Vladan Jovanović: Rađanje balkanske Kolumbije

јун 30, 2013

Privodeći kraju istraživanja u Arhivu Jugoslavije naleteo sam na feljton „Rana Balkana“ francuskog publiciste Albera Londra iz 1931. koji je objavljen u vodećim pariskim listovima, a koji je, s obzirom na izrazito projugoslovenske stavove autora, prevela i tadašnja beogradska Politika. Radi se o tekstu zasnovanom na „terenskom istraživanju“ Londra koji je izvesno vreme proveo u Bugarskoj, u želji da otkrije mehanizme finansiranja VMRO. Jedan od njegovih glavnih zaključaka poslužio mi je kao motiv da istražim pitanje opijuma i u međuratnoj Jugoslaviji.

Nije mi bilo potrebno puno vremena da na osnovu dostupnih podataka o produkciji i izvozu izračunam kako su proizvođači opijuma u Povardarju između dva svetska rata zadovoljavali 43% potražnje legalne svetske prerađivačke industrije, dok je kasnija tursko-jugoslovenska kooperacija pokrivala čak 80% svetskih potreba!

(…) Prvi statistički podaci govore da je 1880. u dolini Vardara proizvedeno 70 tona, da je samo 1893. preko solunske luke izvezeno 19 tona, a da je naredne godine proizvodnja dosegla 79 tona sirovog opijuma. U tadašnjoj Osmanskoj carevini samo je na prostoru Povardarja uzgajano 28% celokupne turske proizvodnje, mada je još tada zapažena navika proizvođača da težinu robe povećavaju raznim dodacima, dodavanjem prženog hleba, žumanceta, kuvanog skroba i slično.

(…) Opijumski odsek Privilegovanog izvoznog društva (PRIZAD) sa sedištem u Beogradu bio je zadužen za otkup opijuma od makedonskih proizvođača. Ekspertiza je u početku vršena u Beogradu, sve dok hemijska laboratorija pri skopskom Institutu za tropske bolesti nije osposobljena da izdaje validne izvozne sertifikate.

Prema tvrdnji sofijskog lista Makedonija, osnivanje pomenutog privilegovanog društva imalo je za cilj da sav izvoz poljoprivrednih proizvoda (uključujući i opijum) stavi u državne ruke. Na čelu njegove skopske filijale stajao je beogradski trgovac Davidović, a u upravi su sedeli ambiciozni kolonista i novopečeni industrijalac Boško Žerajić, kontroverzni direktor Saveza agrarnih zadruga Vaso Šaletić, trgovac i političar Milan Čemerikić i prizrenski “srboman” Patrnogić. Sektorom za opijum formalno je rukovodio Dimitrije Krajničanac ali su sve odluke donošene mimo njegovog znanja, pa i ona da se sav opijum tržišne vrednosti 80 miliona dinara otkupi od makedonskih proizvođača za svega dva miliona!

Pored takvih mahinacija, svaki ekspert Društva je dobijao po 2% od prometa, uz platu i honorare. Na ove privilegovane položaje postavljani su ljudi odani Živojinu Laziću, banu Vardarske banovine i potonjem ministru unutrašnjih dela. Prema pisanju Makedonije, upravo je Lazić diktirao nepovoljne otkupne cene preko svojih ljudi u monopolskoj upravi.

(…) Na inicijativu Društva naroda za suzbijanje „opiomanije“ u Ženevi su potpisane međunarodne konvencije o opijumu (1925), ograničenju proizvodnje i uređenju podele opojnih droga (1931), kao i konvencija za suzbijanje nedozvoljene trgovine opojnim drogama (1936). Konvencija je stupila na snagu krajem septembra 1928. a Jugoslavija je bila među 36 zemalja-potpisnica, na opšte nezadovoljstvo proizvođača makedonskog opijuma. Istina, mnoge države su kršile njene odredbe sve do oktobra 1939. kada je na snagu stupila uredba koja je predviđala drakonske kazne za trgovce i posednike droge. Inače, od ukupne svetske proizvodnje samo je 42% išlo u medicinske svrhe, dok je ostatak konzumiran kao opijum za pušenje na Dalekom istoku i u Severnoj Americi.

Beogradska Stalna komisija za opojne droge je procenjivala da je čitava svetska industrija mogla apsorbovati 250 tona sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvođeno i do 70 tona. Prema tadašnjim statistikama, na jednog Kineza je u proseku dolazilo 50 grama opijuma, a na Evropljanina tek četvrtina grama. Jedni su opijum pušili, drugi pili, dok su ga neki unosili intravenski „smatrajući da je to otmenije i dostojnije bele rase“.

U Jugoslaviji je pristupanje Ženevskoj konvenciji primljeno sa opštim negodovanjem. Mihajlo Čučković je 1939. kritikovao „neetičke“ motive Konvencije, patetično sažaljevajući „znoj našeg vrednog zemljoradnika“ koji se slivao u trezore evropskog kartela opijata. Za njega je Južna Srbija bez opijuma bila isto što i Francuska bez vinograda, Brazil bez kaučuka, Amerika bez petroleja. Drugim rečima, „spasavanje Japanaca i Kineza od toksikomanije koja je vekovima kod njih vladala“ nije bilo vredno uništavanja čitave jedne pokrajine.

(…) Podređeni položaj Jugoslavije u odnosu na Tursku, u kojoj su se nalazile sve fabrike za preradu opijuma, jugoslovensko Ministarstvo trgovine i industrije je rešilo da popravi avgusta 1935. odobrivši podizanje fabrike za proizvodnju derivata opijuma kraj puta Skoplje-Veles. Ono što je iznenadilo stručnu javnost, bilo je to da je dozvolu dobilo preduzeće iz Galičnika koje se do tada bavilo proizvodnjom mlečnih proizvoda. Braća Ognjanović, vlasnici firme sa jakim političkim vezama, postala su legalni proizvođači opojnih droga, uključujući kokain i preparate od indijske konoplje, iako to nisu bili derivati opijuma. Uzaludni su bili protesti Hemijskog društva Kraljevine Jugoslavije što se takav posao poverava nestručnim ljudima, jer je već sredinom oktobra 1936. skopski mitropolit osveštao novu fabriku čiji je kapacitet iznosio 35 tona sirovog opijuma, ili polovinu celokupne jugoslovenske godišnje produkcije.

Više o ovoj temi i korišćenim izvorima u:

Vladan Jovanović, „Makedonski opijum: o finansijskim i političkim razmerama fenomena (1918-1941)“, Godišnjak za društvenu istoriju, XVI/3, Beograd 2009, str. 69-79.

http://pescanik.net/2013/06/radanje-balkanske-kolumbije/

НАПОМЕНА:

У комунистичкој Југославији настављен је посао са дрогама, вођен са највишег места у држави.

Тајне службе су се тако финансирале, полиција је покривала дилере.

Уместо Македонаца и Турака српски дилери и произвођачи сарађивали су са Албанцима. Тако је остало и после распада СФРЈ. Дилери дроге и са српске и са албанске и са црногорске и са бошњачке и са хрватске стране сарађивали су и сарађују као да рата није било. Као и сви бивши удбаши.

Неке од највећих афера после 2000. повезане су са дилерима дроге и дрогом – од дроге нађене у сефу Комерцијалне банке до убиста председника владе од стране дилера дроге.

Наредне владе наставиле су посао са дрогом. Црногорско-албански клан купио је скоро целу српску политичку и естрадну елиту. Преко њих купили су пола Војводине.

Садашњи председник владе Србије и министар полиције сарадник је дилера дроге. Како су медији претходних година извештавали, најмоћнији албански нарко клан под својом контролом држи министре полиције у Србији и Хрватској. Познато је да су на власти у Црној Гори припадници црногорског нарко картела, доказани криминалци. Слично је и у федерацији БиХ. Македонија је под контролом Албанаца. Хероин и даље долази преко Турске.

Једина разлика у односу на време Краљевине јесте што данас балкански наркодилери раде и са кокаином, који бродовима стиже из Јужне Америке у Европу (највише у Албанију и Црну Гору, али и Хрватску, Грчку, Шпанију, Италију Холандију… тамо где постоје морске луке).

Данас се турбо-фолкери далеко више дрогирају од рокера. Највеће естрадне звезде, миљенице српских политичара, а ови су миљеници већине српских владика, навучене су на кокаин.

После сваке велике рације, и хапшења некох нарко картела, дрога је у Србији јефтинија и све је више има.

Јасно је да се највећи послови са дрогом воде на највишим местима у држави и да то не би било могуће да у тим пословима не учествују генерали војске и полиције, припадници српских тајних служби.

А сви они су и сарадници окупатора, укључујући председника државе, председника владе који је и министар полиције и другог председника владе који је и министар одбране и шеф свих тајних служби. Када би неко од њих сада рекао “не“ издаји Косова и Метохије, одмах би на телевизији гледали неког од њих како седи са дилером дроге који је на потерници.  Или би црногорски нарко клан, чији је шеф на челу државе, одмах тражио назад свој новац, који су уложили у српске издајнике да дођу на власт. Не можеш од непријатеља Србије да узмеш новац да би издао Србију а после да кажеш да то више не важи. Један српски политичар је то покушао после 2000. и одмах је убијен. Затим би окупатор на њихово место довео другог сарадника.

СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA

Директори ”BALPOL-а”

Банана Из Америке

Вук Огњеновић: Биографије издајника – Драган Марковић Палма

Некада смо поштовали Вељка Петровића, Станоја Главаша, Гаврила Принципа, Драгутина Драгутиновића Аписа, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степу Степановића…

Advertisements

U Kosovsku Mitrovicu stiglo više od 1.000 motociklista

јун 29, 2013

Motocikliste iz Srbije, Grčke, Poljske, Švajcarske, Rusije, Slovenije i BiH dočekali su gradjani kod mosta na Ibru koji Mitrovicu deli na južni i severni deo. Predsednik moto kluba „Harli Dejvidson“ iz Beograda Milić Radević, koji je organizovao akciju, rekao je da je u Kosovsku Mitrovicu stigao veliki broj motociklista, što, po njegovom mišljenju, znači da „Kosovo nije izgubljeno“.

Bajkeri se bore za slobodu kretanja i to ih dovodi u Kosovsku Mitrovicu i dolaziće sve dok bude makar i jedne crkve na Kosovu„, rekao je Radević. Motociklisti su ove godine sedmi put posetili Kosovsku Mitrovicu na Vidovdan.

Video Blic:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=sXI19vOdsIY


Skandal: Švedska policija uhapsila borkinje za prava žena

јун 29, 2013

Policija Švedske privela je danas tri članice pokreta „Femen“ koje su se skinule kod džamije u stokholmskoj centralnoj četvrti Sedermalm, tražeći slobodu za žene.


Псовка – губа душе (цео филм)

јун 29, 2013
Није псовка само реч која ружи човека; псовка је реч која убија човека. Осим што разара личност, руши духовно, душевно и телесно здравље, псовка својим демонским карактром, опаклењује човеков и земаљски и вечни живот.
Документарни филм “Псовка – губа душе“ непосредно је и сликовито сведочанство те страшне истине.
Псовка – губа душе (цео филм):
http://www.prijateljboziji.com/_Psovka—guba-duse/19709.html

 

Извор: Пријатељи Божји


Некада смо поштовали Вељка Петровића, Станоја Главаша, Гаврила Принципа, Драгутина Драгутиновића Аписа, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степу Степановића…

јун 28, 2013

Читуља из српских новина:

Čitulja

Kako je okrutni mafijaš „mekog srca“ postao izvor naše trajne fascinacije i pored svih protuva koje smo u Srbiji gledali uživo

Kada bi jednog dana neko rešio da ekranizuje životni put stanovitog Ljubiše Buhe Čumeta, zemunsko-surčinskog kriminalca koji je na kraju balade postao svedok-saradnik srpskog specijalnog tužilaštva, verovatno se taj lik ne bi puno razlikovao od Tonija Soprana, glavnog junaka američke serije „Porodica Soprano“, čijih se svih 86 epizoda u šest serijala ovih dana reprizira na Javnom servisu.

СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Tunjevina s Pinka

Банана Из Америке

Вук Огњеновић: Биографије издајника – Драган Марковић Палма

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Републиканци (са Фарме) и Демократе (из Великог Брата) у (српској верзији) Сената и Конгреса (Србије под окупацијом)

Зашто се не помињу дела из деведесетих? Зато што ”волим деведесете”?

Dragoljub Žarković: Kole Šećer i Miša Slani

Слике са српских стадиона

Najveći u Evropi…

Срби

Међу конзервативцима у САД Тони Сопрано није позитиван лик, није херој.

У Србији јесте. У Србији је и серија Мућке, са ликовима из Пекама који су били ситни преваранти, била најпопуларнија и више пута репризирана серија.

Конзервативци и хришћани у САД никада не би подржали човека који је преварио жену (посебно не ако је то политичар или познат глумац и посебно не ако је хришћанин и конзервативац), у Србији такав постаје још популарнији међу ”православцима”.
.
 
>>>
 
 
видети још:
 
 
Нови Аркан, Легија…
или
нови Вељко Петровић, Апис…
>
 
 
НИН, 27. јун 2013.
 
Братислав Дикић, комадант Жандармерије:
Било је истраге и против многих високих државних функционера због сумње да су сарађивали са Шарићем, али истрага није исто што и доказ да је неко учинио дело. А ако јесте, има да одговара, нико неће бити заштићен. Ни мој рођени брат!
 
view_image
 
Amadeus bend predstavio je spot za pesmu “Moja zemlja”
 

Bog i žandarmerija čuvaju Srbiju“ – slogan je pod kojim se ove godine obeležava Dan žandarmerije, 28. jun. Tradicionalno, na Vidovdan se tim povodom seče slavski kolač i organizuje proslava, kakvu uostalom imaju i ostale jedinice MUP-a. Ipak, nijedna svečanost nije privukla toliku pažnju, kao što nijedna osoba nije izazvala polemiku u javnosti kao komandant ove elitne jedinice MUP – general Bratislav Dikić.

www.danas.rs/LičnostDana

Pripadnici Žandarmerije izveli su na jezeru na Adi Ciganliji pokaznu taktičku vežbu povodom svoje krsne slave Vidovdana.  Vežbi nisu prisustvovali misnistar Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović. Posle vežbe, grupa Amadeus priredila je besplatan koncert koji je privukao više hiljada mladih.

видети још:
 
VREME | BR 1173 | 27. JUN 2013.   Naslovna strana

INTERVJU – MILENA MARKOVIĆ, DRAMSKA SPISATELJICA

Otpor hegemoniji i imperijalizmu

muharem bazdulj, nebojša grujičić

Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti.

IN MEMORIAM – DŽEJMS GANDOLFINI (1961–2013)

Veliki kum malog ekrana

muharem bazdulj

Na dan izlaska ovog broja „Vremena“ u Njujorku će biti sahranjen glumac Džejms Gandolfini

видети још:

Бранислава Станковић: Праштајте, Трећепозивци, 1300 каплара, Солунци, редовни војници!

28.06. 2013 Српски културни клуб

Остоја Симетић: Шта нам поручује Видовдан данас?

28.06. 2013 Српски културни клуб

Каменовани Срби на Газиместану, има повређене деце

28. јун 2013.

Окупиране територије – Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић објавио је да су Шиптари каменовали аутобусе са Србима који су се враћали са прославе Видовдана са Газиместана. Патријарх Иринеј безбедно је напустио територију Косова, објавио је на Твитеру Јањић.

„Албанци масовно каменују српске школске аутобусе. Пет аутобуса оштећено, има и повређених. Сведоци кажу да су групе Албанаца чекале српске аутобусе у заседама, неки су чак колима пратили аутобусе“, навео је Јањић.

У Дому здравља у Грачаници је, после напада Шиптари на аутобусе којима су се Срби враћали са прославе Видовдана на Газиместану, задржано троје деце са посекотинама од стакла. Директорка Дома здравља Рада Трајковић изјавила је Танјугу да је једно од деце задобило посекотине главе, а преостало двоје по другим деловима тела, али да нико није животно угрожен.

„Ван животне су опасности али су сви задржани на одређено време под контролом лекара, јер деца су јако узнемирана и са јаком тахикардијом“, рекла Трајковић. Она је додала да су у каменованим аутобусима још неки грађани, углавном малолетне особе, задобили посекотине, али да су оне третиране на лицу места.

http://www.vaseljenska.com/vesti/kamenovani-srbi-na-gazimestanu-ima-povredjene-dece/

 

 

Завера југословенских комуниста

јун 27, 2013

ana14052a

Заверу није могуће реализовати без велике помоћ српских комуниста-изрода. Комунистима је највише одговарао рат приликом распада СФРЈ. Југословенски комунисти изазвали су рат са циљем да кривицу пребаце на националисте и вернике у својим народима, и Запад. Циљ је да се све друге идеологије и вере одбаце и да се људи врате комунистичким идејама и на таласу новог социјализма поново створе ново братство и јединство. Идеја је била да се, на таласу демократизације, која је уследила после пада Берлинског зида, и која је била неизбежна, народу покаже како су верници злочинци, како је капитализам труо. Зато сада, “када сте видели какав су покољ изазвали верници и како су вас опљачкали капиталисти, треба да се вратимо идејама Партије, треба створити Југосферу и обновити Комунистичку партију Југославије“.

Наравно, Србија би била сведена на праву меру – Београд и Шумадију. Или, круг двојке. У тој Југосфери у службеној употреби користила би се само латиница. 

YUпараноја

24. ДЕЦЕМБАР 2012.

У Словенији ”социјални” немири. Углавном се левичари буне. Новоизабрани председник Словеније имао је подршку социјалдемократа на председничким изборима.

Хрватски генерали отишли у Хаг као усташе, пуштени из Хага као социјадемократе. На власти у Хрватској левичари.

У Македонији ”социјални” немири, опозиција, странка левице, позива народ на ”5. октобар”.

Из Босне и Херцеговине долази песма и спот репера (Бошњака) о томе како је Југославија могла да опстане, да буде јака, да смо могли да живимо у љубави у социјалистичкој Југославији – унутар које би се налазила и држава Војводина – као седма (независна) република СФРЈ.

У београдском недељнику НИН стрип са темом социјалистичке Југославије. У истом броју интервју албанским злочинцем, са још једним социјалдемократом који је као такав ослобођен из Хага а да је притворен као ултранационалиста и расиста.

Чуо сам да је јуче или прекључе на јавном сервису европске Србије тј. РТС-у пуштена емисија која показује како се се одвијала сахрана комунистичког диктатора, ”колико је важних гостију из света дошло” да ода пошту диктатору.

Унутар српског ”патриотског блока” један социјалдемократа напада православну организацију због тога што се залаже за укидање аутономије Војводине.

У Црној Гори, наравно, левичари на власти.

Комунисти свих југословенских земаља, уједините се!

+

Никола Варагић

NikolaV

……………………………………………………………………………………………

Амбасадор САД: У Словенији још живи социјализам

Tанјуг

о4. ЈУН 2013.

ЉУБЉАНА – Словеначка влада је толико уплетена у привреду да амерички амбасадор каже да не би инвестирао у ту земљу. Амерички амбасадор у Словенији Џозеф Мусомели је за интернет портал Сиол.нет рекао да је словеначка држава одавно морала продати своје власништво у предузећима.

Ваша влада је више уплетена у привреду него било која друга некадашња социјалистичка држава”, рекао је Мусомели за словеначки портал. Амерички амбасадор је, такође, додао и да је 1990-их година у Словенији владало мишљење да предузећима добро иде и да их зато нема разлога продавати, а сада је аргумент да им иде лоше и да се не могу продати, јер за њих не би добили новац. Мусомели је рекао и да, када би у овом тренутку имао своје предузеће у САД, не би инвестирао у Словенију, и то због бирократије.

04. ЈУН 2013.

Све извесније спајање хрватског „Агрокора” и словеначког „Меркатора” имаће велике последице по тржиште целог региона, а највише по Србију. Уколико трговински ланац Ивице Тодорића, најбогатијег Хрвата, заиста и купи словеначки ланац, то значи да ће у Србији „Идеа” и „Меркатор” постати једна фирма, а на другом полу ће бити једино „Делез”. За разлику од словеначког и хрватског тржишта, код нас још нема ниједног од највећих светских малопродајних ланаца, попут „Лидла”, „Кауфланда” или „Биле”, који би били значајнија конкуренција. ,,Конзум” је пословао са добитком, али „Идеа” у Србији већ годинама послује са губицима и они су све већи. Јасно је да је матична фирма из Загреба одржава како би заузели што већи део тржишног колача, а у томе им помажу и други успешни бизниси које „Агрокор” има у Србији – „Фриком”, „Дијамант”, „Мивела”…

15. ЈУН 2013.

Hrvatski trgovinski lanac Agrokor potpisao je ugovor o kupovini 53,12 odsto akcija slovenačkog trgovinskog lanca Merkator za ukpno 240 milona evra. Realizacijom ugovora, zajedno s Merkatorom, Agrokor će ostvarivati godišnje prihode od sedam milijardi evra i zapošljavati 60.000 ljudi, čime će nastati najveća maloprodajna kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi.

26. ЈУН 2013.

I srpski biznismeni su zabalkanski beneluks

Inicijativa najjačeg balkanskog biznismena Ivice Todorića o tesnoj saradnji privrednika u regionu, ima za cilj da se zadrži stečena pozicija u robnoj razmeni, koju je do sada Hrvatska imala u okviru CEFTA, stav je većine srpskih privrednika. Oni kažu da će se rado odazvati ovom pozivu, ali kada Hrvatska “spusti rampu” i dozvoli da se srpski proizvodi nađu na njihovim tezgama.

U poslednje vreme sve više provejavaju ideje o međusobnom udruživanju kompanija u regionu u takozvanu jugosferu, a prethodnih dana čuo se Todorićev apel o stvaranju „balkanskog Beneluksa unutar EU“. Mnogi domaći privrednici smatraju da Hrvatska želi da zadrži dominantnu poziciju u regionu i nakon ulaska u EU.

Naime, od 1. jula prestaje da važi njeno članstvo u CEFTA, a koja obuhvata tržišta Albanije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Crna Gore i Srbije. Ovaj sporazum omogućava primenu nultih ili niskih carina u razmeni između država članica. Iako će Srbija u CEFTA preuzeti dominantnu ulogu, naši privrednici nemaju ništa protiv Todorićevog predloga, ali pod uslovom da se i hrvatsko tržište otvori.

28. АПРИЛ 2013.

Други председник владе окупиране Србије Александар Мали:

Србија и Хрватска су кичма региона

Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић поручио је данас у Загребу да је, упркос различитим погледима на прошлост, рационалан и прагматичан приступ у стварању будућих односа Србије и Хрватске значајан за будућност обе земље и оба народа, а хрватски званичници пренели су да ће Србија имати сву помоћ Хрватске на путу ка ЕУ.

Потпредседник српске Владе захвалио се на подршци Хрватске европском путу Србије и закључио:

„Без обзира на прошлост и разлику у њеном тумачењу, морамо да мислимо на будућност и наше односе. Отворили смо многа питања данас и ускоро ћемо формирати експертске тимове, који ће разговарати о конкретизацији наших планова”.

Udio Udbe ili kako je nastala hrvatska država

Boris Dežulović  

Dvadeset pet godina će brzo da se raspala Jugoslavija, duboko negdje u deponiju historije leže i Partija i Armija, propali su veliki industrijski divovi i sportski klubovi, istekao povijesni rok trajanja i školskom i socijalnom i svim jugoslavenskim sustavima, nema više samoupravnih interesnih zajednica i osnovnih organizacija udruženog rada, nema ni stambenih lista ni dječjih odmarališta, ništa od Socijalističke Federativne Republike nije ostalo, samo se, eto, Udba drži kao da su zlatne sedamdesete.

Trideset godina će za koji dan da je u jednoj garaži u njemačkom Wohlfahrtshausenu pronađeno mrtvo tijelo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, bivšeg direktora Ine, trideset godina svi znaju da je ubojstvo naručio šef hrvatske Udbe Josip Perković, a on dvadeset tri od tih trideset godina mirno živi upravo u nezavisnoj hrvatskoj državi, koja se svih tih godina upinje obračunati sa svojim najstrašnijim demonom: osnivala je nezavisna Hrvatska i državna vijeća i saborske komisije, uprezala je cijeli svoj politički, policijski, pravosudni i medijski aparat u raskrinkavanje strašne Udbe, njenih plaćenih ubojica i nalogodavaca, a Josip Perković i dalje spokojno živi u Zagrebu, kao da je penziju dočekao u računovodstvu tvornice čarapa, a ne u službi koja je ljude po europskim garažama likvidirala metkom u potiljak.

Konačno, ovih dana, uoči pristupa Hrvatske Europskoj uniji – kad će se steći uvjeti da barem Njemačka, kad već neće Hrvatska, sudi Josipu Perkoviću i službeno zatraži njegovo izručenje – hrvatski je Sabor na brzinu domislio izmjene Zakona o pravosudnoj suradnji s članicama Europske unije, pa u zakon ugradio odredbu po kojoj će europski uhidbeni nalog Hrvatska izvršavati samo za kaznena djela počinjena nakon 7. kolovoza 2002. godine. Nakon čega čovjek zaista nije siguran da je stric Ante Đapića, ubijen 1989, zaista bio posljednja Udbina žrtva.

Nije mi poznato da se hrvatska država za nekog svog građanina tako zauzela kao što se, eto, zauzela za direktora jugoslavenskog OOUR-a za ubijanje emigranata: locirala je za to vrijeme, identificirala, uhićivala i transferirala čak i vlastite generale i heroje, nije prstom micala ni za pomorce što su nevini trunuli po egipatskim i grčkim zatvorima, nije svoje zakone mijenjala niti za bolesnu djecu, ali je cijeli svoj pravosudni aparat upregnula da domisli način kako da od pravde zaštiti čovjeka koji je naloge za ubojstva potpisivao lakoćom kojom se potpisuju narudžbenice za uredski pribor.

Utemeljitelj i prvi predsjednik te države i sam je pri tom javno svjedočio kako mu je oca ubila Udba, Udbine žrtve u toj su državi beatificirane kao sveci njene nezavisnosti, a Udbini šefovi, eto, svih tih dvadesetak godina opušteno šetaju ulicama što se zovu po ljudima koje su dali ubiti. Nisu na tim ulicama ni danas još posve sigurni Srbi, homoseksualci ili navijači neprijateljskih nogometnih klubova, samo se za Udbine ubojice još nije čulo da su doživjeli nekakvu neugodnost.

Teško da je, pravo govoreći, Josip Perković uopće i primijetio kako više nema ni Udbe, ni Jugoslavije. I ta bi zemlja, da je opstala, s više nelogode potpisivala zakon o zaštiti ovlaštenih državnih ubojica. Čak i protesti hrvatske opozicije povodom izmjena zakona, prigodno nazvanog Lex Perković, izgledaju kao puko zadovoljavanje forme: cijelih sedamnaest godina HDZ je, uostalom, i sam vladao zemljom, prvih deset imao je potpunu i apsolutnu vlast, koristeći je da se obračuna i sa sindikalnim vođama i s nezavisnim novinarima, zajebavala je ta vlast, maltretirala, sudila – a bogami i ubijala – svakoga tko joj je ikad zasmetao, namještala je i nogometna prvenstva i izbore za Miss Hrvatske, ali nije napravila baš ništa da pravdi privede Udbine ubojice.

Kad je i djelovala kao da se obračunava sa sablasti Udbe, radila je to tek da se obračuna s neistomišljenicima. Nama trojici osnivača Ferala, na primjer, glavni je krimen bio grijeh naših otaca, visokih oficira Udbe, javno je tu izmišljotinu širio i sam Franjo Tuđman, i to uz pomoć tajnih službi koje su vodili same glavešine jugoslavenske Udbe! Nije li to veličanstveno? Stvar je funkcionirala bez greške: u samostalnoj Hrvatskoj suradnici Udbe sasvim pouzdano nikad nisu bili samo oni koji su najebali kao udbaši.

Možete, dakle, o Jugoslaviji misliti što hoćete, ali takvom se jednom genijalnom projektu morate pokloniti: šefovi službe čiji je, ako ne jedini, ono svakako važniji smisao bio da zatre svaku ideju o hrvatskoj državnoj nezavisnosti, trideset godina kasnije u toj istoj državi žive nimalo nejavno i posve slobodno, zaštićeni kao velebitska degenija.

To je, pitate li mene, bila ozbiljna firma.

Najebao je u međuvremenu svaki jugoslavenski direktor što se obreo u uskrsloj hrvatskoj državi, najebao je svaki niži oficir kojega je hrvatska nezavisnost zatekla u dvosobnom stanu dobivenom od JNA, najebao je svaki poslovođa u čijem bi se dućanu otkrila konzerva „made in Yugoslavia“, malo je, makar ovolicko, život bio zagorčan svakom pjevaču koji je ikad snimio refren s Titom i Jugoslavijom – sve ti jebem, i sam Predsjednik Sviju Hrvata dr. Franjo Tuđman, da je poživio, najebao bi i završio u nekom švedskom zatvoru kao kolovođa udruženog zločinačkog poduhvata! – samo šef zloglasne Udbe nijednom u ovih dvadeset tri godine nije nespokojno zaspao.

Teško da je, rekoh, on ikad i primijetio kako više nema Udbe, a kako stvari stoje, nisam ni ja više siguran u to da je nema. Slavna je ona sentenca iz De Rougemontova ogleda „Udio đavla“, o Vragu čije je najveće lukavstvo u tome što je čovjeka uvjerio da ne postoji. Udba je još lukavija: kako bi Hrvate uvjerila da ne postoji, napravila je – hrvatsku državu.

Globus, 27.06.2013.

Peščanik.net, 27.06.2013.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

UDBA – ознака (не)квалитета

Прва и Друга Србија

ТРЕЋА СРБИЈА

Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA

Јелена Бркић: Трошимо више него што зарађујемо

23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских ”националиста”

Србијански „глотофиксисти”

Горан Ћетковић: Извините ако сам Вам икада поверовао и тога се стидим!

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”


Информер: Протест радника у култури “Стоп уништавању културе“

јун 26, 2013

 

INFORMERKA (ЗАБРАЊЕНО ЗА ДЕЦУ ИСПОД 17 ГОДИНА)

И ОНА БИ ДАЛА ВУЧКУ…

Fine_Art_Nude___Pure_Erotik_by_ueulo

… АЛИ ЈЕ ВУЧКО ДАО ГВИДИ

алек-и-гвидо-педери

Stop uništavanju kulture

Pod sloganom „Stop uništavanju kulture“, više stotina umetnika i radnika u kulturi okupilo se danas na Trgu Republike kako bi mirnim protestom izrazili svoje nezadovoljstvo zbog neodrživog stanja u kulturi, odnosa države prema umetnicima i kompletne situacije u društvu. Bez govora, samo svojim prisustvom, poslenici u kulturi – njih oko 800 prema proceni policije – su želeli da skrenu pažnju na višegodišnji nemaran odnos vlasti prema kulturi.

страна 2

CECA EUROPLJANKA (CECA EX-НАЦИОНАЛЕ)

ВИДОВДАН ЈЕ ЦЕЦИН ДАН!

ЦЕЦА ПЕВА ЗБОГ УЛАСКА СРБИЈЕ У ЕУ!

ЦЕЦИН ДАТУМ

“БИЛА БИ НАЈСРЕЋНИЈА КАД БИ СРБИЈА НА ВИДОВДАН ДОБИЛА ДАТУМ“

Informerka

страна 10

Инсајдер Информер 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

UDBA – ознака (не)квалитета

Прва и Друга Србија

ТРЕЋА СРБИЈА Београд


%d bloggers like this: