Данило Мандић: Не буди наиван, веруј вођи!

„Причај то неком другом”, каже колега свом супарнику, „ја сам из Србије!” Био је то интелектуални нокаут. Деценијама гајимо политичку културу у којој нема веће срамоте него бити наиван. Нада и идеализам (од кога млади посебно болују) једино се могу приписати лаковерном и неискусном слепцу. Препознавање опште трулежи и безнађа знак је не само мудрости, него и својеврсне солидарности с националним цинизмом.

Зато је добра вест кад стручне студије кажу да Срби не верују никоме. Не верују ни држави, ни странкама, ни банкама. Поверење најмање дају медијима, шалтерским саопштењима и својим суграђанима на локалу. Скептични су према Хагу, хуманитарним акцијама и вакцинама против грипа. Понајмање верују истраживањима јавног мњења, која кажу да Срби не верују истраживањима јавног мњења. Чак и вера у војску и цркву испада скромнија када поверење у конкретне представнике упоредите с поверењем у институције. Критичке свести, наизглед, имамо на претек.

Али ту је квака. Деценијама подаци показују широко распрострањену и упорну склоност ауторитарним вредностима у јавном мњењу. Србија је на челу источноевропских земаља по вери у „чврсту руку” као „једини и најбољи начин” да ствари крену набоље; по вери у „енергичног и праведног вођу”, који се беспоговорно мора слушати; у то да велики лидер, чак и кад то тако не изгледа, „ради оно што је исправно”. Оваква веровања су умирујућа али фантастично погрешна. Социолози образовања слажу се да је сигуран начин да побољшате конкурентност на тржишту рада да школски систем и породице охрабрују критичку мисао. Срби се таквим бајкама не дају завести и шездесет одсто их мудро верује да су „послушност и поштовање ауторитетанајважније врлине које деца треба да науче”. Консензус међу политиколозима је да су системи засновани на личностима, а не институцијама, склонији корупцији, а да је корупција главни проблем нашег друштва. Осталих 57 одсто држи да је „најважније наћи енергичног, строгог и праведног вођу кога ће сви слушати.”

(…) Такозвани „параноидни стил” гледања на политику и друштво – који карактеришу екстремна сумњичавост, претеривање и негативно поједностављивање – блиско је повезан са својом супротношћу: склоности фантастичним, наивним и магијским веровањима. Скепса која се пренаглашава у једном домену потпуно откаже у другом. Као параноик који је једнако уверен и да доктор жели да га убије и да ће му амајлија излечити рак, екстремно сумњичава јавност је често наивна. Апологете ауторитарних вредности њих приписују историјском искуству, по коме смо напредовали искључиво уз јаког, вредног и племенитог вођу. Мала доза цинизма ту не би шкодила.

докторанд на Харварду

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Popularnost-teorija-zavere/Ne-budi-naivan-veruj-vodji.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?

Српска демократија и Империја(лизам)

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ 

Аристократија и демократија

Božidar Mandić: Komunizam i demokratija

Последице ”колективизације”

 

2 Responses to Данило Мандић: Не буди наиван, веруј вођи!

  1. […] Данило Мандић: Не буди наиван, веруј вођи! […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: