Покрет Двери одбацује клевете Бранка Ружића и захтева званични деманти МУП, на основу записника који не смеју да кривотворе!
Београд, 20.08.2013
Члан Руководства Двери Славиша Милетић јуче је на обележавању 99. годишњице Церске битке оптужио премијера Дачића да је издајник, јер је издао Косово и Метохију. Потом је ухапшен, да би СПС касније током дана оптужио Покрет Двери да смо све измислили. Покрет Двери разматра подношење тужбе за клевету протв Бранка Ружића, а ево која је нецензурисана истина о томе шта се стварно десило.
– Премијеру Ивици Дачићу, који је пролазио на метар од мене, довикнуо сам: Издајниче! Издао си Косово и Метохију! Дачић се окренуо према мени, али су ме припадници МУП-а одмах гурнули, ставили лисице и одвели до марице. У полицијском возилу сам остао пола сата. Онда су ме уз присуство три полицијска службеника спровели до полицијске станице у Лозници, где сам задржан око сат времена. Међутим, Записник о томе је сачињен тек данас, 20. 08.2013, изјавио је на конференцији за медије члан Руководства Двери Славиша Милетић.
Члан Старешинства Покрета Двери Данило Тврдишић демантовао је наводе МУП- а да је Славиша Милетић особа против које се води пет прекршајних поступака.
-То је потпуна неистина! А када је реч о томе да је Милетићу изречена пуноснажна пресуда, мора да се истакне да је то пресуда из 2004. године којом је осуђен на новчану казну од 1000 динара, објаснио је Тврдишић.
Други деманти упућујемо поводом навода МУП да Милетић није био ухапшен. Питамо МУП: ако није био ухапшен, зашто су му ставили лисице? И, ако није био ухапшен, зашто је био лишен слободе?
Покрет Двери одбацује гебелсовске клевете Бранка Ружића да је Покрет Двери измислио цео догађај! А како постоји званични записник МУП о догађају који се према СПС није десио, захтевамо званични деманти Министарства унутрашњих послова поводом две неистине: прекршајним поступцима против Милетића и тога да Милетић није био ухапшен.
Апелујемо на МУП да поступа по кривичној пријави против Ивице Дачића због афере „кофер“, као и због афера „Галеника“ и „Агробанка“.
Покрет Двери истиче да је Славиша Милетић, пре свега породичан човек, отац петоро деце и вредан и савестан привредник.
Информативна служба Двери
Записник МУП-а
Коментар дана: Чега се уплашио Бранко Ружић
Вербални деликт народа: Дачићу, издајник си! Ухапси и мене!
Како је Ивица Дачић дошао на власт, а шта је потом урадио са Србијом? Шта је све обећавао, а шта је на крају урадио? Време је да неко раскринка и на једно место стави све његове лажи, предизборна „обећања“ на која је пљунуо кад је сео у министарску фотељу.
Доста је било вечитих кадрова СПС-а којима одговара сваки режим: комунистички, лажно националистички, евроунијатски….
Ширите овај видео са лажима Ивице Дачића, јер народ мора да се освести!
ИВИЦА ДАЧИЋ: КАКО САМ УЗЈАХАО СРПСКИ НАРОД?
KOSMET VIA KOSMOS 
Да ли је Славиша Милетић организатор напада на Kуле близнакиње?
Покрет Двери упућује отворено писмо уредницима „орвеловских” медија у Србији: Славиша Милетић је организатор рушења Кула близнакиња!
Београд, 21.08.2013
Поштовани уредници медија са националном фреквенцијом,
Овом приликом желимо поново да Вас и целокупну српску јавност обавестимо (иако смо то и јуче уредно учинили) о догађају који се десио пре два дана, а који је постао предмет филмских медијских лажи и полуистина. У питању је серија гебелсовских пропагандних трикова који су везани за догађај који се одиграо на прослави 99. година од Церске битке пре два дана на Текеришу. Те лажи су креиране у кухињи СПС-а и МУП-а Србије, а, на жалост, пренете су кроз све веће националне медије.
Оно што је за нас невероватно (иако смо на свакаква лудила навикли током ове две године политичке борбе) је чињеница да нико до сада од оних медија који су пре два дана објавили неистине о Дверима није нашао за сходно да пренесе једну једину реч демантија нашег Покрета на поменуте лажи или да макар спомене да се десила наша конференција за медије и макар у једној реченици саопшти о чему се на њој говорило! Ништа!
Ваљда је основа новинарске етике (тако би то макар у теорији требало бити), да се да прилика ономе ко је медијски сатанизован да се чује његова одбрана. То је азбука здравог разума, почетних курсева новинарства и новинарске етике. Поготово у случајевима као што је горе поменути када је на самом догађају било присутно преко сто сведока, а постоји и полицијски записник који је потписан од стране инспектора МУП-а, који се може видети на сајту Двери у вести Истина о хапшењу члана Руковдства Двери.
Дa ли је овде у питању новинарство или плаћени хохштаплерај?
Господо уредници, желимо потпуно отворено и без било каквог дипломатског устезања да Вам поручимо да је ово заиста дно дна новинарства и било каквих моралних норми. Заједно са њим ово је дно дна људског достојанства. Од овога не може ниже и бескичменије.
Наиме, један породичан човек, Славиша Милетић (привредник који има петоро деце), који једино од проблема са законом има новчану казну од хиљаду динара коју је уредно платио из 2004. Године, је медијски жигосан и сатанизован по угледу на методе које је Џорџ Орвел описао у чувеном делу „1984-та”. Славиша Милетић је по том орвеловском кључу преко ноћи постао „познат одраније органима гоњења”, преко ноћи је постао човек који је имао „проблеме са законом”, који има пет прекршајних пријава (за шта су му и сами полицијци у ПУ Лозница који су га ухапсили потврдили да не постоје), а који по објави неких медија и МУП-а чак пре два дана није ни ухапшен, већ је, по тој суманутој филмској логици, реметио јавни реди мир (када и како?!?) или вероватно сам себе добровољно лишио слободе?!! Сличне небулозе ваљда само још у окупираној Србији и исто таквим медијима могу да прођу.
Опасност да Славиша Милетић изазове трећи светски рат
Славиша Милетић је у медијима представљен још мало па као терориста који је одговоран за пад Кула близнакиња у Њујорку и потенцијална иницијална каписла за трећи светски рат.
А Славиша је, ако оставимо за тренутак иронију на страну, рекао оно што већина мислећих људи и патриота у Србији мисли: премијер Ивица Дачић је, ништа друго него – издајник! И то ћемо му јасно и гласно у лице понављати на свим јавним скуповима убудуће. Чисто да не буде забуне. Па нек нас хапси. Али нека зна да неће бити довољно лисица колико има патриота који ће му ово рећи у лице.
Због свега поменутог смо тражили деманти од МУП-а у којем би се јавно дистанцирали од неистина у сопственом саопштењу. Демантија још увек нема. Иако су сви медији у Србији објавили да је Славиша Милетић ухапшен, као и све лажи и полуистине СПС-а и МУП-а, нити један није био спреман да објави шта има да каже ухапшени Славиша Милетић и Покрет Двери по овом питању. То је најбоља слика медијске окупације Србије.
Ово писмо шаљемо Вама, уредницима водећих медија у Србији, иако нам је унапред јасно да ништа од овога неће бити објављено. Али ово писмо објављујемо и ради упознавања бројне интернет јавности са горе поменутим чињеницама, као и са дубином медијске помрчине у којој се налазимо. Јуче је сатанизован Славиша Милетић, сутра то може бити било ко други. Мислимо сви заједнички о томе.
Информативна служба Покрета Двери
Komentar Danas
Dačić i Ranković
Venac koji je premijer Dačić – u funkciji ministra policije – položio na grob Aleksandra Rankovića gest je civilizovanog čoveka. Tako bi se, naime, rezonovalo o ovom potezu predsednika srpske vlade, kad bi se apstrahovale mnoge činjenice, a pre svega one koje govore o tome šta je danas Dačić, i šta je nekad bio Ranković.
Kad se, međutim, uzmu u obzir ti fakti, stvar se pokazuje mnogo složenijom nego što na prvi pogled izgleda.
Pođimo s kraja. Ranković je u komunističkom sistemu druge Jugoslavije bio ne samo simbolički nego i praktični guru jedne policijske strukture koja kao ni nigde drugde tako ni u bivšoj državi – u bivšoj državi možda još i više – nije bila milosrdni anđeo, nego je surovošću i stegom koju je promovisala neretko ulazila u područja torture pa i revolucionarnog terora. Bila je, recimo prosto, strah i trepet. Žrtva kojom je Ranković postao nakon što ga je Tito 1966. uklonio na tzv. Brionskom plenumu u nikad dokraja razjašnjenoj čistki, promenila je naglaske u istorijskoj percepciji njegove ličnosti: rukovođenje tajnim službama i vladanje pomoću njihovih mehanizama palo je u drugi plan, a u prvi je izašla ta gruba politička likvidacija. Ona je tim više dobijala na značaju što je više povezivana sa tezom da je obračun sa Rankovićem zapravo bio obračun jugoslovenskog komunizma sa srpskim narodom.
Sad Dačić. Dačić se naslonio upravo na ovu teoriju, i to gotovo bez ikakvih ograda i bez ikakvih rezervi. Još je u vreme Dušana Mihajlovića ustanovljena praksa da se bivši ministri policije o zgodnim godišnjicama adoriraju vertikalno, bez ideoloških otklona, i bilo kakve selekcije. Nije se, dakle, nikome gledalo u zube. Dačić je prekjuče, stavljajući Rankoviću venac na grob u Aleji heroja, otišao, međutim, i korak dalje. Rehabilitacija koju je zatražio za njega i nije bila posebno šokantna – premijer i njegov prvi zamenik naprosto su u nekom takmičenju u tome ko će dalje otići sa političkim probojima – tako da ovakve stvari sad malo koga iznenađuju. Ono što jeste bilo iznenađenje, gomila je olakih ocena o Rankovićevom liku i delu, o političkom karakteru njegove sahrane, i o stradanju Srba i Srbije u jugoslovenskoj državi. Zvučalo je bogami kao da smo na pragu nove antibirokratske revolucije.
Zato je prekjuče na beogradskom groblju Dačić više ličio na lidera jedne bivše stranke nego na premijera današnje srpske vlade. Korak nazad! Delovao je kao da su mu prokleti nacionalni poeni potrebniji od jedne stroge, odgovorne i istinite nacionalne politike.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/dacic_i_rankovic.46.html?news_id=266334#sthash.dCULHpQQ.dpuf
Двери као десничарска верзија „Отпора” Дачићу
За Бранка Ружића су „дверјани” неуспели политички експеримент демократа, а за Чедомира Антића логична појава са крајњих граница политичког спектра
Повик Дачићу да је издао Косово и Метохију, пред окупљеним народом у Текеришу у понедељак, обезбедио је покрету Двери бар два дана медијске пажње. То је оно што посебно недостаје ванпарламентарним странкама и организацијама чији иступи и акције најчешће не завреде, по њиховом мишљењу, дужну пажњу медија. Овог пута могу да захвале полицији, чија је реакција – привођење Славише Милетића, члана руководства Двери, који је довикнуо премијеру Ивици Дачићу да је издајник – привукла пажњу новинара, а „дверјанима” омогућила прилику за оптужбу да „Србија клизи у диктатуру и ванредно стање…”
Уследила је необично оштра реплика Бранка Ружића, функционера социјалиста, у којој се помиње потреба квазипатриотског покрета Двери као неуспели политички експеримент ДС-а. Његове оптужбе су Двери јуче одбациле истом жестином, називајући их „гебелсовским клеветама” и наставили да и даље оптужују премијера Дачића за издају, а МУП позвали да поступа по кривичној пријави против њега због афера „кофер”, „Галеника” и „Агробанка”.
Успут су покренули и акцију „Дачићу, издајник си! Ухапси и мене”, позивајући грађане да „у време небивале медијске цензуре” на друштвеним мрежама искажу своје мишљење и покажу да се не боје репресалија режима.
Сличне оптужбе Двери лиферују већ дуго, а имају штошта да кажу и на рачун Александра Вучића, Томислава Николића и владајуће коалиције уопште. Све се то може видети на сајту Двери и чути у њиховим јавним иступима, у чему су, чини се, далеко агилнији од, на пример, радикала, али и умеренији од, рецимо, покрета „1389” или „Образа”. И све у нади да ће у другом покушају успети да прескоче „лествицу” подешену на пет процената за улазак у републички и покрајински парламент, за шта им је прошле године недостајало око пола процента. Али су успели да освоје одборничка места у Новом Саду (где се, због приласка владајућој коалицији под вођством напредњака, одборничка група издвојила у посебну организацију „Трећа Србија”), Чачку, Краљеву, Пожеги, Бачкој Паланци…
Срђан Миливојевић, народни посланик ДС-а и некадашњи члан организације Отпор, прогнозира им да ће на следећим изборима бити успешнији и одбацује Ружићеве наводе о томе да су Двери креација демократа.
„Жао ми је што СПС термине ’издајник’ и ’страни плаћеник’ није заштитио као своју интелектуалну својину, па их сада иритира када други користе тај вокабулар у обраћању њима”, каже Миливојевић и подсећа да су прошле године, између два изборна круга председничких избора, Двери најгласније нападале Бориса Тадића и ДС за наводну изборну крађу: „Те лажи су могле битно да дестабилизују државу. Ако смо ми то стварали, не верујем да би се ти људи тако опходили.”
Миливојевић који познаје многе од дверјана и о њима приватно, како каже, има врло високо мишљење и подржава неке њихове активности и идеје („породичну шетњу” као промоцију породичних вредности, или обележавање славних дана наше прошлости), али не и њихов политички програм, каже да су Двери и Отпор потпуно неупоредиви покрети.
За Чедомира Антића, историчара и председника Напредног клуба, Двери су сасвим логична појава, јер је логично да јачају странке и организације са крајњих граница политичког спектра у условима када је подела на десницу и левицу обесмишљена а велике странке постале потпуно популистичке. Примећујући да су Двери једна од организација које су засновале своју идеологију и програм на снажној религијској црти, он истиче да они нису лоша појава у нашој политици јер ту недостаје „идеолошких људи”.
„Ми смо просто потпуно дезидеологизовани. У другој држави би промена коју су прошли влада и посебно СНС током 2013. године довела до народног устанка, а овде им је чак скочила популарност”, каже Антић.
Он не види никакав проблем у томе што неко премијеру каже да је издајник, када је премијер, како додаје, прекршио Устав бар три пута за ових годину дана и указује да док год Двери не прекрше уставне норме и законе, њихови начини протеста су легитимни: „Посебно што је та њихова политика у односу на Косово и Метохију, за коју сматрам да је потпуно бесмислена и критиковао сам је, донесена вољом већине Срба. Ја сам, у ствари, задовољан да у Србији није на делу деловање неких тајних организација, насилних, терористичких. Јер, када се елита која води државу понаша тако неодговорно и неверно, онда просто не би било чудно да се догоди и то”.
Б. Баковић
објављено: 21.08.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dveri-kao-desnicarska-verzija-Otpora-Dacicu.sr.html
Истинољубље
Допуштањем конзервирања Грачанице, стављамо се на страну непријатеља Божијих!
Ваљевска грачаница
Светињу Грачаницу наредних месеци (или дана), затрпати глином и изнутра и споља, и тако је “спремити” за потапање проклетим “националним пројектом” хидро-акумулације Ровни – на основу хитне одлуке Републичког завода за заштиту споменика, да призна ЈП Колубари пројекат “конзервације” Грачанице – насупрот недавној савесној одлуци ваљевског Завода.
Употребну дозволу погуној брани Ровни, по хитном поступку, је изгледа већ прогурао “побожни” министар Велимир Илић прошле недеље, исти онај, који им је пре неки дан помогао, да у катастру препишу Светињу Грачаницу на власништво корумпираног ЈП Колубара-Ровни!?
Епархија ваљевска и даље поразно срамно ћути ?!?
Искрени хришћани знају, да су они последња одбрана немањићке Светиње у срцу Србије, од домаћих СПС и осталих изрода, зато морају ових дана бити на нарочитом опрезу ослушкујући позив за узбуну!
По хитном поступку Републички завод за заштиту споменика културе је оборио одлуку ваљевског Завода, да ЈП Колубара-Ровни није испунила услове овог завода у пројекту “конзервирања” манастира Грачанице !? Чудотворна Светиња Грачаница је тако доведена у екстремну опасност, да наредних дана, када почну радови на погубној хидро-акумулацији “Ровни”, буде изнутра и споља затрпана глином, и тако оскрнављена буде “припремљена” за потапање!
Масонска држава је, кроз своју последњу карику – Велимира Илића, који им је опет помогао, овога пута да коначно добију употребну дозволу за хидро-акумулацију Ровни, печатирала своју организовану упорну вишедеценијску богоборност. Тако да сада остаје, да народ одбрани Светињу свога Бога – ако ли Му је веран, ако ли Га воли – ако ли има савести још!
Сва могућа нова судбоносна дешавања, као и организовање протеста одбране Светиње Грачанице, молимо Вас пратите овде, јер су нам друге могућности угушене, и ширите их где год можете, како би се сви истински хришћани Србије, обавестили о нападима на корене нашег духовног и биолошког битисања и стали им у заштиту.
Ако су нас прошле године нека сабраћа опонирала коментарима “не треба још стражарити код Грачанице – то су само археолошка истраживања, а не скрнављења”… “не треба бранити уништавање природе око Грачанице, већ се треба спремити за сам напад за Светињу”, “не ради се ово овако и није добро то тако”… Ево, нажалост, сада се управо приближавају они дани на које су се позивали. Сада неће бити више могуће изнаћи објашњење, што нисмо бранили своју Светињу коју Дачићеви следбеници смерају дефинитивно затрти!
Напомена услед свежег негодовања Епархије ваљевске
Како је овај доњи чланак изазвао одређена негодовања у Епархији ваљевској, једино што могу одговорити поштованим свештеним лицима је – Ако учиних зло, докажите да је зло, и још, – Богу се треба покоравати већма, него ли људима!
Оци и браћо, сви врло добро знамо, да је једини начин да демантујете овај ИстиноЉубиви чланак, да Епархија ваљевска изда саопштење, којим ће обавестити хришћане да заједно са братом Немањом и ваљевским Заводом за заштиту споменика културе подноси тужбу за обарање Лаврентијевог издајничког уговора о продаји Грачанице. У противном, временом се, као што видимо, све више долази до остварења народне изреке – “с ким си, такав си”.
И још, много је боље било док су свештеници живели у Грачаници, бар су савесно Богослужили и добродушно примали госте (тиме народ држали уз своју Светињу), подизали тужбе против ранијих уговора о издаји Грачанице… На жалост, такви су из Грачанице увек уклањани… А данас би Ви сви, желели да ћутимо заједно са Вама свима, уз монахе Грачаничке, и гледамо како отеше Грачаницу, прелестно мислећи, да је само “Лаврентије за све крив”. Нпр. Монаси Грачанички мисле да је све епископ Милутин крив, Милутин – да је Лаврентије, Лаврентије – да је покојни Јован, а мишљење покојног епископа Јована не знамо. Јесте, Лаврентије ће страшно одговарати за своја дела док је био надлежни епископ, али, потом, и они који га наследише, а који нису поправили његова зла дела, већ им допустили да се у потуности остваре, поред њих живих и надлежних.
Елем, с васкршњом радошћу би овде дочекали подизање оптужнице од стране Епархије ваљевске против, не Лаврентија као личности, већ против Богоодступничког његовог уговора са ЈП Колубаром-Ровни… Тек тада би, у великом покајању, тражили опроштај од свих које данас “неправедно” прозивасмо. Признаћу да сам крив за све једини ја, и за оно што учиних и за оно што не учиних! До тада смо, пак, у ИстиноЉубивој великој Великопетковној жалости што Вам, о, свештени предстојатељи Епархије ваљевске, речи о Грачаници говоре једно – а дела друго!
Чланак: Велимир Илић, Дачићеви богоборци и епископ Милутин – отели Грачаницу ваљевску српском народу !!!
Издаја и пред Богом и пред људима: На основу криминогеног Лаврентијевог уговора са ЈП Колубаром-Ровни из 2003.год. после многих правних препрека у Катастру и Земљишним књигама Ваљева, поред живог и здравог Епископа Милутина, власништво над Немањићком Светињом Грачаницом „преузело“ јавно предузеће Колубара-Ровни (!?!), чији руководећи СПС кадрови деценијама већ насилно намећу остваривање своје погубне хидро-акумулације Ровни повише Ваљева, по цену уништавања националног бића и здравља грађана на овим просторима.
Дачићеви СПС богоборци из врха политичких власти у Ваљеву, који деценијама већ упорствују у остварењу своје национално погубне хидро-акумулације “Ровни”, богоборци од који су многи до сад изашли на суд Божији, као рушитељи Светиње Грачанице (три директора до сада су умрла), интересно повезани богоборци, који зарад свог пројекта који, и уништава чудотворну средњевековну Светињу, и прети трајно уништити све богате подземне резерве изворских вода ваљевског краја – ипак су, на послетку, успели многим жалбама надлежним институцијама уз помоћ министра Велимира Илића, да Светињу Грачаницу у Земљишним књигама преведу са Божијег у своје власништво!? Народ ће рећи – тешко њима, на Бога су се намерили – али морамо се присетити да је тешко и нама, који се називамо христјанима, а који ово годинама ћутке гледамо – а не спречавамо!
Немањићку Грачаницу ваљевску “одузели” од Бога Вишњега Лицемерни родољуб – “Веља” Илић
Лицемерни Министар урбанизма и грађевинарства, како тек сад сазнајемо, још почетком ове године је помогао ЈП Колубара-Ровни, да прескочи све забране Републичког геодетског Завода, Службе за катастар Ваљево, и да немањићку Светињу и правно отме од власништва СПЦ, тј. православног српског народа.
На ургенцију “патриоте” Велимира Илића Републичком геодетском Заводу, ипак се мора, по Лаврентијевом безаконом уговору из 2003. године, извршити размена непокретности између СПЦ и ЈП Колубара-Ровни и то, пазите: “тако да ће СПЦ пренети на ЈП Колубара, кат. парцелу бр. 221 КО Тубравић и све објекте на њој (?), а ЈП Колубара ће пренети на СПЦ кат. парцелу бр. 728 КО Тубравић и све објекте на њој (па набрајају): Православну Цркву (!?), парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, улазну капију, јавну чесму и собрашицу). Лицемери и фарисеји из Министарства за урбанизам и грађевину, ни не помињу немањићку Грачаницу, сем као “објекат размене” (предвиђен за уништење), а своје неосвећене партизанске објекте припремљене за трампу називају “Православном Црквом, парохијским домом, …”.
Ово је исти онај Велимир Илић, који штити тамо неки древни храст, када му је то у пропагандном интересу, а овде отуђује самоме Богу право на Своју Светињу ?!?
Исти онај „Веља“, који је пред изборе 2003. године, дошао у ову Светињу Грачаницу незван, и обећао тадашњем пароху о. Жељку Марићу, да ће све учинити за заштиту Светиње – ако добије власт. Исти онај „Веља“, који је после пар месеци те 2003. године, стварно и добио власт и баш надлежни ресор, те се одмах уз сву помпу и блицеве театрално попео на брану Ровни и обећао њен брзи довршетак – никада више и не поменувши Светињу Грачаницу, која се изградњом хидро-акумулације Ровни – има трајно уништити. Не рече ли пророчки Свети Николај српски – „Цркве граде да их виде људи, Цркве граде, а Богу се не моле, нити Божији закон испуњују“!
Страшљиви Епископ Милутин, на Лаврентијевом издајничком трагу
С ким си – такав си, рекао би наш народ, јер пошто Епископ Милутин нема ништа да каже против Лаврентијевог уговора, којим се продаје Грачаница ваљевска, онда је и право да заједно са њим и одговара за ово небивало безакоње уништавања чудотворне немањићке Светиње.
Игуман ЈП Колубаре-Ровни јм. Серафим још 25. марта 2013. примио акт Републичког геодетског Завода, иницираног директором Колубаре-Ровни, Миодрагом Марковићем – “Да Грачаница није више власништво СП Цркве” и са тиме се “молитвено” немо помирио заједно са надлежним му Епископом Милутином !?!
Има ли болнијег пораза православном хришћанину данас, од чињенице да су Епископ Милутин и наводни игуман Грачанице о. Серафим још 25. марта 2013. примили документ Секретаријата за катастар Ваљева, где их обавештавају да Грачаница није више власништво СПЦ, већ ЈП Колубаре-Ровни, и да се ни речју ни делом, нису успротивили овом небивалом безакоњу!!!?!!! Није више Божија Грачаница са чуваром Милутином и стражарем о. Серафимом, већ је државна са немим сведоком Милутином и најамником Серафимом. О, беде ли и понижења свесрпскога…
Није ли обична фарса и обмањивање православне јавности, наводно проглашавање цркве Грачанице – у манастир Грачаница 2010. године. Какав је то манастир, где игуман једва чека да побегне из њега и где владици саопштавају, да то више није црквена својина – а да ови у дуету ћуте !?! Какве су то духовне власти, које Хришћанина Немању Радојичића, новог врлог директора Завода за заштиту споменика, који је пожртвовано стао у одбрану Грачанице – пустише низ воду на збацивање и растрзање локалним Дачићевим хијенама, без иједне речи јавне подршке… Подршке, не њему као човеку, већ Светињи коју он брани, а која им је у директној дужности пред Богом, а о којој страшљиво ћуте деценијама уназад !?! Просто – „Страх човеку каља образ често“ !!!
Ако ово нису знаци последњих времена, ја не знам који би то могли бити. Владике које имају власт и смелост само на славама и саборима; људи који се први пут у историји Срба јавно усуђују и правно превести чудотворну Светињу у своје власништво са намером да нешто „паметније“ на место Ње изграде; народ кога све ово мало занима, јер заблудно мисли „није његово да брани веру и Светиње, ако владике и попови неће“…
Неће бити да је тако – јер, Љубав ка Богу је залог спасења и брани се и у срцу своме, и на делима исповедништва, свако за себе, али и сви заједно, за Јединога Православљенога Бога нашега. Ако немамо заједништво и заједницу у Богу Тројичноме, какво друго ћемо имати. Ако не саучествујемо у одбрани вере и светиња наших, изјављиваће нам ускоро саучешће незнабошци, због невоља наших, које на себе делима оваквим призивамо, свако по мери призива и позива свога, да се роди и животом својим буде истинским Хришћанином.
http://www.vaseljenska.com/misljenja/dopustanjem-konzerviranja-gracanice-stavljamo-se-na-stranu-neprijatelja-bozijih/