У овом тренутку, наравно, оваква идеја изгледа нереално. Срби и Бошњаци су далеко од добросуседских односа. Срби и Албанци су у непријатељским односима. У Македонији и Црној Гори бујају македонски и црногорски национализми. Односи између Срба и Хрвата су и даље лоши. Треба успоставити миран, разуман и конструктиван дијалог са суседним нацијама. Уколико не иде – треба се спремати за рат.

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС

удружење ”ТРЕЋА СРБИЈА


ВИРТУЕЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ ДИЈАСПОРЕ

април 18, 2013

БУДУЋИ ЛИДЕРИ НАЦИЈЕ

У Београду је представљена монографија МANAGEMENT OF A DIASPORA VIRTUAL UNIVERSITY AS A COMPLEX ORGANIZATION Serbian Diaspora Virtual University: An Emerging Leadership of a Nation (МЕНАЏМЕНТ ВИРТУEЛНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДИЈАСПОРЕ КАО КОМПЛЕКСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ –Виртуeлни универзитет српске дијаспоре: настајуће лидерство једне нације), аутора др Јована Филиповића, редовног професора Факултета организационих наука, Универзитета у Београду. Издавач монографије је LAMBERT Academic Publishing, из Немачке.

Монографија настала је као резултат двадесетогодишњег научног, политичког и национално-одговорног рада професора Филиповића у области дијаспоре, а посебно њеног интелектуалног корпуса.

Доктори наука из српске дијаспоре се окупљају у заједницу идентитета рекао је између осталог проф. Филиповић у намери да објасни виртуелни универзитет српске дијаспоре.

У својој презентацији проф. Филиповић је такође истакао податак Светског економског форума из 2009. године, по којем се Србија налази на веома лошем 136. месту од укупно 139. по начину на који се вреднује памет у матици, а последице тога су лош капацитет за иновативност и велики проценат тзв. „одлива умова“.

На скупу говорили: проф. др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, проф. др Нада Ковачевић, проректор Универзитета у Београду, проф. др Драгољуб Кавран, редовни професор Правног факултета у Београду, проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду и проф. др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и редовни професор Машинског факултета у Београду.

Проф. др Горан Путник, професор Катедре за производњу и системско инжењерство Универзитета Мињо у Португалу, један је од водећих светских аутора у области теорије виртуелних и комплексних организација и уредник часописа са називом Encyclopedia of networked and virtual organizations обратио се присутнима путем видео поруке.

Проф. Путник је објашњавајући научни значај ове монографије истакао да су досадашњи неуспеси владајућих структура да искористе експертску дијаспору засновани на чињеници да није примењивана теорија управљања комплексношћу. Традиционални, линеарни модел организовања није могуће применити на дијаспору, јер је нелинераност једна од основних карактеристика дијаспоре. Модел управљања хаосом је једини примењив на дијаспору истакао је др Путник.

Своје видео и писане поруке за промоцију су послали и проф. др Миодраг Кулић, са Института за теоријску физику, Јохан Волфганг Гете Универзитета у Франкфурту, један од водећих српских физичара и добитник Јарићеве награде за достигнућа у физици, који је нагласио да је дијаспора Србији већи партнер него ЕУ, а ничим не условљава то своје партнерство.

Присутне су путем порука поздравили и Милутин Станисављевић, један од утемељивача ОССИ (Организација српских студената у иностранству) и студент последипломац у Немачкој; Мирослав Радуловић, Марко Љубичић и Никола Зивлак, доктори наука из Кине, као и проф. др Јасмина Вујић са Универзитета Беркли у Калифорнији и прва жена декан нуклеарног инжењерства у Америци, један од највернијих заговорника идеје виртуелног универзитета српске дијаспоре.

Промоцију су у београдском Дому омладине су организoвали Факултет организационих наука, Универзитета у Београду и удружење грађана ГЕПС.

Дефиниција дијаспоре по проф. Филиповићу

Чланови дијаспоре једне нације су “сви они људи који живе ван дате земље и територија на којима су аутохтоно становништво, без обзира на држављанство, знање језика матице, места рођења њихових предака, број генерација у емиграцији, а који предметну државу сматрају својом матицом и који остају посвећени доприношењу њеном просперитету кроз организоване транснационалне активности”.

http://www.dijaspora.gov.rs/virtuelni-univerzitet-dijaspore-buduci-lideri-nacije/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

ТРЕЋА СРБИЈА

Povratnici i nostrifikacija diploma

Мртав капитал дијаспоре

Mile Milošević: Mrežne veze

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија


%d bloggers like this: