Праве пршуту, а фарме ни на видику

Београд – Праве пршуту, а фарме ни на видику. Готово да нема прерађевине у нашој земљи без увозних сировина. Најмање трећина меса која разноразним каналима стигне у Србију заврши у „домаћим“ виршлама, саламама, паштетама.

Осим тога, намирнице анималног порекла у нашој земљи пуне су адитива и разних конзерванаса, за које је доказано да су штетни за зравље.

У свежем месу и неким месним прерађевинама откривени су хормони, антибиотици и седативи, али и соја, лој, као и полифосфати, чија је употреба забрањена у свету. Стога грађани све више страхују због готово дуплираног увоза меса из света ове године.

Шунке у цреву, пица-шунке, виршле, саламе спадају у врло „опасне“ прерађевине… Сумњу у старту изазивају нелогичности да је рецимо шунка дупло јефтинија од своје основне сировине – свињског бута! То је зато што се на 100 килограма бута дода 100 до 150 килограма леђа, а да би се та маса ујединила, додаје се соја, плус полифосфати, као и побољшивачи укуса, глутаминати, емулгатор „карагенан“, који спада у хидроколоиде, материје које везују воду…

„Велики број потрошача с разлогом има примедбе на квалитет меса и прерађевина „, каже за „Новости“ Младин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

„Иако Србија тврди да има прописе, које је хармонизовала са ЕУ, она нема систем лабораторија и нема средстава за контролу тих производа, која су потребна да би потрошачи били апсолутно заштићени. Посебно нема увида у квалитет увозног меса. Осим тога, спомињу се врло често лобији између произвођача и увозника.“

Према проценама стручњака, најмање трећина увозног меса заврши у нашим месним прерађевинама, један део у угоститељским објектима, а остало у СТР-има и мањим радњама.

Највише примедби је, додаје Шеварлић, на увоз МОМ-а, машински окоштаног меса, од кога се праве паштете, виршле, разне саламе, па на увоз меса из Робних резерви земаља у Европској унији на самом крају истицања рока употребе. Све више стрепњи изазива и увоз меса из Бразила, Чилеа и САД-а, где се додају веће количине хормона раста у узгоју стоке, пре свега код пилетине и говедине.

„У оваквим околностима саветујем потрошачима да се када год је могуће оријентишу на домаће произвођаче, уговоре испоруке на сељачким газдинствима“, изричит је Шеварлић.

„Тада постоји директна одговорност између произвођача и потрошача, што је када уђете у продавницу немогуће успоставити. Било би добро да у продавницама буде означено увозно месо од домаћег. Али то, нажалост, никада није заживело, иако се о томе говори. Купци треба максимално да избегавају куповину већ припремљеног млевеног меса, и да захтевају да се оно меље пред њиховим очима из комада меса. Зато имају право као потрошачи. Такође, ако није проверено место куповине, није добра идеја куповати ни месо за роштиљ, ћевапе и пљескавице.“

Д. Маринковић / Новости/ВасељенскаТВ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: