Saopštenja Pokreta za slobodu

Šta hoće od nas karijeristi iz “Učitelja neznalice i njegovi komiteti“?

Ako POKRET ZA SLOBODU najavi proteste, pojedini pripadnici beogradskog kolektiva “Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ na svojim opskurnim debatnim klubovima govore kako protesti ne menjaju ništa. Ako POKRET ZA SLOBODU najavi osnivanje radničke partije, isti ti ljudi govore kako radnička partija ne može da promeni ništa.

Možda bolje da se zapitaju mogu li oni da promene nešto, umesto što se bave POKRETOM ZA SLOBODU.

Sve to rade na tribinama koje bi navodno trebalo da se bave privatizacionim problemima, dok ustvari jedino za šta se interesuju je da sabotiraju rad POKRETA ZA SLOBODU i da sebe pozicioniraju na način da prividno bude opravdano što apliciraju za finansiranje projekata u kojima se pozivaju na radničke borbe – koje otvoreno sabotiraju, posebno kad je reč o poslednjim protestima POKRETA ZA SLOBODU…

Na ovakve provokacije beznačajnih karijerista ne bismo reagovali da ih nije bilo previše – zato se nadamo da će oni početi da se bave problemima u društvu i onima koji su te probleme izazvali a ne POKRETOM ZA SLOBODU.

Mi samo hoćemo da promenimo tešku situaciju u kojoj svi mi živimo. Mogu li oni svoje sitne interese, ljubomore i projekte, da ostave po strani i da probamo da uradimo nešto korisno ili pored problema koje stvaraju interesi krupnog kapitala, moramo da se nosimo i sa problemima koje stvara njihova sujeta?

Jer ako se oni dušebrižnički postavljaju kao zaštitnici radnika od štetnog uticaja POKRETA ZA SLOBODU, možda bi trebalo da nam kažu gde su svih ovih godina bili da brane radnike od POKRETA ZA SLOBODU. Odnosno, gde su svih ovih godina bili pre nego što su osnovali kolektiv čija je jedina svrha da aplicira za projekte koji treba njima da obezbedi redovan izvor prihoda, protiv čega nemamo apsolutno ništa, pod uslovom da nas ostave na miru.

Da li bi nestanak POKRETA ZA SLOBODU nekim čudom doveo do toga da oni postanu važni? Da li bi neuspeh POKRETA ZA SLOBODU dokazao da su oni bili u pravu? Da li moraju da nastave sa pokušajima da radničke grupe kapituliraju pred njihovim ličnim interesima? Da li moraju da rade na dupliranju Koordinacionog odbora radničkih organizacija da bi imali više mogućnosti za apliciranje? Da li moraju da podređuju sve svojim interesima?

Šta će biti ako oni, a ne POKRET ZA SLOBODU, budu ti koji dožive neuspeh? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su odgovorni za niz upropašćenih radničkih inicijativa? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su se javno dodvoravali tajkunima? Šta će biti ako se pokaže da su među njima našli utočište oni koji su kršili dogovore napravljene u Koordinacionom odboru radničkih organizacija? Šta će biti ako se pokaže da su među njima oni koji su odgovorni za upropašćavanje fabrika? Šta će biti ako se pokaže da su među njima oni koji su članove POKRETA ZA SLOBODU odgovarali od nastavka daljeg organizovanja radničkih protesta, jer to ugrožava potencijalnu saradnju sa fondacijama?

Zato, nadajmo se, da će nas ostaviti na miru, jer njima, za razliku od POKRETA ZA SLOBODU, dokazivanje tek predstoji…

Želimo im puno sreće i pameti koja im očigledno poprilično manjka…

…………….

Snimak telefonskog poziva portparola Nenada Popovića (DSS) i sina urednika lista “Vreme“:

http://www.youtube.com/watch?v=vsy7_cNs-y4

Telefonski razgovor između Dušana Žarkovića, sina Dragoljuba Žarkovića, urednika lista “Vreme“, i Milenka Srećkovića iz POKRETA ZA SLOBODU, nekoliko dana pre radničkog protesta koji je PZS organizovao ispred Agencije za privatizaciju.

Mlađi Žarković najpre objašnjava Srećkoviću kako je došao do njegovog broja telefona a zatim mu govori da radi za “predsednika jedne kompanije“. Naime, Žarković je u to vreme zaposlen kao portparol u “Minel transformatorima“ čiji je vlasnik tada bio Nenad Popović, istaknuti član Demokratske stranke Srbije, odgovoran za uništavanje brojnih fabrika u sastavu ABS Minela. Kako su radnici “Minel transformatora“ deo Koordinacionog odbora radničkih protesta koji je POKRET ZA SLOBODU 2009. godine organizovao da bi se borio protiv štetnih privatizacija, Žarković poziva Srećkovića na sastanak na kojem bi hteo da mu objasni zašto PZS greši što se u dopisu o spornim privatizacijama u Srbiji spominju i preduzeća Nenada Popovića.

“(…) Da li me zoveš u ime Nenada Popovića ili u ime svog oca, pošto ono što je on pisao o Verici Barać može da uđe u istoriju beščašća, ili me zoveš u ime Miroslava Miškovića?“, pita ga Srećković. Nakon još par sekundi razgovora prekida se veza.

Privatizacija “Minel transformatora“ raskinuta je na dan protesta POKRETA ZA SLOBODU, čime je vlasništvo nad fabrikom oduzeto od Nenada Popovića i vraćeno u državno vlasništvo. Radnici su više puta ukazivali na pogubne posledice privatizacije njihove fabrike od strane Nenada Popovića, koji je skoro sve fabrike u sastavu “ABS Minela“ doveo na rub propasti. “Minel transformatori“ su samo jedna u nizu spornih privatizacija do čijeg raskida je doveo rad POKRETA ZA SLOBODU.

Aktivnosti POKRETA ZA SLOBODU u periodu 2012-2013. opisane su u knjizi Borba za budućnost (april 2013), a aktivnosti u periodu 2007-2011. u knjizi Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011). Obe knjige, kao i snimci sa protesta POKRETA ZA SLOBODU, dostupne su na sajtu pokreta: www.pokret.net. POKRET ZA SLOBODU se danas zalaže da se utvrdi državna odgovornost za sporne privatizacije.

Nedavno objavljeni intervju sa Milenkom Srećkovićem pod naslovom “Radnički otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje“ možete pročitati ovde:

http://www.uzbuna.org/yu/%C5%BEurnal/…

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ТРЕЋА СРБИЈА

Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери

Договор – одговор

 

Французи организовали паљење амбасада у Београду?

Паљење амбасада САД и Немачке током протеста 2008. године у Београду, када је погинуо један момак пореклом са КиМ, организовала је француска обавештајна служба, уз подршку масона из Великог оријента Француске и још неких структура унутар Британије, али и Немачке и САД. Русија их није спречила, нити се бунила.

Наравно, то су урадили преко својих људи унутар српске тајне службе, војске и полиције (српске “елите“).

Протест у Београду 2008. године организовали су “француски ђаци“. Унутар ДСС, СПС и великог дела “патриотског блока“, посебно унутар САНУ, доминирају “француски ђаци“. Управо они су у том тренутку били и организатори протеста, и водећи људи на функцијама унутар владе и полиције која је “штитила“  амбасаде и они који контролишу навијаче и криминалне групе (да не запале, на пример, амбасаду Француске).

Французи, као и увек, само играју своју улогу “доброг полицајца“, а наивни и не много бистри Срби верују Французима и следе њихова упутства.

Тако сада једна француска банка, која је део Ипмерије, део окупаторских снага – оних који су нас бомбардовали, који су нам уништили привреду и сада нас пљачкају – води маркетиншку кампању под слоганом “покрет отпора“. Они, ти француски банкари, који су робовласници и окупатори Србије, поручују својим робовима да узимају њихове кредите, све под слоганом “покрет отпора“. Колико мораш бити глуп, Србине, па да уђеш у ту банку, да послујеш са тим фашистима и нацистима?

Агенција  Извор информације

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

У Француској је на делу велика породична побуна!

ТРЕЋА СРБИЈА

БОГата Србија

Брисел: Комплетирана дехристијанизација Србије

Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!

Ко је највећи српски издајник?

Владан Глишић отворио Маратон 2013. уместо Дачића

…….

Ко је највећи српски издајник?

Ко је највећи српски издајник?

1. Вук Бранковић

2. генерал Милан Недић

3. Ивица Дачић

Ивица Дачић потписује издају Косова и Метохије 2013. године

………………

пар година раније:

Зашто је Недић издајник а Дачић није?

20. мај 2009.

Како објаснити понашање садашњег председника СПС-а, странке наследнице Комунистичке партије Југославије, који као потпредседник Владе Србије (под окупацијом НатоАрабије) скида слику председника Владе Србије (под окупацијом нациста), са зида у згради Владе на коме су окачене слике свих председника влада у историји Србије? Исти потпредседник српске Владе на почетку друге деценије 21. века поносно сарађује (као ”Најевропљанин”) са онима који су физички окупирали један део Србије.

Често сам питао: због чега је генерал Недић издајник а то нису министри, председник владе и председник републике јер сарађују са Нато алијансом и Косоварима који држе под физичком окупацијом КиМ, са владом Хрватске која слави етничко чишћење Срба?

Генерал Недић је био ратни херој из Првог светског рата, а садашњи председник СПС-а портпарол током ратова ’90-тих. Генерал Недић је прихватио сарадњу са нацистима да би заштитио што више Срба, а председник СПС-а да буде потпредседник владе (од 2008. до 2012.) и министар полиције у тој влади да би заштитио што више тајкуна и криминалаца.

И он, такав, скида слику генерала?

на слици лево види се генерал Недић, на слици десно нема генерала

Преокрет: Недић није издајник

………………………………………………………………………………………………………………………………….

Глупаци и преваранти

Измишљена биографија Николе Тесле (и историје Србије)

10. јануар 2012.

(краћа верзија)

После завршетка студија у Прагу Никола Тесла долази у Београд и запошљава се као инжењер у српској енергетској компанији. Убрзо постаје и саветник за науку у министарству за образовање, и сарадник војске. Гради хидроцентрале, развија индукциони мотор, истражује Икс-зраке. Отвара своју компанију Тесла електрично осветљење и производња. Добија катедру на Београдском универзитету 1905. године. Постаје редовни члан Српске краљевске академије. Са патентима које има, компанијом коју је отворио, са подршком државе, повезује се са највећим научницима и капиталистима из САД. Многи од њих почињу да долазе у Београд (а по завршетку Првог светског рата долазили су веома често).

После Мајског преврата 1903. године, код Тесле у кућу долазили су и свргнути краљ Александар Обреновић и краљ Петар Карађорђевић. Радикали једино Теслу не нападају и вређају у јавним наступима. Тесла постаје близак пријатељ са руским царем. Никола Тесла и бивши краљ Александар Обреновић заједно су путовали у Софију, у делегацији са краљем Петром Карађорђевићем, после Првог балканског рата, где су постигли договор којим је избегнут нови балкански рат. Бугарска је умањила територијалне претензије због понуде са којом је Србија дошла, а која је била таква да је знатно доприносила јачању Бугарске унутар тадашњих граница. Између Бугарске, Грчке и Србије склопљено је више послова, од којих је међу највећим био посао у области енергетике и телекомуникација. У периоду од 1884. до 1914. године Никола Тесла је сваке друге године у просеку по пар месеци проводио у САД. Ишао је због пословних уговора, заштите патената, предавања, учествовања на изложбама… У почетку, велику помоћ и он, и остали гости уз Србије, имали су од стране Михајла Пупина, који је постао специјални конзул Краљевине Србије 1903. године, председник организације српских исељеника у САД, ванредни професор на Београдском универзитету 1905. године, а 1906. постаје редовни члан Српске краљевске академије и мањински сувласник у државној компанији за телефон и телеграф, у коју је уложио део својих патената и новца који је стекао у САД и Немачкој.

Тесла је са својом компанијом, крајем 19. века, ушао у приватно-јавно партнерство са српском државом. Имао је среће, јер је дошао у Београд после кризе, која је могла да се заврши ратом, али је краљ Милан Обреновић мудром политиком, у сарадњи са Русијом, кроз преговоре са Аустријом и Великом Британијом, дошао до договора са Бугарском, којим су заштићени српски интереси постигнути на Берлинском конгресу. Да је дошло до рата са Бугарском, краљ Милан Обреновић не би имао новца за улагање у науку и модернизацију државе, коју су припремили радикали, и то у тренутку, када је у Београду, Тесла почео да ради. Тесла је српски буџет коштао као и било који министар: имао је кућу, послугу, возача и ауто, држава је улагала у његове лабораторије, али се све то вишеструко враћало држави – много више од улагања у министра (или ”госпођу министарку”). Тесла је зарађивао од својих патената и компанија је добро пословала, новац је улагао у градње лабораторија и торња, као суинвеститор са државом. Учествовао је у градњи хидроцентрала, предавао на универзитету, био члан академије… имао је леп и скроман живот у Београду, који је постајао права метропола. Нобелову награду добија 1909. године.

Београд и Србија су од Берлинског конгреса до Првог светског рата убрзано грађени и модернизовани, покренута је демократизација у политичком животу, покренуто је убрзано описмењивање народа и развој образовног система, развијана је привреда уз помоћ науке и обрнуто, жене добијају право гласа, граде се позоришта и музеји… Да је тада постојала Гугл-мапа, Београд би, ноћу, био међу најсветлијим тачкама у Европи, у свету – светлео би, ноћу, попут Париза. У сарадњи са војском Тесла је развијао радио и радио системе.

Србија је, 1913. године, од САД добила повољан кредит за куповину војне опреме из САД. Исте године је то наоружање стигло до Србије. Са чврстим савезом који је имала са Бугарском, Грчком и Русијом, Србија се спремала за оно што је Европу чекало 1914. године. Успешно је спречена завера убиства аустроугарског надвојводе у Сарајеву. Из Аустроугарске у Србију прелази велики број Срба. Убрзо је избио рат, када су Централне силе отвориле Западни и Источни фронт. Убрзо је отворен и Балкански фронт. Србија успешно одбија нападе Централних сила. Долази до дуготрајне рововске борбе. На границама Србије и војници из Бугарске и Грчке, као помоћ српској војсци. Било је ту и рускох војника. Са друге стране, Србија је послала неколико одреда у рат против Турака. Унутар Аустроугарске долази до диверзија од стране Срба који су ту живели и побуна словенских народа који су тражили своје државе. Срби подстичу Хрвате и Словенце на побуну, али и нуде Аустроугарској поделу Балкана и трговинске понуде које су натерале Беч на размишљање. Истовремено Срби нуде муслиманима у Албанији и Босни и Херцеговини могућност да ако се укључе у борбу против Централних сила после победе над њима оснују своје независне државе, без утицаја Београда, Беча или Рима. Средином 1916. године долази до примирја између Аустроугарске и Србије. Србија то користи да пошаље специјалну јединицу, којој су се придружили и официри и војници из осталих православних народа, у Русију, и помогне руском цару да угуши побуну – неуспео покушај комунистичке револуције 1917. године. Пошто се одбранио од комуниста и коминтерноваца, руски цар нуди Германима нову поделу Европе, која је одговарала интересима Германа и Словена. Долази до примирја између Русије и Централних сила. Централне силе после тога врше потпуну окупацију Француске и покрећу масововну копнену инвазију на Велику Британију. У том тренутку САД улазе у рат на страни Француске и Велике Британије. Ту су и Аутралијско-канадске снаге. Напад САД, побуне народа унутар средње Европе који су тражили право на самоопредељење, на националне државе, војна пат позиција на Источном и Балканском фронту, принудило је Немачку и Аустрију на повлачење са свих фронтова. До 1920. завршени су преговори између Немачке и Аустрије са државама са којима су били у сукобу на сва три фронта у Европи. Потписана је капитулација, окончан рат. Немачка и Аустрија плаћају ратну одштету. Русија је проширила свој утицај у Азији, око Црног мора, на Кавказу. Русија и Немачка потписују енергетски споразум. Долази до деколонијализације, што отвара путеве Немачкој да лакше и јефтиније долази до сировина. Настају Пољска, Чехословачка и Мађарска. Србија је увећала своју територију – део Србије постале су територије Војне крајине у Аустроугарској (данашњој Хрватској, где су у већини живели Срби), (данашња) Војводина, део Босне и Херцеговине, Македоније (до Скопља), док се Црна Гора ујединила са Краљевином Србијом. Србија се брзо опоравља од рата, доживљава економски бум, пробој у технолошком и индустријском сектору, долази до значајног увећања економске трговине са Русијом, Аустријом, Немачком, Турском, САД, Француском, Италијом и Великом Британијом. Краљевина Србија (као и руска царевина) постаје модерна парламентарна демократија. Српски социјалисти и комунисти стварају демократску странку левице (и у другој половини 20. века више пута долазе на власт после избора, на којима су и губили власт).

Никола Тесла је 1914. отишао у САД и тамо боравио до краја 1917. када се вратио у Београд. Од потписивања примирја 1916. до окончања рата 1920. године на Балканском фронту није било ратних сукоба. Тесла по окончању рата завршава пројекат изградње торња на Авали. Поред средњовековне тврђаве на Авали изграђени су торањ и лабораторија. Никола Пашић и његов син, као и Милан Стојадиновић, међу највећим донаторима. Они се налазе и међу највећим донаторима за градњу Храма Светог Саве, чија је градња започета 1928. а завршена 1941. године. У Београду су 1936. одржане Летње олимпијске игре. Игре је отворио краљ Александар Карађорђевић, а Никола Тесла је на отварању извео уметничку представу са светлима и електрицитетом на небу изнад стадиона. Последњих десет година живота живео је у луксузном апартману хотела Москва, на десетом спрату нове зграде изграђене 1930. уз стару зграду хотела из 1908. године.

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС”

удружење ”ТРЕЋА СРБИЈА”

Брисел: Комплетирана дехристијанизација Србије

Окупиране територије – Представници Срба са севера окупираних територија рекли су вечерас да нису задовољни предлогом споразума коjи jе парафиран у Бриселу између представника Београда и нелегалних приштинских структура, да никада неће прихватити успостављање косовских институциjа на северу покраjине и за понедељак у Kосовскоj Mитровици наjавили митинг на коме ће донети одлуку о формирању Скупштине северног дела окупираних територија.

Београд – Група од око 150 људи окупила се на Тргу републике где су протестовали због споразума са Приштином који је данас парафирао председник Владе Србије Ивица Дачић. Они су кренули ка Теразијама због чега се саобраћај у том делу града отежано одвија. Организатори скупа позивају грађане да им се у недељу 21. априла у 14 сати придруже на Тргу републике у још масовнијем протесту против споразума и признавања Косова. На Тргу републике присутна је и полиција.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Договор – одговор

Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!

Ђорђо Агамбен: Европска унија без Немачке!

 

Такозвани Латински блок (Италија, Француска, Шпанија) нема шта да тражи у заједничкој унији са Немачком, сматра италијански филозоф Ђорђо Агамбен, у свом есеју „Латинско право против немачке премоћи“ објављеном у француском листу „Либерасион“. Тврди да су латински (романски) народи страно тело, тамо где Немци воде коло.

Како је Агамбен, иначе професор естетике на универзитетима у Венецији и Паризу, врло цењен на немачкој културној и јавној сцени, чекале су се реакције на тај његов програматски повик у стилу – или „ми“ Латини идемо напоље, или Немачка. Док је немачки недељни лист Цајтзабринут због таквих теза, аустријски дневни лист Пресе прави вицеве на рачун Агамбена, али једнако тако и на рачун немачке и аустријске историје.

Шта то конкретно тражи Агамбен? Он уствари само препричава оно што је Деголу 1945. саветовао француски филозоф и политичар руског порекла Александар Кожев, илити Александар Владимирович Кожевников, у меморандуму „атинска империја“, времену националних држава је одзвонило, савез држава је незаобилазна реалност, али само код блиских култура, истих религија и сличних језика.

Не само да је Кожев долазио из познате породице (сликар Василиј Кандински му је био ујак) и био угледни филозоф који је на париским факултетима тумачио Французима Хегела и Хајдегера, већ је од француског министарства за привреду био задужен и активно укључен у стратешко планирање нових европских интеграција, конкретно Заједничког европског тржишта и Европске економске заједнице, институција из којих се после развила ЕУ.

Ево шта је Кожев тада, пре 68 година, док је поражена Немачка још рашчишћавала рушевине и живела од помоћи дојучерашњих непријатеља, написао у свом Меморандуму: „Немачка ће ускоро постати најјача економска и политичка сила у Европи и деградирати Француску на улогу сателита.“

Како Француска не може остати сама, јер, пише Кожев 1945, „више ниједна национална држава не може остати сама“, она мора оформити савез са друге две католичке и латинске (романске) државе, Шпанијом и Италијом и истовремено се отворити према медитеранским земљама.

„Не само да нема никаквог смисла тражити од једног Грка или Италијана да живи и ради као да је Немац, него би то, чак и кад би било могуће, водило ка пропасти једне културе“, писао је Кожев у прадскозорје рађања ЕУ. Његова порука: Вредни протестантски немачки дух ће нам свима доћи главе.

Агамбен сада тражи од политичких стратега у „латинским ЕУ државама“ да се врате Деголовој литератури од пре скоро седам деценија, детаљно прочитају оно што поручује Кожев и размисле „како се те идеје могу пренети у политичку реалност“.

Ако су немачки медији „забринути“ таквим размишљањем једног италијанског филозофа, да ли то значи да би и Аустрија требало да се осети прозваном да има свој став, пита се бечки лист Пресе.

„Под вођством Париза, југ Европе би требао да покаже немачким протестантима где живи Бог – а где другде него у Француској! Француска има културу, Немачка само цивилизацију. Шта друго уопште остаје уједињеној романској империји, него да заједничким снагама маршира против протестантског Хегемона!“ коментарише аустријски лист.

„Коначно да неко каже Швабама шта им следује! Они су још живели по пећинама и спавали на дрвећу као Хуни, док су аустријски владари управљали шпанским, италијанским и румунским провинцијама. А ако већ говоримо о империји, онда нам је потребна права, са француским смислом за ред, италијанским за част, шпанским за толеранцију и румунским за рад: све те вредности, плус још неколико православних и тевтонских живе уједињене у Бечу, иначе једином граду достојном да буде седиште Цара за Крај Света!“ закључује Пресе.

РТC/vaseljenska.com

……………………………..

MAJKL ČOSUDOVSKI

ANTIGLOBALISTIČKI POKRETI KOJE SU OSNOVALE KORPORATIVNE ELITE

(…) “Proizvodnja pristanka“ je termin koji su smislili Edvard S. Herman i Noam Čomski i, kako stoji u njihovom istoimenom radu, „predstavlja propagandni model korišten od korporativnih medija, kojima vlast manipuliše javnim mišljenjem i nameće pojedincima sistem vrednosti i verovanja. Masovni mediji služe kao instrument kojim se prenose poruke i simboli celokupnom stanovništvu. Njihov je zadatak da zabavljaju, informišu i da nametanjem i učvršćivanjem vrednosnih sistema integrišu pojedince u institucionalne strukture šireg društva. U svetu koncentrisanog bogatstva i rastućih sukoba interesnih grupa ispunjavanje i provođenje te uloge zahteva sistemsku propagandu“.

„Proizvodnja pristanka“ podrazumeva manipulaciju i oblikovanje javnog mišljenja. Ona uspostavlja konformizam, prihvatanje autoriteta i socijalnu hijerarhiju. Ona zahteva potčinjavanje etabliranom socijalnom poretku. „Proizvodnja pristanka“ opisuje potčinjavanje javnog mišljenja masovnim medijima i njihovim proizvoljnim lažima.

Sa „proizvodnjom pristanka“ smo uglavnom upoznati, ali nužno je fokusirati se na proces „proizvodnje otpora“ (Manufacturing Dissent), koji ima ključnu ulogu u služenju interesima vladajuće elite.

U savremenom kapitalizmu mora da prevlada iluzija demokratije. U interesu korporativne elite je da prihvati – budući da oni ne ugrožavaju uspostavljeni društveni poredak – neslaganje i proteste kao sastavni deo sistema koji su stvorili. Svrha je ne sprečavati neslaganje, već naprotiv, oblikovati protesni pokret, upravljati njim i samim tim postaviti njegove spoljne granice. Granice do kojih se sme doći, a koje se ni po koju cenu ne sme preći.

Zarad održavanja svog legitimiteta, ekonomske elite koriste ograničene i nadzirane opozicione oblike sa ciljem sprečavanja razvoja radikalnih oblika protesta, koji bi mogli da protresu same temelje i institucije globalnog kapitalizma. Drugim rečima, „proizvodnja otpora“ deluje kao bezbednosni ventil koji štiti i održava novi svetski poredak.

Ali, kako bi proces „proizvodnje neslaganja“ bio funkcionalan, on mora da bude pažljivo regulisan i nadziran od onih protiv kojih su protesti usmereni.

Извор: Advance 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Република Космет?

ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ

КОНФЕДЕРАЦИЈА

Српски план за Космет: оно што по плану Запада важи са Србе из северног Косова,  оно што важи за Србе који живе у енклавама, што договоре сами Срби и Косовари, да важи и за остатак Космета у односу на Србију и Београд. Дакле, аутономија косметских Срба у односу на Косоваре – унутар Космета. Аутономија Албанаца са Космета и југа Србије у односу на Србе – унутар Србије.

Потребна је вешта синхронизација тих процеса. Потребна је спремност за бројне компромисе који се морају учинити. Јасно је да Косовари могу имати само већу аутономију у односу на период пре 1999. године. Јасно је да Срби морају бити безбедни на Космету, где вековима, без прекида, Албанци чине насиље према Србима. Јасно је и да војна база САД мора остати на Космету (све док САД имају у интересу). Војска САД може бити гарант (што не зависи само од развоја догађаја у Србији или циљева и жеља Срба) да ће Косовари прекинути са нападима на Србе.

Не може се постићи мир на Космету а да Македонија остане нестабилна. Све државе региона су веома сиромашне и у великим економским проблемима. Свака даља дестабилизација у региону никоме не може донети ништа добро. Зато је најбоље да се крене са стварањем економске заједнице између Србије (са посебним статусом Космета), Босне и Херцеговине (са посебним статусом Републике Српске), Црне Горе, Албаније и Македоније (са посебним статусом западне Македоније). Све ове државе слабо напредују у постизању европских стандарда и ти стандарди никада неће бити достигнути ако то није израз унутрашњих тежњи људи који живе на овом простору. Европеизација је процес који не сме бити заустављен, он мора да се спроводи вољом људи који живе у овом региону, и треба га потпуно одвојити од просеца прикључењу Европској унији. Ове државе не могу још најмање 10 година постати чланице ЕУ.

Србија, Косово и Метохија, Македонија, Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина, Република Српска – треба да буду једна лабава конфедерација. Нека се изабере неутрално име. Ја сам одабрао Илирија, као предлог.

Срби са Космета треба да буду у конфедералној заједници са Косоварима. Дакле, Космет треба да буде конфедерација. Али, конфедерација унутар Србије. Босна и Херцеговина треба да опстане као конфедерација три ентитета, или евентуално два, српског и бошњачког. И да као конфедерација буде део шире конфедерације.

Кроз ту конфедерацију Србија би имала најближе односе са Србима који живе у Црној Гори и Македонији. Опстале би специјалне везе са Републиком Српском и Космет био унутар граница Србије. Србија би била унитарна држава, са специјалним статусом за Космет. Србија и са статусом Космета као ”републике” унутар Србије може водити сопствену спољашњу и унутрашњу политику, без условљавања из Приштине. Али неће моћи у неким случајевима потпуно самостално да одлучује, у одређеним случајевима биће неопходно сарађивати са Косоварима. Због тога помињем конфедерацију као пут ка успостављању мира између Албанаца и Срба. На пример, потребно је ближе сарађивати у сектору безбедности. Уколико се створи конфедерција отварају се путеви за сарадњу служби које се баве пословима безбедности (у Србији, Космету, Албанији, Македонији). Када се постигне договор о миру, морају се пронаћи путеви сарадње, заједнички економски интереси који ће свима донети корист и због тога се морају изградити механизми договарања и одлучивања.

Што се тиче статуса Срба који живе у НД Хрватској, или су пореклом из НД Хрватске, тражити иста права за Србе у НД Хрватској (Крајини) попут оних које Србија даје Албанцима са Космета – тежити формирању Српске Крајине, која би била деофедералне Хрватске.

Та балканска конфедерација, Илирија, треба да служи интересима обичних грађана, стварању бољих економских услова и владавине права у целом региону, слободном протоку људи, робе, идеја и капитала, али тако да свако чува свој идентитет, да чува своју културу, да штити своје национално и духовно наслеђе. Србија би штитила Србе на Космету и српско наслеђе на Космету. Српски народ у Црној Гори не би остао без подршке Србије. Исто важи за Србе у БиХ и Македонији, као и за Србе у Албанији. Србија има своје интересе, своје захтеве, исти случај је са другим народима. Зато треба преговарати.

У тој конфедерацији не би само Србија била велика. Унутар ње би и Албанија била велика. Црна Гора би била и независна и у заједници са Србијом. У тој конфедерацији сви Бошњаци живели би заједно. Македонија би опстала као држава (федерација или конфедерација).

У овом тренутку, наравно, оваква идеја изгледа нереално. Срби и Бошњаци су далеко од добросуседских односа. Срби и Албанци су у непријатељским односима. У Македонији и Црној Гори бујају македонски и црногорски национализми. Односи између Срба и Хрвата су и даље лоши. Треба успоставити миран, разуман и конструктиван дијалог са суседним нацијама. Уколико не иде – треба се спремати за рат.

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС”

удружење ”ТРЕЋА СРБИЈА”

ВИРТУЕЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ ДИЈАСПОРЕ

БУДУЋИ ЛИДЕРИ НАЦИЈЕ

У Београду је представљена монографија МANAGEMENT OF A DIASPORA VIRTUAL UNIVERSITY AS A COMPLEX ORGANIZATION Serbian Diaspora Virtual University: An Emerging Leadership of a Nation (МЕНАЏМЕНТ ВИРТУEЛНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДИЈАСПОРЕ КАО КОМПЛЕКСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ –Виртуeлни универзитет српске дијаспоре: настајуће лидерство једне нације), аутора др Јована Филиповића, редовног професора Факултета организационих наука, Универзитета у Београду. Издавач монографије је LAMBERT Academic Publishing, из Немачке.

Монографија настала је као резултат двадесетогодишњег научног, политичког и национално-одговорног рада професора Филиповића у области дијаспоре, а посебно њеног интелектуалног корпуса.

Доктори наука из српске дијаспоре се окупљају у заједницу идентитета рекао је између осталог проф. Филиповић у намери да објасни виртуелни универзитет српске дијаспоре.

У својој презентацији проф. Филиповић је такође истакао податак Светског економског форума из 2009. године, по којем се Србија налази на веома лошем 136. месту од укупно 139. по начину на који се вреднује памет у матици, а последице тога су лош капацитет за иновативност и велики проценат тзв. „одлива умова“.

На скупу говорили: проф. др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, проф. др Нада Ковачевић, проректор Универзитета у Београду, проф. др Драгољуб Кавран, редовни професор Правног факултета у Београду, проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду и проф. др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и редовни професор Машинског факултета у Београду.

Проф. др Горан Путник, професор Катедре за производњу и системско инжењерство Универзитета Мињо у Португалу, један је од водећих светских аутора у области теорије виртуелних и комплексних организација и уредник часописа са називом Encyclopedia of networked and virtual organizations обратио се присутнима путем видео поруке.

Проф. Путник је објашњавајући научни значај ове монографије истакао да су досадашњи неуспеси владајућих структура да искористе експертску дијаспору засновани на чињеници да није примењивана теорија управљања комплексношћу. Традиционални, линеарни модел организовања није могуће применити на дијаспору, јер је нелинераност једна од основних карактеристика дијаспоре. Модел управљања хаосом је једини примењив на дијаспору истакао је др Путник.

Своје видео и писане поруке за промоцију су послали и проф. др Миодраг Кулић, са Института за теоријску физику, Јохан Волфганг Гете Универзитета у Франкфурту, један од водећих српских физичара и добитник Јарићеве награде за достигнућа у физици, који је нагласио да је дијаспора Србији већи партнер него ЕУ, а ничим не условљава то своје партнерство.

Присутне су путем порука поздравили и Милутин Станисављевић, један од утемељивача ОССИ (Организација српских студената у иностранству) и студент последипломац у Немачкој; Мирослав Радуловић, Марко Љубичић и Никола Зивлак, доктори наука из Кине, као и проф. др Јасмина Вујић са Универзитета Беркли у Калифорнији и прва жена декан нуклеарног инжењерства у Америци, један од највернијих заговорника идеје виртуелног универзитета српске дијаспоре.

Промоцију су у београдском Дому омладине су организoвали Факултет организационих наука, Универзитета у Београду и удружење грађана ГЕПС.

Дефиниција дијаспоре по проф. Филиповићу

Чланови дијаспоре једне нације су “сви они људи који живе ван дате земље и територија на којима су аутохтоно становништво, без обзира на држављанство, знање језика матице, места рођења њихових предака, број генерација у емиграцији, а који предметну државу сматрају својом матицом и који остају посвећени доприношењу њеном просперитету кроз организоване транснационалне активности”.

http://www.dijaspora.gov.rs/virtuelni-univerzitet-dijaspore-buduci-lideri-nacije/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

ТРЕЋА СРБИЈА

Povratnici i nostrifikacija diploma

Мртав капитал дијаспоре

Mile Milošević: Mrežne veze

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

После најаве некакве Декларације о Војводини од стране председника покрајинске владе и покрајинског одбора Демократске странке Бојана Пајтића одржан је митинг у Новом Саду у организацији странака које имају власт на републичком нивоу, уз подршку бројних патриотских организација и медија. Ове странке и организације оптужиле су ДС и ЛСВ за сепаратизам. Од те фамозне декларације ДС оградили су се ЛДП и Мађари који представљају своју заједницу у скупштини покрајине и републике.

Сепаратизам у Војводини постоји. Србија је бушна као швајцарски сир – у Србији живи и ради велики број страних плаћеника који раде против интереса Србије (често без знања, несвесно и посредно, али и због тога што не постоје дефинисани циљеви и државне стратегије, па свако води своју политику и тражи своје савезнике у свету те уз помоћ њих остварује личне интересе убеђујући себе и друге да су то и национални интереси).

Разлог за митинг, према речима оних који су организовали митинг, је следећи: Бојан Пајтић је предложио доношење Декларације о Војводини која може да изазове дубоке поделе у Србији и наруши углед Србије у свету у тренутку када влада решава проблем КиМ и води преговоре у Бриселу, односно, декларација је предложена одмах после “историјског не Бриселу“ чиме је Бојан Пајтић доказао да је Немачки (или англо-амерички) шпијун који има задатак да ослаби владу у Београду док решава проблем КиМ и то искористи да покрене сепаратистичке процесе у Војводини, да од Војводине прво направи републику а после независну државу. Због тога се у Новом Саду окупило око 20 000 присталица СНС, СПС, ДСС и Пупс, уз подршку Двери српске, СПО, СРС и још неких мањих организација (попут оне која се представља као “Трећа Србија“ иако сам ја законски заступник удружења регистрованог са тим називом у Агенцији за привредне регистре).

Неколико дана пре тога у Београду је трајао вишедневни протест покрета Двери српске против СНС и СПС јер су ове странке биле близу доношења одлуке да пристану на ултиматум који је ЕУ поставила Србији и потпуно одустану од борбе за Косово и Метохију због могућег чланства у ЕУ једног дана. Притиснути од стране Двери, СНП Наши, Никад граница и осталих организација, притиснути од Русије, лидери СНС и СПС су наводно рекли некакво не Бриселу. После су ишли у Москву да добију прутом по рукама зато што су били несташни и немирни. Да су другачије одлучили, да нису одбили Брисел и отишли у Москву, после тога би дошло до ванредних избора и на тим изборима би покрет Двери, са осталим покретима и организацијама, узео више од половине гласова СНС-у и СПС-у, па би лидери тих странака изгубили прво власт, а после и слободу. Такође, покрет Двери би узео и добар део гласова ДСС-у.

Русија данас, очигледно, није Русија из 1999. године. Али, Србија јесте. У Србији нико није наредио државним фунционерима да угасе рачуне у иностранству и продају све некретнине које имају ван Србије. У Русији је такав процес у току.

Митинг у Новом Саду је био непотребан и злоуопребљен је од стране организатора митинга за лагање присутних, и свих грађана Србије, којима су говорници упућивали поруке. Прво, зашто је био непотребан? Стране службе знају да је већина Срба у Војводини против било каквог сепаратизма. Страни (западни) медији свакако неће пренети вест са митинга и обавестити свет да у Војводини већина људи жели укидање аутономије и да треба поштовати демократску вољу оних који су на том митингу доказали да представљају већину грађана.

Бојан Пајтић и Демократска странка нису предложили декларацију у овом тренутку зато што желе независну Војводину. Бојан Пајтић жели да остане на слободи. Осумњичен да је учествовао у бројним финансијским малверзацијама и корупцији, чекајући подизаће оптужнице и притвор, он је предложио декларацију надајући се да ће тако избећи хапшење, јер ће, на првом месту, спонзори са Запада стати иза њега, хвалећи га како је смислио генијалан план да науди влади у Београду сада када је рекла некакво не Бриселу. Дакле, Бојан Пајтиће је са осталим лоповима из своје странке и коалиције годинама крао и вршио разна кривична дела, сада када је близу подизање кривичне пријаве против њега он лансира причу о некаквој угрожености Војводине надајући се да ће Запад да стане иза њега, и сачува га – ако не на власти бар да не заврши у затвору. Такав маркетинг могао је да прође деведесетих, могао је да прође и 1999. али после Ирака из 2003. и 2004. када се показало да није било оружја за масовно уништење, на Западу више нико не верује у оно што им њихове владе саопштавају. Због тога владама на Западу сада није лако да у медијима оцрне Србију и тако притисну током преговора, и практично то могу да ураде само ако им неко из Србије намести зицер или сарађује. Пајтић је на то рачунао, али, како ствари сада стоје, прерачунао се и близу је дан када ће полиција доћи по њега.

Полицију и правосуђе воде они који су организовали митинг. Ако припремају његово хапшење, зашто су онда организовали митинг? Митинг је организован најмање због сепаратизма и декларације. За смену/оставку Бојана Пајтића довољно је да се поднесе кривична пријава (на пример због малверзација у Развојној банци Војводине). Ко би му у Србији и свету веровао да није крао? Странке владајуће коалиције у Србији желе власт и у покрајини и због тога СНС, СПС и остали користе ову прилику да изазову смену Пајтића и покрајинске изборе. За похвалу је то што је митинг прошао мирно, што нико није палио било шта и обијао излоге и слично… Ово је можда први такав митинг – да је све прошло мирно а да се на једном месту окупио већи број радикала-напредњака, дсс-народњака, навијача, турбофолкера и фармера, итд. Да ли је то потврда да су Руси знатно напредовали и постали доста суптилнији? Да ли би избили немири да су српске странке саме организовале овај митинг, без помоћи Русије и наших служби безбедности које су овај пут под контролом држале све своје агенте и екстремисте да не направе неку глупост?

Да ли је јака Русија једини разлог зашто Запад сада неће покренути велику кампању под слоганом “Република Војводина“ са циљем да изазове дубоке поделе међу грађанима Србије на нормалне и назадне, Војвођане и Србијанце, односно, патриоте и издајнике? Да ли је митинг организован да Запад не изгуби све шансе за тако нешто? Шта Запад губи ако би дошло до промене власти у Војводини? Заиста, ако Запад има своје људе у Београду, и у садашњој влади, ако има своје војнике на КиМ, шта суштински мења промена власти у Новом Саду? Да ли све ово показује да Запад није јединствен као 1999. године, и да поводом Војводине и Космета исто не мисле они који воде САД и Немачку?

Сада о злоупотреби. Митинг је злоупотребљен да се за све лоше у Србији оптуже Бојан Пајтић и Демократска странка. Говорници из странака које су организовале митинг – СНС, СПС, Пупс, ДСС, СПО и друге – највише су говорили о ораницама које нико не обрађује на селима која изумиру, о пропалим комбинатима и затвореним фабрикама, о неуспешним приватизацијама, незапосленим људима који немају од чега да живе, о запосленим људима који не могу да се прехране од просечне плате у Србији, о незавршеним аутопутевима, железницама, канализацијама и водоводима, и тако даље и томе слично. Нико поштен и паметан у Србији нема сумње да су Демократска странка и Бојан Пајтић као њен потпредседник одговорни и криви за економску пропаст Србије (и Војводине). Исто тако, нико поштен и паметан нема сумње да су за економску пропаст Србије (и Војводине) одговорни и криви и они који су организовали митинг.

Привреду Србије од 2000. године води Динкић, сада у влади са СНС и СПС, некада је у био у влади са ДСС, наравно и са ДС. Дакле, међу организаторима митинга у Новом Саду, као њихов колега у влади, налази се човек који већ 13 година спроводи економску деструкцију Србије. ДСС је организатор митинга у Новом Саду али је и ДСС у влади са Динкићем водио нека министарства везана за економију и јавна предузећа. Ту владу је као мањински партнер подржавао СПС, који је са Динкићем и ДС био у наредној влади, а са Динкићем и СНС је у садашњој влади. Радикали из СНС били су на власти током деведесетих, заједно са СПС, који је тада водио економију (од 1945. до 2000. али и од 2004. до данас). ДСС је имао велики утицај на економију и привреду у Србији од 2001. до 2008. године. Маја Гојковић је сада у СНС, а нико не помиње приватизацију АТП Војводине и штету за град Нови Сад (када је она била градоначелник испред СРС), помиње се само Развојна банка Војводине. Да ли сада када има подршку Русије нико неће критиковати рад директора Србијагаса, који је у екстази због те подршке? Ако се Русија бори са својим корумпираним и неспособним кадровима, зашто би то био проблем у Србији? Наравно да у Србији постоје поштенији, паметнији и способнији људи од Душана Бајатовића који могу да омогуће све услове за градњу Јужног тока и успешније пословање Србијагаса. Зар то не би био неоспоран доказ свима у свету да се у Русији заиста води озбиљна борба против корупције? Русија жели да се Јужни том изгради, и када због корупције нападну директора Србијагаса они који су опљачкали Развојну банку Војводине, Сартид и још 1 000 предузећа у Србији, они који су од грађана, из буџета, украли милијарде евра (мислим на такве из ДС, ЛДП, ЛСВ…), а повезани су са Западом и желе најмање да успоре ако не могу да спрече градњу Јужног тока, нормално је да ће Русија заштити свог човека у Србији. Нормално је да ће тада на његову страну стати сви русофили али и они који то нису али схватају значај Јужног тога за Србију. Међутим, за колапс привреде, за економску деструкцију, за корупцију, не можемо кривити само миљенике Запада, и затварати очи када “наши“ краду. Говорници из СНС, СПС, ДСС, Пупс… на митингу у Новом Саду помињу неизграђене аутопутеве и лошу инфраструктуру, за све то криве Пајтића и ДС, а то је посао којим се баве Мркоњић из СПС и Илић из НС већ 15 година, уз подршку радикала, ДСС, и наравно Динкића као “финансијског мага“ који одобрава исплате. Мркоњих гради 10 километара аутопута на сваких 4 године, од избора до избора, пре рока, у владама у којима је СПС. Илић је био у влади са ДС, са ДСС, сада је у влади са СНС и СПС. Сви су они криви, заједно са овима из ДС и сателита, за то што је Србија сада најсиромашнија и најзаосталија држава у Европи, са најлошијим условима за живот људи, својих грађана. Нису за све криви странци са Запада и домаћи издајници из ДС.

Сепаратизам у Војводини постоји. Сепаратиста има у ДС, ЛДП, ЛСВ али их има и међу националистима. Страних плаћеника има доста у Београду, међу њима има и националиста. Шта би се променило и Војводини ако би дошло до смене власти, да ли би живот људи који живе у Војводини постао бољи? Економију воде политичари у Београду, исти они који су дошли на власт прошлог лета, а владају у суштини (како ко) уназад 4, 8, 12, 23 и 68 година. За лоше услове живота у Србији криви су и они који су организовали митинг. Јужни ток је значајан пројекат за Србију који сви треба да подрже, али Србија не може да преживи само од такси за гас који ће пролазити кроз гасовод. Јужни ток постоји због Запада, купци руског гаса су државе западне Европе, да није купаца руског гаса као што су три најмоћније државе континенталног дела ЕУ – Немачка, Италија и Француска – Јужни ток се вероватно не би ни градио. Русија има уговоре и договоре са овим државама ЕУ. Годинама уназад нафтне компаније из Русије склапају уговоре са нафтним компанијама из Велике Британије и САД. То што је Русија данас јача него раније, не значи да Србија не може од стране Запада бити тако сурово кажњена да ту велику штету коју Србија претрпи Русија не може да надокнади и да то остави трајно негативне последице по Србе. Дакле, Запад се не сме потценити, Србија је далеко од било какве победе. Русија послује са Западом, Руси зарађују новац у трговини са ЕУ и САД, ако Србија одустане од уласка у ЕУ и крене ка већој сарадњи са Русијом, не треба (и не сме!) прекидати све везе са Западом. Русија послује са Западом, зашто би Србија прекидала везе са Западом? Не станује цео Запад у Ватикану (Риму) и на Волстриту (Њујорку). Да ли је Хандке са Запада? Да ли је Арчибалд Рајс дошао са Запада?

Распиривање национализма и мржње, уз избегавање одговорности, није добар пут за Србију, за Војводину – у Србији. Када сруше Пајтића са власти, радници и даље неће примати плате или ће примати плате од којих не може да се преживи јер нас политичари из владајуће елите продају као “јефтину радну снагу“, што се савремена реч за роба. Тада ће исти ови радници који су били на митингу питати националисте и русофиле из власти зашто су фабрике затворене а оранице нико не обрађује. Није довољна ни инвестиција из УАЕ да се реше проблеми у економији и банкрот државе. До тада ће се створити “војвођански фронт“, апсолутна власт СНС-СПС на свим нивоима власти изазваће убрзано окупљање и реорганизовање свих сепаратиста у Војводини, свих страних агената у Србији, али и свих Срба патриота и православаца који не могу да поднесу више Дачића, Вучића, Динкића, Илића и сличне на власти, свих незапослених и разочараних Срба који нису за Нато и ЕУ али нису ни за пут без алтернативе ка Русији, итд. Дакле, пут којим сада иду СНС, СПС и ДСС јесте пут који ће помоћи петој колони да се реорганизује и уђе у борбу, а истовремено је наставак пропадања и економске деструкције, што ће у једном тренутку изазвати незадовољство сиромашних грађана, могуће и анархију у држави, а то ће (поново) покушати да искористе петоколонаши, сада добро организовани. “Национално јединство“ постигнуто на митингу у Новом Саду води ка постизању “грађанског јединства“ унутар “грађанског блока“ а све то ка још дубљим националним поделама. Наравно, митинг има и добре стране, јер је показао слогу између различитих странака и појединаца унутар “националног блока“ и добар је тест за неке заиста озбиљне изазове који чекају Србију, када ће људи морати да покажу слогу и забораве на страначке разлике. Међутим, то је постигнуто само унутар “националног блока“, није постигнуто “национално јединство“, јер ако се тврди да јесте онда се ствара подела у народу и сви који се не слажу са Бајатовићем, Мајом Гојковић, Коштуницом… јесу издајници. Што је глупо. Када Србија заиста буде нападнута браниће је скоро сви Срби и сви грађани Србије, чак и ако су идиоти на власти, то нема везе са политичарима и дневном политиком. Током бомбардовања 1999. у одбрани државе учествовали су Срби из свих српских странака, скоро сви противници режима СПС-СРС-ЈУЛ, учествовали су и Мађари, Бошњаци, било је и јеврејских рабина у српској војсци која је борила против Нато алијансе.

По једној теорији, коју сам прочитао у неким новинама, Бојан Пајтић ради за режим у Београду, и на овај начин покушава да избегне хапшење. Наводно, договорио се (Пајтић – ДС) са СНС и СПС да запали ватру у Војводини да би лидери СНС и СПС пажњу јавности преусмерили са преговора у Бриселу на дешавања у Војводини и тако на миру завршили преговоре са Бриселом. Вештачки се отвара други фронт, уз помоћ лидера ДС, да би лидери СНС и СПС рекли да морају да затворе први фронт да не би изгубили на оба фронта, односно, ако не предамо КиМ изгубићемо и Војводину. Можда и да тако одложе преговоре са Бриселом. Ако је ово тачно, онда Бојан Пајтић сигурно неће бити ухапшен, медији ће пласирати причу да Запад стоји иза њега и да сада када је напето у Војводини и када из света гледају шта се дешава није мудро ухапсити лидера покрајинског ДС (чак и ако поднесе оставку на месту председника покрајинске владе или изгуби на ванредним изворима). Пајтић ће остати на слободи, Срби са севера КиМ биће препуштени окупаторима; Бајатовић ће остати на слободи, Јужни ток ће се изградити. Мркоњић, Илић и Динкић наставиће да “граде“ аутопутеве. Да ли се отвара простор да Србија поврати Косово и Метохију, тачније, да одбрани своје интересе на КиМ, ако се изгради Јужни ток? Тај простор се отвара, Јужни ток је важан за Србију, али само градња гасовода, као и боље везе између Србије и Русије, не могу још најмање 10 година да доведу до боље позиције Србију у преговорима са Западом, а може се погоршати живот Срба на КиМ (али и у Црној Гори, НД Хрватској, БиХ, Македонији, Албанији и Словенији). Гас из Русије може пролазити гасоводом кроз Србију ка Немачкој, Италији и Француској неколико наредних деценија а да услови за живот Срба на Балкану не постану бољи. По некој другој теорији, покрети као Двери српске и иницијатива Никад граница само симулирају опозицију СНС и СПС, односно, под контролом су ДСС, и по тој теорији њихови досадашњи протести осмишљени су на истом месту где митинг у Новом Саду. А на тај центар, наводно, велики утицај има Русија. По трећој теорији СНС, СПС и ДСС имају све мању подршку Москве, која све више рачуна на Двери српске, те је митинг у Новом Саду организован и са разлогом да ове три странке неутралишу деловање Двери, које су независне у односу на ове странке, и са све већом подршком у народу, а та подршка у већини стиже од разочараних чланова и гласача СНС, СПС, ДСС и СРС. Покрет Двери српске залаже се и за ревизију приватизације, за укидање аутономије Војводине, те је митинг у Новом Саду одржан да би гласаче из “патриотксог блока“ лидери СНС, СПС, ДСС уверили како су они прави борци за “националну ствар“ и на тај начин неутралисали патриотске покрете попут Двери српске, који се поред борбе за КиМ и боље односе са Русијом, залаже и за ревизију приватизације, укидање аутономије Војводине… а то су теме које СНС, СПС и ДСС не желе да отварају. Јасно је зашто су против ревизије приватизације, и зашто се Пајтић може искористити као “жртвени јарац“, али није до краја јасно зашто нису за укидање аутономије Војводине. Чак и када се боре за очување аутономије, не смањује се притисак сепаратиста из “грађанског блока“ нити притисак са Запада. Тај притисак би свакако био већи ако би подршка “независној Војводини“ међу грађанима северне Србије била већа. Међутим, нема озбиљне подршке за сепаратизам. Али постоји подршка за укидање аутономије, као и за очување аутономије.

Зато треба бити опрезан. Пре избора у Србији, прошле године, садашњи председник Србије отишао је у Подгорицу да добије подршку од црногорског режима. Добио је ту подршку. После избора у Црној Гори, ове године, одмах по затварању бирачких места, ТВ Пинк објављује да је председник Црне Горе кандидат ДПС и да су избори били демократски. Седан дана раније власник ТВ Пинк најавио је оснивање нове телевизије у Црној Гори а његов партнер у послу је Беба Поповић, некадашњи члан владе Србије испред ДС. Све важније одлуке за државу потпредседник српске владе (из СНС) саопштава преко ТВ Пинк. Пар дана после избора, када је опозиција у Црној Гори оспорила резултате, један од најмоћнијих људи у ДС и држави у листу Данас подржава режим у Црној Гори и признаје победу кандидата ДПС. Као што видите, између бројних лидера “националног блока“ и лидера “грађанског блока“ нема тако великих разлика. На пример, то што подржавате “национални блок“ у Србији не значи да индиректно не подржавате антисрпски режим у Црној Гори, који и није толико антисрпски колико је то глума за Запад, да би се сачувао капитал стечен током претходне две деценије. То што подржавате русофиле не значи да ће у вашем животу бити било шта боље, а питање је и колико је вредна та лична жртва зарад општег добра у некој будућности, до које треба да нас доведу они који владају у Србији, и то не само припадници елита међу политичарима, од водећих политичара у Србији нису бољи водећи генерали, новинари, академици, професори, привредници и уметници. Наравно, част изузецима, који подрђују правило.

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС”

удружење ”Трећа Србија”

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА

Србија без опозиције

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Mihal Ramač: Vojvodina i njena prava

Zoran Panović: Da li je moguć „tačerizam“ na srpski način?

БОГата Србија

Наша Трећа Србија

>

Зашто је Дверима забрањено да говоре у Новом Саду

13. април 2013. | Информативна служба покрета Двери

www.vaseljenska.com/zasto-je-dverima-zabranjeno-da-govore-u-novom-sadu

Mihal Ramač: Vojvodina i njena prava

 

(…) u nevreme, dakle – predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će pokrajinski parlament doneti deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne Pokrajine Vojvodine, jer „velika većina građana jasno vidi da se ta prava ne poštuju i povređuju“.

(…) Portparol Demokratske stranke Srbije (DSS) Petar Petković zaključio je da je posredi „ultimatum od vojvođanskih vlasti“. On smatra da je reč o „sinhronizovanom spoljnom i unutrašnjem udaru na Srbiju. Pajtić je poluga spoljnih sila za unutrašnju destabilizaciju Srbije“.

I tako redom. Vaskrs šešeljizma.

(…) Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – tvrde njihovi čelnici – saznali su za Pajtićevu deklaraciju iz medija. Za najavljenu sednicu tako je saznao i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji bi trebalo da je sazove. To je, u najmanju ruku, nepristojnost prema onima na čiju podršku se računa. Da li je ona proistekla iz žurbe i nervoze ili iz nepoverenja? Upućeni i oni koji se u Novom Sadu smatraju takvima kažu da u Banovini, kako meštani nazivaju zgradu u kojoj je sedište izvršne vlasti, već mesecima vlada panika. Mada su u Vojvodini dobile većinu, demokrate su ostale bez zaštitnika u Beogradu. Njihovi čelnici prvi put su pomislili da neće doživotno biti na vlasti i strašno su se prepali od te pomisli. A kad je krenula tzv. borba protiv korupcije, još jednom se ispostavilo da apsolutna vlast najviše kvari. Gde god da začeprkaju Vučićevi specijalni timovi, nailaze na tragove Demokratske stranke.

Demokrate se, naravno, malo razlikuju od svih višestranačkih vlasti koje su vodile, pljačkale i čerupale Srbiju u poslednjih dvadesetak godina. Kao i svi ostali, DS je svuda gde je imala vlast činila sve što je prošle nedelje naglo zasmetalo njenom potpredsedniku Pajtiću: smenjivala je po svom ćefu rukovodioce i članove upravnih odbora, postavljala nestručne ali stranački podobne, prala novac i na kopanju seoskih jendeka i na gradnji gradskih bulevara, nameštala poslove svojim kadrovima – članovima stranke, rođacima, prijateljima… Republička vlast štitila je pokrajinsku, pokrajinska novosadsku i ostale opštinske… Većina medija mudro je ćutala. Nešto iz straha, nešto zbog nedostatka dokaza, ponajviše zbog toga što je vlast znala da novinarima i urednicima priđe s tople ljudske strane: nekom ručak, nekom večera i mobilni, nekom kompjuter, nekom gotovina preko neke partijske firme, za izmišljenu ili stvarnu uslugu, nekom letovanje, nekom putovanje u inostranstvo, nekom oglasi…

Pajtić je bio miljenik većine medija. Jedno vreme njegovi saradnici podsećali su novinare da pri svakom pominjanju njegovog imena navode i doktorsku titulu. Niko nije dobio potpisan i overen zahtev. I bez toga se znalo da se određena uputstva i preporuke ne odbijaju. Tako je, jer tako biva, bivalo i prilikom donošenja značajnih finansijskih ili kadrovskih odluka.

Radikalniji autonomisti nikad nisu bili zadovoljni Pajtićem. Tvrdili su da on u svemu bespogovorno izvršava naloge Borisa Tadića, zakletog centraliste. Priče o separatizmu, na koje je naseo i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, zasmejavaju sve koji su čak i ovlaš pratili delovanje i izjave predsednika Vlade Vojvodine.

(…) Sve ukazuje na to da je SNS odlučila da što pre i po svaku cenu sruši pokrajinsku vladu. Šef države, čak, podrugljivo preporučuje Pajtiću da raspiše „nekakav referendum“, ali i da podnese ostavku i raspiše izbore. Nervoza obe strane vidi se i iz aviona. Predsednik Vlade Vojvodine prvi je pokušao da prebaci loptu na politički teren. Ispalo je više nego traljavo. Naprednjaci uzvraćaju istom merom. Nikoliću i Vučiću to povećava ugled u periferijskim birtijama. Prvom to možda i prija, drugom kvari imidž modernog proevropskog političara, do kojeg mu je izuzetno stalo. Ozbiljni ljudi, i u Srbiji i van nje, optužbe za separatizam razumeju kao nedostatak argumenata, a time i samopoštovanja. Naravno, i kao opasnu pretnju demokratiji.

Za uzmak je kasno. Beograd je pokrenuo operaciju pod šifrovanim nazivom „Jogurt 2“ s ciljem da se uništi još jedno uporište DS i demokratskih snaga. Vlast u Vojvodini naprednjacima je važna ne toliko radi ukidanja ostataka njene autonomije koliko radi zbrinjavanja zaslužnih i suvišnih kadrova u pokrajinskim institucijama i javnim preduzećima. Ponegde još ima malo novca, red je da se to iscedi. Sve malobrojniji Novosađani kojima je još do šale kažu da bi naprednjačkoj operaciji više priličila nazva „Surutka“. Nema više onakvog vojvođanskog jogurta kakav se pravio pre četvrt veka.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/vojvodina_i_njena_prava.26.html?news_id=259035

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

MIHAL RAMAČ: Neće biti vojvođanskog fronta ni vrele jeseni

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

Разбијање Србије изнутра није заустављено

Војводина

Zoran Panović: Da li je moguć „tačerizam“ na srpski način?

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

 

Zoran Panović: Da li je moguć „tačerizam“ na srpski način?

 

(…) Megi Tačer je u nekoj vrsti kastinskog društva pokazala šta sve može ćerka bakalina. Uspela je, uz sve kolateralne žrtve, da locira neradnički mentalitet i da se sistemski obračunava s njim. Govorila je: „Pripazi na svoja dela, jer ona mogu postati tvoj karakter. Pripazi na svoj karakter, jer on može postati tvoja sudbina.“

Razgovarao sam s nekoliko privatnika (mala i srednja preduzeća) ovih dana, na temu da li je moguć „tačerizam“ na srpski način. Ali van opštih mesta koja odavno pominjemo u Srbiji – obračun s huliganima i tretiranje Kosova kao Foklanda.

Kako bi recimo Vučićpametno mogao da „potroši“ ili „investira“ svoj rejting. Ne moramo mi da menjamo svest, kako traže Nemci, ali da promenimo neke navike to bi možda i mogli.

Moji privatnici se slažu da glavni problem koji danas muči Srbiju nije Kosovo, već čvrsti stisak državne administracije, stvoren snagom dugogodišnjeg partijskog zapošljavanja. I posle promene vlasti, nakon majskih izbora 2012. godine, partijsko zapošljavanje nije prestalo. I tu se ne misli na direktore i članove raznih upravnih i nadzornih odbora, već na desetine hiljada ljudi u srednjem i nižem sloju državne uprave i javnih preduzeća, koji su zaposleni, a ne rade ništa. Neki i ne dolaze na posao.

I tu se pred našim očima, svakog dana, dešava najveća pljačka Srbije, smatraju oni. To je krađa radnih sati! Prosečno efektivno radno vreme u javnom sektoru je ispod četiri sata dnevno, a to, izgleda, nikome ne smeta. Svakog dana se neradom, „hvatanjem krivine“ i lažnim bolovanjima ukrade nekoliko miliona radnih sati.

I tu nije kraj, kradu se i druge stvari koje su dostupne: toalet papir, sredstva za higijenu, gorivo, rezervni delovi, sijalice, ograde, gume, kancelarijski materijal, lekovi i medicinska oprema…

Nažalost, već danas veliki broj javnih preduzeća i opština suočava se sa problemom redovne isplate plata i drugih obaveza, a onda se ta nelikvidnost prenosi i na privatni sektor.

Drugi problem, ili bolje reći nepravda, nastao je kada su političari doneli odluku da pod plaštom zaštite siromašnih kazne većinu koja je redovno izmirivala svoje poreske i društvene obaveze. Stalno zaboravljamo da je sistem u kome je većina koja stvara kažnjena, osuđen na ekonomsku propast zarad interesa neproduktivne i nemotivisane manjine. Država se odriče građana koji se u vreme krize ističu vrhunskim patriotizmom i redovno finansiraju državu i njen debeli državni aparat. Administrativne procedure ubijaju investicije i preduzetnički duh.

Svakodnevno se kroz loš sistem javnih nabavki preliva kapital iz državnog u privatni sektor, ne samo zbog korupcije veći zato što je to prirodan ekonomski proces, u kome efikasniji, vredniji i profitno motivisani bolje prolaze.

Pored početnih napora u vezi sa reformom poreskog sistema i omogućavanja uplate PDV po realizaciji (doduše samo za mala preduzeća), koje sprovodi Ministarstvo finansija, Srbiji je hitno potrebna reforma javnog sektora, drastično smanjenje broja zaposlenih u administraciji i javnim preduzećima, uspostavljanje kulture i kulta rada. Potrebno je izgraditi radni moral i zaštititi državnu imovinu kako od krupnih, tako i od sitnih, svakodnevnih krađa. Udariti na kult neradnika.

Ne postoji nijedan razlog da se delatnosti kao što su parkiranje, održavanje puteva, odnošenje smeća, pa i javni prevoz, potpuno ne liberalizuju i privatizuju. Opšte je poznato da u Beogradu privatni autobuski prevoznici koštaju grad 30 odsto jeftinije po pređenom kilometru od GSP-a. Katastar, najvažniju službu u državi, jer se bavi evidencijom imovine, potrebno je hitno reformisati. I tako dalje, i tako dalje…

Ovakve reforme će sigurno biti nepopularne, ali rezultati bi se videli već za dve godine, ako je verovati mojim konsultovanim privatnicima. Naplata poreza bi postala glavna misija države.

Da li bi ova doza „tačerizma“ imala šanse protiv sinergije reaktivnog nacionalizma i recidiva kardeljizma? Protiv pakta neradnika.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/pakt_neradnika.1083.html?news_id=259033

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

“Tesla banka” traži kupca

Мртав капитал дијаспоре

Supermen traži posao u Srbiji

„Државни посао” у „Фајронт републици”

Од комунистичких Шојића до досовских ”стручњака”

Aleksandar N. Denda: U Srbiji uspevaju politički poslušnici umesto uspešni preduzetnici

Antisrpski fašizam

Antisrpski fašizam

LIČNI STAV

AUTOR: DR ANDREJ FAJGELJ

Autor je direktor Kulturnog centra Novog Sada

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/antisrpski_fasizam.46.html?news_id=258990

>

>

Наша Трећа Србија

ТРЕЋА СРБИЈА

Договор – одговор

Исправка и извињење српским жртвама – TV Espana

Komentar Danas: Nada umire poslednja

Još ima šanse da se Beograd, Priština i Brisel dogovore, kao i da Srbija ovog juna dobije datum početka pregovora o članstvu u EU. Ovo su dobre vesti koje su do Danasa u protekla 24 časa stigle i iz zvaničnih i iz nezvaničnih izvora.

(…) Reklo bi se da su EU i Vlada Kosova usaglasili pozicije, tako da Srbija dolazi u opasnost da bude proglašena odgovornom za eventualni neuspeh dogovora. Loptica je uspešno prebačena u beogradsko dvorište. Srbija je pre dva dana odgovorila sa „ne, ali…“. Možda suprotno očekivanjima, Eštonova to „ali“ nije u startu odbacila, dok su zvaničnici iz Prištine, s Tačijem na čelu, rekli da nemaju ništa protiv brzog nastavka pregovora. Sve su to dobri signali da je dogovor u narednih sedam do deset dana moguć. Bilo bi izuzetno važno da sve bude gotovo do 22. aprila, kada će se pred Savetom EU naći izveštaj Eštonove o dijalogu i izveštaj EK o reformskom napretku Srbije, na osnovu kojih će biti doneta preporuka o (ne)dodeljivanu datuma početka pregovora o članstvu.

Nade, dakle, još ima. Nadajmo se najboljem, ohrabrimo političke lidere da nađu rešenje koje će objediniti evropski napredak Srbije i interes opstanka i razvoja srpske zajednice na Kosovu.

www.danas.rs/danasrs/dijalog/nada_umire_poslednja

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

Договор – одговор

Наша Трећа Србија

 

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

април 2, 2013

(…) Ја сам законски заступник удружења ”Трећа Србија” регистрованог у АПР прошле године. Већина људи која је део иницијативе од 2009. године није подржала њих неколико (Фајгеља и Паровића) који су приватизовали заједничку идеју. Након месец дана та иста група људи из Новог Сада (и још неколико градова), која из буџета града Новог Сада добија новац на име ”Двери” иако су избечени из покрета Двери српске, региструје у АПР-у удружење ”Za budućnost Srbije – Treća Srbija”.

Међутим, приликом представљања користе искључиво назив ”Трећа Србија”.

Више о ”Трећој Србији” на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА

Сада та иста група људи покреће нов пројекат, користећи називнаши (”СНП Наши” који су део иницијативе ”Никад граница” повезана са групом која се назива и Двери и Трећа Србија и Наши, затим ”Наше новине”, ту је сада и ”Наша фабрика” из Крагујевца), па организују трибину у Земуну под називом ”Наша ствар”, регистровали су и сајт са тим називом.

Дакле, избачени су из ”Двери српске”, али сами себе зову Двери. Избачени су из ”Треће Србије” али сами себе зову Трећа Србија. Сада се још називају и Наши а нису део ”СНП Наши”, нити су у редакцији ”Наших новина” а не раде ни у ”Нашој фабрици”.

 

 

 

Никола Варагић

блог ”КОСМЕТ via КОСМОС”

удружење ”ТРЕЋА СРБИЈА”

>

Овај пост је написан 2. априла 2103.

Овде испод је решење из АПР где се види да сам законски заступник удружења “Трећа Србија“

Пар дана касније, у два броја, дневне новине “Наше новине“ објављују две вести и сваки пут пишу само “Трећа Србија“ уместо онако како се зове удружење које су регистровали у АПР – месец дана након што сам ја добио решење, а то је – “Za budućnost Srbije – Treća Srbija “ (да, латиницом).

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Blic: „Kurir“ – reketaš svakog režima (обавезно погледати овај пост)

Тајкунско-удбашко странчарење и секташтво српских новинара

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

ТВ Пинк: Победио Вујановић

Договор – одговор

ТВ Пинк: Победио Вујановић

 

ТВ Пинк је синоћ јавио да је на изборима у Црној Гори победио Вујановић, који је до победе, према уредницима те ТВ, дошао на демократским изборима. ТВ Пинк је објавио и да оснива своју телевизију у ЦГ, заједно са Бебом П.

Овако су сви остали медији пренели вест из Црне Горе:

Posle zatvaranja biračkih mesta obapredsednička kandidata, Filip Vujanović (DPS) i kandidat opozicije Miodrag Lekić proglasili su izbornu pobedu. U Podgorici slave pristalice oba kandidata.

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

Рецимо „Хоћемо Косово и Метохију – Нећемо ЕУ„!

Протест на београдском Тргу републике траје већ 24 часа! Остало је још мање од 40 часова до ванредне седнице Владе Србије на којој треба да се донесе последња и кључна одлука! После низа угледних интелектуалаца, уметника и јавних личности који су се данас обратили растућој маси која се окупља на Тргу републике, у 21 час одржаћемо први концерт на београдским барикадама! Дођите, наступиће: Светлана Стевић, етно уметник и Небојша Мастиловић, група „Пирг“

www.dverisrpske.com/dveri-ostaju-na-trgu-republike-dok-vlada-ne-odbije-ultimatum

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

http://www.youtube.com/watch

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Договор – одговор

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Kustendorf u Drvengradu i i Viva Vox u UN

Mikser festival i Belgrade Fashion Week na Exitu

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

ПЛАН за КОСМЕТ

Mikser festival i Belgrade Fashion Week na Exitu

Exit festival, Fashion Week i Mikser su za vikend, tokom žurke zatvaranja Fashion Week-a, ozvaničili saradnju

Kao jedan od najpopularnijih evropskih festivala, Exit je pozvao sve kreativne pojedince i organizacije da se priključe Exit R:Evoluciji u sklopu konkursa „Ja sam Exit“. Na adresu konkursa „Ja sam Exit“ stiglo je već više stotina ideja mladih i kreativnih pojedinaca i organizacija, a prvi prijatelji festivala koji su se prepoznali u ovoj ideji i pridružili organizaciji Exit festivala su Mikser festival i najveća regionalna modna manifestacija Fashion Week.

„Želim da iskažem veliko zadovoljstvo što će se Mikser festival i Belgrade Fashion Week predstaviti na ovogodišnjem Exit festivalu“, izjavio je generalni menadžer Exita Dušan Kovačević. „Exit R:evolucija koju smo najavili podrazumeva evoluciju Exita u festival kreativnosti i njegovo predstavljanje kao open source platforme koja okuplja kreativni potencijal ove zemlje i predstavlja je svetu u najboljem svetlu. Zbog toga smo i pokrenuli „Ja sam Exit“ kampanju koja ima za cilj da pozove najkreativnije pojedince i organizacije da se pridruže timu Exita. Veoma smo srećni što su se ovako dva renomirana festivala odazvala našem pozivu i što kao naši prijatelji postaju deo organizacionog tima i Exit R:Evolucije.“

„Najbolji sa najboljima“ – prve su reči Nenada Radulovića, direktora i osnivača modnog studija Click – „tako bih opisao saradnju sa Exit Festivalom i Mikserom. Svi delimo slične poglede na to kako bi trebalo da izgleda muzička, modna i kulturna slika ove zemlje i na tome godinama, pojedinačno, vredno radimo. Ovom saradnjom ćemo, siguran sam, biti još jači, ostvariti i ponuditi mnogo više i zbog toga sam jako srećan“. „Veoma sam srećan što se na neki način vraćam festivalu u čijoj sam realizaciji svojevremeno učestvovao nekoliko godina“, izjavio je Ivan Lalić, izvršni direktor Kulturne organizacije Mikser. „Posebno sam srećan što ciljevi za koje sam se oduvek zalagao – permanentno umrežavanje i kreiranje kritične mase pozitivne Srbije, ovim saradnjom sa Exit festivalom postaju stvarnost. Umetnička scena i scena zabave je zaista mala i samo udruženim snagama možemo napraviti ozbiljan pomak ka boljem i drugačijem kulturnom obrascu u ovoj zemlji, a i šire. U tom smislu Kulturna organizacija Mikser i Mikser House će sa zadovoljstvom učestvovati na Exit Festivalu i radujemo se učešću Exita na Mikseru“, rekao je Lalić.

www.danas.rs/mikser_festival_i_belgrade_fashion_week_na_exitu

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Договор – одговор

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Најбољи међу корумпираном елитом

Kustendorf u Drvengradu i i Viva Vox u UN

Balkanski Exit

Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

 

Договор – одговор

 

Одговор на текст “Прихватите договор“ (Дејан Илић, Пешчаник, 6. април 2013)

 

Не можемо се прво договорити са Албанцима а потом између себе. Када се договоримо између себе можемо Албанцима упутити извињење и предлог за решење статуса.

Не можемо мирно да живимо једни поред других ако Албанци не упуте узвињење Србима. Цивилизован договор није могућ ако Албанци не желе такав договор. Цивилизован договор није могућ са онима који не само да неће да упуте извињење већ су и учествовали у бројним злочинима над Србима. Са таквима нема договора.

У интересу српске заједнице јесте дође до цивилизованог договора са Албанцима, али, очигледно такав договор није у интересу албанске заједнице. Дакле, Албанци желе сукоб, рат. Желе да преотму све што могу од Срба, желе да поразе Србе до краја, да нестану Срби – не само на Косову и Метохији, већ и у југоисточној Србији, Македонији и Црној Гори. Да, постоје и Албанци који не мрзе Србе и не сањају Велику Албанију. Међутим, такви Албанци нису утицајни унутар своје заједнице, далеко су од власти.

За договор између Срба и Албанаца од пресудне је важности да су обе стране за договор и да обе стране упуте искрено извињење.

Слажем се да треба бити себичан и захвалити се Европској унији, и за такву одлуку  – “не“ Европској унији – није од пресудне важности шта мисли друга страна. Зато треба мислити само на себе и интересе своје заједнице. Европска унија није у стању да да било какве гаранције ни својим чланицама, тако исто не може да гарантује за Албанце – да ће упутити извињење и омогућити Србима који живе на КиМ боље услове живота (право на живот и рад, слободу кретања и говора, струју и воду…).

Да ли такве гаранције могу да пруже САД и Турска? Да ли су маринци САД недавно стигли на КиМ да би напали Србе или да би умирили Албанце? Ако су дошли због овог другог разлога, да ли могу да остану због првог? Да ли Русија може да заштити Србе, односно, убеди САД да држе под контролом Албанце и заштити Србе који живе на КиМ? Да ли САД, заједно са Русијом, могу такав договор да постигну са Турцима и Арапима, који подржавају муслимане на Балкану и терористичке и екстремистичке организације широм света (од којих многе нападају САД и Русију)?

Зато је најбоље да будемо себични и зато треба мислити само на себе. Предуслов за то је да се договоримо међу собом – ко смо то “ми“, шта су интереси наше заједнице и како их бранимо. После се о можемо договарати о свему са сваким ко жели на цивилизован начин да дође до договора. Ако друга страна то не жели, одбрана наших интереса постаје далеко лакша ако сви знамо ко смо то “ми“.

 

Шатори и барикаде на Тргу Републике у Београду

http://www.youtube.com/watch

 

>

 

Prihvatite dogovor

Dejan Ilić

 

Ako bi ljudima koji su se – kako sada izgleda, na svoju nesreću – našli u poziciji da donesu presudnu odluku i tako razreše kosovski čvor, bilo lakše da to učine ako se svi zajedno i svako od nas ponaosob izjasnimo u vezi sa tim, hajde da to i uradimo: Prihvatite dogovor! I pošto to uradite, zahvalite se predstavnicima Evropske unije na ljubaznoj ponudi i poručite im da vam se ponovo jave kada reše svoje nagomilane probleme upravo onako kako su to učinili Beograd i Priština – zrelo i razumno, bez pritisaka.

Samo pod tim uslovom dogovor između Kosova i Srbije dobiće priliku da traje. Jer, prihvatanje dogovora sa Prištinom pod izgovorom da će se time steći šansa za pregovore o ulasku u Evropsku uniju u začetku podriva i obezvređuje srpsko-kosovski sporazum. Kako sada stoje stvari, Evropska unija nije u stanju da da bilo kakve garancije ni svojim članicama, a kamoli državama koje se nadaju da će to jednom postati. Svaka nova kriza Evropske unije biće dovoljan povod da se zatraži preispitivanje ili poništenje dogovora između Beograda i Prištine. Svaki izostanak očekivane nagrade biće razlog da se dogovor razvrgne. Jedan takav dogovor i stoga nikome ne može biti ni od kakve koristi.

Ali, pre svega, Srbija i Kosovo treba da se dogovore zbog sebe, a ne zbog Evropske unije. Srbija je tokom sto godina ubedljivo demonstrirala nesposobnost da u svoje institucije integriše Albance koji žive na Kosovu. I sada je vreme da se Albancima izvinimo zbog neuspelih integracijskih, asimilacijskih i proterivačkih eksperimenata i predložimo im da mirno živimo jedni pored drugih. Ako bi slično izvinjenje uputila i druga strana, utoliko bolje, ali ono nije presudno. U ovoj stvari moramo biti sebični i misliti samo na sebe, dakle na političku zajednicu kojoj pripadamo. U interesu je te zajednice u celini i njenih članova ponaosob da se Srbija i Kosovo dogovore, kao i da to urade na pristojan, dakle civilizovan način. Tako bismo, pored ostalog, potvrdili i da smo zaista iza sebe ostavili varvarsko razdoblje iz devedesetih.

Svako pominjanje Evropske unije u ovom kontekstu samo zamagljuje i kvari sliku. Kosovsko pitanje i evropske integracije ne samo da nemaju nikakve međusobne veze, nego se te dve stvari po svaku cenu moraju držati odvojene, e kako bi svaka od njih dobila šansu da uspe. Pošto sad govorimo o Kosovu i Srbiji, naprosto treba reći da je sporazum sam po sebi nagrada za Srbiju. I ako se taj sporazum postigne, to nije poraz, nego je, naprotiv, potvrda zrelosti. Kao članovi zajednice koja pretenduje na to da se ponaša zrelo, prvi sledeći korak ne treba da nam budu pregovori sa Evropskom unijom, to može da čeka. Prvi sledeći korak je konstituisanje države, postizanje opšteg dogovora o tome u kakvom društvu hoćemo da živimo i ko smo to „mi“ koji se vidimo kao članovi tog društva. Dogovor sa kosovskim Albancima ulivao bi nadu i u to da smo u stanju da se dogovorimo između sebe.

Tek onda, ako za to još bude razloga, možemo razmisliti o pregovorima sa Evropskom unijom, u koje tako ne bismo ušli kao deca kojoj je potreban staratelj, nego kao ravnopravan partner koji vidi interes u mogućoj zajedničkoj budućnosti.

http://pescanik.net/2013/04/prihvatite-dogovor/

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

ПЛАН за КОСМЕТ

Поводом ултиматума ЕУ и САД и ”продужетка” у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

Германизација и илуминација

Тајкунско-удбашко странчарење и секташтво српских новинара

Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

Aприл (у Београду)

 

Поводом ултиматума ЕУ и САД и “продужетка“ у Бриселу и протеста 6. априла у Београду

 

Коштуница одбранио Србију (КиМ), Вучић ускоро објављује план за препород Србије

ДА СЕ УПИШЕ ЗА “ИСТОРИЈУ“:

ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА РЕКАО ИСТОРИЈСКО “НЕ“ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ЛАГАО СРБЕ ДА ЋЕ ДРЖАВА БАНКРОТИРАТИ АКО СЕ КАЖЕ “НЕ“ ЕУ. ИСТИНА ЈЕ ДА ЈЕ ЛАГАО НЕМЦЕ И БРИТАНЦЕ – ДОК ЈЕ СПРЕМАО ПЛАН ЗА ЕКОНОМСКИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ (БЕЗ УЛАСКА У ЕУ).

КАДА ЈЕ ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА ИЗЈАВИО ДА “ЕУ МОЖЕ СРБИЈИ ДА УЧИНИ НАЈВЕЋУ УСЛУГУ АКО НАМ УСКРАТИ ДАТУМ“ ОН ЈЕ ИМАО ПОТПИСАНЕ УГОВОРЕ СА МОСКВОМ И ПЕКИНГОМ О ТРАНСФЕРУ 20 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА У БЕОГРАД ДАН ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКОГ “НЕ“, А СЛУЖБА ЈЕ ТАЈНО ВРАТИЛА У ДРЖАВУ ВИШЕ ОД 10 МИЛИЈАРДИ ЕВРА СА КИПРА И РАЗНИХ “БАНКАРСКИХ РАЈЕВА“ А СВЕ ПО ПЛАНУ КОЈИ СУ ОСМИСЛИЛИ ДИРЕКТОРИ БИА И ВОА. ПО ЊИХОВОМ ПЛАНУ НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА МАРИНЦИ САД УЗ ПОМОЋ ЈЕДИНИЦЕ РОСУ И ЕУЛЕКСА ЗАУЗМУ – ХЕРМЕТИЧКИ ИЗОЛУЈУ –  “СЕВЕРНО КОСОВО“ И УКЛОНЕ СРПСКЕ ПРЕДСТАВНИКЕ СА ВЛАСТИ.

У БЕОГРАДУ, ПОД ОПСАДОМ, АПРИЛ 2013.

ПРЕ ПОЧЕТКА СРПСКЕ БУНЕ

> пре два дана:

Лидер опозиционе Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да је важно то што је Србија одбацила ултиматум Европске уније да буде „саучесник у разбијању земље и стварању независног Косова” и поручио да је то значајан корак за успостављање „националног самопоштовања и достојанства”.

> пар сати после изјаве В. Коштунице:

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да би Београд требало да пошаље одговор до уторка. „Требало би да кажемо да ли можемо да прихватимо неке ствари или не„, истакао је он и додао да се Србија налази у „драматично тешкој ситуацији„. Вучић је нагласио да мора да се постигне договор, без обзира на датум за почетак преговора о чланству у ЕУ, а да нам следе тешке одлуке. „Налазимо се између чекића и наковња„, каже Вучић.

„Мораћемо да бирамо између две ужасно тешке ствари… Нешто што није план и што немамо на папиру, у вези са севером Косова… За нас је свакако веома лоше, нећу да лажем људе да је реч о нечему дивном. Нисмо ишли у Брисел да се некоме додворавамо, већ да представљамо наш народ. Не пада нам напамет да продајемо грађанима „рог за свећу“, далеко је то од тога о чему смо мислили“, каже он, додајући да грађанима Србије неће да прича бајке.

> Председник владе Србије:

Премијер Србије Ивица Дачић објаснио је да се „ништа“ не може прихватити. „Нешто“ би се могло прихватити.  Ако дођемо до тог ‘нешто‘, могли би да га прихватимо.

> Срби са КиМ зову Русе:

Одборници општина северног дела Косова данас су у Лепосавићу на заједничкој седници подржали државни врх Србије и затражили од међународне заједнице да спречи евентуални покушај приштинских власти да насилним акцијама угрози мир на северу и у другим српским срединама. Затражено је да се мисија Еулекса замени УНМИК-ом и да се у српске средине врати руски контигент Кфора јер би он, како се наводи, „за српски народ био гарант мира и безбедности”.

> са Русима (или, Руси) само о економији:

Председник Русије Владимир Путин разговарао је данас телефоном с председником Србије Томиславом Николићем о јачању међудржавне сарадње, саопштио је Кремљ. Двојица председника су разговарала о енергетској и финансијској сарадњи, и о сарадњи у транспорту. Путин и Николић су се „дотакли и актуелних међународних тема”, наводи се на сајту Кремља.Mинистар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић је данас најавио да ће током Дачићеве посете 10. и 11. априла бити потписан споразум о руском државном кредиту Србији од 500 милиона долара. После разговора с копредседником руског дела међувладиног Комитета за економску сарадњу, министром енергетике Александром Новаком,  Бачевић је рекао да ће тада бити потписан и споразум о одобрењу кредита од 800 милиона долара за модернизацију железнице у Србији.

> о руској помоћи, која се очекује:

Према резултатима истраживања јавног мњења, о подршци чланству Србије у ЕУ, које је владина Канцеларија за европске интеграције спровела у јуну ове године, чак 21 одсто грађана сматра да је Јапан највећи донатор наше земље, а њих 19 одсто да је то Русија. Међутим, реалност је потпуно другачија. Од 2000. па до данас, ЕУ је Србији донирала 2,4 милијарде евра, а само ове године скоро 215 милиона евра. То значи да је ЕУ највећи донатор Србије, која у укупној међународној помоћи нашој земљи учествује са 50 одсто. С друге стране, Русија за 12 година Србији није ништа „поклонила“, док је Кина је издвојила око 3,6 милиона евра. Стога, у укупној финансијској помоћи нашој земљи две највеће источне силе, Кина и Русија, учествују статистички скоро па непрепознатљиво. Тако Москва није чак ни заведена на листи „развојних партнера Србије“. Али зато јесу земље попут Луксембурга, Чешке и Турске. Дакле, за све русофиле и љубитеље пријатеља са Истока – рачуница је чиста. Цифре разбијају заблуде. ЕУ фондови, билатерална бесповратна помоћ европских држава и донирање САД, од тога Србија умногоме преживљава. Уосталом, довољно је подсетити на изјаву потпредседника Владе Србије Александра Вучића о томе колико нам је потребна помоћ ЕУ.

…

Русијa је преко свог амбасадора (у Косовској Митровици) саопштила да Србија треба да се „прикључи животној снази Русије, јер Европска унија не може да јој обезбеди брз економски развој”.

Eвропска униjа у диjалогу Београда и нелегалних приштинских структура ниjе неутрална и притисак врши на Београд, а не на Приштину, указуjе данас руски „Kомерсант“. Kакву год да одлуку донесе Београд, она ће бити болна, закључуjе руски лист.

НИС ће се Западним Балканом ширити брзином која ће бити изненађење за многе, поручио је генерални директор те компаније Кирли Кравченко, а руски Гаспромњефт, већински власник акција НИС-а, пословаће „ван политике” и подржати европску интеграцију Србије. Кравченко је, у разговору за Дојче веле, најављујући ширење инвестиција од чак три милијарде евра у наредним годинама, рекао да је важно привући додатне инвестиције, јер кроз инвестиције пуно тога може да се реши.

> позив од Срби на окуп:

Братска Русијо дођи што пре, помози, јер за неки следећи вапај можда буде сувише касно.

Скулптура Мајка Отаџбина у Волгограду, дело Јевгенија Вучетића

> коалициони партнер Вучића у садашњој влади и сарадник Коштунице од 2000. године:

Министар финансија и председник Уједињених региона Србије Млађан Динкић изјавио је данас да би требало прихватити понуђено решење за Косово, јер Србија „нема шансе“ као изолована земља.

НА ЛИСТИ ОД 143 ЗЕМЉЕ, СРБИЈА ЗАУЗИМА 16. МЕСТО ПО КОЛИЧИНИ НЕЛЕГАЛНО ОДЛИВЕНОГ НОВЦА

> Двери српске, пред протест 6. априла у Београду:

Према ономе што се могло закључити из веома штурих информација о целодневним преговорима са тзв. приштинским режимом у Бриселу, можемо закључити да тзв. наши преговарачи ништа нису одбили већ су само затражили предах да нађу начина да прихвате оно што им Приштина тражи, а Брисел наређује. Из завршног реаговања Кетрин Ештон и Хашима Тачија јасно се види да је наша делегација уцењена и послата кући да у неколико наредних дана нађе начина да прихвати признање независног Косова, чак и без икаквих, барем утешних, надлежности за тзв. Заједницу српских општина унутар независног Косова. Да ли ће режим Николић-Дачић-Вучић-Динкић на то и дефинитивно пристати видећемо ових дана, али је више него јасно да су себе довели у такву позицију да другог избора немају на путу у ЕУ по сваку националну цену.

(…) Да ли постојећа власт има снаге да се заустави на путу у ЕУ провалију – велико је питање, али све што су до сада урадили говори да су се предали. Прављење границе са КИМ, давање тзв. Републици Косово царине, потврђивање свих Боркових договора упркос предизборном обећању СНС да ће бити поништени, блокирање Уставног суда да се о свему овоме изјасни, јасно говоре у ком правцу је нова власт кренула.

Остаје посебно нејасно зашто је, по сведочењу премијера Дачића, први потпредседник Владе Александар Вучић у току преговора понудио оставку? Да ли зато што је Дачић био спреман да све потпише, а Вучић се са тим не слаже? Или зато што Вучић себе окривљује за неуспех преговора и практично отказивање даље евроунијатске приче у Србији, па преузима одговорност на себе, што је у реду да сви који су били еврофанатици преузму одговорност када та одавно пропала прича коначно и званично пропадне?
И шта то значи понудити оставку? Оставка се даје или не даје.

…

Први потпредседник Владе Србије, Александар Вучић у свом гостовању на РТС-у, јасно је поставио дилему која стоји пред српским народом у предстојећим данима: Косово или ЕУ. Покрету Двери и свим српским родољубима јасно je да се ова дилема одавно налази пред Србијом, само је Александар Вучић и Влада Србије то тек данас дефинитивно признала. На тај начин, Александар Вучић је већ одбацио сопствену заблуду о трећем путу између Кнеза Лазара и Вука Бранковића. Постоје само два пута. За сваког Србина дилеме нема: Косово је изнад ЕУ! А то показују и сва истраживања јавног мњења, да када год се поставило питање Косово или ЕУ грађани Србије су се у апсолутној већини изјаснили за Косово и Метохију.

Из Вучићевог излагања делује да се Влада Србије већ определила за ЕУ, само жели у наредним данима да уради немогуће: да за то добије подршку народа. Образложење које се могло чути од Александра Вучића да ако се определимо за Косово и Метохију доживећемо изолацију и неће бити новца за буџет, као и то да Србија неће моћи да преживи – не стоје, јер запад није једина страна света! Договор са западним силама које су нас бомбардовале и двадесет година у континуитету стајале на страни наших непријатеља, очито није могућ и просто је несхватљиво да је неко у актуелној Влади Србије у то веровао. На другим странама света крахом Бриселских преговора и неуласком Србије у ЕУ отварају се бројна врата за до сада забрањену војну, економску и политичку сарадњу. Од ЕУ нисмо добили ништа изузев уцена и ако наставимо пут у ЕУ могу нас чекати само нове уцене: распродаја преосталих привредних ресурса и земљишта, наставак пљачке од стране страних банака и тровање народа кроз увоз и дистрибуцију генетски модификоване хране и семена.

Србија неће преживети ако издамо Косово и Мeтохију, јер ће онда на ред доћи даље разбијање Србије у Рашкој области, Прешеву, Бујановцу, Војводини… Из свих ових разлога Покрет Двери изнова јасно бира Косово и Метохију, а одбацује ЕУ и њене уцене. Прекид даљег придруживања ЕУ значиће ослобођење Србије и ослобођење свих наших државних потенцијала који су били спутани нечувеним диктатима из Брисела.

Александар Вучић је изјавио да ће одлука на ово кључно опредељење Србије у 21. веку бити донета у наредних 72-96 сати. Позивамо представнике свих патриотских организација и политичких странака да у суботу, 6. априла, масовним изласком на београдске улице, на народном референдуму, покажемо Влади Србије шта је став српског народа по овом питању! Још једном позивамо СПЦ и САНУ да се и оне огласе и јасно определе по овом питању. Позивамо све слободне људе и родољубе да Београд у суботу, 6. априла, буде истинска престоница Србије која ће јасно поручити шта је једини одговор на Вучићеву дилему: Не дамо Косово и Метохију!

Уколико се Влада Србије одлучи за ЕУ и одрекне Косова и Мeтохије, обавезујемо се да ће Двери поништити све њихове антиуставне потписе на издају Косова и Мeтохије, а да ће сви они који то буду потписали одговарати пред својим народом. 

Видимо се у суботу!

Редакција сајта Двери српске

******************************

Подсећање на драму „Носорог“ и причу о једном руском генералу

„Носорог“

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

(…) Решење је, као и увек, молитва и борба. Како је прота Атанасије из Буковице рекао Карађорђу који га је питао да ли да се устаје против Турака – ако се устане, можда нешто буде; ако се не устане, неће бити ништа. О томе у изврсној драми Ежена Јонескоа, „Носорог“: У граду у коме живи главни јунак овог дела, Беранже, људи одједном постају носорози. На почетку, нема их много, да би на крају Беранже остао сам у кући, са женом и најбољим пријатељем. После свега, и они поверују у број, и придружују се носорозима на тргу. Беранже остаје сам. Сумња у себе. Гледа се у огледалу и пита се – да ли је баш он најпаметнији, сад, кад је остао сам, једини човек на свету, а сви остали постали носорози, и срећни су у гомили. На крају, Бернаже одбија да постане део крда, разбија огледало, узима пушку и креће да се бори против носорога.

Ствар је једноставна. Ми немамо резервну отаџбину, и Србија има само нас. Шестог априла 2013. на улицу се излази да се каже да се не миримо с тим да постанемо крдо носорога, и да је за нас Светиња изнад сваке приземне користи, а поготово изнад труле Европске уније. Као што се Карађорђе није бунио против неправедне турске економије, него је устао да брани крст и образ свог народа, тако и ми устајемо за Србију која неће више бити септичка јама периферног капитализма, него икона Небеске Србије, у којој су „оци наши и праоци свети што са крстом часним достигоше мети“ и „што у горчинама живеше најљућим, али немогуће сматраше могућим“, како је певао Свети владика Николај. Устајемо за Србију у којој ће човек опет бити човек, и у којој ћемо се будити са светлим пољупцем Сунца правде на уснама.

www.dverisrpske.com/vladimir-dimitrijevic/ovako-vise-ne-moze

о једном руском генералу

СВЕТИСЛАВ БАСАРА

(…) Елем, царском генералу који је целог (дугог) живота био здрав као дрен и који се – по обичају као дрен здравих људи није много бавио размишљањима о загробности и осталим метафизичким трицама и кучинама – једнога се дана приближио смртни час. Није био нешто нарочито болестан, старост, цењени публикуме, еxпиратион дате. Али генерал се – што војницима и приличи – не предаје. Издаје наређење: доведите лекара. Док је лекар стигао до генерала, генералу душа стигла до носа. Али генерал се, опет, не предаје. Сагните се, сагните се, говори лекару, а кад се лекар сагнуо, генерал, пун поверења у медицину, изговара следеће речи: Ја нећу да умрем! Разумете ли ви мене, господине. Не-ћу да-ум-рем. Епилог: упркос снажној вољи генерал је преметнуо светом, а живот је наставио да тече даље.

Мене, да простите, Србија све више подсећа на блаженопочившег генерала, уз напомену да Србија, оваква каква је, не би догурала ни до чина поднаредника. Неће ово, неће оно, неће ни оно што хоће, неће ни оно што неће и не пропушта прилику да у тој ствари покаже јединство државног врха који увек нешто неће и без престанка понавља: не, не и не. Ја, даме и господо, током свог (већ подугог живота) никада нисам докучио постоји ли уопште нешто што Србија хоће, има ли ичега на овоме свету чему би Србија рекла „историјско да“, онако одлучно, као што је друг Валтер рекао „не“ другу Коби. Покојни Ђинђић је покушао да ту нешто промени, да позитивизује Србију, али Србија му је једногласно рекла – не! И наставила да неће. У ствари да оће Црвен Бан. Који, упркос што га у ствари неће, редовно добија. И то у великим количинама.

www.danas.rs/kolumnisti/politika_negacije

*****

НЕГАТИВАН (И ЈЕДИНИ АКО НЕ ДОЂЕ ДО БУНЕ И ПРОМЕНА У СРБИЈИ) СЦЕНАРИО ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКОГ “НЕ“ (ИЛИ ПРЕДАЈЕ КОСМЕТА ЗБОГ ДАТУМА):

– Војници САД и Еулекс заузимају “северно Косово“, Срби пружају отпор, велики број српских жртава

– Срби који живе у енклавама трпе све већи притисак да се одселе, један део то чини одмах

– Србија не добија (војну и економску) помоћ од савезника (Русије и Кине)

– Долази до великог одлива новца из Србије, економска криза у Србији још већа, долази до анархије у држави што се користи за увођење тоталитарне власти, тј. Србија постаје протекторат Тројке која поставља председника државе и владе…

– То стање користе сви који могу да науде Србији – расте притисак да Војводина постане Република, па независна држава, долази до пораста екстремизма у југозападној и југоисточној Србији.

– Права Срба у НД Хрватској више нико не помиње, Хрвати продају имања на којима су некада живели Срби које су протерали и којима не дозвољавају повратак

– Долази до распродаје националних и природних ресурса, стране компаније купују ЕПС и Телеком Србија, страни држављани постају власници већине обрадиве земље у Војводини, Рашкој, Топлици, Пчињском округу…

– Постају све тежи услови за живот Срба у Црној Гори и Македонији, Република Српска доживела колапс у економији (изазван од стране Запада и Турске, преко Сарајева), Срби напуштају РС, влада у Сарајеву шири надлежности а Запад поставља марионетску власт у Бањалуци.

– Долази до још једног таласа исељавања из Србије, посебно младих, високошколованих и предузимљивих људи, Србија и Срби пред нестанком

 

У суботу, 6. априла, нећемо шетати Београдом зато што су Двери покрадене на изборима. У суботу, 6. априла, нећемо шетати Београдом ни зато што су Двери цензурисане. У суботу, 6. априла излазимо сви улице да покажемо да, упркос медијским лажима, упркос притисцима из Брисела, агентима страних интереса и другим петоколонашима у Србији, тиха већина народа каже: ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ!

Борба против издаје Косова и Метохије је наша заједничка тема!

Борба против наркоманског задуживања грађана Србије је наша заједничка тема!

Борба против продаје наше земље странцима је заједничка тема!

Борба против ГМО тровања је заједничка тема!

Одбрана Србије је наш заједнички циљ!

Због тога, сматрамо да је дошло време да заборавимо на ситне разлике у нашим програмима, у нашим мишљењима и наступима, јер Србија, више него икад, зове на заједништво!

Зато ће се у суботу, 6. априла, на Тргу републике и београдским улицама вијорити само једна застава – застава Србије, и неће бити застава Двери. Само застава Србије оличава и изграђује ново национално јединство и зато нећемо дозволити да се овај догађај, којим се то национално јединство изграђује користи за промоцију појединачних странака, покрета и организација. Зато позивамо све организације и појединце да на овај народни референдум дођу искључиво са заставама Србије.

www.vaseljenska.com/samo-je-jedna-zastava-samo-je-jedna-srbija/

>

>>

>>>ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери

“Овако више не може”!

Agenciju za privatizaciju sravniti sa zemljom

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

RATKO DMITROVIĆ: JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

Branko Pavlović: Ni Lazar ni Branković

Како се стварају наследници

Aприл (у Београду)

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

ПЛАН за КОСМЕТ

БОГата Србија

 

3 у 1 – и Двери српске и Трећа Србија и Наши

Група људи из Новог Сада (и још неколико градова), која се на изборима 2012. појавила на листи покрета “Двери српске“ – на локалним изборима у Новом Саду, избачена је из те организације пар месеци након избора. Остали су одборници у скупштини, а покрет “Двери српске“ ван скупштине града.

Пар људи из те групе били су и део иницијативе “Трећа Србија“ коју сам покренуо 2009. године након “Конференције младих лидера из дијаспоре“ у чијој сам организацији учествовао. (Конференција је одржана  и 2010. и 2011. али је после тога прекинут рад на окупљању најбољих младих лидера из расејања и Србије јер организатори нису имали подршку владајуће елите у Србији, односно, нисмо се уклопили у систем, нисмо постали део режима.)

Сада су они посланичка група “Двери“ у скупштини града Нови Сад, примају новац на име “Dveri“ али су избечени из покрета “Двери српске“. Један од њих је био члан бенда “Београдски синдикат“.

Ја сам законски заступник удружења “Трећа Србија“ регистрованог у АПР прошле године. Већина људи која је део иницијативе од 2009. године није подржала њих неколико (Фајгеља и Паровића) који су приватизовали заједничку идеју. Након месец дана та иста група људи из Новог Сада (и још неколико градова), која из буџета града Новог Сада добија новац на име “Двери“ иако су избечени из покрета Двери српске, региструје у АПР-у удружење “Za budućnost Srbije – Treća Srbija“.

Међутим, приликом представљања користе искључиво назив “Трећа Србија“.

Више о “Трећој Србији“ на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА

Сада та иста група људи покреће нов пројекат, користећи назив наши (“СНП Наши“ који су део иницијативе “Никад граница“ повезана са групом која се назива и Двери и Трећа Србија и Наши, затим “Наше новине“, ту је сада и “Наша фабрика“ из Крагујевца), па организују трибину у Земуну под називом “Наша ствар“, регистровали су и сајт са тим називом.

Дакле, избачени су из “Двери српске“, али сами себе зову Двери. Избачени су из “Треће Србије“ али сами себе зову Трећа Србија. Сада се још називају и Наши а нису део “СНП Наши“, нити су у редакцији “Наших новина“ а не раде ни у “Нашој фабрици“.

Шта је следеће, да промене своја лична имена у Новак Ђоковић, Милош Обилић, Растко Немањић…?

Наравно, јасно је шта се крије иза свега. Тa група је обезбедила већину у скупштини града Нови Сад владајућој коалицији СНС-СПС-УРС. Председник ДС им не смета колико председник покрајинског ДС, али то је тако само на нижем нивоу у тој хијерархији. Режимски новинари знају да они нису ни “Двери српске“ нити “Трећа Србија“, али од НИН-а па до “патриотских сајтова“ и од ТВ Б92 до Свет+ и Кошаве можемо читати и слушати да се ради о члановима покрета “Двери српске“ или удружења “Трећа Србија“, што није истина, али се ова лаж упорно понавља. Та група из Новог Сада, подржана од режима и службе, компромитује и идеје покрета “Двери српске“ (тај покрет се јасно оградио од групе из Новог сада) и удружења “Трећа Србија“ а сада желе да их људи прихвате и као наше. То је смисао њиховог деловања, од чега стичу материјалну и медијску корист за себе (унутар окупиране Србије).

Никола Варагић

блог “КОСМЕТ via КОСМОС“

удружење “ТРЕЋА СРБИЈА“

Dokumentarni film KOSMA

Dokumentarni film KOSMA premijerno je prikazan u petak 29. marta u velikoj dvorani Sava Centra.  „Kosovska medijska asocijacija“ (KOSMA) – pet radio stanica koje su već više od jedne decenije jedina veza između izolovanih srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=g3-K6ReQK28

Scenario, kamera, režija: Sonja Blagojević 
Opširnije na: http://www.filmovanje.com/movie/item/…
KOSMA jedina je veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji.

Наши, Наше новине, Наша фабрика, Наша ствар…

”Наши”

јун 29, 2010

Слушамо, годинама, приче, како су то ”наши тајкуни”, ”наши политичари”, ”наши генерали” и ”наши новинари”.

Шта ми имамо од тих ”наших”?

Ништа.

Гори су него да смо на власти ових 20 и кусур година имали страног окупатора.

Још кажу: ”трпите, друге немате”.

То није тачно.

“Финансијер странака“ који “нема везе са приватизацијом“

Beko: “Finansirao sam stranke“

„Izloženi smo medijskom spinu u kome je proglašeno da privatizacija nije uspela, a privatnici su okarakterisani kao ljudi koji su zloupotrebili taj proces, kao da su oni napravili zakon o privatizaciji„, rekao je Milan Beko gostujući u emisiji „Između dve vatre“ na B92 .

http://www.blic.rs/Beko-Finansirao-sam-stranke

>

NATAŠA MARKOVIĆ

(…) Iza Milana Beka ostala su mnoga „dela“ poput privatizacije Luke Beograd, C – marketa, „Večernjih novosti“… Kada se zaviri u dosije privatizacije „Večernjih novosti“, vidi se sva beda Srbije u tranziciji, gde se moćni i zaštićeni ljudi poput Milana Beka igraju milionima eura kao klikerima i nikom ništa… Igra u kojoj obični građani, poput 33 oštećena novinara „Večernjih novosti“ (osam godina se potucamo po sudovima) samo su žrtve drumskih razbojnika, nezaštićeni građani, roblje bez prava glasa, čiju istinu ne želi da objavi nijedan medij, čast izuzecima poput „Danasa“( „Čekajući pravdu u Srbiji“ , 7. 7. 2012). Sudovi i tužioci koji rade po diktatu političara u partijskoj državi…

(…) Ja ne sporim da je Milan Beko inteligentan čovek koji brzo misli, brzo govori i brzo radi, ali se pitam u šta je on uložio svoj dar? U javno dobro svakako nije, a tako mu je, kako kaže, stalo do Srbije. Nije kupio nijednu fabriku, samo je mešetario, kupovao, preprodavao, lično se bogatio zajedno sa svojim pajtašima uz asistenciju ljudi iz države, i sanjao da postane predsednik Vlade Srbije.

Dovitljiv, drzak i moćan, on je čovek koji ne ostavlja tragove. „Nikada ne staje na trulu dasku, uvek koristi druge ljude kao rukavice“, kako je nedavno izjavila guvernerka Jorgovanka Tabaković. Guvernerka nam nije rekla da su svi ti ljudi državni činovnici, funkcioneri, ministri, novinarske zvezde… Uvek blizak svakoj vlasti, Milan Beko je u Miloševićevoj, Đinđićevoj, Koštuničinoj, Dinkićevoj i Tadićevoj Srbiji imao status zaštićenog čoveka za koga ne važe zakoni ove zemlje. Toma Nikolić se hvalio da mu je prijatelj. Hoće li to biti i u Srbiji Aleksandra Vučića, videćemo.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/otuzan_udvoricki_tekst.46.html?news_id=257537

>

Као сарадници и плаћеници Милана Бека, појављују се многе знане и незнане личности, па је тако Горан Мрђа, бивши извршни директор Агенције за приватизацију 2005. године, дао налог Акцијском фонду за продају акција Луке Београд Бековој фирми. У знак захвалности, Мрђа је добио место у у Бековој фирми „Ладерна“, али и у Управном одбору „Вечерњих новости“ и Луке Београд.

Ту је и Миодраг Ђорђевић, директор Агенције за приватизацију (од 15. јула 2004. до 5. октобра 2006. године), који му је био свакодневно „на услузи“. Лука Београд продата 2005. године, „Вечерње новости“ приватизоване септембра 2006. године. Након рада у Агенцији, Ђорђевић је био ангажован на месту извршног директора „Вечерњих новости“.

Кад су га већ скоро заборавили, после вишегодишњег одсуствовања из јавности, овај кључни човек у продаји Телекома, кум Зорана Ђинђића (крстио његовог сина Луку), пријатељ бившег шефа ДБ, Јовице Станишића (извршавао му задатке), Данка Ђунића (заједно крао са њим) и многих других, „ваксрсао“ је у јавности током приватизације фабрике минералне воде „Књаз Милош“. Стајао је иза једног од понуђача инвестиционог фонда „ФПП Балкан лимитид“ као саветник, а кад се ствар закомпликовала, био је главни организатор окупљања код Мирољуба Лабуса, на „кућне састанке“, кршећи ионако криминалан Закон о приватизацији, како би „ФПП Балкан лимитид“ постао власник уместо конкуренције.

http://www.vaseljenska.com/misljenja/milan-beko-covek-koji-je-opljackao-srbiju/

David Stockman Brings New Meaning To ‘Flawed Economic Analysis’

In a lengthy op-ed for the Sunday New York Times meant to reveal all that’s wrong with today’s economy, David Stockman, while occasionally very right, succeeded most in showing how little the economy would improve were we to adopt his ideas. A relatively short article couldn’t possibly do justice to all the falsehoods within Stockman’s polemic, but this one will try. First up, Stockman predicts that “this latest Wall Street bubble, inflated by an egregious flood of phony money from the Federal Reserve rather than real economic gains, will explode, too.” Let it first be said that on matters monetary Stockman is partially in the right, that the Fed’s quantitative easing measures are an abomination that plainly expose the adolescent thinkers in residence at the world’s foremost central bank.

Read more: www.forbes.com/david-stockman-brings-new-meaning-to-flawed-economic-analysis

Branko Pavlović: Ni Lazar ni Branković

Na konferenciji za medije 30. marta godine g. Vučić je očigledno shvatio da je njegov slobodan pad počeo, vidno uznemiren da li padobran uopšte postoji i sasvim nesiguran, ako ga i ima, da li će se otvoriti pre nego što tresne na zemlju.

Vučić je govorio o korupciji, Kosovu i pregovorima, zahvalio se Veranu Matiću, kritikovao DS i žarko želeo da tema bude neka navodna pronevera u Leskovcu, pa opet o pregovorima i Kosovu.

O besmislici u vezi sa korupcijom gde se navodi iznos od 60 milijardi dinara, pisaću drugom prilikom. (Sada samo ukazujem da je 40 milijardi iskazano kao vrednost 350 hektara uz put kod Novog Sada, što je spektakularna besmislica, osam milijardi iz Agrobanke, koja je vraćena da se ponovo radi finansijsko veštačenje i veštačenje uračunljivosti g. Sekulića, što znači da u istrazi ništa nije urađeno kako treba, a da je 12 milijardi sve drugo – takođe naduvano preko svake mere.)

Brižljivo pripremana medijska prezentzacija najvećeg sina našeg naroda g. Vučića bila je toliko konfuzna, patetična, kontradiktorna i isprazna da je sve to čak i u sali dočekano hladno.

Postavljeno je nekoliko jednostavnih korektnih pitanja, na koja je Vučić odgovarao u tonu pripreme za juriš na bunkere, suštinski bez mogućnosti da uveri bilo koga u smislenost onoga što govori. Odmah po završetku odgovora, hitro se vraćao u svoju omiljenu budističku pozu šaka koje se raširenih prstiju dodiruju i tonom „izvolite sledeće pitanje“, intoniranim kao da dolazi dahom roditeljskim, koji evo upravo sada uspavljuje svoje čedo, sugerisao da je sve pod kotrolom. I tako u krug.

Šta su naše crvene linije u pregovorima nije mogao reći „jer bi to ugrozilo pregovarački proces“. Dakle, mi ćemo tražiti znatno više, uz izglede da ih prevarimo, pa da nam daju i preko naših „crvenih linija“? Nema drugog mogućeg objašnjenja da se iznošenjem jasnog stava pregovaračka pozicija može ugorziti. To je najmoćniji čovek u Srbiji danas. Poražavajuće! Kao, postoji pregovaračka tehnika kojom se može od SAD i Nemačke dobiti više od onoga na šta bi Srbija inače bila spremna da pristane. Kome je to logično, odmah da se javi lekaru.

Nasuprot tome, da se o „crvenim linijama“ nikako ne može govoriti jer bi to ugrozilo naše interese u pregovorima, g. Vučić je opširno, nadahnuto i sa punim uverenjem govorio da mi „moramo zaključiti sporazum“, jer je to u„interesu naše dece“ i da ćemo teško ekonomski patiti ako ga ne zaključimo i to brzo.

Pameti g. Vučića nije se učinilo da bi izjava kako Srbija mora da zaključi sporazum u susret pregovorima, mogla ugroziti pregovaračku poziciju u Briselu. Nije komplikovano. Zamislimo da je Vučić izjavio ususret pregovorima: „Srbija ne mora da zaključi sporazum. Srbija će se okrenuti drugom modelu sopstvenog razvoja“. Nepametno, g. Vučiću!

Na mene je ipak najjači utisak ostavila izjava g. Vučića da Srbija mora da nađe srednji put između „Cara Lazara i Vuka Brankovića“. E, moj Vučiću. Da je srednji put moguć, ne bi ni postojali Lazari i Brankovići. To se, Vučiću, zove moral. Dobro i zlo. Poštenje i nepoštenje. Čast i bezčašće. To se, Vučiću, ne može naučiti ni u ambasadama SAD i Nemačke, ni od Mikija Rakića, ni od medijskih savetnika. Sve je to sa one strane morala. Kome se priviđa srednji put, taj je već zakoračio u prazno.

A stvar je jednostavna. Kad nam neko kaže – „predaj Kosovo i izdaj“ – hladnokrvno odgovorimo: „Neću!“ I život je odmah smislen. Napor usmeren u dobrom pravcu. Rešenje na vidiku, a budućnost poželjna.

O tome na konferenciji za medije g.Vučić nije ništa rekao. Nažalost, od Vučića niko to nije ni očekivao.

Vučiću samo preostaje da se nada da će preživeti pad i da će, kao u onom crtanom filmu „Linea“, čarobna ruka autora u zadnji čas nacrtati neku duboku baru u koju će pasti. Odjavna špica, vedra muzika. I kraj.

www.standard.rs/vucicev-slobodan-pad

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Svetislav Basara: Hemijsko čišćenje

Svetska švercerska rang lista

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

Како се стварају наследници

Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

ТРЕЋА СРБИЈА

Svetislav Basara: Hemijsko čišćenje

Oprem dobro, meine Damen und Herren! Ko bi rekao da je Picopevac Jeremić u stvari jedan veliki trošadžija. Meni je, da budem iskren, više ličio na stipsu. Ima tu facu. Kad ono međutim! Pokazalo se da je predsednik sveta čovek široke ruke. Ali na vaš račun, cenjeni publikume, na vaš račun, takoreći preko vaše grbače. V čjom djelo?

Redakcija E-novina pre par dana objavila je spisak troškova koje je Jeremija napravio po najotmenijim beogradskim pajzlovima i hotelima, pretpostavlja se u povelikim društvima, jer su i računi takvi – poveliki. U stvari preveliki. Tačnije – kriminalni. Izgleda da je tokom krvave borbe za Kosovo ipak bilo nekih predaha. Nemam ovde prostora da navedem ceo listing, a voleo bih, em bi bilo poučno, em bi popunili prostor najmanje triju kolumni. Stoga ću navesti samo neke, najpoučnije.

„Mali alavi čovek“, kako su ga (s pravom) nazvali u E-novinama, tokom dve hiljadite godine je u „Hajatu“ spičkao ravno 18.000 evra, u restoranu „Mitologija“ 9.000, u „Maderi“ 4.000, u „Klubu književnika“ 3.200, a u „Tri šešira“ samo 1.200 evra. Sledeće, dve hiljade i jedanaeste, borba za Kosovo se intenzivirala, pa su porasli i troškovi. „Hajat“ 24.000, „Madera“ 15.000, „Hotel In“ (lepog li imena) 13.000 i tako, dalje i tome slično. Kako se ono kaže – ima se, može se. Ništa to nije novo, a sumnjam da je Jeremija bio najveći trošadžija. Ipak, meni je pažnju ponajviše privukla jedna – da pompezno kažem – signifikativna stavka: Hemijsko čišćenje, na koje je predsednik sveta straćio svega 220 evra. Šta je čistio? Pretpostavimo da je reč o odelu zamašćenom u toku nekog od krkanluka, no to i nije tako bitno, bar nije meni. To je više ilustracija šta biva kad se sitna duša dokopa visokog položaja i velikih para. Tada, cenjeni publikume, sve ide na državni račun, pa i hemijsko čišćenje. Pa i kokice. Možda i semenke.

Sada je sasvim jasno zašto Jeremija toliko napadno ( i tako kičerski) voli državu Srbiju. Ko je, Užice, ne bi voleo kada bi svakom davala otvoren račun za bahanalije u najskupljim prestoničkim restoranima i hotelima? S druge – isto tako poučne strane – ova priča pokazuje pravo lice čitave legije turbopatriota, zakletih boraca za Kosovo, to jest za blagostanje svojih guzica.

Svi su u najmanju ruku isti kao Jeremija, a ima i mnogo gorih, samo što raspolažu dužim životnim i političkim iskustvom, pa ne istrčavaju pred svaku rudu, dočim mlađahni weltpraesident ne propušta nijednu priliku da se nađe u prvim redovima. I, da vidite, uopšte mu ne ide loše. I tako će mu ići sve dok sluđeni narod bude dobrovoljno i po skupe pare kupovao bubrege, a dobijao muda, ili ono iznad.

www.danas.rs//hemijsko_ciscenje

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Како се стварају наследници

Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери

ТРЕЋА СРБИЈА