Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

NikolaV

Никола Варагић 

 

 

Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

  

 

 

I део

 

Демократска странка склоњена са власти. Жртвено јагње је Саша Драгин. Остали високи функционери ДС су бели медведи. Попут председника УРС.

Уједињени региони Србије избачени из владе Србије под окупацијом. Избачени су од стране СПС. СНС је била уз УРС. Прошле године је СПС захтевала да УРС буде део владе.

 

***

 

Председник СПС посетио манастир Ђурђеви ступови и помирио се са црногорским митрополитом. После тога, посетио je гроб бившег шефа злогласне ОЗНе/УДБе.

СНС и СПС заједно раде на доласку председника владе Црне Горе у Београд, који у Београд није долазио 10 година. Пре тога, Београд посетио председник СДП и црногорске скупштине, који сада ради на рушењу ДПС, који има све мању подршку Запада. Најмоћнији човек у Црној Гори и први човек ДПС ушао је и у сукоб са једним од најбогатијих Руса, иза кога стоји Русија. Србија, тачније, влада Србије под окупацијом није прославила 200 година од рођења П.П. Његоша. Уместо прославе, најављује долазак председника владе Црне Горе.

Двери српске ушле у отворени сукоб са Социјалистичком партијом Србије. Такође, и СПС ушао у сукоб са Двери српске. Овог пута, Двери имају подршку дела мејнстрим медија. На пример, Политика је објавила текст са насловом: “Двери као десничарска верзија ‘Отпора’ Дачићу“.

Жељко Цвијановић, уредник сајта Novi Standard, предлаже формирање коалиције између Српске напредне странке и Демократске странке Србије.

Пре тога, са високим званичником владе САД срео се потпредседник ДСС, један од најбогатијих политичара у Србији.

Уредници Наших новина желе, изгледа, “велику“ коалицију између Српске напредне стране и Демократске странке. Или, шлихтањем Господару, желе да највиши функционери ДС остану на слободи. Како год, дошло је до састанка између председника ДС и СНС, наводно, због пројекта који ће се развијати наредних неколико деценија (тзв. “Београд на води“).

 

***

 

Глас Русије објавио интервју са једним од лидера тзв. “Треће Србије“ из Новог Сада, која је у власти са СНС и СПС од прошле године, а који (сада) види Русију као стратешког партнера Србије (истину о настанку Треће Србије видети на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА).

Момчило Селић упутио конструктивне критике творцима Евроазије, написао своје мишљење о Србима и Русима, као коментар на текст оснивача Евроазијске Србије (нове организације која је за улазак Србије у евроазијске интеграције), да би након тога, како је објавио, због још једног у низу сајбер-напада, и напада од стране анонимних коментатора на патриотским сајтовима, угасио Српски лист.

Све је отворенији сукоб између СНС и СПС. Наводно, после УРС следећи за избацивање из владе је СПС. Из УРС најављују сарадњу са СНС. ПУПС критикује новог министра финансија, кога је предложила СНС. Пре тога, председник Јединствене Србије похвалио председника УРС. Са одласком СПС са власти долази, како ствари стоје, и до краха коалиције СПС-ЈС-ПУПС. Да ли је председник СПС, када то већ нису председници ДС и УРС, “српски Санадер“? “Најевропљанин“ као “српски Санадер“ – има неке логике.

У Блицу пишу да је СНС одабрао за министре стручњаке, а СПС политичаре, и да је СПС против стручности. Да ли је следећи потез уредника Блица афирмативан текст о покрету Двери српске? Блиц Црна Гора даје простор противницима режима у тој држави.

Реконструисана Влада биће само прелазно решење, коалиција СПС-СНС кратког даха, пишу и Наше новине. Дијаметрално супротна политика коју воде напредњаци и социјалисти, Србију све више приближава ванредним парламентарним изборима – износе своје ставове аналитичари за Наше новине. По њима, све су већи изгледи да ће се формирати коалиција СНС-УРС. Чињеница је да је председник УРС остао део владе као заменик председника СНС у неком телу владе за сарадњу са УЕА.

Слично пишу и у НИН-у (број, 3269), у тексту “Избори ближи од реформи“. У наредном броју насловна страна је “Загревање за коначни обрачун (између СНС и СПС)“. Тај дан је Иван Тасовац прихватио понуду СПС да постане министар за културу у реконструисаној влади.

 

***

 

У НИН-у (број, 3269) објављен је и текст “Ремонт грађанске идеологије“. Тема текста је подела унутар друге Србије, а може се рећи, и нестанак друге Србије. Између осталог, зато што власт СНС-СПС, коју сада само у мејнстрим медијима и амбасадама повезују са првом Србијом, спроводи политику друге Србије.

Жељко Цвијановић у свом тексту тврди да се лидери СНС и СПС не осећају лепо када чују да их патриоте називају издајницима.

У НИН-у пишу да је Вучић добио подршку целе прве Србије и дела друге Србије.

Део прве Србије јесте подржао владу СНС-СПС, међутим ако се погледају сајтови ВасељенскаТВ, Двери српске, Српски културни клуб, Србин.инфо, Нови Стандард… видимо да је прва Србија, у већини, против ове власти.

Текст Жељка Цвијановића, у којем он предлаже коалицију СНС-ДСС, добио је оцену 2 (од 1 до 5) од стране читалаца сајта Novi Standard. За већину припадника прве Србије, лидери СНС и СПС јесу издајници. Односно, и они су део “олош-елите“.

Са друге стране, у НИН-у се наводи да онај део друге Србије који је склон “моралисању“ изгубио подршку окупатора, који сада улаже новац само у део друге Србије који подржава председника СНС. Моралисти из прве Србије не подржавају владу.

Влада има подршку само оних којима није стало до морала. Дакле, нема подршку оних који иду у цркву, јер им је стало до морала, и, оних који не иду у цркву, али читају Канта, из истих разлога.

Влада је “ујединила“ моралисте из прве и друге Србије, а они су остали међусобно на супростављеним странама. Да ли је могућа сарадња између покрета Двери и клуба Пешчаник, макар око баналних, а животно важних, питања?

 

***

 

Како се продубљује сукоб између СНС и СПС, тако и део друге Србије који подржава председника СНС сада све више подржава председника СПС.

Док су обојица решени да “заврше причу са Косовом“ и “уведу Србију у ЕУ“, председник СПС има предност у њиховом међусобном сукобу. Дакле, ови из СПС су ипак више комунисти од ових из СНС – размишљају неки другосрбијанци. Истина, без обзира што је у највише (страначке) органе СПС ушло неколико геј лобиста, организатори параде поноса праву подршку очекују од председника СНС.

Слично су пред други круг председничких избора размишљали и неки првосрбијанци, само, они су веровали да су ови из СНС ипак више православни и патриоте, него ови из СПС. Мањи део њих, који и сада подржава СНС, и даље тако размишља. Отуда идеја о коалицији СНС-ДСС, где би, верују неки, било места и за Двери српске. Уз подршку Русије и сагласност САД. Двери воде патриоте и хришћани. Такви не улазе у владу са странком као што је УРС (која би се угурала и у коалицију СНС-ДСС).

Хронологија: Двери и СПС улазе у сукоб, део медија подржава Двери, потпредседник ДСС виђа се са високим званичником САД, уредник Novog Standarda предлаже коалицију СНС-ДСС, док из тзв. “Треће Србије“ из Новог Сада (која је у локалу у коалицији са СНС-СПС), са којима је у добрим односима и уредник Novog Standarda, који је у добрим односима и са ДСС и са Двери српске, шаљу поруку да је Русија савезник и да је Јужни ток и за њих стратешки пројекат. Момчило Селић гаси Српски лист, а високи фунционер ДСС (преко сајта Novi Standard) позива га да настави са својим (критичким) писањем на тему Евроазије. Након тога долази до размене различитих мишљења унутар ДСС, а неки медији преносе да је дошло и до подела унутар те странке.

 

***

 

Да ли унутар државног апарата сада више има православних? Да ли унутар Службе данас има више православних хришћана, који постају већина? Да ли Срби, сада и суштински, постају православан народ? Или је ово само привид?

 

 

II део

 

Избор нових директора БИА, ВОА и ВБА и дешавања пред ”прајд”

септембар 6, 2013

Миши Вацићу годину дана условно

12.07.2013.

Портпарол покрета “1389″ Миша Вацић осуђен на годину затвора условно за ширење дискиминације, недозвољено држање оружја и ометање службеног лица. Рок провере је 4 године, тако да се казна неће извршити уколико у том року не изврши ново кривично дело.

Како је Миша Вацић пре избора нападао Двери  на телевизији која подржава СНС:

http://www.youtube.com/watch?v=6xZ_kNAvKbE

***

02.08.2013.

Црвено – бели су на трибинама стадиона у Одеси имали подршку неколико стотина навијача, међу којима се нашао и чувени Иван Богданов. Подсетимо, Богданов је један од вођа навијача Црвене звезде, а пажњу светске јавности привукао је током нереда на утакмици репрезентације Италије и Србије у Ђенови у марту 2011 године. Богданов је због изазивања нереда на поменутом сусрету осуђен у Италији на три године и три месеца затвора, међутим, та казна је замењена протеривањем из земље. Иванов је добио пет година забране уласка у зеље ЕУ. У Србију је депортован 24 маја, а одслужио је затворску казну од годину дана и 11 месеци, због напада на полицију и учешћа у масовној тучи пред кошаркашки меч Партизан – Звезда који је одигран 2006. године.

09.08.2013.

Један од вођа навијача Партизана, Милош Радисављевић Кими саслушан је у полицији поводом инцидента после утакмице Партизан-Лудогорец, када је фудбалеру Марку Шћеповићу скинуо капитенску траку.

***

Вођа организације “Образ” Младен Обрадовић осуђен на осам месеци затвора

06.09.2013.

Вођа организације “Образ” Младен Обрадовић осуђен је данас пред Првим основном суду у Београду на осам месеци затвора због “ширења расне и друге дискриминације”, рекла је портпарол тог суда Ивана Рамић. Младен Обрадовић је, како је доказано у Првом основном суду, организовао писање графита “Чекамо вас”, “Смрт педерима” и “Београдом крв ће лити, геј параде неће бити” пред отказану Параду поноса 2009. године. Ово је друга по реду пресуда, јер је прву, којом је Обрадовић био осуђен на 10 месеци затвора, укинуо Апелациони суд.

***

Дачић: За Параду поноса прво безбедносна процена

04.09.2013.

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да још није добио писмо 14 амбасада у коме подржавају Параду поноса и истакао да је за њено одржавање потребно прво направити безбедносну процену. „Ми никада нисмо били против одржавања параде поноса али прво треба направити безбедносну процену, не треба се залетати”, поручио је Дачић. Како је додао, то је деликатно питање јер ћемо имати притиске из Европе да се Парада одржи и свака друга одлука била би тумачена као наша неспремност.

*** 

Вучића не занима геј парада

06.09.2013.

Потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да се још није бавио предстојећом геј парадом у Београду, јер му то питање није стигло на сто. Вучић је новинарима у Хотелу “Хајат” рекао да се питањем евентуалне организације и стварања безбедних услова за организацију параде, који је најављен за 28. септембар, бави искључиво МУП. Потпредседник Владе Србије рекао је да нико не сме да се игра са државом. Одговарајући на питање да ли се то односи на прајд, Вучић је кратко рекао “желим вам све најбоље”.

*** 

Сви на протест против Владе Србије!

06.09.2013.

Покрет Двери позива на протест против Владе Србије! Субота, 28.септембар, испред зграде Владе у Београду.

Због свеукупног катастрофалног односа Владе Србије према породици у Србији, због вређања, понижавања и уништавања свих наших породица, због беле куге, сиромаштва, одузимања имовине оним породицама које не могу да врате своје дугове, а изгубиле су посао у пљачкашким приватизацијама, због огромних проблема у српском школству и здравству, због уништавања домаће привреде и пољопривреде, због увођења генетски модификоване хране и семена у нашу исхрану, због педербал а који нам припремају као врхунац вређања нашег породичног морала и свих традиционалних вредности.

Покрет Двери заказује протест против Владе Србије, за суботу, 28. септембар, испед зграде Владе у Београду.

У наредним недељама, организоваћемо низ активности у оквиру наше кампање ”Породица на првом месту”, којим желимо да представимо Породичну повељу Србије и укажемо на значај породице у нашем друштву, сматрајући да породица у нашем друштву заиста треба да буде на првом месту, а породична политика – владајућа политика у Србији.

Позивамо вас све да се укључите у кампању ”Породица на првом месту” и да заједно станемо у одбрану наших породичних вредности и радимо на корист свих наших породица.

Видео снимак саопштења:

http://www.youtube.com/watch?v=s83HfecZiQY

*** 

Влада распустила скупштине општина на северу Косова

10.09.2013.

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о распуштању Скупштине општине Косовска Митровица, Скупштине општине Лепосавић, Скупштине општине Звечан и Скупштине општине Зубин Поток. Влада је именовала председнике и чланове привремених органа у овим општинама, наведено је у саопштењу владине Канцеларије за сарадњу са медијима.

Саопштење српских посланика са КиМ:

Поднећемо тужбе против Дачића, Вучића и свих који су у овоме учествовали

Пошто према Закону о локалној самоуправи нема ни један разлог да нас распусте, лично ћемо, сваки од одборника, тужити по имену и презимену онога ко је потписао уредбу о распуштању и по имену лично оне које су дали налог: премијера и вицепремијера, јер су укинули Србију, односно њене институције, узели мандате и прекршили Устав. То ћемо урадити у наредних месец дана. У привременој Скупштини КиМ ћемо наставити да радимо што и до сада, а видећемо како ће то утицати на власт у Београду. У наредним данима ћемо се састати да одлучимо о даљој стратегији. Сматрам да ће то бити стратегија да идемо у народ и суграђанима појаснимо да је излазак на изборе катастрофа за Србе, да ако изађу у минорном броју – резултат избора нико не може да призна и да зато само бојкот може да ствари одложе за неко време. Намера власти да нас прода може за то време бити осујећена.

 

 

III део

 

 

Густа магла, сужена свест

септембар 9, 2013

Тањугова  вест о Александру Вучићу од 6. септембра 2013, објављена под насловом: „Журим, јер знам како ћу скончати“:

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио да осећа одговорност према земљи и грађанима и да жели да што више заврши јер зна како ће да сконча. Он је додао да му се зато толико жури. Вучић је, одговарајући на питања новинара у вези са отпорима, којих ће бити у најављеној економској и свеукупној реформи, рекао да осећа одговорност и додао: ,,Знам како ћу да скончам, јер добро знам свој народ. Знам себе, свој народ и највише га волим на свету. Зато и знам како ћу да скончам.” Он је рекао да зато хоће што више посла да заврши, да би неко за 10, 15 или 20 година могао да каже да је неко нешто урадио. ,,Зато ми се толико жури, јер знам да ми се приближило”, рекао је Вучић.

 

Мој коментар:

 

Ових дана се скоро сви говоре и пишу о овој изјави, шта је писац хтео да каже, да ли ове речи схватити озбиљно или не. Развиле су се разне теорије.

По мени, други председник владе и председник СНС Александар Мали је у четвртак 05. 09. 2103. видео насловну страну НИН-а, са насловом ”Јахачи магле”, где је он, у суштини, у првом плану.

Ова насловна, и текст који прати насловну страну, тешко је поднео. НИН није што је био, али је то још увек најугледнији српски недељник.

Зато је дан касније,  06. 09. 2013, изјавио то што је изјавио.

Мислим да је ова насловна страна била тежак ударац на његову сујету, али и више од тога – порука, толико је паметан, да схвати. Он се толико труди да модернизује Србију, да промени свест српском народу, и шта добије?

Ко зна како је он доживео ову слику Жарка Лаушевића у горњем десном углу. Очигледно је за њега сазнање да неће бити Вођа до краја живота, да се ближи крај његове политичке каријере (као и несуђеног председника републике, данашњег председника владе, чију су слику на овој насловној ставили замагљену) исто што и… – шта год да је писац хтео да каже.

 

 

 

IV део

 

 

На првој страни Курира, који је под контролом СНС, данима борави директор полиције Милорад Вељовић, који се оптужује за различите тајкунско-полицијске бизнисе и шуровање са људима који су се нагло обогатили (наравно, и са највећим српским тајкуном Мирославом Мишковићем). Курир пише да син директора полиције вози Мерцедес који кошта 60 000 евра.

У помоћ директору полиције притекао је други београдски таблоид, под контролом СНС, Информер. Информер се позвао на наводна сазнања власти да је позадина Курировог обрачуна са врхом полиције то што су тајкуни спремили милионе како би финансирали кампању против оних који воде борбу против корупције. Овај таблоид тврди да је циљ да се потпредседник владе Александар Вучић представи као шеф мафије, а Мишковић и остали ухапшени тајкуни као жртве режима.

Затим су власник Курира Александар Родић и уредник часописа Актер Тихомир Тришић (још један који подржава СНС) саопштењем алармирали јавност да им наводно прети хапшење. Позвали су се на сазнања “у државном врху Србије“ да би доказали, без доказа, да је “криминализовано руководство полиције одлучило да монтира“ њихово хапшење. Они се позивају на “борбу против корупције коју Курир и Актер бране од полицијске мафије“. Родић и Тришић су се у саопштењу пожалили на претње и притиске како би се зауставило њихово писање о “злоупотребама у врху полиције“.

 

***

 

Наше новине пишу да су откривена кршења Закон о јавним набавкама, које је утврдила ревизорска комисија у МУП-у. Како је објављено, поменута комисија установила је бројне неправилности у случају “Јавних набавки велике вредности“, које је потписао лично председник владе Ивица Дачић. Наводно, истрага је стопирана. Уколико је директор полиције М. Вељовић заиста стопирао ту истрагу да би могао да уцењује И. Дачића и он је починио кривично дело прикривања, слажу се стручњаци које је новинар Наших новина питао за мишљење.

Хапшење Радосава Саватијевића Кенета због малверзација у РБ „Колубара“ била је порука директора полиције М. Вељовића Бранку Ружићу, Ивици Дачићу и Драгану Марковићу Палми. Кене је био параван преко којих се тројица функционера пословала у овом лазаревачком предузећу и на тај начин били умешани у милионске малверзације, па је његово хапшење у ствари било упозорење поменутим политичарима, преносе Наше новине.

Истрага афере “бус-плус“, растеже се већ месецима, а умешани су неки од најближих сарадника градоначелника Београда. Дарко Сенић, начелник криминалистичке полиције Београд, који је у комовским везама с лидером ДС и градоначелником Београда Драганом Ђиласом, води истрагу о афери “бус-плус“, у коју готово нико други из МУП нема увид, сазнаје, ко други него – Курир.

Па опет Курир о полицијској мафији: директор полиције Милорад Вељовић приморан је да отвори фиоку и извуче један од предмета, а први на удару закона биће дојучерашњи Дачићев човек од поверења Бранко Лазаревић. Лазаревић се сумњичи да је Шарићевом нарко-картелу достављао информације о мерама које се предузимају против припадника клана, а одржавао је контакте и с Родољубом Радуловићем званим Миша Банана, иначе блиским Шарићевим сарадником. Полиција је сакупила довољно доказа о Лазаревићевим везама са Шарићем. Све имамо забележено на дисковима, њих 130, на којима су снимљени контакти припадника Шарићевог клана с Лазаревићем – каже извор из полиције за Курир.

“Да, био сам председник Управног одбора ‘Галенике’ у периоду када су се догодиле малверзације са препродајом лекова, а да ли ви знате какве су биле ингеренције УО у то време – упитао је Дејан Бацковић, директор СПС-а, новинарку Блица када га је замолила да прокоментарише последња хапшења и 34 милиона евра који су нестали са рачуна фармацеутског гиганта. На питање да прокоментарише то што се у медијима спекулише да је новац “Галенике” завршио на рачуну СПС, он је изјавио за Блиц: “То су будалаштине, ноторне глупости и измишљотине.“

Пре ових догађаја, сећамо се, комадант Жандармерије је смењен, па постављен за саветника министра полиције.

У српској војсци данас нема генерала. Постоје генералски чинови, неки људи их носе, али то нису српски генерали.

 

***

 

ЛДП понудио ДС да се уједине. Председник ДС прво одбио, а затим рекао да ће размислити о уједињу са ЛДП. Изјавио је и да очекује хапшења њему блиских сарадника из ДС и градске управе.

ЛДП је исту понуду упутио и осталим тзв. досистичким странкама, као што су Нова странка, ЛСВ, Заједно за Шумадију. Ту је негде, сигуран сам, и СПО.

СНС и СПС најављују, опет, ванредне изборе у Београду. Како су дверјани приметили, сваки пут када дође до нове етапе издаје Косова и Метохије, као сада када су распуштене општине са “северног Косова“, из СНС и СПС чују се гласови како ће да “руше ДС у Београду и Војводини“. Иначе, ДС, као и ЛДП, као и УРС, даје подршку СНС и СПС приликом предаје КиМ.

У Војводини договорена сарадња између ДС и УРС. За почетак, заједно учествују на локалним изборима у Врбасу. Потпредседник ДС (Б. Пајтић), из Војводине, договора сарадњу са УРС док у Београду траје “препуцавање“ између председника ДС и председника УРС.

Београдска иницијатива представљена јавности. На конференцији за новинаре учестовали: посланица УРС Сузана Грубјешић, директор модног студија “Клик” Ненад Радујевић, досадашњи посланик ЛДП Зоран Остојић, модна новинарка Снежана Дакић Микић и Нина Самарџић, помоћница министра привреде и супруга бившег члана ЛДП Николе Самарџића који је однедавно у тиму бизнисмена Бебе Поповића (у Црној Гори). Договор о формирању Београдске иницијативе постигнут је на састанку у седишту УРС којем је председавао Млађан Динкић, а на којем су, између осталих, учестовали посланик ЛДП Зоран Остојић, некадашњи функционери ДС у Београду Бојан Станојевић и Предраг Милошевић, који је био шеф кадровске службе ДОС. Како је Блиц објавио, у формирању овог политичког пројекта Млађана Динкића учествују и Дејан Ранђић из ЛДП и Синиша Николић из ДС, који је био директор београдске Дирекције за грађевинско земљиште. Београдска иницијатива намерава да у случају београдских превремених избора за градоначелника Београда кандидује Жељка Ожеговића, сада члана Градског већа, који је до прошле године био председник општине Нови Београд. Као, циљ је да УРС одузме гласове ДС на изборима у Београду, да те гласове не би узела СНС, са којом УРС све боље сарађује.

ДСС напада владу Србије (СНС и СПС) због политике према КиМ, али подржава СНС и СПС у рушењу власти ДС у Београду.

 

 

V део

 

 

Нови министар финансија Лазар Крстић. Нови министар привреде Саша Радуловић. Настављају политику задуживања (Вучић тражи кредит од УАЕ и каже да је то “поклон“). Нису оставили утисак да ће допринети борби против корупције, односно, да ће бити борбе против корупције.

Одређени српски тајкуни лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених људи из владе. Одређени људи из владе Србије лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених тајкуна.

Тајкуни имају подршку дела Службе и “патриотског блока“ зато што постоји сумња да је циљ наводне борбе против корупције да се и државна и приватна предузећа у Србији препусте странцима, односно, да уместо домаћих окупатора све ресурсе и послове преузму страни окупатори. Зато као саветници чланова владе Србије долазе такве појаве као Строс Кан из Француске – против кога се воде судски поступци због силовања, неки сумњиви политичар из Беча, неки страни “стручњаци“ из Берлина, Лондона, САД… Ова владајућа елита је већ продала Косово и Метохију, сада је на раду распродаја остатка Србије. Наставља се са малтретирањем и прогоном Срба на КиМ, у НД Хрватској, у Црној Гори…. а Србија ништа не предузима да заштити Србе.

Лазар Крстић, који улази у четврту деценију живота, дозволио да му 13 година старији Вучић, који је ушао у пету деценију живота, каже “сине“, затим и “мали Лазар“. Долази из исте компаније из Њујорка из које је дошао и Божа Дерикожа.

Саша Радуловић на чело министарства привреде долази уз помоћ Асоцијације малих и средњих предузећа, НАЛЕД-а, итд. Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић (једна од неколико сличних организација које, као, окупљају мала и средња предузећа, а која је сада “заменила“ Унију послодаваца Србије и клуб Привредник као “партнер“ владе) изјавио да је одбио понуду да буде министар, јер “не жели да буде капетан брода који тоне“, али ће подржати свог сарадника Сашу Радуловића. Изјавио је и да ће тражити подршку од економисте Небојше Катића. Небојша Катић је на свом блогу написао да нема разлике између ове и претходне владе (свих влада у којима је УРС, односно Г17, имао министре) и да српска владајућа елита наставља са спровођењем штеточинске економске политике, која је у интересу ММФ-а и окупатора. Саша Радуловић најављује укидање Фонда за развој, али не и оснивање Развојне банке.

Како министри најављују, следи обрачун са свима који су избегавали да плаћају харач држави и окупаторима. Наравно, те мере неће пратити и мере које ће омогућити развој малих и средњих предузећа, инвестирање наших људи из расејања, већи извоз од стране предузећа која су у власништву грађана Србије, итд.

 

 

VI део

 

 

Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, објаснила је за Политику да је овај савет учинио све што је било у његовој моћи поводом обележавања два века Његоша у Србији, али да ипак није прошао предлог дат Министарству културе. “Већ се касни и са организацијом обележавања стогодишњице смрти Стевана Стојановића Мокрањца, која се навршава следеће године. Иницијатива за овај јубилеј потекла је од САНУ, а подржао ју је Национални савет за културу. Иначе, и Унеско је овај датум уврстио међу важне годишњице, и ако бисмо хтели Мокрањчеву музику да представимо у свету, за то је потребно више времена“ – нагласила је Исидора Жебељан. Ипак, како Политика сазнаје од Љубинке Милинчић, нашег познатог преводиоца са руског језика, за разлику од Србије, Русија обележава Његошев јубилеј. “У Тверу је, поводом дана словенске писмености, у мају, говорено о Његошу. У децембру ће најпре у Москви, а онда и у Петербургу, на Међународним културном форуму, бити одржано вече посвећено Његошу, а у штампи је и први превод Његошеве песме „Ноћ скупља вјека” на руском језику. Све су то Руси финансирали, а два предлога – један Канцеларији за дијаспору и други Министарству за културу да буду суфинансијери ових догађаја – одбијена су“ – изјавила је Љубинка Милинчић.

 

***

 

Јавни позив за прикупљање понуда (или тендер) је састав којим се јавно оглашава потреба за прикупљање понуда за набавку одређене робе, ствари или услуге од правних лица у отвореном поступку. Садржај се образује у складу са “Законом о јавним набавкама“.

За потребе свог предузећа за учешће на тендерима до сада сам морао да извадим следећу документацију:

–         Уверење Пореске управе да су измирена сва дуговања (пошто је предузеће регистровано на Звездари то је ПУ Звездара на Лиону). Такса је 550 динара. Захтев се предаје на писарници, која ради од 8 до 14, са паузама око 9 (траје десетак минута), званичном од 11:30 до 12, и још једном пуш паузом око 13 часова. На потврду се чека пар дана.

–         Уверење локалне самоуправе да су измирена сва дуговања (то је једна мала, стара и запуштена зграда иза општине Звездара, близу споменика Вуку Караџићу). Такса је 250 динара. Потврда се добија одмах, ако сте имали среће да нађете запослене на својим радним местима.

–         Уверење из АПР да привредно друштво није регистровано да му је изречена мера забране обављања делатности (Бранкова 25, одмах на почетку Бранковог моста, зграда без паркинга, нема паркинга у пречнику од 1 км, а ту сваки дан долазе предузетници из Београда и Србије). Такса је 600 динара. Добија се после два дана.

–         Извод из АПР. Такса је 1 700 динара. Добија се за два дана. Значи, после два дана морате опет у АПР. За разлику од већине државних институција, унутар АПР постоји ред, добијете број, сачекате ред, ради велики број шалтера, све иде брзо и када је гужва.

–         Потврду о (не)ликвидности коју издаје НБС, Одељење за принудну наплату Крагујевац. И пре него што је ова служба премештена у Крагујевац захтев се предавао електронским путем. Такса је од 900 динара, до 3 200 динара за шири извештај о бонитету (што се некада тражи). Ако се доплати, можете да добијете у истом дану. Такође, ако одете лично.

–         Уверење из МУП-а да законски заступник привредног друштва није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев подноси законски заступник у МУП-у. Такса је 650 динара. Уверење МУП шаље поштом на адресу привредног друштва.

–         Извод из Првог суда (за моје предузеће, имајући у виду где је седиште) у Београду да Понуђач није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев се подноси у Савској (Палата правде, шалтери 3 и 4). Такса је 190 динара. Уверење се добија одмах, када дођете на ред, после најмање 2 сата чекања у реду. У истом реду, на истим шалтерима, захтеве предају и студетни, и запослени, и приватна предузећа. Некада ради само један шалтер. Ако сте сат времена чекали у реду, и испред вас има десетак људи, а ближи се крај радног времена шалтера, вратиће вас кући.

Ово се до сада тражило за учествовање на тендерима. Последњи пут сам ове папире вадио пре пар месеци. Пре пар дана ишао сам поново. Од сада постоји још један услов:

–         Извод из Специјалног суда у Београду да Понуђач није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев се подноси у Устаничкој (зграда Специјалног суда, шалтер 8). Такса је 190 динара. Уверење се добија одмах, када дођете на ред, после најмање 2 сата чекања у реду. На улазу оставите мобилни, и одмах десно у ходнику заузмете своје место у реду. Ходник је јако узак, натрпан ормарима, тешко је да се мимоиђу две особе. У том ходнику, у реду од шалтера до улаза у суд, стоји по 20 до 30 људи. Поред њих покушавају да се пробију запослени у суду. Морају да померају људе у реду да би отворили ормаре где чувају регистраторе, да би ушли у канцеларију, у лифт, итд. Док сам ја чекао у реду, поред нас је више пута прошла особа са послужавником пуним шољица кафе. Нисам стекао утисак да запослени у Специјалном суду имају много посла. Када сам дошао до шалтера видео сам да ради млада девојка. На шалтеру поред ње седи старија жена. То је шалтер 7, и за скоро два сата колико сам провео у реду, на тај шалтер је дошло троје људи да предају папире (ту долазе адвокати због процеса у суду). Одмах поред ње, ова млада девојка на шалтеру 8 без престанка од 9 до 12 издаје уверења нама, који долазимо из предузећа. И баш када сам био на шалтеру код ње, поред ње је прошао колега који је са осмехом питао “Да ли је ова гомила папира твоја?“, а она је одговорила, скоро да је заплакала: “Све је моје, само данас. Тако и јуче, и сваки дан. Не могу више, не знам шта да радим“. Радно време је, дакле, од 9 до 12. Ако сте сат времена чекали у реду, и испред вас има десетак људи, а ближи се крај радног времена, вратиће вас кући.

Дакле, извод/уверење из Специјалног суда је нов услов за учествовање на тендерима. Први пут сам отишао у Специјални суд пре пар дана. Описао сам вам како изгледа “организација“ у суду, и како нова-стара влада ствара “амбијент“ за развој малих и средњих предузећа. У овај суд, по ово уверење, долазе овлашћена лица предузећа из целог Београда и целе Србије. Дакле, из Ниша, из Суботице, из Крагујевца, итд. Они морају да дођу у Београд, имају само 2 сата да заврше посао, ако не стигну на ред, или их врате са шалтера јер нешто није по њиховом, морају сутрадан поново да дођу. Овај поступак се понавља више пута годишње, а некада и знатно више. Некада и више пута месечно, зависи колико пута учествујете на тендерима. Папири који се добију важе свега неколико месеци, а често онај ко расписује тендере тражи све папире у оригиналу.

У неком ширем контексту, и дугорочно гледано, ова мера, уверење из Специјалног суда, има смисла. Али сада, овако организована, само је за спрдњу. Колико је има људи који су осуђени за организовани криминал? Да ли се ради више од 10 људи? Или 50 људи? Зашто због њих, који су у евиденцијама МУП-а и судова, посебно Специјалног суда, малтретирају осталих 10 000 или више десетина хиљада предузетника? То су, дакле, директори Агробанке, Азотаре, Галенике, они који су прали новац за нарко картел… Сви знамо ко су они. Свима, који су ухапшени, трају суђења. За аферу Индекс суђење траје скоро 10 година. Проћи ће године док се ова лица не осуде, ако се икада осуде! И знамо да они који су на врху организованог криминала у Србији нису осуђивани, нису привођени, на слободи су, несметано раде. Због чега је, онда, потребно да хиљаде поштених предузетника, или оних који дају све од себе да у овим ненормалним условима послују што више по законима, одлазе у Специјални суд по уверење да нису осуђивани за неко од кривичних дела као чланови организоване криминалне групе, ако се већ у Први суд одлази по уверење да нису осуђивани за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре? И ако већ одлазе у Специјални суд, да ли све мора да буде овако бедно организовано?

Знамо шта се крије иза овога. Ово је део фронта који окупатор спроводи у Србији. Повезан је са присилном наплатом потраживања и борбом против “сиве економије“. Циљ је да се за потребе страног окупатора прикупи новац за исплату спољњег дуга. “Цедиће“ се сваки динар из малих и средњих предузећа, од радника и грађана, да би се вратиле рате ММФ-у, Светској банци, банкама у Србији и осталим окупаторима. Као што ће људима пленити станове ако немају за рату за кредит, или дугују за струју, тако ће и предузетнике да хапсе и кажњавају ако не измире све хараче које су влада и окупатори прописали, а које не занима како ће предузетник то платити, нити да ли је држава измирила своје обавезе према њему.

Фискална дисциплина је потребна, потребна нам је и лојална конкуренција, тога нема у Србији, то је чињеница, али ово није начин како да се до тога дође.

 

 

VII део

 

 

Из Покрета за слободу настаје нова странка која ће заступати интересе сељака и радника. Очекујем да Миленко Срећковић, оснивач Покрета за слободу, у наредним годинама постане лидер нове српске левице.

Са друге стране, као лидер нове српске деснице намеће се Бошко Обрадовић из покрета Двери српске.

Ова два покрета имају доста заједничких, истих, циљева и ставова:

  • против продаје земље странцима и примене ССП
  • против ГМО
  • против уласка Србије у Нато
  • за ревизију приватизације
  • за већа права радника и заштиту сељака
  • за више државног интервенционизма у привреди

Надам се да ће Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић израсти у праве политичаре и тако спречити фајгељизацију – могућност да уместо А. Вучића и И. Дачића на челу СНС и СПС, односно државе, добијемо људе као што су Н. Стефановића (председник скупштине) и Б. Ружића (министар без портфеља задужен за европске интеграције). Стара школа одлази у историју, више се неће догађати да државу воде ликови као М. Мркоњић, В. Илић, Д. Марковић… Али, државу не треба препустити ни ликовима као што су Н. Стефановић и Б. Ружић, или, они који воде Београдску иницијативу.

 

 

VIII део

 

 

Делови из ранијих текстова, уместо закључка:

 

 

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

24. 05. 2012.

 

(…) Стварање новог центра окупљања праве опозиције, тј. покрета отпора, мора долазити са две стране (јер је тако стање у друштву).

(…) После доласка нових људи на власт њихова лојалност и способност мериће се конкретним резултатима: да ли расту плате, да ли се отварају нова предузећа, да ли се сваке године увећава БДП, да ли системи образовања, здравства и правосуђа напредују, да ли су грађани из године у годину задовољнији радом институција, да ли је мање корупције и сиве економије, да ли расте углед Србије у свету, да ли долази до напретка у регионалној сарадњи и успостављању бољих односа са народима из окружења, да ли је положај Срба у региону бољи, да ли се назире реално и одрживо решење за статус Космета. Све се то лако може мерити и свако врло лако може да схвати да ли се нови људи на власти разликују од оних који су до сада владали.

(…) Србији су потребни људи који су способни да увећају буџет и наталитет и врате најбоље стручњаке из расејања, људи који поштују људска права, који су лојална конкуренција, људи који искрено воле свој народ и своју државу. Српски народ, грађани Србије, препознаће и подржати такве када се појаве. Резултат њиховог рада биће бољи живот у Србији, бољи животни услови за највећи број грађана, без обзира на етничке, верске, идеолошке или сексуалне разлике између њих. Једноставно, свима ће бити боље, више људи ће размишљати како да остане уместо да оде из Србије. То је промена, то је преокрет, то је разлика у односу на досадашњу владајућу елиту у Србији, то је резултат који морају остварити и који се очекује од оних који створе покрет отпора и који буду чинили нову владајућу елиту. Само конкретан позитиван резултат доноси позитивну селекцију, само тако природно отпадају они који не доприносе напретку друштва, опстанку народа и заштити државних интереса. Само они који остварују резултат и доносе корист свим грађанима из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, неће бити под сумњом да су део неке завере.

(…) Да би  покрет отпора  натерао садашњу власт да организује нове изборе, да поновим, потребно је да већина људи у Србији и расејању у предводницима покрета види  разлику у односу на садашње политичаре, за које већина мисли и говори да су  сви исти.

 

***

Србија без опозиције

30. 10. 2012.

 

(…) Морамо бити спремни и на то да ће поделе и разлози – због којих немамо ресурсе и кадрове – за стварање праве опозиције – покрета отпора, ”владе у сенци” – остати још дуго међу нама и да ће у наредних 5 до 10 година Србија признати ”Косово”, да ће доћи до сецесије ”Војводине” и ”Санџака” и да Србија бити сведена у границе ”Београдског пашалука”. Србија нема опозицију која може да спречи негативан развој догађаја. Права опозиција била би, у овом тренутку, коалиција састављена од великог броја организација и појединаца, коју подржава најмање милион грађана Србије и неколико стотина хиљада Срба из расејања, са добрим везама у важним светским државама, са неколико стотина милиона евра у кешу спремног за смену власти и промену система. Праве опозиције нема јер нико нема ресурсе и кадрове да уради нешто другачије од владе Србије а да тај чин нема најгоре могуће последице по Србију и српски народ.

 

***

Југословенство II део

13. 01. 2013.

(…) Наш  центар је измештен ван српства, ван Христа. За лаике и оне који не верују у Христа, да објасним овим речима: (још увек) ништа не може да замени Христа – није се појавила већа Љубав, није се појавила већа Вера, није се родила већа Нада, неће бити више слободе, свет неће постати боље место за живот, Срби неће боље живети ако уклонимо Христа, ако Христа заменимо Будом, Мухамедом,  великим архитектом  или ако створимо бога по мери  палог анђела. Само Православна Црква потиче са извора хришћанства, чува догмате вере, има корене својих учења у Светом Писму и Предању. Од свих Срба данас се за Косово и Метохију искрено и до краја боре само такви Срби, православни хришћани, који се боре не само зато што је Косово и Метохија света српска земља већ и зато што, ако се не боримо за Космет, ми се одричемо Христа, својих православних хришћанских корена, догмата хришћанске вере, хришћанског начина живота. Због тога се Срби, који су у већини православни хришћани, разликују од својих непријатеља.

 

***

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

13. 04. 2013.

(…) Сепаратизам у Војводини постоји. Сепаратиста има у ДС, ЛДП, ЛСВ али их има и међу националистима. Страних плаћеника има доста у Београду, међу њима има и националиста. Шта би се променило и Војводини ако би дошло до смене власти, да ли би живот људи који живе у Војводини постао бољи? Економију воде политичари у Београду, исти они који су дошли на власт прошлог лета, а владају у суштини (како ко) уназад 4, 8, 12, 23 и 68 година. За лоше услове живота у Србији криви су и они који су организовали митинг. Јужни ток је значајан пројекат за Србију који сви треба да подрже, али Србија не може да преживи само од такси за гас који ће пролазити кроз гасовод. Јужни ток постоји због Запада, купци руског гаса су државе западне Европе, да није купаца руског гаса као што су три најмоћније државе континенталног дела ЕУ – Немачка, Италија и Француска – Јужни ток се вероватно не би ни градио. Русија има уговоре и договоре са овим државама ЕУ. Годинама уназад нафтне компаније из Русије склапају уговоре са нафтним компанијама из Велике Британије и САД. То што је Русија данас јача него раније, не значи да Србија не може од стране Запада бити тако сурово кажњена да ту велику штету коју Србија претрпи Русија не може да надокнади и да то остави трајно негативне последице по Србе. Дакле, Запад се не сме потценити, Србија је далеко од било какве победе. Русија послује са Западом, Руси зарађују новац у трговини са ЕУ и САД, ако Србија одустане од уласка у ЕУ и крене ка већој сарадњи са Русијом, не треба (и не сме!) прекидати све везе са Западом. Русија послује са Западом, зашто би Србија прекидала везе са Западом? Не станује цео Запад у Ватикану (Риму) и на Волстриту (Њујорку). Да ли је Хандке са Запада? Да ли је Арчибалд Рајс дошао са Запада?

 

***

 

UDBA – ознака (не)квалитета (Православље и мистика)

08. 05. 2013.

 

(…) Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за  езотерне кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице. По мишљењу већине чланова те заједнице то је заједница напредних људи, социјалног благостања, људских слобода и слично. За хришћане то је антихришћанска заједница. Само унутар хришћанске заједнице могуће је да имамо слободу и благостање за сваког, а таква хришћанска заједница није могућа на овом свету (све до Судњег дана). За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирванебожанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају. Код нас у Србији имамо пример комунистичког маршала који је отерао краља, коме су Срби помогли да отера српског краља – да би уместо српског краља Срби служили хрватском комунистичком диктатору који не само да је живео као српски краљ, живео је у благостању у каквом су живели енглески или холандски монарх, као најбогатији султани и шеици. Управо тај чин довођења Хрвата, комунисте и католика, масона и бившег аустроугарског војника, у сваком случају антисрпски опредељеног човека у сваком смислу, на чело Србије-Југославије, у Београд, на Дедиње, у Двор, који је живео као краљ, показује потпуни колапс српске елите у 20. веку, духовну и интелектуалну катастрофу од које се српски народ није опоравио ни до данас. Непријатељи српског народа, уз огромну помоћ самих Срба, на чело државе довели су приглупог старца који је био обична марионета Запада (на власт дошао када је имао преко 50 година и владао до краја свог живота), те му је било дозвољено да буде суров према свим својим непријатељима унутар СФРЈ (посебно према Србима, када је побио све православне кренуо је на Србе из Комунистичке партије који су му представљали претњу и које је увек лако елиминисао – никада се Срби комунисти нису побунили). Ко је читао мој блог зна да не мислим да је у Југославији било све лоше, нити да гајим мржњу према суседним народима – напад на маршала СФРЈ није напад на све Југословене и није исмејавање оних који су веровали у све те идеје (од комунизма до new age-а). Није напад ни на њега као (приватну) личност. Поштујем антифашистичку борбу партизана против Трећег Рајха и сателита. Поштујем права радника и желим да свако може да живи достојно од свог рада. Поштујем жене, поштујем другачије од себе, итд. Моји пријатељи левичари воле да кажу да сам због тога социјалиста, али сам ја и даље десничар, тј. хришћанин. Очигледно, Југославија је била  Промисао, треба извући поуке за будућност.

 

***

 

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

01. 07. 2013.

 

(…) Без поштовања   традиције,  на првом месту православне, нема српског  идентитета, немогуће је решити  проблем идентитета. Такође, без поштовања права на различитост и личности другачијег од себе немогуће је доћи до уставног идентитета. Без свега тога, нема државе – нема Србије. Мислим да унутар свих поменутих традиција има довољно Срба којима је стало до Србије и довољно Срба који не желе да се одрекну  српског  идентитета (макар и само оног дела који признају у оквирима своје традиције).

(…) Основа за опоравак српског народа и српске државе је поштовање православне традиције – уз враћање  демократској  традицији. Пошто  демократска  традиција никад није заживела, говоримо о стварању демократије у Србији. Раније сам објаснио да никада нису сви Срби били православни и да је немогућа рестаурација средњевековоног уређења друштва. Са тим је повезано стварање демократског друштва, и обрнуто, са стварањем демократског друштва повезано је поштовање хиљадугодишње православне традиције у српском народу.

То су кораци који су пред нама:

  1. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења између ”патриотског” и ”грађанског” блока.
  2. Одређивање државних стратегија за наредних 50 година. Услов за доношење стратегија јесте да дође до ”националног помирења” између православних Срба и Срба-комуниста (односно, свих Срба који нису православни са онима који јесу).
  3. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења са припадницима верских и националних мањина и са истим радити на доношењу државних стратегија.

Србија  мора  бити православна држава, али, никада  само православна. Ово  мора је у складу са  демократском  вољом  већине грађана Србије, тј. Срба.

Бити православац значи бити демократа у миру и антифашиста у рату.

Србија је спремна за – ново. То ново, наравно, има елемената старог.

Свако време и свака генерација мора да остави свој печат постојања, сваки човек мора да покаже да је  непоновљива личност. Некад су компромиси нужност а склоност ка компромисима врлина, а некада је обрнуто. Човек мора бити бескомпромисан али и склон компромисима. Са једне стране, ”савршенство се крије у разликама”, а са друге стране, неке разлике суштински деле, јер се неке разлике не могу премостити.

Личност не постаје онај ко нема своје мишљење, коме је увек важније мишљење  другог па се стално прилагођава мишљењу другог. Такви су неофити или зилоти према одређеним свештеницима или учитељима које слушају без изграђене критичке свести, без разумевања суштине вере, поштујући и следећи само етику закона и идеалистички нормативизам. Такви су другосрбијанци који не смеју ништа да предузму ако се то не свиђа Хрватима, муслиманима, Албанцима, Западу…  те су смислили ”политички коректан говор” и често као некоректан говор или говор мрже означавају оно што је српски интерес, што је Србима свето, зато што се то другима не свиђа.

Рат се добија у глави и срцу. Срби могу бити под физичком окупацијом, али док остану слободног ума и не предају се у срцу, има наде. Нема боље борбе за православље од те да постанеш добар хришћанин. Бити  светосавац  значи бити  хришћанин.

 

***

 

Српско писмо, ћирилица, латиница, Вук Караџић, Срби католици, Илири, Хрвати, српскохрватски језик, српски језик, Православље…

24. 08. 2013.

Можда ће за 50 до 100 година део Бошњака и Хрвата писати и ћирилицом, можда ћирилица постане равноправно писмо и у том делу региона.

Можда ће се и ћирилица, поред латинице, користити од Вардара до Триглава, од Варне до Пуле.

Како сада страви стоје, више од две трећине Срба (православаца) до 2050. године писаће латиницом. Онда ће се поставити питање: да ли је латиница српско писмо, да ли су они који пишу латиницом и даље Срби? Ако највећи број верника пише латиницом, да ли ће и СПЦ почети да користи латиницу? Ако СПЦ почне да користи латиницу, да ли је то и даље православна или је то католичка црква?

Можда ти Срби неће постати Хрвати, већ неки нови Југословени, и можда СПЦ неће постати део католичке већ неке нове свехришћанске и екуменистичке цркве. Једно је сигурно, тешко да ће се  такав  српски народ, унутар којег већина припадника пише латиницом и није везана за Православну Цркву, звати српски народ. Мржња према ћирилици (и Православној Цркви) је мржња према свом народу, према себи. Такви увек желе да буду неки други. Смислиће неко име. Ако није у питању мржња, онда је у питању стид, или завист, односно, слабост. Слаб народ не може да опстане, да сачува свој идентитет.

То су неке од дилема које чекају  последње  Србе, ако се настави процес латинизације Срба и Србије и потискивања ћирилице. Латиницу не треба забранити, већ, све учинити да ћирилица опстане и да је Срби међусобно више користе.

(…) Код професора Ранка Бугарског видимо да више не постоје Срби католици, већ, само Хрвати. Стога он језик којим говори зове српскохрватски, односно, варијантом српскохрватског језика која се зове српски језик. Он греши, али, не греши много, јер данас заиста више не постоје Срби католици, а из текста проф. Ђорђевића видимо да је савремени српски језик заправо језик којим су говорили Срби католици, Илири, који су касније постали Хрвати. Дакле, истина је да је српскохрватски језик заправо српски језик, јер су Срби католици и Срби православци створили језик којим данас говоре и међусобно се споразумевају Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци. Истина је да, што се тиче лингвистике и историје, постоји само српски језик. У Османском царству један од званичних језика био je српски, а не “босански“! Његош је био Србин и говорио српски а не црногорски.

Такође, истина је, што се тиче стварности и савремености, да данас постоје Хрвати који говоре хрватски, Бошњаци који говоре бошњачки или босански, и Црногорци који говоре црногорски. Савремени хрватски језик највише се разликује у односу на савремени српски језик.

Срби не могу свој језик звати другачије осим српски језик – нема српскохрватског језика, такав језик никада није постојао. Лингвисти не могу другачије звати тај језик осим српски – бесмислено је да се ван Балкана (ван држава у којима живе поменути народи) тај језик зове другачије осим српски. Међу нама овде, ми Срби, морамо да прихватимо постојање Хрвата, Бошњака и Црногораца, и хрватског, бошњачког и црногорског језика. Не можемо, а и није решење, да на силу терамо припаднике тих народа да своје језике зову српским језиком. Наравно, то не значи да заборавимо историју, да у свету (ван нашег региона) не истичемо да је у питању српски језик којим говоре и поменути народи (дакле, хрватски, бошњачки и црногорски су само варијанте српског језика) – посебно то треба истицати међу лингвистима из света. Научно постоји само српски језик, политички постоје и хрватски, бошњачки и црногорски. Не само да су ови језики настали из и уз српски језик, већ су и ови народи делови српског народа, односно, Црногорци који одричу да су Срби – јесу Срби, међу Бошњацима и Хрватима има и оних који пореклом нису Срби, али су и ови народи у већини настали од српског народа – од Срба муслимана и Срба католика. Да ли ће, у будућности, доћи до већег повратка оних Бошњака и Хрвата који су пореклом Срби међу Србе, и Црногораца међу Србе, друго је питање. Ово је стање.

(…) Показало се да Срби могу да постоје и као не-православци који пишу латиницом. И знамо шта су нам коминтерновци и комунисти урадили. Били у то дивни Срби.

Срби би могли да постоје и као католици. Слушали би Ватикан и Беч и имали солидан животни стандард. Какви би тек то Срби били! Сигурно међу најбољим Нато војницима у Авганистану.

Срби могу да постоје и као муслимани. Добијали би новац од Арапа и живели би као шеици, неки и са по четири жене. Какви би то тек Срби били! Имали би довољно деце за ”белу” Ал каиду.

Срби могу да постоје и као либерали. И то би били дивни Срби. Београд би био либералнији, са спектакуларнијом парадом поноса, од Сан Франциска, Берлина и Амстердама.

Срби, изгледа, само не могу да буду православци и да пишу ћирилицом.

Наравно, није решење у пуританизму, не треба законом забранити латиницу, не треба сваког ко није православац сматрати издајником, али, шта су Срби без ћирилице и православља?

Не треба нам фундаментализам, то је тачно, и добри су примери са Нушићима, Јуришићем, Голубићем, Селимовићем, итд. Постоје не-Срби који воле Србе православце. Арчибалд Рајс је заволео српски православан народ, који је тада писао, практично, само ћирилицом. Оно лоше у нама, што је открио, ширило се брзо зато што је убрзан процес де-христијанизације (почетак 20. века), затим латинизације (средина 20. века). Више је правде и владавине закона било у Србији за време Немањића и Обреновића, него од 1918. до данас.

Даље, Христ се појавио после више миленијума од настанка света. Христ је ту због краја света. Шта је спорно у томе што су Срби прихватили хришћанство? Шта друго да буду када дођу, а можда су већ и дошла, ”последња времена”, осим (православни) хришћани?

Проблем је што је мало добрих хришћана, правих православаца, искрених верника, међу онима који пишу ћирилицом. Треба да их буде више, а не – да их не буде уопште.

Кључно питање, ако православље и ћирилица нису основе идентитета српског народа, како од детета направити српског патриоту?

 

Видети још:

 

 

У Београду, 14. септембар 2013. године (7522. по српском календару)

59 Responses to Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

  1. Varagić Nikola каже:

    Božidar Mandić

    Volja za nadmoć

    Pravu sliku čoveka mogli bismo skenirati tek onda kada bi sam čovek priznao svoje namere, a ne da se krije iza njih. I sad se pitam zbog čega čovek izbegava lepotu, slobodu, stvaranje samo zato da bi bio običan rob postojanja ili običan rob ispoljavanja moći nad drugim. Čini se jednostavnim, ali te dve klase kao da su povezane neraskidivošću sadizma i mazohizma. Biti iznad drugog strast je kojoj je teško odoleti, ali sličan zahtev nalazi se i u ovisnosti onih koji su ispod i neprestano žele da budu podređeni.

    Stara indijska poslovica veli da je samo onaj pravi duhovni pored koga se niko ne oseća uniženim. Čovek duha mora uzdići bližnjeg pored sebe i dati mu šansu za neinferiornost. Snagu i moć treba iskoristiti za graditeljstvo, a ne za vladavinu nad drugima. Mladi koje susrećem u ogromnim količinama, a sa kojima vodim i pomalo rat, sve više nameću lično stanje nad tuđim. Žele supremaciju. Osećaju se dobro kad momentalno drugog ponize, ukažu mu da je loš i bezvredan, a oni superiorni. Ono što se ne vidi, to je vizuelno. Učinilo mi se da će to biti samo prolazna faza, ali nije. Takvo ponašanje se širi, postaje zahtev i stil kojima se teži. Čovek instinktivno oseća da je jedan od najvećih kompleksa kompleks krivice i da tu treba udarati. Pokušaj odbrane je novi vid umotavanja u mrežu u koju si bačen da ne bi reagovao. Skoro da nema odbrambenih mehanizama nad ljudima koji vešto barataju stilom nadmoći.

    Volja za nadmoć mogla bi se zameniti voljom za pomoć.

    Retko ćete danas sresti ljude koji žele da pomognu, da ispolje solidarnost, da pohvale drugog… retko je to susresti u doba u kome interes biva jedino delo zapovesti. U stvari, interes zamenjuje svih deset zapovesti i uči čoveka proždiranju i životinjskom delovanju. Kad se kaže borba za opstanak, ne misli se na borbu protiv drugog, bez obzira na jačinu, nego se misli na snagu koja može da savlada postojanje. No, kad je u pitanju volja za nadmoć, nije u pitanju samo sila, već i lukavstvo negiranja tuđeg postojanja. Može samo da pobedi onaj čije su mišice jake i koji ima oružje, ali kakav je to svet. Svet koji se ne obazire prema drugim i za drugog. Takav svet pobede u stvari je najveći poraženik. Jer, to bi mogao biti i predlog demokratske pažljivost, svako treba da živi na ovom svetu i slab i jak, i lukav i naivan, sposoban i nesposoban – treba svet nekako drugačije ustrojiti od strade kojom se krenulo. Bol ne treba povećavati. Ostavljeni žudi za ostavljačem, a nejak za onim koji može da ga upregne ili uvredi… ili ponizi… Zato se ne čudim zašto je Van Gog voleo prostitutku. Zato što je sa njom bio ravnopravan . Niko nije želeo da razume njegovu humanost i njegovo slikarstvo – tek kasnije stiglo je uramljeno bogatstvo.

    Kad danas mladim ljudima kažeš da se Marsel Dišen zove Marsel Dišen, oni odmah otrče iza kuće i to proveravaju na internetu. Postojim, ali sam negiran. Samo postojanje je negacija, ali za sve.

    Oni koji su danas moćni i nadmoćni možda će već sutra biti ispod naglašeno uniženih.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/volja_za_nadmoc.1107.html?news_id=267606#sthash.e1lGDv8D.dpuf

    • Varagić Nikola каже:

      Hoću da mogu da odustanem – od škole!

      LIČNI STAV

      AUTOR: VESNA ĆOROVIĆ BUTRIĆ

      „Škole će postati moralne institucije tek kad deca budu mogla da odustanu – od njih!“

      Ovako profesor Piter Grej s Koledža u Bostonu zaključuje svoje višegodišnje istraživanje. Kao jedno od osnovnih ljudskih prava, ono koje čini mogućim sva ostala, profesor navodi upravo pravo na odustajanje… I to se sve dešava u svetu u kome odustajanje ima negativnu konotaciju: oni koji odustaju su gubitnici, gubitnici nikada ne pobeđuju, pobednici nikada ne odustaju…

      „A“, pita se profesor Grej, „nisu li oni koji nikada ne odustaju sumanuti!?“

      Septembar svake godine ponovo aktuelizuje pitanje školskog sistema, obrazovanja, znanja… Ni ove godine nije drukčije – naprotiv, to pitanje je možda aktuelnije nego ranijih godina jer imamo sasvim novog ministra prosvete i jer imamo najavu novog načina provere znanja koje će krajem ove školske godine dočekati male maturante.

      U Srbiji ima više od 876.000 učenika. Uzimajući u obzir njihove roditelje, braću, sestre, užu i širu rodbinu, gotovo cela Srbija je „pokrivena“ školskom temom. U ovom trenutku i u ovoj situaciji kad se krpi kraj s krajem, pozajmljuje i iskopava novac s raznih strana, pominjanje mogućnosti odustajanja od škole moglo bi da bude sasvim neprikladan, gotovo jeretički poziv. Ali, nije. U času kada se raspravlja o tome šta znaju naša deca, hoće li im silni predmeti na polaganju sledeće male mature otežati život, da li su naviknuti da „bubaju“ i ko ih može (za godinu dana) naučiti da uče s razumevanjem, poziv za uvođenje prava na odustajanje je na mestu. Jer, ne radi se ovde o odustajanju od obrazovanja, od sticanja znanja u svetu koji više nego ikad nudi različite mogućnosti učenja. Reč je, objašnjava profesor Grej, koji ovakve zaključke bazira na višegodišnjem proučavanju društava lovaca – sakupljača, o mogućnosti da se odustane od loše situacije, loše porodice, lošeg profesora i druga iz klupe koji ucenjuje… (U takvim društvima postojalo je pravilo da dete koga roditelji zanemaruju može da ode u drugu porodicu koja će ga prihvatiti široko raširenih ruku.)

      „Kada je školovanje obavezno, škole liče na zatvore“ – navodi profesor Grej. Učenici ne mogu da napuste profesore koji ih pritiskaju, koji im predaju tako da moraju da „bubaju“ napamet, čiji su časovi dosadni… Ne mogu da odu na bolje mesto, u bolju sredinu gde ih vršnjaci neće zlostavljati i zanemarivati. To ne mogu ni profesori koji su takođe često suočeni s agresivnim ponašanjem učenika.

      Mnogo je reči potrošeno na priče o nezadovoljstvu pojedinaca u školi i o ponekad tragičnim posledicama. Rešenje nije nađeno. I neće biti dok se ne obezbedi mogućnost detetu da od loše situacije odustane. Kad bi deca to pravo imala, kad bi imala pravo da odustanu od odeljenja ili škole koja im ne pruža ono što kao deca, ljudi, bića, zaslužuju, tada bi škola bila mesta slobode. Kada škole budu obezbedile detetu mogućnost da uči po svojoj meri, a ne po kalupu, tada će učenje biti prava mera slobode…

      Autorka je književnica za decu

      http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/hocu_da_mogu_da_odustanem__od_skole.46.html?news_id=267653#sthash.VQiNTYVO.dpuf

      • Varagić Nikola каже:

        Mora li moral

        Nadežda Milenković

        Odavno se nije desilo da jedna poslovica bude toliko popularna među političarima. Da nije važno da li je mačka crna ili bela sve dok lovi miševe, do sada su nas ubeđivali oni koji su prošle godine došli na vlast i oni koji tu vlast podržavaju, i uglavnom su pod tim podrazumevali da treba da doživimo kolektivnu amneziju i damo opšti oprost grehova. Ali sada je i opozicija počela da nas ubeđuje da nije važno kakva su mačka. Takođe u nadi da ćemo zaboraviti i oprostiti.

        Zašto je ipak bitno kakva je mačka?

        U želji da publici (”narodu” kako on voli da kaže, odnosno – narodu koji voli najviše na svetu, kako još voli da doda) skrene pažnju sa raznoraznih optužbi koje prate Štros-Kana, budućeg savetnika u Vladi, vicepremijer je naveo Pikasa kao primer nekoga ko je loše tretirao žene i decu, a ipak bio veliki u poslu kojim se bavio. Poređenje je pogrešno, i to ne samo zato što zvuči kao da ne osuđuje loše ponašanje prema deci i ženama, zbog čega ga je i voditelj opomenuo. Mogao je i da navede narodu prepoznatljivijeg Nadala kao primer izuzetno nepristojnog ponašanja mačke (osim ako mi ne kažete da je neprekidno dodirivanje dupeta i polnog organa – njegov prepoznatljivi ”dupe-nos-uvo-uvo-piša” pokret – nešto pristojno). Svuda van terena to bi izazivalo zgražavanje i osudu, ali dok god je uspešan, odnosno ”dok lovi miševe”, ne opominju ga čak ni sudije koje inače olako kažnjavaju nepoštovanje strogih pravila ponašanja.

        No, koji god primer da je vicepremijer odabrao da bi opravdao nepodobno ponašanje mačke – pogrešio bi. Jer su i Pikaso i Nadal ljudi koji su ”lovili miševe” o svom trošku. Oni nisu radili javni posao niti su plaćani novcem poreskih obveznika. Niti treba, opet za razliku od Štros-Kana, da rade za opšte dobro. Niti im je, kao opoziciji, potrebno da zadobiju poverenje građana.

        Dakle, da, važno je kakve je boje mačka. Jer nam je teško, gotovo nemoguće, da poverujemo da će neko sklon nemoralnim i nezakonitim radnjama dobro raditi posao od javnog interesa. I to važi podjednako i za vlast i za opoziciju.

        Paradoks je što bi sada i vlast i opozicija da mi ne budemo kritični. Ali će od nas, čim se raspišu izbori, tražiti da budemo izuzetno kritični. Doduše, samo prema onima drugima. Tada će im, kao i uvek kada se bore za vlast, biti važno i koje je boje mačka i šta su, pa čak i ko su miševi koje lovi i da li je taj lov baš opravdan i da li je u našem interesu… A kad to isto mi pitamo, onda ne valjaju ni pitanja ni mi. Pa se vi snađite u tome.

        http://pescanik.net/2013/09/mora-li-moral/

  2. Varagić Nikola каже:

    Лопов у развоју

    14. септембар 2013.

    Милован Бркић / Таблоид

    Ликови и сенке

    Прошле године, када је лист који уређујем почео да открива непознате податке из живота Александра Вучића, потпредседника Владе Србије, министра одбране и координатора рада свих служби безбедности, посетио ме је његов саветник, иначе и дотадашњи адвокат редакције.

    Пренео ми је Александрове поздраве и замолио ме да му кажем колико ми новца даје Ивица Дачић, због лошег писања о њему (Вучићу). Александар ће ми, рекао је, дати двоструко више, само за ову информацију. Будући да је адвокат и даље мој пријатељ, без обзира шо саветује погрешног човека, чашћу сам му гарантовао да Ивица Дачић, председник Владе Србије, није ни пребијене паре дао за финансирање Таблоида. Он је климнуо главом, потврђујући да ми верује. И обрадовао га је мој одговор.

    Интересовало га је каква су моја сазнања о односима у СПС-у. Лакомислено сам одговорио да наши уредници располажу податком да у СПС-у постоје најмање две фракције.

    У другој су Бранко Ружић, председник Извршног одбора и потпредседник Душан Бајатовић. Бајатовић снабдева Бранка Ружића великим свотама новца, а партијски другови високом функционеру Ружићу подводе младе девојке, када посећује општинске одборе по Србији.

    Када је кренуо из редакције, упитао сам Вучићевог саветника шта је обећаним новцем за информацију. Он се збунио, одговарајући да ће му донети двоструко ништа!

    Месец дана касније, Александар Вучић је преко својих многобројних сеиза стартовао на Бранка Ружића. Овај лопов у развоју брзо је прихватио предлог потпредседника Владе Србије да постане кртица у СПС-у. Његов човек.
    Пре тога, Вучићеви пси из Информера и Курира, данима су хапсили Душана Бајатовића, генералног директора Србијагаса. А ухапсити Бајатовића, то је као да Бранку Ружићу извадите оба ока. Великом количином новца је господин Бајатовић напунио џепове и рачуне Брака Ружића.

    Новинари и сарадници Таблоида-Листа против мафије располажу фотографијама на којима се види како, у алкохолу огрезлом и задриглом Бранку Ружићу, општински функционери приводе младе и обнажене девојке, којима обећавају брзо запослење, упис на факултет и брз завршетак, само да разоноде друг Бранка.

    Господин Ружић је, захваљујући блискости са потпредседником Владе Србије Александром Вучићем, постао и члан реконструисане Владе, јер је покушавао да разбије сопствену партију, која је овог бубулеју створила, оженила, окућила. Он је данас перспективан – лопов у развоју.

    • Varagić Nikola каже:

      Бивша директорка Дунава: Социјалисти тражили да намештам послове

      15. септембар 2013.

      Владимир Спасић / Курир

      Бивша директорка Дунава: Социјалисти тражили да намештам послове

      Београд – Из Социјалистичке партије Србије, али и неких странака на власти, трпела сам сталне притиске да некоме доделим запослење или посао на тендеру. Зато што сам то одбила, проглашена сам некооперативном, па сам због тих притисака и уцена крајем прошле године поднела оставку, каже Миленка Јездимировић, директорка „Дунав осигурања“ од 2009. до краја 2012. године.

      Какви су то притисци били?

      Кад сте на челу државне компаније, имате притиске са свих страна јер се многи из политичког естаблишмента осете слободним да траже услуге – запошљавање, доделе послова на тендеру, пристанак на вансудска поравнања у великим судским споровима, да купујемо увозна вина која нам не требају, градимо зграде, дајемо спонзорства за путовања у иностранство, финансирамо концерте…

      Ко је то тражио?

      Нећу да именујем никога. По критикама које ће уследити сами ће се препознати. Имала сам највише притисака из СПС јер је њима припало „Дунав осигурање“.

      Како то изгледа?

      Дође еспеесовац и каже – запосли мене или мог брата јер сам ја народни посланик и не може брат да ми буде без посла. Приликом кадрирања у компанији имала сам два услова: да је реч о искусним стручњацима и да су материјално обезбеђени. А погледајте сад кога је ново руководство поставило. Могла сам и ја да будем у Звезди или Партизану да сам им давала новац. Многи су претили да ће ми се осветити због непослушности, и ево… Зато сада страдам. Нисам члан ниједне странке и много је било тешко сачувати стручне кадрове и од конкуренције и од страначких и осионих насртаја. Зна се на колико је седница СПС тема била моје непослушно понашање и игнорисање таквих захтева и ко је то критиковао, а неки од њих су ме победили и сада су на кључним позицијама у фирми.

      Постоје информације да је одређене услуге тражио и Бранко Ружић?

      Нећу никог да спомињем, сами ће се препознати.

      Да ли је „Дунав осигурање“ свесно осигуравало кредите фирми за које се знало да не могу да их врате, па му је тако нанета штета?

      Не, не, не… Знате колики тимови раде на тим одлукама, сагласност дају инвестициони, извршни и надзорни одбор, служба ризика… Ниједан случај није се могао догодити да смо свесно или лоше процењивали осигурање или јемство кредита. Постоје досијеи о томе, а и НБС је све то контролисала.

      У колико случајева је „Дунав осигурање“ враћало зајмове уместо фирми?

      Неколико случајева, два или три… За детаље би морала да погледам документацију. Највећи део тих средстава је уредно враћен и плаћене су све камате и друге дажбине, што је велика корист и за „Дунав“ и за кориснике, јер су први пут могли мимо банака да добију регуларно новац, и то под повољнијим условима. То је у свету нормално, а само код нас банке имају апсолутни примат на финансијском тржишту јер једино оне нуде робу која се зове новац, а привреда и становништво плаћају цену у виду високих камата.

      Зашто сте толико новца трошили на маркетинг?

      Маркетинг у осигурању је другачији, то је редован трошак прибаве осигурања. Ретко ко дође на шалтер да купи осигурање, па је зато приступ корисницима најважнији, и то су трошкови рекламе и пропаганде, што је законом дозвољен трошак, који је сваке године одобравао Надзорни одбор. Ти трошкови су били 10-12 одсто прихода, што није значајно у односу на приходе. Промоција осигурања се ради и на терену, то је продајни маркетинг и много се више троши него на корпоративни, који је много видљивији.

      Кажете да нисте ниједном попустили под притисцима. А концерт „Сто труба“, чији спонзори су била јавна предузећа које су припала СПС?

      Може да се схвати да сам морала, али ми смо српски бренд, било нам је тамо место. Може се тако рећи, али ја сам одлучила…

      Добит од 1,3 милијарде динара у првој години срозали сте чак десетоструко.

      То је била папирната, а ја сам оставила звечећу добит – жив новац. Нисам као мој претходник (Мирко Петровић, прим. аут.) добит направила од процене некретнина, а касније се видело да то не вреди толико.

  3. Varagić Nikola каже:

    Vladimir Jokić

    ZEMALJSKI DANI TEKU

    ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja…

    Ponedeljak

    NOMEN EST OMEN

    Stiže nam Guzenbauer!

    Kako da mu tepamo?

    Utorak

    PER ASPERA AD ASTRA

    Ponedeljak polako prelazi u sredu… Posle dvadesetosmočasovnog radnog dana u bespoštednoj borbi protiv korupcije, i natčovečanskim naporima na trasiranju puta k Evropi, na navatavanju investitora, na saniranju posledica suše u Babušnici, na kontroli zadataka s male mature, na svečanom otvaranju dve fabrike i šest pogona, na treningu tenisera pred meč sa Kanadom, na privođenju Žike Jajare pred lice pravde, na kokanju kokica za decu bez roditeljskog staranja, posle pet govora, osam izjava, masne fote i ostalih poslova Prvog Potpredsednika Vlade, Alek Vučić seo na klupu ispred kuće i duboko se zamislio… Odozgo, sa strehe, visi Damoklov mač… Okolo mrak i Naš Narod…

    Alek: (zuri u jedan držeći Treći metak i preslišava se) „Videćemo se vi i ja tamo negde“… „Vi i ja ćemo se naći tamo negde“… „Naći ćemo se vi i ja negde“…

    Naš Narod zlokobno ćuti…

    A Alek i dalje neustrašivo sedi na kamen-studencu…

    Sreda

    VOLENS-NOLENS

    I Dragan Đilas sedi na kamen-studencu. Kamen guraju Aleksandar Jovičić, Dragan Šutanovac, Jelena Trivan…

    Nizbrdo.

    Četvrtak

    COMEDIA FINITA

    Posle alokacije pozivnog broja za Kosovo i 37. Tominog zaveta…

    Toma: Srbija nikad neće potpisati međudržavni ugovor s Kosovom!

    …Na severu južne srpske pokrajine su zavrnute slavine i pogašena svetla.

    Fajront!

    Petak

    QUI TACET, FATETUR

    Na optužbe iz Demokratske stranke Srbije da je Srbija defakto priznala lažnu državu Kosovo, Srbija se brani ćutanjem.

    Subota

    SIMILIS SIMILI GAUDET

    „Pleme moje snom mrtvijem spava…“ Probudi se samo za Farmu.

    Nedelja

    NOMEN EST OMEN 2

    Kako Dačić tepa Vučiću?

    Dačić: Si, šefe.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/zemaljski_dani_teku.893.html?news_id=267605#sthash.jveY43Ux.dpuf

  4. Varagić Nikola каже:

    Да ли је Дачић почео изборну кампању

    Појављивање Ивице Дачића, председника СПС-а и премијера, у јавности изгледа као почетак изборне кампање. Све јаче понавља поруку из прошлих избора да је он јак човек који доноси одлуке, а не Александар Вучић, председник СНС-а и први потпредседник Владе.

    Дачић је рекао да је он избацио Млађана Динкића из Владе, а сада би могао да склони и Драгана Ђиласа с места градоначелника Београда. Најављујући повећање пореза за најбогатије, подсетио је да је СПС левица и да се разликује од неолиберала, само што није било јасно да ли у њих убраја само Динкића или можда и СНС.

    Чисте руке су трећи елемент Дачићевог програмског појављивања у јавности. На оптужбе да су људи СПС-а или блиски њему криви за суноврат „Галенике”, премијер је одговорио да нико неће бити ослобођен кривице.

    Да ли је Дачић почео изборну кампању, да ли ће ове три ставке бити њена окосница и да ли ће ускоро бити расписани избори?

    Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да је Дачић необична синтеза принципа старе самоуправне политичке школе и постмодерног приступа политици.

    „Његова прва карактеристика посебно погодује другој, чинећи је још делотворнијом. Постмодерна политичка логика подразумева брисање граница између изборне кампање и редовног вршења власти. С друге стране, политичари самоуправног кова до крајности су равнодушни према постизању било каквих резултата, а битно им је да празним причама и позерским потезима придобију симпатије. Тога у политици увек има, али у поменутом случају све се своди само на демагогију. Када се речено искомбинује, добијамо Дачићев политички стил, који подразумева непрекидно, хиперактивно козерско понашање, као компензацију за стварне резултате, штавише и по цену њиховог неспостизања због робовања максималном демагошком ефекту”, објашњава Анђелковић и додаје:

    „То је немалом делу нације смешно, па и отужно, али Дачићу је довољно да и десет одсто грађана буде опчињено његовим политичко-забавним програмом. А њега сада додатно интензивира, о чему говори изненада заузети борбени став према Динкићу, кога је дуго сматрао својим привилегованим партнером у Влади, као и напрасно захлађење према Ђиласу.”

    Овај аналитичар каже да је ту и наглашена социјална демагогија у вези с новим пакетом пореских закона и однекуд настала спремност за, наводно, радикални обрачун с криминалцима у својим редовима.

    „Понешто од тога је срачунато и на куповину још неког времена за очување премијерске столице, нуђењем извесних услуга доминантном СНС-у. Све набројано је, пре свега, део перманентне предизборне кампање, која пропорционално слабљењу комапартивне позиције СПС-а на политичкој сцени, узима маха. А пошто је јасно да, без обзира на све реконструкције Владе, није логично да, у условима када је Дачићева странка бар четири пута слабија од Вучићеве, она и даље држи премијерску функцију, те да ће у догледно време наступити тренутак превремених парламентарних избора, СПС сада пуним капацитетом пали своје, и раније активне, самоуправно-маркетиншке моторе. За Дачићеву странку то је опробан рецепт за одржање на површини српске политичке мочваре, али за девастирану Србију такав приступ политици јако је лош”, истиче Анђелковић.

    Бранко Радун, политички аналитичар, сматра да је Дачић непрекидно у кампањи и да покушава да поентира из негативних ситуација, као што је Случај „Галеника”.

    „Дачић врло вешто ескивира мине на путу. Избацивање Динкића из Владе представио је као своју одлуку, иако је јасно да није то сам урадио, али користи сваку прилику да поентира. Он не зна да ли ће бити избора за пола године или не, али припрема терен, па ако не извуче корист, макар да прође без штете.”

    Радун каже да су Дачића многи потцењивали, од Милошевића до Коштунице и Тадића, али им се то обило о главу.

    „Његов стил има своју публику, и он је успео да задиви своју публику. Сетимо се да је 2008. године једва прешао цензус. Дачић је врло вешт, користи прилике и језик ’Фарме’ и то у позитивном и негативном смислу, како год то неко схватио.”

    Милан Николић, социолог, каже да се кампања води од почетка године, јер ће избори бити на пролеће.

    „Странке већ заузимају стартне позиције, па што не би и Дачић. Динкић иде около и прави коалиције, за ДС је питање да ли ће негде одржати власт. Они се боре за опстанак и вероватно се неће снаћи са Ђиласом на челу. Требало би да иду путем социјалдемократије, али је ту прича о Ђиласовом богатству. Најбољи су СНС и Вучић и ако наставе да хапсе, можда ће и прећи 50 одсто. Чим се потпише почетак преговора са ЕУ, биће расписани избори. Али, важније је шта ће бити после избора. Доводе се Емирати, али да ли ћемо ући у буџет ЕУ… Сада се хвата старт и сви траже позиције за изборе.”

    Ивана Анојчић
    објављено: 15/09/2013
    http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Da-li-je-Dacic-poceo-izbornu-kampanju.sr.html

  5. Varagić Nikola каже:

    Јелеч: Тајанствени град над облацима

    15. септембар 2013.

    Борис Субашић / Новости

    Јелеч – Јелеч, најтајанственији српски средњовековни град, подигнут је на изузетно неприступачној високој хриди „златне планине“ Рогозне. Он се помиње као један од престоних градова и летњиковац краља Драгутина Немањића.

    Званично то није потврђено, јер држава још није нашла за сходно да овај изузетан споменик ни заштити, нити да га археолошки испита. Зато га дивљи копачи бесомучно прекопавају, о чему сведочи гомила рупа на остацима луксузних грађевина и поткопане зидине и куле, које се на неким местима још увек дижу изнад 10 метара висине.

    Новопазарска туристичка организација је заинтересована да Јелеч уврсти у туристичку понуду. Услов за то је асфалтирање и проширење пута који изгледа слично средњовековним.

    Исти, већим делом блатњави друм, на коме не могу да се мимоиђу два вола, води и до последњих раштрканих српских села у планинском беспућу Рогозне. Скретање са правца Нови Пазар – Рибарићи на пут за Жуњевиће, Војковиће, Батке и немањићки Јелеч није обележен никаквим путоказом. Штавише, искључење је готово неприметно јер је пут „опкорачила“ огромна дречава зелена зградурина, будући приватни тржни центар! Асфалта има само до последњих кичастих хацијенди новопазарских богаташа, а затим почиње успон од десетак километара шумског пута до последњег села под моћним Јелеч-градом, који је некада чувао транспорте српског злата и сребра.

    „За време владавине Драгутиновог оца, краља Уроша Првог, захваљујући наглом развоју рударства могућности Србије нагло су порасле. Јелеч, који се налази на 5-6 сати хода од Раса, а на 10-12 сати хода од Звечана, вероватно је заједно са градом изнад Зубиног Потока и Клопотником осигуравао пут Звечан-Рас, а поред тога служио је и као заштитник град Брњацима, од којих је удаљен око три сата хода. Упркос значају, град није археолошки истражен, па је остао мање познат него други српски средњовековни градови“, каже археолог Драгица Премовић Алексић, директор „Музеја Рас“ у Новом Пазару.

    Она нас је упозорила да по јесењој киши само лудо одважни крећу путничким возилом ка некадашњој немањићкој тврђави, где се и лети иде теренцима и камионима. Ипак, екипа „Новости“ се пробила до српских села под Јелечом, прелазећи десетак километара уског, стрмог и вијугавог пута за око два сата. Стигли смо до последњих Срба са Рогозне, који су веома поносни на свој Јелеч који се диже изнад облака, дословно. Док су се густи праменови магле вукли из старих букових шума, круништа старих кула су бдела изнад њих.

    „Град Јелеч подигнут је на остацима угашеног вулкана, на надморској висини 1.262 метра и вешто је прилагођен неприступачном терену и одбрамбеној функцији. Остаци града су релативно добро очувани. Местимично се држе зидови и куле у висини од преко 10 метара, а свуда уоколо су остаци зидова рађени само од веома правилно обрађених камених квадера „, објашњава Драгица Премовић Алексић.

    У подножју крша с тврђавом на врху, човек остаје запањен пред вештином старих градитеља који су умели да сакрију путеве којим је непријатељ могао да се успне и стазе којима је посада тврђаве могла неопажено да направи испад.

    Успон нападача клизавим стенама ометали су и масивни камени монолити налик гигантским зубима, које су древни градитељи отесали од вулканског камена. Прилаз подграђу чува дивовска човеколика фигура од два монолита с округлом стеном на врху.

    Од ње води уска скривена стаза до високог зида од савршено истесаних магматских стена, а дивљи копачи су унутар зидина ископали и лепе квадере од сиге, украсног камена, којим су биле обложене зграде.

    Сви ови трагови указују да је Јелеч заиста био достојан владара какав је био краљ Драгутин који је волео да лови у околним шумама.

    „У лову 1282. краљ Драгутин је испод самог града пао са коња и сломио ногу. Претпоставља се да је прелом био доста компликован и да краљ дуго није могао да се опорави. До несреће није могло доћи у горем тренутку, јер су Византинци у жељи да потчине Србију продрли до Липљана“, каже Драгица Премовић Алексић.

    Средњовековни хроничари наводе како се „тих дана могла видети земља српска у великом шкрипцу“.

    „Одмах након несреће, краљ Драгутин је позвао млађег брата Милутина: „Драги мој и љубими брате, узми моју царску круну, и седи на престолу родитеља свога, јер Бог тако заповеда, и у многолетном животу краљуј и брани отачество своје од насиља оних који војују против тебе“. Предаја престола извршена је на сабору у месту Дежеву у Расу. Краљ Милутин је био врло упоран и амбициозан представник српске властеле са којим почиње епоха значајних освајања византијских територија према југу и југоистоку. Јелеч је био важна тврђава у његово доба. Овај град је на много начина мењао историју Србије, а данас је необјашњиво заборављен“, констатује Драгица Премовић-Алексић.

    Заборављени Подјечеки Срби

    Мештани подјелечких села с колена на колено преносе легенду како су некада Срби из руке у руку преносили камен из подножја вулканске купе до њеног врха где је сазидан град.

    Данас Срба под Јелечом готово и да нема. Последња породица у селу Батке су Васовићи. Браћа Раденко, Мирко и Миланко ближе се тридесетој и живе с мајком Надеждом под купом угашеног вулкана.

    „Ми смо нешто као последња стража краљевог Јелеч-града. Нико није ожењен. Девојака нема. Ни пута. Пролазе године, а само српска села не добијају асфалт. Овде си или здрав или умиреш. Док помоћ дође, можеш само свећу да запалиш“, каже Раденко Васовић.

  6. Varagić Nikola каже:

    Zagrebački „Jutarnji list“ istraživao je kako su hrvatske kompanije postale najveći ulagači u Srbiji

    Narodna banka Srbije nedavno je objavila da su hrvatske kompanije u prvoj polovini ove godine bile najveći strani ulagači u Srbiji, podseća „Jutarnji“. Od oko pola milijarde evra, koliko se u Srbiju ukupno slilo iz inostranstva u prvih šest meseci 2013, iz Hrvatske je stiglo 104,3 miliona evra.

    „Jutarnji list“ je istraživao kako je došlo do toga i za početak se vratio nekoliko godina unazad – u 2006. godinu, kada je u Beogradu građen hipermarket kompanije „Pevec“.

    Iznenađenju Mladena Ružmana tada nije bilo kraja. Na gradilište „Pevecovog“ prodajnog centra u beogradskoj opštini Palilula došao je jedan gospodin i rekao: “Ja sam predsednik opštinske privredne komore. Ako vam išta zatreba, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete. Kada god želite, dođite kod nas ili ćemo mi doći kod vas…“

    Bila je to 2006. godina, a Mladen Ružman – pravnik, nekadašnji član užeg vodstva HNS-a i pomoćnik ministra obrane, danas zaposlen u HEP-u – bio je deo tima koji je za „Pevec“ otvarao prodajne centre u Beogradu i Banja Luci.

    Njegov uži zadatak bio je da pribavi građevinske dozvole, raspiše tendere i zaposli radnike, da izradi sistematizacije i unutašnje akte preduzeća, sve do samog otvaranja prodavnice, uključujući marketing. Imao je, dakle, bliske susrete s državnom administracijom Srbije, poslovnim ljudima, kao i građanima koje nazivamo “običnima”.

    Hrvati nisu odlazili u Beograd i Srbiju potpuno rasterećeni strepnje kako će tamo biti dočekani, piše „Jutarnji“.

    “2006. i 2007. bile su još ‘škakljivije’ godine nego danas u smislu naših ukupnih odnosa i političkih prilika, bilo je strahova šta će se događati, hoće li nas tamo bojkotovati…”, podseća Ružman i navodi da je već i dolazak predstavnika privredne komore pokazao da su sve strepnje bile suvišne i nepotrebne.

    “Imali su oni, naravno, i svoj poslovni interes”, kaže Ružman. Među preduzetnicima iz te opštine bilo je onih koji su hteli da učestvuju u izgradnji robne kuće Pevecovih ili da posle postanu njeni dobavljači. No, dolazak njihovog predstavnika “u blato” gradilišta bilo je ipak nešto što Ružman nije očekivao. Barem ne na temelju svojih poslovnih iskustava iz Hrvatske.

    Hrvatska najveći investitor u 2013. godini
    Sedam godina posle, tačnije prošle nedelje, Narodna banka Srbije objavila je da su hrvatske kompanije u prvoj polovini ove godine bile najveći strani ulagači u Srbiji: od oko pola milijarde evra, koliko se u Srbiju ukupno slilo iz inostranstva u prvih šest meseci, iz Hrvatske je stiglo 104,3 miliona evra. Ali, Srbija je s Hrvatskom upoznala i naličje stranih ulaganja: u Hrvatsku se najviše novca i odlilo iz Srbije, više od 117 miliona evra.

    Veći deficit u bilansu stranih investicija nego s Hrvatskom Srbija je u tom razdoblju imala samo s Danskom. Iz te zemlje stiglo nam je 300.000 evra, a u Dansku je otišlo 40,36 miliona. Reč je zapravo o plaćanju tantijema na autorska prava za dansko pivo…

    Prema informacijama iz Hrvatske narodne banke, hrvatska preduzeća su od 1993. zaključno sa prvim tromjesečjem ove godine, u Srbiji investirala ukupno 622,5 miliona evra. Najviše ulaganja bilo je prošle godine – 133,8 miliona evra.

    Poznato je da svoje ćerke firme u Srbiji ima oko 200 hrvatskih preduzeća, a najveći ulagači su „Agrokor“ porodice Todorić, našička „Nekse Grupa“, „Laktalis“, „Vindija“, samoborski DIV (odnedavno vlasnik i splitskog brodogradilišta), „FarmaS“ Luke Rajića, solinski AD „Plastik“, tekstilna kompanija „Komprom Plus“… Taj spisak preduzeća preslikava se i u strukturi hrvatskih ulaganja, o kojoj izveštava Hrvatska privredna komora (HGK).

    Prema HGK-u, prošle godine je iz Hrvatske u Srbiju najviše uložila trgovina na malo (113,5 mil. evra), trgovina na veliko i posredovanje u trgovini (9,9 mil. evra), zatim su tu reciklaža (5,8 mil. evra), proizvodnja duvanskih proizvoda (5,1 mil. evra) i proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica sa 3,4 miliona evra.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=15&nav_id=753864

  7. Varagić Nikola каже:

    DS da bude stožer snaga levog centra

    AUTOR: LIDIJA VALTNER

    Beograd – Demokratska stranka treba iz defanzive da pređe u sistematsku kritiku unutrašnje politike Vlade u ekonomskoj, socijalnoj, zdravstvenoj, kulturnoj i prosvetnoj oblasti, tamo gde loše stanje najdirektnije ugrožava građane.

    Bahato, nedemokratsko ponašanje vlasti treba da bude neprekidni predmet oštrih kritika. Pokušaj da se sva vlast koncentriše u vladi, da se ne poštuju zakoni i procedure, da se krše prava građana mora da nailazi na blagovremeni i snažan otpor DS, navedeno je u zaključcima Političkog saveta Demokratske stranke, donetim na sednici ranije ovog meseca, u koje je Danas imao uvid i objavljuje najzanimljivije izvode.

    U ovom strateškom dokumentu, koji je potpisao predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, piše da se „prelaskom SNS i SPS u politički centar ostavlja budućem bloku desnih partija, DSS i SRS, da s političkim pokretima Dveri, Obraz, Naši i ostalim desno-ekstremnim nacionalističkim organizacijama, uz oslonac na nacionalistički profilisane delove SPC, Akademije nauka i Udruženja književnika, oformi uticajni politički blok“.

    „Levi centar biće prepušten DS, LDP, LSV i nizu manjih stranaka i grupa, oslonjenih na sindikate i deo inteligencije. Demokratska stranka trebalo bi da postane centar okupljanja svih levih, posebno socijaldemokratskih snaga i koordinator njihovih akcija“, navodi se u ovom dokumentu.

    Zaključuje se da će „na opozicionom, levom krilu LDP tražiti prostor ili kroz stvaranje čvrste opozicione koalicije ili kroz novo pragmatično profiliranje, uz zaoštravanje odnosa sa DS, kao „glavnim krivcem“ za sve pa i za njihove neuspehe“.

    Prema Statutu DS, Politički savet je savetodavni organ stranke, čiji je zadatak, između ostalog, da „razmatra idejna i politička pitanja koja su od važnosti za definisanje strategije u unutrašnjoj i spoljnoj politici“. Aktuelni predsednik PS je Dragoljub Mićunović, a članovi su Vida Ognjenović, Ivan Vujačić, Nada Kolundžija, Dragoslav Petrović, Momčilo Grubač, Božidar Đelić, Vesna Marjanović, Ljiljana Lučić, Vukašin Pavlović, Dragan Domazet i Ivana Stefanović.

    Vladimir Goati za Danas

    Zbirka opštih mesta

    Profesor Vladimir Goati analizirao je za potrebe Danasa ovaj strateški dokument Političkog saveta DS i zaključio da je isuviše načelan, pun opštih mesta i da mu nedostaju konkretni, etapni ciljevi i načini njihovog ostvarivanja. Takođe, nema plana šta DS zapravo treba da uradi, kao i zaključaka o sopstvenim greškama.

    – Na primer, rečenica da je Ustav u konfliktu sa stvarnošću je puka fraza. Nema reči o tome da li je DS za to da se on menja i kako. Nedostaje oštrija kritika ekonomske situacije i malih šansi da se to popravi. Nedostaje jasna kritika neprofesionalne javne administracije koja ne može da prati reformske procese, kao i analiza reforme reformisanog pravosuđa bez koje nema ni efikasne borbe protiv korupcije, koja je sada u Srbiji privatna, a ne sistemska, borba – navodi Goati.

    Ipak, kako dodaje, dokument PS može biti dobra osnova za dalji rad i odluke političkih organa DS.

    http://www.danas.rs/danasrs/politika/ds_da_bude_stozer_snaga_levog_centra.56.html?news_id=267692#sthash.OtFpvxTi.dpuf

    • Varagić Nikola каже:

      Svetislav Basara

      Lament nad Borkom

      Vidim da je Borko Stefanović, svojevremena desna ruka predsednika sveta, Jeremića, u današnjem (ponedeljak) Danasu objavio poduži tekst u odbranu Demokratske stranke, a vidim da je najavljen i nastavak. To mu dođe kao feljton.

      No, dobro, šta nam to priča Borko? Staru priču, cenjeni publikume. Istu onu zbog koje je – kada je definitivno poverovala u nju – Demokratska stranka spala na niske grane. Te grane – glagolji Borko – u stvari i nisu tako niske, kako se to čini Overlordu Vučiću i bulumenti nevernih „intelektualaca“, „saputnika“, „klijenata“ i štatijaznam koga sve ne. Uprkos združenom delovanju dušmana svih Boja, DS je – ako je verovati Borku, a nije – jaka, stabilna, bogata kompetentnim i vrednim članovima, ali eto, loša sreća pripomognuta Vučićem učinila je svoje, pa se nama, sirotinji raji, pričinjava da DS-u ide loše.

      Kao vajkadašnji prijatelj Demokratske stranke uopšte ne likujem zbog demokratskostranačkog posrnuća, daleko od toga, naprotiv, a isto tako sumnjam da je to posrnuće drago bilo kome sa Borkovog spiska. Ali svim sentimentima i simpatijama uprkos držim da stranka koja solidno funkcioniše samo kada je na vlasti nema neku naročitu budućnost. Da stvar bude crnja i gora, DS nije – kako se pokazalo – imala ni neku naročitu prošlost, a nije je imala zato što nije imala jasno definisanu politiku. Dok je bila na vlasti, DS je vodila politiku dobar dan čaršijo na sve četiri strane – često sam ovde o tome pisao – a otkako je zglajzala, DS vodi politiku uvređene seoske mlade. Krivi joj zli jezici što pričaju da se predbračno karala po štalama.

      Kad smo već kod politika, znate li u čemu je tajna uspeha populističkih stranaka? U njihovoj ideološkoj jednostavnosti. Svet je tu podeljen na sinove svetla i sinove tame, hleb tu košta tri dinara (svejedno što ga nema), tu su jedan vođa i jedan narod i vozi Miško. Demokratska stranka je osnovana upravo sa idejom da napravi otklon od pogubnosti populističkih politika. Kad se – ponajpre zahvaljujući rudarskom radu Zorana Đinđića – DS konačno dokopala (maltene apsolutne) vlasti i mogućnosti da promeni vladajuću matricu, šta je DS uradila – pretvorila se u SIZ osrednjih operativaca i nešto uspešnijih tehnokrata. Na kraju se – ne bi li produžila opstanak na vlasti, priklonila onim snagama protiv kojih se nekada borila. Bila je to golema greška. Pristalice i glasači tih snaga nijednog trenutka – i to s pravom – nisu poverovale DS-u, dočim su DS-ovi glasači izgubili poverenje u DS. Takođe s punim pravom. Uoči prošlih izbora, DS je – srećna kakva je – dobila još jednu šansu – da pristupi, to jest da predvodi pokret Preokret, ali je u Glavnom čardaku doneta odluka da se vlast ni sa kim ne deli. Predosećajući da brod tone, predsednik sveta je digao dupe i otišao u beli svet, a Borko je ostao na brodu da vadi trnje iz one stvari koje ima tamo gde ima dima. Pa dobro, ima li nade za DS? Ima. Samo treba da prestane da se kara po štalama. To će zlim jezicima začepiti gubicu.

      http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/lament_nad_borkom.881.html?news_id=267767#sthash.S4jrKa1q.dpuf

  8. Varagić Nikola каже:

    TIHOMIR TRIŠIĆ

    Policijska mafija zarobila Srbiju

    nedelja, 15.09.2013. | 22:10

    Ovih dana neplanski mi je preokupacija postala policijska mafija, a i ja njima kako stvari stoje. Predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću trenutna preokupacija su očigledno druga pitanja, s obzirom na to da se niko od njih nije javno oglasio povodom intenzivnog i višenedeljnog medijskog izveštavanja o zloupotrebama i kriminalu u samoj policiji, o kojima se drznuo da izveštava samo dnevni list „Kurir“ i ja.

    Ostali mediji i novinari čute.

    Znam i zašto.

    Jedni umiru od straha, drugi su prljavi, ucenjeni i spakovani u fioke policijske mafije, treći su njen aktivni i sastavni deo, a četvrti čekaju da se oglase Tomislav, Ivica ili Aleksandar.

    U petoj grupi smo mi, jedna dnevna novina i jedan nedeljnik. „Kurir“ i „Akter“.

    Aleksandar Rodić i ja. I baš zato su nama dvojici upućene pretnje od strane te mafije.

    I baš zato što se izveštavanje o toj mafiji ne zaustavlja, otišlo se korak dalje.

    Kriminalci u vrhu policije posegli su za višim i brutalnijim oblikom pritiska. Nezakonitom tajnom pratnjom naoružanih lica, pešačkom i motorizovanom pratnjom. Nezakonito su me izložili i merama telefonskog nadzora.

    Pošto su te zloupotrebe policijske mafije otkrivene i dokumentovane, u šta je upućena i BIA, kao i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Aleksandar Vučić, a pritisak mafije iz vrha MUP-a nije urodio plodom u smislu da prestanem sa izveštavanjem o policijskoj mafiji, izvesno je da sledi medijsko blaćenje u službenom tabloidu „Informator“, inače biltenu policijske mafije. A ako ni to ne urodi plodom, onda verovatno sledi hapšenje, a ako se ni u tome ne uspe, onda na red dolazi najverovatnije fizička eliminacija.

    Tako radi naša policijska mafija.

    To je Srbija danas Tomislave, Ivice i Aleksandre.

    Pošto ja nisam naivan poput Slavka Čuruvije, a ni strašljive prirode, a ni spreman za dilove sa mafijom, posebno ne sa onom u državnim redovima, policijskom mafijom, ja ću kao slobodni srpski novinar nastaviti da izveštavam o toj mafiji koja je zarobila i Srbiju i njen državni i društveni vrh.

    Zbog te policijske mafije, najmoćnijeg kriminalnog ganga u zemlji, u Srbiju još uvek nije stigao 6. oktobar, a neće ni stići sa ovakvim novinarima, sa ovakvim političarima, sa ovakvom kukavičkom inteligencijom.

    Dakle, i ja imam arhivu, malu novinarsku fioku, ali ni sličnu onim velikim mračnim fiokama u kojima direktor policije Milorad Veljović i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović zadržavaju što ne bi smeli da čine (istrage), niti da ih pune onim čime ne bi smeli da ih pune (lažnim dokazima).

    Dakle, pitanje za ministra unutrašnjih poslova i srpskog premijera Ivicu Dačića ovom prilikom jeste šta piše o Miloradu Veljoviću, direktoru policije, u izveštaju sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije br. 05/2-17/CO9 od 10. 3. 2009. godine i izveštaju br. 05/2- 6602/CO9 od 14. 12. 2009. godine?

    Za srpsku javnost bilo bi dragoceno da joj ministar unutrašnjih poslova obelodani zašto je Milorad Veljović istraživan od strane SUK-a, i šta je tom istragom otkriveno, dokumentovano, i po tom pitanju u skladu sa zakonom učinjeno.

    Za srpsku javnost bilo bi dragoceno da joj ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdi kako je direktor policije Milorad Veljović, po mom ličnom uverenju, jedan običan lažov.

    Obmanuo je nedavno javnost i srpske medije da Miodrag Antonijević ne radi u MUP-u Srbije i da nije njegov kum.

    Otkud onda Miodrag Antonijević kao predmet istrage sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije kad ne radi u tom Ministarstvu?

    Otkud onda izveštaj SUK-a o Miodragu Antonijeviću br. 05/2- 7095/C12 od 6. 12. 2012. godine?

    Šta je ministar unutrašnjih poslova u vezi sa tim izveštajem u skladu sa zakonom preduzeo, šta je preduzeo SUK, šta je preduzeo direktor policije Milorad Veljović, a šta načelnik UKP-a?

    Dakle, vreme je da Ivica Dačić pruži konkretne odgovore javnosti o nesavesnom radu pojedinaca u policiji, njihovim zloupotrebama, korupciji i organizovanom kriminalu u MUP-u Srbije.

    Ako ima hrabrosti, naravno. Ako nije ucenjen, naravno.

    Ako ne sme da zucne o stanju i kriminalu u samoj policiji, kud ćete bolji dokaz da je policijska mafija zarobila premijera, zarobila Vladu, zarobila celu Srbiju.

    http://www.akter.co.rs/weekly/kolumna/259-policijska-mafija-zarobila-srbiju.html

    • Varagić Nikola каже:

      Za državu bi ovoga puta bilo korisnije da preduzme konkretne mere u obezbeđivanju Parade ponosa i obračuna se konačno sa nasilničkim grupama, umesto korišćenja bezbednosti kao izgovora za neodržavanje skupa.

      Važno je da kao društvo prihvatimo i one koji misle drugačije i one koji veruju u drugog boga ili ne veruju uopšte, pa i one drugačije seksualne orijentacije. Ako zaista poštujemo sebe, kao što često volimo da istaknemo, onda je lako da prihvatimo činjenicu da smo različiti, onda je lakše da u sebi nađemo odgovor na pitanje za što nas toliko uzrujava nešto što radi neko drugi. Važno je da svako od nas preuzme odgovornost za sopstvene postupke. Čega se bojimo?

      http://www.akter.co.rs/weekly/33-politika/53375-biti-ili-ne-biti.html

  9. Varagić Nikola каже:

    Остоја Симетић: Шта с Косовом?

    15.09. 2013 Српски културни клуб

    Прво, морамо схватити да повратак јужне покрајине под суверенитет Србије није једина опција. Има земаља које су биле присиљене да се кроз историју одричу делова својих територија. Најчешће, због пораза у рату. Рецимо, Мађарска је остала без две трећине земље након Велике војне. Ипак, у свом срцу, мало је Мађара који то и данас прихватају. Уколико нека српска власт пристане на независност Косова посредно (на пример, непротивљењем столици у Уједињеним нацијама) или непосредно прихвати независност Косова, онда је оно готова ствар. Уколико то прихвати и народ, гласањем за страке које овим путем иду, а то су све у српској скупштини, нарочито предвођене СНС-ом, с изузетком ДСС и вапарламентарних СРС и Двери, онда је и народ прихватио независно Косово и тиме би ствар била армирана.

    Погледајмо сад могућост да се народ побуни и на изборима, или друкчије, отера ову антисрпску власт. Нова влада би, најпре, морала да уклони претње које Устави суд обесхрабрују да у складу са својом дужношћу делује. Ако би тај суд утврдио неуставност Боркових и Алекових потписа, следило би хапшење Вучића, Николића, Дачића, Стефановића, Тадића и свих оних који су у том процесу учествовали, те њихова осуда у складу са законом, за очекивати је на дугогодишњу робију.

    Тако би Србија јасно показала да за њу велеиздајнички потписи не важе. Онда би се прогласила окупација и чекало боље време, читај слабљење Америке и западњака. У том периоду, на сваки начин јачати армију и привреду. Ово је могуће искључиво сарадњом с међународним блоком супротстваљеним америчкој хегемонији, најпре с Русијом. За оснажење привреде, од мени позантих, најубедљивије и најспроводљивије, делује предлог Ненада Поповића, потпредседика ДСС.

    Како ничија до зоре није горела, сва је прилика, неће ни америчка, а до тада, кључно јесте очување српског живља на Космету. У погодном тренутку (кад утрне америчка свећа), војска би ушла у привремено окупиране делове КиМ с већинским српским становиштвом (Север) и ту се утврдила. Народ би одушевљено прихватио ослободиоце. У сарадњи с међународним пријатељима, наше би обавештајне службе имале задатак да припремају прилике за ослобађање и других делова Косова и Метохије. Нешто као хрватска агресија на РСК (Бљесак, Олуја) с тим што ово не би била агресија, већ ослобођење. Специјалне службе би имале инструкције да, по угледу на Мосад, правди приведу арнаутске прваке (Тачи, Харадинај, Чеку итд. ).

    Јасно је да овај процес није ни брз ни известан. Уколико би пак било по нашој вољи, па се у догледно време Србија вратила у пуном капацитету на целу територију КиМ, морало би се приступити исељавању свих оних људи који нису имали пријављено пребивалиште у покрајини пре агресије Нато пакта. Сви купопродајни уговори за некретнине од агресије на овамо, имали би се прогласити ништавним. По узору на Израел, требало би градити (обнављати?!) српска насеља у рубним подручјима која разграничавају већинско српско од арбанашког становништва. Оним Србима и неалбанцима који би прихватили живот у тим местима, ваљало би омогућити најбоље материјалне услове у земљи.

    Нико нормалан не прижељкује рат, јер исти доноси много несреће чак и народу победиоцу, стога би требало деловати стрпљиво, као Кина на Тајвану. Војним ударима прибегавати само када је извесно да се могу спровести брзо, ефикасно и уз минимум губитака. Није важно колико би година или децеинја операција трајала.

    Битно је да почне!

    http://www.srpskikulturniklub.com/sta-s-kosovom

  10. Varagić Nikola каже:

    Дачић продао Космет да би био потрчко владара из сенке

    15. септембар 2013.

    Блиц

    Београд – Трилатерална комисија, која окупља најмоћније људе из политике и бизниса и коју називају “светском владом у сенци”, одржаће наредне јесени састанак у Београду, ексклузивно открива “Блиц”. Присуствоваће и премијер Србије Ивица Дачић који би могао да добије и статус неке врсте придруженог члана.

    Сметњу Дачићевом пуноправном чланству у Трилатералној комисији представља активна политичка функција јер њени чланови, попут бившег шефа Европске централне банке Жан-Клода Тришеа који је на челу европског дела ове организације, могу да буду само личности које више не обављају јавну или државничку улогу. Међутим, учешће Дачића на састанку Трилатералне комисије отворило би му пут да када више не буде на државној функцији постане и званични члан организације.

    Иако то широј јавности можда није познато, Трилатерална комисија већ постоји у Србији и то кроз невладину организацију “Ист вест бриџ” (ИВБ, “Мост истока и запада”) коју предводи бивши новинар Јован Ковачић. Међу члановима ове организације је и неколико бивших и актуелних министара Владе Србије, као и познатих интелектуалаца и чланова краљевске породице.

    Ни Ковачић, који је члан Извршног комитета Трилатералне комисије и председник Српске националне групе Трилатералне комисије, ни остали познати чланови “Ист вест бриџа” нису желели да говоре за “Блиц” о конференцији Трилатерале у Београду, тачније њеног европског огранка. Да ли због мистичности и тајности која обавезно прати састанке ове организације, ни премијер Дачић није желео да говори за “Блиц” о свом учешћу на састанку Трилатерале.

    Предвиђено је да конференција Трилатерале у Београду траје три дана, а очекује се да се разматра ситуација у региону, али и питање евра и проблема ЕУ, као и односи Уније и остатка света.

    У европском огранку, који има 175 чланова, Немачка има 20, Француска, Италија и Велика Британија по 18, а Шпанија 12. Србија, која је постала члан на недавном састанку у Берлину, има три члана. То су Јован Ковачић, председник ИВБ, државни секретар Министарства за енергетику Дејан Новаковић и бивши функционер Нове демократије и ДОСД Тахир Хасановић. Хрватска има два члана, Фрању Луковића и Колинду Грабар Китаровић.

    Рокфелер оснивач Трилатерале

    Милијардер Дејвид Рокфелер основао је Трилатералну комисију 1973. године. Као и у случају Билдерберг групе, карактеристика јој је тајновитост у раду. Њени чланови су скоро све велике земље, укључујући и Кину и Индију. Осим Жан-Клода Тришеа, бившег шефа Европске централне банке, челни људи ове организације су Џозеф Нај Јуниор и Јацучика Хасегава, који председавају Северноамеричким и Азијско-пацифичким регионом.

  11. Varagić Nikola каже:

    MILE MILOŠEVIĆ: PROGRAM ALEKSANDRA VUČIĆA ILI PRIZIVANJE GRČKIH BOGOVA

    ponedeljak, 16 septembar 2013 05:07

    Njegova formula ne boluje samo od ontoloških problema nego, pružajući iluzije, poseduje svoje sablasti.

    Navikli smo se da ni jedna formulacija naših nacionalnih prilika ne traje ni toliko koliko se izgovara. Pa smo utoliko ravnodušni, ali i nemarni prema tome da li tu ima šta razumno, makar u nameri, u nekom elementu ili ideji, nečemu. Umesto toga, sve deluje podjednako nevažno, tako da se ne može izbeći stalni osećaji početka i već viđenog, pa i onda da treba ispočetka, a i da smo i to već radili.

    Posle godinu dana ove vlasti, mora se priznati da je u četvrtak u emisiji RTS Reč po reč Aleksandar Vučić održao svoj programski govor. I da možemo reći kako je ovaj istinit, jer ga i gledamo takvog istih tih poslednjih godinu dana. I taj program očigledno iskazuje i realizuje svoje temeljne postavke. Pre svih: tržište kao ultimativno merilo svih vrednosti; zakoni su servisna podloga tržišnih pravila igre; konačna rekonstrukcija domaćeg sistema i njegove socijalne strukture, saobraženih prema radnom učinku na tržištu.

    Znači, umesto modela, ponuđena je formula, i u odnosu na nju potrebno je vršiti korekciju države i čoveka, i regulisanje sistema. Uostalom nije se Vučić ni jednog trenutka požalio da Ustavni sud ne radi svoj posao, već pre svega da se deo strukture sistema odnosi subverzivno (političko-privredno-kriminalni korisnici lakome zarade) u odnosu na njegov plan regulacije sistema. Međutim, problem je što njegova formula i na prvi pogled već boluje ne samo od ontoloških problema nego poseduje svoje sablasti pružajući iluzije. Naime, njegova odluka da prepusti Srbiju Internacionalnoj Korporativnoj Eliti (IKE), od već uvedenih Arapa do savetnika, osim što ne znači rast ekonomskog standarda, odvija se direktno nauštrb čoveka i države. Države tim više što se nastavlja ovaj već očigledan klijentelistički manir EU integracija, čime se poništava sposobnost Srba da se na institucionalni način nose sa izazovima vremena, podređujući se kroz pregovore sve više interesima Brisela, Berlina. Taj proces dakle sve više ima odlike degradacije.

    FORMULA UREĐENJA O čemu se to onda radi u celini ovog programa?

    Bolji deo je: da dominantno parazitski sistem prihvati pravila igre, koja će počivati na radu i onoliko koliko u tome budu tržišno uspešni. Loše je što će se to realizovati nauštrab svega drugog, od čega smo pomenuli tek čoveka i državu; ali i može biti izuzetno štetno, jer u celom planu očito nema ni govora o uspostavljanju zakona nad ljudima, nego o još oštrijoj podeli društva, gde će se, u najboljem slučaju, od razuralene igre preći u advokatski suptilnije prevare sa jedva nešto više učesnika.

    Pre neki dan smo se podsetili Mertonove podele na manifestne i latentne funkcije. A ovo je tako očigledan primer, gde je pre za očekivanje da će se od Vučićeve parafraze o znoju i suzama samo još više ljudi naći na ulici, u još nepovoljnijoj poziciji usled raslabljene države. Reč je o integraciono i dohodovno nesposobnom sistemu za iole razuman pristojan život većine, uz ljude koji su još ogrezliji, još oguglaliju prema životu bez zakona nad njima, životu kome su oni ta sve fantastičnija mera. Jer su oni ti koji su preživeli i integrisali se u IKE, umesto da se konačno integrisalo srpsko društvo. Nije se dakle uspostavio poredak, nego se prepustilo da ga i dalje, a sad i još više, razvlače strane prilike, umesto domaćih, tuđi interesi umesto naših.

    Znači, sama formula ne garantuje da će voditi društvo višem stepenu uređenosti, a samim tim nema ni govora o bilo kakvoj društvenoj integraciji. Šta onda stoji nasuprot formule? Očigledno, izostavljeno modelsko razmišljanje, koje bi kazalo – otpuštamo sto hiljada ljudi, a imamo za njih 80 hiljada u tim i tim sektorima obezbeđene poslove? Otuda nedostaje to mišljenje koje bi, umesto naivne floskule o bogatstvu, itekako razmišljalo u kategorijama i ciljevima samodgovorno, od modela koji može da odogovri na elemetarni nacionalni zahtev da je samoodržavajući, perspektivni život. Da čuva i brani, a ne da rasipa i odriče se.

    ŠTA SU POSLEDICE Ali uobičajeni odgovori na ti pitanje nemaju ništa s njim, jer svi kažu da su sve to uradili zbog Srbije. Tek, iz svih iskustava je jasno da, govorili o kolektivističkom ili individualističkim sistemima, bilo da je reč o komunizmu ili neoliberalizmu, on kao sistem bez razlike stvara i jača isključivo parzitsku elitu (Martonove latentne funkcije). S tim što iskustvo sa neoliberalizmom razotkriva i otvaranje pada u “treće kmetstvo”, sa loše obrazovanom, loše lečenom itd. rastućom masom socijalno isključenog stanovništva, koje je još Sasken registrovala posebno po svim tim narastajućim gradovima i rastućom razlikom u korporativnim primanjima.

    Sve to prati pojava ideološke mitologizacije nadljudskosti menadžmenta i investitora, rečju korporativne vrhuške. Tako je prevagu ponovo odnelo poziciono mišljenje nad funkcionalnim i vrednosnim. Ili, kako to Norbert Elijas navodi za zapadnoevropska društva, reč je o u osnovi dvorskom ustrojstvu, sa svojim permanentnim pozicionim igricama sa pripadajućim miljenicima, ljubavnicama, gomilom zabavljača, uvlakača i štetočina. Sve to savršeno ide naruku samo destruktivnim poduhvatima, i to je najveća opasnost – suštinski rizik sveta u kome danas živimo.

    Strateška ravan Vučićevog programa je da uveća privrednu aktivnost u Srbiji, mameći IKE da se u Srbiji obogati brzim i lakim profitom, budući da ne postoji način da se ona uveća tako što će banke odustati od zelenašenja a ni trgovinski lanci i uvoznički lobi od svojih kartelskih dogovora i dalje monopolizacije tržišta. Taktička ravan je da se snizi profil sukoba sa svim potražiocima političkih i ekonomskih ustupaka Srbije, od EU do sve „naše“ domaće elite, koja je prihvatila ovakvu vlast. (Otud sve te čudesne kolaboracije u poslednjih godinu i nešto dana jer je reč o dogovoru unutar elite, koja jeste nosilac strukture sistema.)

    Šta je posledica ovakvog plana? On je manifest prestabilizovane konfliktne realnosti, čiji narativ ne može biti javno ispovedan bez održanja u lažima i bega u efemernost. Iznad svega, sve te primenjene formule i nisu bile izlazne strategije iz krize jer nisu modeli nacionalnog života. Zato se stalno, kao da smo svi mi ludi, preti isključivo nasiljem, katarzom i ognjem, da bi se na kraju prodalo još malo Srbije i da bi elita još malo tu među nama zaradila. (Posle se čude kad u istorijskim obrtima bivaju bez pardona i oni opljačkani od njima u ogledalu istovetnih „revolucionarnih narodnih masa“.)
    Pri svemu tome, konkurenti Srbije zarađuju od samih Srba, koji rado varaju tek Srbe, dok ovi zadovoljno trljaju ruke jer im veliki deo njihovog posla radi ista ta elita. Da li je ona ološ? Nema sumnje iako fenomenološki nije moguće da stalno beru uspehe na odsustvu nacionalnog modela života. Njih će počistiti zainteresovanost naroda da sam doživljava, misli i dela, mereći prema nacionalnom i kulturnom modelu ako kulture među Srbima još ima, a ne isključivo vodvilja i vašara. Zato se, kao u grčkim tragedijama, očekuje intervencija bogova.

    http://www.standard.rs/mile-milosevic-program-aleksandra-vucica-ili-prizivanje-grckih-bogova.html

  12. Varagić Nikola каже:

    GUBI LI ĐILAS I BEOGRAD I STRANKU, I GUBI LI TIME IŠTA SRBIJA?

    Naprednjaci i socijalisti namirisali su pojedinačno najveće parče vlasti i novca u Srbiji i uveliko se spremaju za zajednički juriš na Beograd koji treba da se završi smenjivanjem njegovog gradonačelnika Dragana Đilasa i preuzimanjem ključeva od gradskog trezora.

    Čak je već nazvan i „dan D”: 25. septembar. Hoće li Đilas zaista pasti? Ako bude smenjen sa položaja gradonačelnika – da li će to proizvesti domino-efekat i dovesti i do njegovog uklanjanja sa vrha DS? Neće ga valjda na vrhu stranke zameniti Boris Tadić? Treba li Beograd i Srbija da se i jednom i drugom raduju ili…

    Čedomir ANTIĆ, Napredni klub, portparol DS tokom 1998. i 1999:
    DS je u velikom problemu, a Đilas je pokazao da ne može da ga reši
    Demokratska stranka je – poput SPS i SRS, a danas SNS – jedna od velikih srpskih stranaka koje imaju uporište u društvu i nisu posebno vezane za lidera. DS je takva bila i 90-ih godina, a takva je i danas.

    Njen problem je što je vodi čovek koji je trebalo da bude druga ličnost stranke – i to se vidi. Trebalo je da pokaže inicijativu: nov program, popravak grešaka iz prošlodsti i obračun sa onima koji su stranku doveli u takav položaj (pa makar bili iz grupe koja okužuje Đilasa).

    Ili je trebalo da ode u potpunu opoziciju ili da traži nove izbore za Beograd. Nije smeo da pravi koaliciju sa SPS.

    Taj isti problem bi se desio i Tadiću 2004, ali Koštunica ga je oterao sa mesta ministra odbrane i omogućio mu da se kandiduje za predsednika Republike.

    Inače, ovaj trik sa opstankom u Beogradu pokazuje da je DS-u važnije da ima vlast nego da sprovodi program. Slično je i sa LDP-om koji podržava stranke na vlasti – što se, nažalost, svodilo na materijalnu korist.

    Druga greška je što je DS trebalo da okupi opoziciju, a danas imamo situaciju da Vesna Pešić predlaže da se okupe oni koji su praktično otpali od DS.

    Stranka je u velikom problemu, a Đilas je pokazao da ne može da ga reši.

    Može da se desi da stranka tavori i da može da opstane samo u koaliciji. Slično se desilo i Đinđiću posle 1997, ali tada je zemlja ipsk bila na ivici rata.

    Druga mogućnost je da se stranka raspadne – što se i dešava: Pajtić se ujedinjuje sa Dinkićem u AP Vojvodini, a Dinkić pravi Beoradsku inicijaivu koja je proklamovala da je alternativa DS-u i Đilasu u Beogradu.

    Možda bi najbolje rešenje bilo da Đilas podnese ostavku. On je došao uz Borisa Tadića i očigledno je trajno vezan za njega.

    Stranka ima ljude. Nije Đilas jedini koji može da je vodi.

    Ali, generalno, DS je stranka koja je uvek lutala, ona je urbana stranka u kojoj se okupljaju intelektualci. Nažalost, očigledno je da je taj deo našeg društva u političkom smislu u krizi pošto je DS tokom proteklih četvrt veka uglavnom lutala i bivala vođena idejama iz programa drugih političkih faktora i drugih političkih stranaka i političara.

    Povratak Borisa Tadića bio bi loš. Marketing je ono što dovelo stranku na vrh. A za DS bi danas bilo korisnije da bude sličnija onoj stranci kakva je bila 90-ih godina!

    Ko bi mogao da dođe umesto Đilasa? DS nije gajila ljude koji bi mogli da preuzmu funkciju. U mladim poslanicima ne vidim perspektivu, ali ima veliki broj članova koji bi mogli da naprave iznenađenje – ali ne kao Krstić u SNS niti kao Đelić. Ili stranka može da pođe za nekim spoljašnjim faktorom kao što je u Vojvodini išla za Čankom, ili za LDP-om koja ima energično vođstvo.

    Milorad VUČELIĆ, glavni urednik nedeljnika „Pečat”:
    Ne dirati Đilasa, on DS vodi uspešno naniže
    Čini mi se gotovo izvesnim da će Đilas biti smenjen posle jednogodišnjih priprema za to. Pojma nemam ko će ga zameniti, ali sigurno ne neko iz DS u Beogradu.

    Po mojim merilima, on je uspešan jer DS vodi na sve niže grane.

    Od Tadića do Šutanovca i Trivan – niko nije zadovoljan. Ako se doda susret Dinkića i Pajtića – očito je reč o krizi DS i njemu je čini se odzvonilo.

    Međutim, voleo bih da se Đilas zadrži što duže na vrhu DS jer je jako uspešan u rušenju stranke.

    Inače, nema veze ko je na čelu DS.

    Ta stranka nema program. Tumara između podrške EU i kosovskoj politici; nije socijaldemokratija, nije stranka levog centra, već kartel koji funkcioniše samo ako je u vlasti. Teško je od kartelizovane strukture napraviti političku stranku.

    Dejan Vuk STANKOVIĆ, politički analitičar:
    Đilas ne mora izgubiti poziciju lidera stranke ni ako DS slabo prođe na izborima
    Nema osnova za pitanje o posledicama koje bi smena na vrhu DS mogla da ima po Srbiju. Tim pre što nije mnogo realno ni pitanje smene – bez obzira na različita mišljenja o političkim i kadrovskim pitanjima.

    Ovo pitanje će postati relevantno tek posle izbora u Beogradu i posle republičkih izbora.

    Pitanje je da će Dragan Đilas izgubiti poziciju u stranci čak i ako sledeći učinak bude manji nego 2012. godine. Jer, mi u Srbiji nemamo politički princip da lideri odlaze zbog lošeg prolaska na izborima, već se to rešava unutarstranačkim dogovorima.

    A ko bi Đilasa zamenio?

    O tome ozbiljnije tek posle testa za pravi politički učinak Dragana Đilasa – posle izbora.

    Marko BLAGOJEVIĆ, izvršni direktor CESID:
    Za smenu u Beogradu – potrebna je samo politička volja
    Ne znam da li postoji realna šansa da Đilas bude smenjen.

    Već godinu i po dana postoji realna matematička šansa da bude smenjen u Beogradu i za tu smenu je u Gradu potrebna samo politička volja: da naprednjaci pokrenu inicijativu.

    Međutim, sa smenom u stranci je malo komplikovanije.

    Ne znam kakava kakvu podršku Đilas uživa u odnosu na vreme kada je bio biran sa vrlo solidnom većinom.

    Kad je reč o samoj DS, ona se još nije konsolidovala nakon neuspeha, u leto 2012. kad nije uspela da formira vladu.

    Proces koji je tada počeo – još traje i ne mogu da ocenim kada će se i kako okončati. Trebalo je da bude završen izborom Đilasa za predsednika DS, ali se to nije dogodilo.

    U DS postoje ljudi koji mogu da pokušaju da se kandiduju za mesto predsednika partije, ali je pitanje da li bi iko mogao da računa na podršku dovoljnog broja delegata.

    Da li je Srbiji potrebno da se u DS dogodi nešto da se ona konsoliduje? – apsolutno da!

    A konsolidovanje podrazumeva definisanje kursa i konzistentnu politiku.

    Autor Diana Milošević

    Izvor Fakti, 15. 09. 2013.

    http://www.standard.rs/gubi-li-djilas-i-beograd-i-stranku-i-gubi-li-time-ista-srbija.html

  13. Varagić Nikola каже:

    Вељовић био у хотелу са нарко мафијашем Ћазимом Османијем!

    16. септембар 2013.

    Курир

    Београд – Милорад Вељовић, директор полиције, био је јуче у хотелу са Ћазимом Феликсом Османијем (52), највећим трговцем наркотицима на Балкану, како га називају безбедносни стручњаци, ексклузивно открива Курир!

    Тајни долазак у Београд

    Османи, вођа такозваног клана Османи – својевремено највећег конкурента клануДарка Шарића, већ неколико дана тајно борави у Београду, а одсео је у хотелу „Зира“, где се пријавио под именом Милош Петровић.

    Новинари Курира јуче су у више наврата покушали да ступе у контакт с Османијем, али нам је на рецепцији хотела тек из трећег покушаја потврђено да је Османи одсео код њих, и то тек пошто смо навели тачан број собе (соба 631) у којој се налази.

    Тачно у 14.33, у хотелу се напрасно појавио нико други до Милорад Вељовић, директор полиције! Вељовић је у хотелу остао до касно у ноћ. Он и Османи били су у истој згради више од шест сати. Османи, ког немачки обавештајци повезују с мафијом и трговином наркотицима, један део поподнева провео је на тераси, пијуцкајући кафу с пријатељима, да би на извесно време отишао у други део хотела, а касније се поново појавио на тераси.

    Како је Курир већ писао, Ћазимово богатство се процењује на око 400 милиона евра. Османи има добре контакте у Црној Гори, па је тако готово месец дана, током августа, био гост контроверзног бизнисмена Бране Мићуновића.

    osmani Вељовић био у хотелу са нарко мафијашем Ћазимом Османијем!

    Везе са Карамарком

    Браћа Османи 2000. године селе своје послове у Хрватску, где су добили држављанство, а медији су објавили да је за Ћазима Османија наводно лично интервенисао тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић.

    Како су писали хрватски медији, у Загребу је тада настајала нова криминална архитектура Балкана, над којом апсолутну контролу има клан Османи, а та структура функционише под директном заштитом Томислава Карамарка, касније министра унутрашњих послова Хрватске, као и Месића!

    Поводом овог скандала послали смо питања МУП, али одговоре нисмо добили, а и директор полиције није одговарао на позиве ни на смс.

    Питања на која Вељовић није хтео да одговори

    1. Да ли сте се јуче срели са Ћазимом Османијем?
    2. Зашто сте били у хотелу „Зира“?
    3. Знате ли ко је и чиме се бави Ћазим Османи?

    Оштетили банку за 27 милиона €

    Ћазим и његова млађа браћа Башким (50) и Бурим (47) 2008. године у Хамбургу осуђени су да су митом и претњама изнуђивали кредите од представника банака.

    „Првостепеном пресудом суда у Хамбургу, 2008. године Бурим и Башким Османи осуђени су на шест, односно на три и по године затвора, док је Ћазим Османи кажњен с 9.000 евра за лажно сведочење. Они су осуђени јер су митом и претњама од представника неких немачких банака добили огромне кредите, које су ненаменски трошили и од тих пара куповали некретнине у Хрватској и Македонији. Банка је оштећена за 27 милиона евра“, писали су немачки медији.

    Башким Османи је тако купио хотел у Поречу. У затвор нису ишли, већ су уз јемство од два милиона евра из суда изашли на слободу.

    Ћазим Османи звани Феликс већ неколико дана одседа у хотелу Зира у соби 631 под лажним именом Милош Петровић

    http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/veljovic-bio-u-hotelu-sa-narko-mafijasem-cazimom-osmanijem/

    • Varagić Nikola каже:

      Вељовић: Полиција на удару тајкунског лобија и криминала

      БЕОГРАД – Директор полиције Милорад Вељовић изјавио је вечерас да су он и његови сарадници ових дана на удару тајкунског лобија и организованог криминала, о чему тужилаштво већ води истрагу, и затражио смену начелника Полицијске управе града Београда Стевана Бјелића.

      Вељовић је казао – „629 милиона евра имовинске користи и 851 милиона евра штете по државу – то је до сада утврђено у истрагама 24 спорне приватизације које нису завршене до краја”, истакавши да је то „јасна порука свима који мисле да полиције ради нешто друго”.

      „Зар је могуће да неко штити тајкуне, а да је отворио истраге тешке скоро милијарду евра. О каквој заштити мафије говоримо када су неки од најмоћнијих људи у овој земљи под истрагом”, рекао је Вељовић.

      Директор полиције је, у интервјуу за РТС, нагласио да тајкунски лоби покушава да сруши и укаља углед полиције, али да у томе неће успети.

      „У томе неће успети, поготово не појединци који су у склопу 24 приватизације узели најмање по милион евра и ти исти данас покушавају да креирају кадровску политику МУП-а и да обмањују јавност како је полиција криминализована”, казао је он.

      Вељовић је одбацио критике начелника Полицијске управе града Београда Стевана Бјелића, наводећи да је затражио његову смену, као и да се тим поводом данас чуо с министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем, који је на службеном путу у САД.

      Са Дачићем је договорио, како је рекао, да данас пошаље захтев, који ће министар потписати у среду по повратку са пута.

      Вељовић тврди да је Бјелић „из само њему знаних разлога био незаинтересован за истраге које се воде у ‘Галеници’ и ‘Колубари’, које су напредовале тек пошто је те истраге преузела Управа криминалистичке полиције у седишту Министарства.

      „Покушај приватизације и непотизам београдске полиције не могу се толерисати, а његови лични сукоби довели су до професионалних блокада у раду ПУ Београд”, нагласио је Вељовић.

      Танјуг
      објављено: 16/09/2013

      • Varagić Nikola каже:

        Бјелић је на челно место београдске полиције дошао управо на Вељовићев предлог 2007. године. Рођен је у Новој Вароши, дипломирао је на одсеку за малолетничку делинквенцију Дефектолошког факултета у Београду. У СУП-у Београд почео је да ради 1983. и то у Полицијској бригади, све до 1990. године када је прешао у дежурну службу СУП-а Београд. Од 1999. до 2005. године радио је у ОУП Звездара на пословима и радним задацима од помоћника командира до начелника. Од 2005. године радио је као начелник ОУП-а Савски венац.

        Када је летос кренуо сукоб на релацији дирекција полиције – ПУ за град Београд, на видело су изашли многе појединости о сумњивим радњама међу „чуварима реда”. Бјелићеви противници су се жалили на непотизам и наводне инциденте и сумњиве радње начелниковог сина Ненада Бјелића, заменика командира полицијске испоставе у Интервентној јединици београдске полиције. Бјелићу се замерало и то што је своју супругу поставио на место заменика начелника Управе за странце. Са друге стране, сам Бјелић је све то демантовао, рекавши да је у ствари његов син био жртва напада у клубовима „Таш” и „Ривер”, јер је син шефа београдске полиције, док је за супругу тврдио да је жртва мобинга запослених у Управи за странце, јер је открила криминал у који су умешани поједини припадници МУП-а.

        http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zestoki-sukobi-u-policiji-Veljovic-smenjuje-Bjelica.sr.html

      • Varagić Nikola каже:

        Direktore srpske policije,

        Vi možda rukovodite najvećim i najmoćnijim sistemom u zemlji, ali očigledno ne znate da ja rukovodim najhrabrijim novinama u Srbiji, koje Vaše pretnje, laži i manipulacije neće zaustaviti u profesionalnom izveštavanju o zloupotrebama u policiji, na čijem ste čelu punih sedam godina.

        Dakle, novinari i urednici Kurira, kao i ja lično, ne bojimo se Vaše velike policijske moći i njene konstantne zloupotrebe.

        Iza Kurira ne stoji niko osim naroda, dok iza Vas, kako sami javno tvrdite, stoje predsednik Nikolić, premijer Dačić i vicepremijer Vučić.

        Neka iza Vas stoji ko god hoće, ali Kurir nikad neće stajati iza korumpiranih i kriminalizovanih šefova srpske policije, kojima Vi rukovodite, već iza poštenih policajaca, interesa građana, državnih interesa i rukovodstva koje ovom društvu i državi misle dobro i rade dobro.

        Klevećete da Kurir ruši srpsku policiju, da imamo prikrivene i zle namere.

        Ne, direktore Milorade Veljoviću, mi ne rušimo policiju, nikad nismo i nikad nećemo rušiti nijednu instituciju sistema, ali istina je da svojim izveštavanjem rušimo sistem zloupotreba, rasprostranjenu korupciju i organizovani kriminal u svakom segmentu srpskog društva, a posebno u srpskoj policiji, na čijem ste Vi čelu.

        Ista ta policija, na čijem ste čelu sve vreme, uhapsila je Džajića po nalogu tajkuna, ista ta policija hapsila je Kneževića po nalogu političara, ista ta policija je godinama unazad ćutke posmatrala, a time zapravo štitila, pljačkašku privatizaciju u Srbiji.

        To je ista ona policija kojoj je Verica Barać godinama bezuspešno dostavljala stotine izveštaja, na koje Vi nikad niste reagovali, očigledno štiteći one koje niste smeli po zakonu da štitite i poltronski slušajući vladaoce čijim skutima ste uvek bili blizu, uvek na raspolaganju, istovremeno crpeći iz te političke podrške snagu za svoj opstanak i očuvanje malog carstva zloupotreba, korupcije i kriminala u samoj policiji.

        Da ne trošim reči na ono što cela Srbija već zna, srpska policija je obolela od Vašeg rukovođenja njome, Vi i slični Vama ste zapravo najveća prepreka profesionalnoj i iskrenoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i stvaranju zdravog društvenog ambijenta, neophodnog za dalji napredak i prosperitet Srbije.

        Koga god da držite milom ili silom na kolenima i u strahu, znajte, Kurir niste i nikad nećete.

        Možda će još neko vreme iza Vas stajati poneki moćan političar, ali znajte da iza Kurira sve vreme stoji narod, stotine hiljada građana svakodnevno. Narod, iako osiromašen, opljačkan, prevaren, izmanipulisan od funkcionera sklonih kriminalu, funkcionera sličnih Vama, priznaćete, nije slab saveznik u našoj borbi za normalno i prosperitetno društvo oslobođeno kriminalizovanog rukovodstva, kako u vrhu policije tako i u vrhovima drugih državnih institucija.

        Uzdravlje, Veljoviću

        Aleksandar Rodić

        http://www.kurir-info.rs/veljovicu-iza-kurira-je-narod-clanak-989555

      • Varagić Nikola каже:

        Srpska policija uzvraća tajkunima

        “Novosti” saznaju

        SLEDEĆE nedelje, kako saznaju „Novosti“, sledi novi udar kriminalističke policije na pripadnike organizovanog kriminala i korupcije. Uporedo s tim, međutim, pojačava se tajkunski i mafijaški pritisak na policiju i njene čelnike.

        Ovih dana besni pravi „rat“ između pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, pojedinih tabloida i pojedinaca iz MUP Srbije sa operativcima kriminalističke policije i Direkcijom policije. Iza svega se, međutim, kako saznajemo, krije pokušaj da se najžešći udar na one koji su opljačkali zemlju – izbegne ili bar ublaži.

        Sve je krenulo pre nekoliko nedelja kada je već bila završena istraga vezana za pljačku jednog javnog preduzeća, a među osumnjičenima se našao i čovek koji se ovih dana eksponira u javnosti. To je, međutim, kako saznajemo, samo delimično odložilo ovu policijsku akciju, ali će njemu, kao i ostalim koji su zavukli ruku u džep građana, vrlo brzo biti stavljene lisice.

        – Pritisak na kriminalističku policiju, kao i samu Direkciju policije pojačava se sa završetkom svih istraga 24 sporne privatizacije – objašnjava izvor „Novosti“ iz vrha MUP Srbije. – Svi smo svesni laži koje se objavljuju iz dana u dan, ali to nas nimalo ne dotiče i mi nastavljamo da radimo svoj posao. Po nalogu i u dogovoru sa tužiocima planiramo sledeće poteze i vrlo brzo uslediće nove akcije. Nema zaštićenih i bez obzira na to koliko laži širili o ljudima koji se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, oni koji su opljačkali ovu zemlju biće izvedeni pred lice pravde.

        Uskoro se u policiji očekuju nova kadrovska rešenja. Prošle nedelje smenjen je načelnik u Policijskoj upravi Valjevo, a imenovan je novi. U sredu, kako je i najavljeno, premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova potpisaće rešenje o smenjivanju načelnika beogradske policije Stevana Bjelića, a na predlog direktora policije Milorada Veljovića. Time će biti stavljena tačka na višemesečni razdor i sukobe u samoj beogradskoj policiji, koji su nedavno eskalirali. Takođe, očekuje se da prvog policajca uskoro dobije Novi Sad, kao i još neke policijske uprave.

        DEPOLITIZACIJA

        – SVE promene biće urađene, i urađene su, u skladu sa reformama MUP i depolitizacijom policije, koju, pored ostalog, zahteva i Evropska unija – objašnjava naš izvor. – Sve to, međutim, neće omesti kriminalističku policiju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a naredni dani to će i pokazati.

        http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:454543-Srpska-policija-uzvraca-tajkunima

  14. Varagić Nikola каже:

    Да се више никада ниједна беба не украде

    16. септембар 2013.

    Информативна служба Покрета Двери

    Београд – Покрет Двери шокиран је чињеницама које је на прес конференцији у „Медија центру“ изнео председник удружења „Родитељи несталих беба Србије“ Владимир Чичаловић, тврдећи да се према подацима Удружења „Родитељи несталих беба Србије“ у Србији месечно украде двадесетак беба и да су у тај злочин који траје преко 40 година умешани многи, од лекара преко бабица и чистачица до читавих општина.

    Запрепашћени смо и чињеницом да родитељи мртворођених беба немају никакву правну заштиту и да до сада никада није донета ниједна пресуда о крађи беба, као и чињеницом да родитељи немају право да виде своје мртворођено дете, како би се бар на тај начин уверили у истинитост докумената које им се дају да потпишу, а посебно немогућност сахрањивања свог сопственог детета.

    Свесни да живимо у држави која на све могуће начине урушава право породице, уводећи тзв. нове стандарде са Запада, од промоције идеологије хомосексуализма, преко права на истополне бракове, па све до увођења „сексуалног образовања“ у школе, сматрамо да је и беби-трафикинг само једна у низу полуга државне аутодеструкције на путу до европских стандарда, где је ваљда тамо нормално да се бебе као робље „испод жита“ продају од 15 до 45000 евра, шетају мушкарци држећи се за руке и деца уче у школи да је хомосексуалност сасвим нормална појава.

    То лудило мора престати и због тога свим срцем подржавамо иницијативу Удружења „Родитеља несталих беба Србије“ да сакупимо 30.000 потписа грађана у оквиру кампање „Да се више никада ниједна беба не украде“, како би се донео Закон о украденим бебама и спречило даље унесрећивање грађана Србије. И све то не чекајући да срамно Министарство здравља појача унутрашњи и спољни надзор у породилиштима због изнетих сумњи у евентуалну крађу беба, како је то лицемерно изјавила министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

    Покрет Двери подржава и укључиће се у ову кампању према својим могућностима, како бисмо што пре истерали на чистац пуну истину о овој недопустивој појави о којој се толико дуго говори, а ништа не предузима.

  15. Varagić Nikola каже:

    Intervju sa Ženevjev Savinji, predstavnicom evropskog ogranka međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, objavljen na engleskom jeziku u novom časopisu POKRETA ZA SLOBODU:

    http://www.freedomfight.net/the-european-peasant-movement-the-struggle-to-change-the-eu-interview-with-genevieve-savigny3/

    Prevod intervjua na srpskohrvatski jezik objavljen je u časopisu Kontrapress:

    http://www.kontrapress.com/clanak.php?rub=Društvo&url=Borba-farmera-protiv-otimanja-zemlje-u-EU

    Ženevjev je jedna od učesnica prve regionalne konferencije na temu otimanja zemlje, koju je POKRET ZA SLOBODU organizovao sredinom prošle godine na Zlatiboru:

    http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/za_100000_evra_moze_da_se_kupi_vojvodjansko_selo.14.html?news_id=242604

  16. Varagić Nikola каже:

    Суботић: Оптужбе монтиране због изнуда политичара

    БЕОГРАД – Контроверзни бизнисмен Станко Суботић Цане негирао је данас пред Специјалним судом у Београду оптужбе да је организовао криминалну групу која је кријумчарила цигарете деведесетих, тврдећи да је поступак против њега монтиран како би му политичари изнуђивали новац.

    „У целости побијам све наводе оптужнице. Нисам имао никаву потребу да оснивам фантомске фирме и није било никаквог основа да ми се приписује ово што пише у оптужници”, рекао је Суботић излажући први пут пред судом своју одбрану након седам година од покретања кривичног поступка против њега 2006. године.

    Суботић, који месечно зарађује 60.000 швајцарских франака, тврди да су кампања и оптужбе против њега почеле у медијима двехиљадитих, да би се власт дочепала његових пара и имовине.

    „Тадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић је 2002. покренуо истрагу о кријумчарењу цигарета, а истовремено је долазио код мене да ме уцењује и тражи велике паре да се истрага не поведе против мене”, истакао је Суботић.

    Суботић је тврдио да је Михајловић „облетао” око њега и додао да су сви детаљи тих сусрета описани у кривичној пријави коју је раније поднео против бившег министра.

    „Михајловића нисте могли да разумете шта прича осим када тражи паре. У зависности како је био расположен тражио је 200.000, 500.000 па до 20 милиона евра”, испричао је Суботић.

    Према његовим речима, Михајловић му је рекао да, иако су земљаци, он не може да му сам реши тај проблем, али да ће, ако да новац, моћи да покуша да преусмери истрагу и да лобира да стекне позитивну репутацију у Србији.

    Он је навео да су до 2006. и други разни политичари долазили код њега и причали како ће решити истрагу али уз концесије – паре или другу компензацију.

    „Ја сам све то правосуђу Србије покушавао да пошаљем преко медија свих ових година али то није уродило плодом…”, навео је Суботић.

    Наводећи да је у Србији 2006. године имао инвестиције вредне више десетина милиона евра, он је нагласио да је преко свог Фонда за развој демократије дао преко милион евра за финансирање Демократске странке.

    Међутим, како је рекао, две недеље пошто је дао последњи новац покренут је поступак против њега.

    Суботић је испричао да су у више наврата на њега вршили притисак Борис Тадић и његови најближи сарадници који су, како је тврдио, долазили код њега.

    У том контексту споменуо је Микија Ракића и Вука Јеремића.

    Суботић је такође детаљно указао суду да је његова компанија „Миа уб” имала званична права да се бави продајом цигарета, тврдећи да је пословао искључиво у складу са законом.

    „Остваривао сам велике профите, а обавезе према држави су биле веома мале- око један одсто и ја сам имао срећу да се тим послом бавим. Међутим и тај један посто је био обесмишљен због велике инфлације деведесетих”, навео је он указујући да из тог разлога није имао имао никаву потребу да оснива фантомске фирме или ради нешто противзаконито.

    Подсетио је суд да је седамдесестих година прошлог века отишао у Француску и радио са конфекцијом… Деведесетих је почео да оснива фирме у Србији, а с цигаретама је, како каже, почео да се бави случајно пошто му је једна македонска фирма дуговала паре.

    „Када сам схватио да је то добар и уносан посао обратио сам се и другим прозивођачима цигарета у иностранству. Остваривао сам промете који су се мерили милијардама долара”, навео је Суботић и додао да је уредно плаћао порезе и Србији и Швајцарској у којој је то време почео да живи и ради.

    Рекао је да месечно зарађује 60.000 швајцарских франака , а има више компанија које се баве различитим пословима.

    Суботић је додао да има низ непокретности у Србији које су му међутим одлуком суда све привремено одузете, као и у иностранству.

    Он је казао да не познаје некадашњег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса , који је један од још 13 оптужених у том процесу.

    У паузи суђења, која ће бити настављено саслушањем сведока, Суботић је рекао новинарима да неће давати изјаве, као и да је срећан што је дошао у Београд и добио прилику да се лично брани.

    Суботићу се до сада судило у одсуству јер је до јула ове године био недоступан правосудним органима Србије када му је одлуком суда укинута потерница а притвор замењен јемством.

    Седам година је био у бекству, од покретања истраге за шверц цигарета у Србији 2006. Он је 19. јула положио јемство од 538.000 евра, односно уписао је хипотеку на кућу у корист суда.

    Суботићу је иначе 17. јуна почело поновљено суђење, а после измене Кривичног закона од 15. априла, прецизираном оптужницом терети за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица за које је запрећена казна до 10 година затвора, а не више за злоупотребу службеног положаја за коју му је претила казна до 12 година затвора.

    Апелациони суд у Београду зимус је укинуо првостепену пресуду којом је Суботић у одсуству био осуђен на шест година затвора због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, а оптужени као припадници његове групе на затворске казне од четири и по године до десет месеци због швецра цигарета током деведесетих година.

    Укинутом пресудом Специјалног суда од 6. октобра 2011. Суботић је, поред затворске казне, обавезан да у року од 15 дана од правоснажности пресуде у буџет Србије уплати 75.821.404 динара са каматама које се рацунају од 1. новембра 1996. године.

    Одлукама Специјалног суда, привремено су Суботицу одузете некретнине и локали у Србији и Црној, али те одлуке остају на снази до правоснажног окончања поступка.

    Суботић се терети да је био на челу групе која је шверцовала цигарете током 1995. и 1996. године из Македоније у Србију и продавала их правним и физичким лицима.

    Тако је на штету буџета група стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.

    То су радили уз помоћ службеника Савезне управе царина који су омогућили улазак теретних камиона са цигаретама без икаквог евидентирања. Потом су цигарете превозили и складиштили их у више магацина по Србији, а затим их препродавали.

    Суботић је и поред вишегодишње потернице на снази слободно живео и радио у Швајцарској, а 2008. Москва је одбила да га изручи Србији, јер руски закон није признавао кривично дело да које се Суботић теретио пре преквалификације дела, односно измене оптужнице.

    —————————

    Ракић: Утврдити финансијску повезаност Суботића и Шарића

    БЕОГРАД – Потпредседник Демократске странке (ДС) Миодраг Ракић изјавио је данас да никада није видео Станка Суботића Цанета и позвао истражне органе да утврде финансијску повезаност Суботића и одбеглог нарко боса Дарка Шарића и компанија под његовом контролом.

    „Сматрам да је прави мотив скривања од наших истражних органа претходних неколико година управо Суботићева жеља да се поменута чињеница сакрије”, навео је Ракић у писаној изјави.

    ДС је у одвојеном саопштењу одбацио као срамне и апсолутно неистините Суботићеве оптужбе на рачун функционера те странке.

    „Не спомињући своје везе са представницима данашње власти, охрабрен чињеницом да је у току поступак који се води на начин како је он желео, Суботић бескрупулозно оптужује ДС и њене функционере”, наводи се у саопштењу ДС.

    Ракић је навео да не жели да коментарише одлуке суда који је прихватио десетоструко мање јемство од раније понуђеног.

    „Али, сматрам да је присуство Станка Суботића у земљи одлична прилика за истражне органе да утврде финансијску повезаност Дарка Шарића и компанија под његовом контролом, и Станка Суботића”, навео је Ракић.

    Ракић је истакао да Суботића никада није видео, за разлику од великог броја политичара у Србији.

    ДС је истакао да Суботић одбрану искористио за нападе на политичке противнике оних који су му омогућили да му после седам година бекства буде одобрено 10 пута мање јемство него што је раније тражено.

    Агенције
    објављено: 16.09.2013
    http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Stanko-Subotic-stigao-u-Specijalni-sud.sr.html

    Тадић: Нисам примио новац, нити сам монтирао процесе

    Борис Тадић
    БЕОГРАД – Почасни председник Демократске странке (ДС) Борис Тадић рекао је данас да никада није примио никакав новац од Станка Суботића и да се током своја два председничка мандата никада није бавио монтирањем судских процеса.

    „Под пуном моралном, материјалном и кривичном одговорношћу изјавио бих да никада нисам примио никакав новац од Суботића нити да је он на било који начин финансирао странку од времена када сам ступио на место председника ДС. У складу са тим никада ни ја, нити било ко од мојих сарадника није вршио политички притисак на њега, а његове наводе о монтирању судског процеса је бесмислено и да коментаришем”, навео је Тадић у писаној изјави достављеној агенцији Бета.

    Тадић је казао а је Станко Суботић у време његовог мандата био равноправно као и сваки други грађанин третиран пред законом.

    „Нити је финасирао странку у време када сам ја био на њеном челу, нити му је дозвољено да купује своју слободу. Очигледно је да он (Суботић) то види као политички притисак, а да само ону власт која га ослободи свих навода оптужнице види као праведну. Том логиком би значило да ослобађање од политичког притиска значи ослобађање Суботића терета оптужнице, што се коси не само са законом него и са здравим разумом”, навео је Тадић који је био председник Србије од 2004. до 2012. године.

    Тадић је рекао да Суботић пред судом и данас, као и у више наврата раније говори о финансијским пројектима, везама и обавезама које је имао са покојним премијером Зораном Ђинђићем и његовом породицом.

    „Поред тога што сматрам апсолутно неморалним позивати се у том контексту данас на Зорана Ђинђића, ја у сваком случају са тиме немам апсолутно никакве везе. Спреман сам да транспарентно аргументујем своју изјаву, а то ћу свакако и детаљно урадити и пред јавношћу и пред судом уколико будем позван да сведочим”, навео је Тадић.

    Бета
    објављено: 16.09.2013.
    http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tadic-Nisam-primio-novac-niti-sam-montirao-procese.sr.html

  17. Varagić Nikola каже:

    Фотогалерија:

    Насловне стране српске штампе 16. септембра 2013.

    http://srbin.info/2013/09/fotogalerija-naslovne-strane-srpske-stampe-16-septembra-2013/

  18. Varagić Nikola каже:

    Cvijetin Milivojević

    Konkurs za Mrguda

    Ime „Srbija“ se, od vikenda, na 15 odsto neotuđivog dela teritorije Republike Srbije, što bi rekli Nikolić, Dačić i Vučić, ima – bože mi oprosti – smatrati uvredljivim, inkriminišućim, diskriminišućim, tj. zabranjenim.

    Tako su – bože im oprosti – odlučili predsednik Republike Srbije, premijer i prvi potpredsednik Vlade Srbije, prihvatanjem da se, u vidu kapitulacije „bez ispaljenog metka“, „Građanska lista Srbija“, voljom kumova iz Tačijeve Centralne izborne komisije, prekrsti u, recimo, „Građanska lista srpska“. Ne (Republika) Srpska, kao što možda snuju zagovornici svesrpskog ujedinjenja, već ponizno – „srpska“ u službi atributa s malim slovom „s“.

    Zbog čega je mirožedni Drecun, prema očekivanjima, vizionarski podvrisnuo da se „izmenom naziva ništa neće suštinski promeniti“. Kako – koji Drecun? Da, baš onaj što nas je 1999. bombardovao brzalicama o „islamskom fihadu“, „šiptarskim terorističkim bandama“ i „Al Kaidi na Kosovu“!

    U manijakalnoj žurbi da se udovolji sve ogoljenijim zahtevima oficijelnog Berlina i zvaničnog Vašingtona glede Kosova i Metohije, oglasio se i onaj nestranački – što, onda, znači da je, valjda, „ekspert“ – Mrkić (za neupućene, korisnik vizitkarte srpskog ministra spoljnog), hvaleći se kako „nikada nismo imali ovako dobre odnose“ s rečenima. Pa, ne sumnjam da je tako, jer je reč o monologu u kome druga (na žalost, naša) strana prima čvrge, ćuti ili klimoglavi. A u (srpsku) diplomatiju, najvećma, regrutuje one koji su, namesto Jeremićevim steroidima, nakljukani mantrom „EU nema alternativu“.

    Dakle, imam ekskluzivnu a, za evrofanatike, obaška, divnu vest: Ako, na izborima 3. novembra, lista „ćorave kutije“ (po najnovijem: „Građanska lista srpska“) uspešno odigra ulogu električnog zeca, gospođa Merkel će darovati preostatku ostataka Srbije datum za otpočinjanje pregovora već u decembru!

    Liči li vam sve na nešto već viđeno? Na tzv. „mirnu reintegraciju“ istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema koja teče 18 godina, a danas doživljava krešendo pokušajem potpunog izopštavanja ćirilice iz javne sfere u Hrvatskoj? Meni, isuviše. Da podsetim: Srbi u Hrvatskoj su, sve do tog 12. decembra 1995, kada je, u – simboličnog li imena – „Žutoj kući“, u ime preostalog krajiškog srpstva, izvesni policijski službenik Milan Milanović Mrgud potpisao Erdutski sporazum, imali, barem, nešto. Od tada, gotovo ništa.

    Arhitekta sporazuma bio je američki veleposlanik u Zagrebu. „Garant“ u ime srpske strane – nadolazećim mirom, dejtonskim viskijem i sopstvenim „istorijskim doprinosom“ opijeni – tadašnji predsednik Srbije. A Krajina – ko se seća Krajine još?

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/konkurs_za_mrguda.886.html?news_id=267778#sthash.aew5nOly.dpuf

  19. Varagić Nikola каже:

    Svaki treći biznismen član neke partije

    AUTOR: LJ. BUKVIĆ

    Beograd – Možda najbolja slika i prilika tranzicione Srbije i puta koji je prošla od uvođenja kapitalizma naovamo jeste podatak da se čak 32,5 odsto vrhunskih biznismena nalazi u članstvu neke od političkih partija.

    Među podacima koje je na međunarodnoj radionici u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, posvećenoj ekonomskim elitama u tranzicionim zemljama, izneo profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić jeste i taj da je broj politički aktivnih privrednika u Srbiji nekada bio mnogo veći, čak 62 odsto, kao i da ih je 17,2 odsto pripadalo vladajućoj partiji.

    Prema istraživanju Intune, koje je Vuletić predstavio učesnicima skupa u Beogradu, procenat političkih aktivnih biznismena u zemljama Centralnoistočne Evrope u poslednjih nekoliko godina znatno je manji od onog u Srbiji. Tako je, na primer, u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj svega 2,5 odsto onih top-biznismena koji pripadaju nekoj političkoj stranci, dok je nešto veći procenat takvih u Bugarskoj (7,5) i Mađarskoj (9,5 odsto).

    Objašnjavajući ekonomski razvoj Srbije u tranzicionom periodu, Vuletić je napomenuo kako je kapitalizam u Srbiji stvoren kao „socijalni projekat države“, kao i da je „nova politička elita napravila sistem prateći svoje interese“. On je istakao kako dve trećine ekonomske elite, uključujući biznismene i njihove rođake, drži komandujuće pozicije u ovom sistemu.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/svaki_treci_biznismen_clan_neke_partije.4.html?news_id=267744#sthash.lbVdVcWE.dpuf

  20. Varagić Nikola каже:

    Njujork tajms o Stros-Kanu i Srbiji

    IZVOR: B92

    Beograd, Njujork — Dominik Stros-Kan, bivši šef MMF, „sada ponovo pravi zaokret u karijeri“, ovog puta kao savetnik srpske vlade, piše „Njujork tajms“.

    List navodi da je Stros-Kan, karijere uzdrmane zbog skandala, „još jednom sebe nanovo izumeo“i da će danas biti predstavljen u srpskoj prestonici.

    „Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić rekao je telefonom iz Beograda da će Stros-Kanove dužnosti uključivati pomoć u restrukturiranju velikog spoljnog duga zemlje, privlačenju stranih investicija i održavanju odnosa sa MMF“, piše list.

    Takođe, Vučić je za list rekao i da će Stros-Kan raditi „pro bono“ u prva tri meseca.

    List u ponedeljak nije uspeo da dobije komentar od Stros-Kana, ali ističe da je nedavno bivši prvi čovek MMF-a za ruski kanal „Rusija 24“ izjavio da je politička karijera iza njega i da radi kao savetnik za velike kompanije, između ostalog, u Rusiji, Africi i Latinskoj Americi.

    „Politika je za mene ostala u prošlosti“, rekao je tada on.

    „Njujork tajms“ navodi da je Srbija nedavno dobila odobrenje da otvori pregovore sa Evorpskom unijom i da se zemlja trudi da povrati međunarodni ugled nakon „krvavih ratova na Balkanu devedesetih“.

    Takođe, list piše i o optužbama na račun Stros-Kana, kao i o činjenici da neki stručnjaci u Srbiji postavljaju pitanje da li je zbog toga Stros-Kanov izbor pravi, navodeći kao primer izjavu Vesne Pešić da „Srbija ima dobre ekonomiste i da ga ona lično zbog optužbi ne bi odabrala“.

    Na drugoj strani njujorški list piše i da Vučić brani odluku rečima da Stros-Kanov privatni život nema veze sa njegovim ekonomskim znanjem.

  21. Varagić Nikola каже:

    Након распуштања четири општине на северу АП Косова и Метохије – једини ко има право да распише нове изборе је

    председник Народне скупштине Републике Србије,

    сваки други избори су противуставни, а резултат тих „избора“ нелегитиман!

    Тако каже закон.

    Међутим, оно што се од народа Србије крије је да је Небојша Стефановић у директној законској обавези да у наредна два месеца распише изборе за одборнике скупштина које је Дачићева Влада расформирала!

    Питамо господина Стефановића: да ли ће испунити ову своју уставну обавезу?

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2013/septembar/ustav-kaze-stefanovic-za-dva-meseca-mora-da-raspise-izbore-na-severu.php

  22. Varagić Nikola каже:

    ”ако ЕУ одобри Хрватској да у Србију извози цигарете”???

    Бета | 17. 09. 2013.

    Буџет Србије био би ускраћен за најмање пола милијарди динара, ако ЕУ одобри Хрватској да у Србију извози цигарете по повлашћеним царинама, процене су Привредне коморе Србије (ПКС).

    ”ако ЕУ одобри Хрватској да у Србију извози цигарете по повлашћеним царинама… процене су Привредне коморе Србије”

    и још једном:

    ”ако ЕУ одобри Хрватској да у Србију извози цигарете по повлашћеним царинама… процене су Привредне коморе Србије”

  23. Varagić Nikola каже:

    Вечерње новости

    Кажу народ нема новца, али како онда објаснити да је босански кантаутор, који је познат и по бројним непријатним изјавама на рачун Срба, три дана пунио „Комбанк арену“ уз најјефтинију улазницу од 1.800 динара.

    Мада су на терену били први тенисер света Ђоковић и 11. на листи Раонић, иако је меч био од огромне важности за пролазак у финале Дејвис купа, трибине у нашој највећој дворани опет нису биле испуњене до краја (посебно „други прстен“).

    После полупразне „Арене“ у петак и суботу, тек јуче је поправљена ситуација, јер се окупило нешто преко 12.000 фанова, што је опет далеко од оне атмосфере и броја навијача са краја 2010. када је Србија освојила ово такмичење. Притом, огроман број карата је подељен бесплатно, како би се „спасила ситуација“, па не може да се стекне реална и објективна слика посете.

    Кажу, па не може да се очекује да људи у Србији, где је просечна плата око 30.000 динара, издвоје 1.200 динара, колико је коштала улазница за недељне мечеве (ниво 400). Кажу да се живи тешко и да народ мора много тога да се одрекне како би био део овог спектакла на шта многи нису спремни.

    То је с једне стране тачно. Међутим, како објаснити податак да народ нема новца да први пут после две године погледа Ђоковића, Типсаревића, Зимоњића или Бозољца, а у исто време има за једног Дина Мерлина. Овај босански кантаутор, који је познат и по бројним непријатним изјавама на рачун Срба, чак три дана је пунио „Комбанк арену“, са преко 25.000 људи по концерту – најјефтинија улазница коштала је 1.800 динара.

    Цена карата није била проблем ни за концерте у овој дворани Аце Лукаса, Џеја, Северине, Секе, или страних гостију као што је Бијонсе (цена за овај шоу била од 2.700 динара, па навише). Карте за Цецу, на пример на Ушћу, коштале су од 800 до 11.000 динара и скупило се 100.000 људи.

    Биће, дакле, да новац и није увек проблем, већ да је нешто друго у питању. Биће да ми као народ често не умемо да препознамо праве вредности, нити знамо да их ценимо. Светске шампионе у тенису третирамо као спортисте друге категорије, а осим Ђоковића, други као и да не постоје за публику (на Јанковом мечу у петак или у дублу трибине су биле полупразне).

    Биће и да тенис људима није превише интересантан да га уживо гледају. Како кажу неки пролазници поред „Арене“ – предуго све траје, ко ће још да седи у дворани седам сати.

    Тек, за неке будуће репрезентативне акције потребно је осмислити бољу стратегију када је реч о доласку публике на трибине. Јер, без пуне дворане и навијача, ствари знатно губе смисао. Навијачи су потребни играчима. Једно не иде без другог.

  24. Varagić Nikola каже:

    Александар Мандић

    Српски аутизам

    Домаћа компетентна господа прича нама и себи самима оно што се овде учи у школама и што људи добро знају, обраћају се Србији уместо онима широм света који су већ увелико утврдили нову верзију почетка Великог рата

    Мени је драго што сам у мају, у тексту „Нова историја”, у „Политици” покренуо тему ревизије историје поводом Великог рата. Али, врло сам несрећан, па и бесан што поента тог текста, позив историчарима пре свега, да се боре против онога што нам се спрема, није уродио плодом. Уместо подизања гласа на међународној сцени у одбрану истине о улози и слави Србије почетком 20. века, у току је опште аутистично брбљање како смо ми у праву. Тако се и Милошевић кратковидо и нарцисоидно уздао у то да смо ми у праву и био поражен јер у данашњем свету то нема значаја. Домаћа компетентна господа данас причају нама и себи самима оно што се овде учи у школама и што људи добро знају. Обраћају се Србији уместо онима широм света који су већ увелико утврдили нову верзију почетка Великог рата.

    У свим западним земљама, на најгласнијим и најутицајнијим медијима постављени су терени на којима наступају њихове репрезентације а нашег тима нема. Закуцавају кошеве колико хоће и како хоће, наш кош не брани нико. На француском, немачком, босанском, енглеском, холандском…на свим својим језицима. На нашој страни семафора је увек нула. Како се наша елита организовала? Исто тако, и ми смо поставили такав терен и убацујемо поене противнику који уопште није овде, не мари за ту утакмицу, али постоји. Обрачунава се наша елита са замишљеним противником и има илузију да нешто ради. Сви помињу књигу „Месечари” која је била повод мом јављању, али по оном што говоре видим да је, за разлику од мене, нису прочитали. Пуне су нам новине и телевизије таквих бораца, често надмених, којима као да је испод нивоа да се супротставе светским тимовима. А ти светски тимови чак и не знају за наше жалосно играније.

    Господо академици, историчари, професори, службеници разних друштвених института, знате ли ви језике? Зашто не шаљете своје одговоре онима који хоће да нас офарбају у црно? Имате аргумената напретек, плаћени сте да их гласно говорите а имате и неписани, патриотски налог да се борите у овој ствари. Од целог двадесетог века који смо упропастили, било нам је остало још једино то, слава из Првог рата, а сада ће и то да постане пепео.

    Кажу: САНУ организује међународни скуп догодине. Догодине, када ће све већ бити готово. Да је сваки онај ко овде живи од историје подигао глас код бар двадесет својих страних колега и пријатеља, било би то неколико хиљада, ако не савезника, оно бар обавештених професионалних имена која знају о чему се ради. Да и не помињем остале који имају везе са светом.

    И председник, видим, обећава да ће се у овој ствари одбранити част Србије. Како, председниче? Сигурно се нећемо одбранити тиме што ће се овде организовати одбори, прославе, представе и серије о тим догађајима. Тај меч може да се добије једино на страним теренима, у тамошњим књигама, новинама, телевизијама, институтима и катедрама. Ми јесмо мали, али нису ни Јевреји много већи. Како се проводе они који покушавају да мењају историју њихових страдања? Или просто, угледајмо се на наше спортисте.

    А влада? Где су публикације о стогодишњици коју добија свако ко дође? Да ли је у сваком разговору обавезан део протест или „изражавање забринутости“ због зле намере према нама? Свака изјава у иностранству треба да садржи део о овој муци. Зашто Министарство иностраних послова није послало свим својим посланствима ургентни и приоритетни задатак да се овим бави? То је важније од економије. Много је боље је да нам пропадне углед код страних банака него код обичних људи по свету. Офанзива, господо политичари, то је једино што сада може да помогне. Одмах оснујте канцеларију са преводиоцима, нека прате шта се догађа и налаже нашим стручним људима да одговарају, на српском, јер им је тако очигледно лакше. Преводите, шаљите те одговоре, одмах, упорно, стално, шаљите… То не кошта скоро ништа.

    Нека ми се не замери што ћу поновити завршетак мог првог текста:

    Шта ми уопште радимо уочи ове стогодишњице? Уочи обележавања године у којој смо досегли своју највећу славу, платили ужасну цену и изашли на европску сцену.

    Слушамо Аиду у Виминацијуму.

    Александар Мандић
    објављено: 17.09.2013.
    http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Srpski-autizam.sr.html

  25. Varagić Nikola каже:

    Да сам владар Србије, читао бих Вука сваки дан

    Славили смо туђег цара ове године, уместо владике српске поезије. Зашто смо ми толико „заборавни”, неодговорни? И зашто се данас чудимо што нам се све ово догађа и што смо народ који полако али сигурно нестаје – рекао је књижевник Душко Ковачевић у говору на 80. Вуковом сабору у Тршићу, чије делове преносимо

    Душан Ковачевић за говорницом на 80. Вуковом сабору

    И данас Вука понеко прозива његовим речима, његовим писмом и правописом, заборављајући Вуков рад и „коначну победу” српског књижевног језика 1847. године, кад се појављује превод Вуковог „Новог завета”, руковети песама „вечитог младића” Бранка Радичевића и, као круна те 1847. године, „Горски вијенац” владике и владара, песника и филозофа. Он се данас помиње некако кришом и без већег значаја да је ова, 2013. година, једна од најважнијих за српску књижевност и културу – 200 година од Његошевог рођења. Славили смо туђег цара ове године, уместо владике српске поезије. Зашто је то тако и зашто смо ми толико „заборавни”, неодговорни? И зашто се данас чудимо што нам се све ово догађа и што смо народ који полако али сигурно нестаје?

    Партократија – владавина дневне политике над здравим разумом, кроји нам судбину вековима. Петар Други Петровић Његош је, данас, у Србији, песник из Црне Горе – Црногорац. У Црној Гори је Србин, и то не обичан Србин, већ српски песник коме ваља исправити све сувишно српско написано онда кад Црна Гора није била то што је данас, а Његош то није предвидео па је писао не обазирући се на будућност.

    Године 1847. појављују се људи и књиге које ће заувек обележити наш књижевни и животни пут. А само 15 година пре те „судбоносне године” владар Србије – господар без „знања писања и читања” забрањује употребу Вуковог правописа у Србији, 1832. године. И Милошу то није било довољно; он Вуку нуди новац да не пише – да престане да пише! Док по свету владари плаћају златом песнике, композиторе и сликаре да им створе дела по којима ће се памтити њихова владавина, у земљи Србији владар жели да плати – нуди паре Вуку да не пише, јер је он – Вук Стефановић Караџић, по Милошевом опису за Вуков пасош „у младости козар, а сада списатељ српске граматике; уста су му – као чарапин почетак”. Тако говори неписмени владар о најписменијем поданику. Тако је то са културом било и тако је остало до дана данашњег.

    Пише Вук владару, Милошу, 1832. године, да је у Србији највећи проблем што нема правих и квалитетнијих људи „способних за народне службе”.

    И предлаже Вук да се по Србији изаберу најдаровитији млади људи и о „државном трошку пошаљу у Европу даље да уче науке и језике”.

    Упркос свим увредама, Вук саветује Милоша: „А да би све ово лакше било учинити, и да би слава Ваше Светлости била сасвим савршена, мислио сам да најпре Вашу Светлост научим читати и писати, потом да начинимо неколике књиге за Вашу Светлост, па нека неке да вам се одређено време читају, а неке сами на беспослици да читате”.

    Пише Вук Милошу, великом владару Србије, како да „избегне” нову буну на домаће дахије; саветује га „да се људи обогате… јер који нема шта изгубити, онај се у свакој промени и буни нада зацело шта добити”… Те „буне на дахије” одавно се зову – револуције, свуда по свету. Да сам владар Србије, читао бих Вука сваки дан.

    И Милош га је при крају живота поштовао и помагао, али је све било мало касно.

    Пропутовао је Вук што пешке, што на коњима и у кочијама „васцелу Европу” (у коју ми данас журимо) и срео се са најзначајнијим људима свога времена, именима – симболима културе тадашње и садашње Европе. Пре скоро два века Вук је био цењенији и поштованији у Европи него што смо ми данас.

    Демографски подаци кажу да нас је сваке године у просеку мање за око 40.000 становника. За десет година Србија изгуби град од око 400.000 људи, што значи, ако се тако настави, за 100 година бићемо преполовљени кад нестане четири милиона становника. А сто година прође брзо.

    И ако ништа не учинимо да се Србија опорави од „беле куге” која односи више становника него било која болест, питање је колико ће нас бити на Вуковом сабору за сто година 2113.

    И шта ће бити са нашом земљом ако људи нестану: коме градимо мостове, путеве, коридоре, за кога спремамо и обнављамо (бар у обећањима) Србију као земљу „поштеног, честитог и доброг живота”? Ко ће говорити Вуковим језиком кад се Срби сретну за 200 година, колико је већ прошло од појаве Вукове Писменице 1814. године? И да ли о томе ико размишља у борби за власт од четири године?

    Данас је питање опстанка народа највећа брига и, сигурно, најважнија опомена са овог свечаног Вуковог сабора, у име Вука и његове вечите бриге „за земљу и народ”.

    Душан Ковачевић

    објављено: 18.09.2013
    http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Da-sam-vladar-Srbije-citao-bih-Vuka-svaki-dan.sr.html

  26. Varagić Nikola каже:

    Dragoljub Petrović

    Stranci u noći

    Turistički radnici tvrde da stranci vole Srbiju zbog prirodnih lepota, dok zli jezici tvrde da stranci vole Srbiju zbog jeftinog piva, jeftinih pljeskavica i jeftinih prijateljica noći. Stros-Kan je, pretpostavljamo, Srbiju zavoleo zbog jeftinih pljeskavica.

    Prvi potpredsednik nam je na tečnom latinskom objasnio da će Stros-Kan prva tri meseca raditi „pro bono“, a onda će Vlada, valjda, naći nekog sponzora. Pa će Stros i Vučić konferencije za štampu držati, ko i fudbaleri, ispred panoa na kome će pisati „Ništa bez Matijevića“, „Jelen Fresh crna ribizla“, „Dormeo aloe vera jastuci“, „Mts – imate prijatelje“, „VIP – tvoje reći vrede više“, „Chipsy pikant – najbolji uz pivo“, „Nivea – nega kože za ceo svet“, „Pain away – olovka protiv bolova“ (a ispod sitnim slovima: „pre upotrebe konsultovati se sa svojim lekarom ili farmaceutom“) i „Nectar family – nije svejedno“.

    Dok će konferencije za štampu sa šeikom Muhamedom Vučić držati ispred panoa na kome će pisati „Može! keš krediti“. Već je izvesno da posle Vučićevog opisa na koji način šeik odobrava kredite, Draganu Mićanoviću i Ani Sofrenović neće više pasti na pamet da idu u Rajfajzen banku kad im zafali keš, nego pravac u Abu Dabi. „Je l’ može kredit od tri milijarde dolara?“ Može. „Je l’ može otplata na 30 godina?“ Može. „Je l’ može najniža kamatna stopa?“ Može…

    Naprednjaci su predizbornoj kampanji obećavali investicije od 100 milijardi evra. Ispostavilo se da nismo dobro razumeli – oni su, u stvari, obećavali kredite od 100 milijardi evra. Ali povoljne. Dok su umesto masovnog priliva stranog kapitala doveli veću količinu stranih kapitalaca, pa ćete se, od tolikih strendžera, u zgradi Vlade uskoro osećati ko na tradicionalnoj manifestaciji „Radost Evrope“. Što uopšte nije loše – otkad je Velja ušo u Vladu, to je više ličilo na Kupusijadu u Mrčajevcima.

    Guzenbauer, koji ima interesantno prezime, ko da je rodom iz Like, ispao je najkorektniji – on traži samo transparentnih tisuću devetsto evra, što valjda možemo da skupimo i bez angažovanja sponzora, a uskoro stiže i nemačka ekspertkinja za pranje novca. Ona bi mogla da reklamira neki deterdžent.

    – Šta koristite za pranje novca? – pita, recimo, Vučić u prvom kadru reklame.

    – Ja koristim Feri – mogla bi da kaže ona.

    – A ako su na novcu tvrdokorne fleke?

    – Onda Veniš!

    Nećemo uskoro imati ni dovoljno hotela. Pošto treba izbegavati da Stros-Kan i Arapi borave u istom hotelu, jerbo prosečni Arapin ima običaj da na službena putovanja vodi veći broj zakonitih žena, dok Stros-Kan ima običaj da na službena putovanja vodi veći broj nezakonitih žena. S tim što Arapima to vera dozvoljava, dok Stros-Kanu Vera (ili kako mu se već zove žena) ne dozvoljava. Što predstavlja rusvaj u najavi.

    Mada je potpredsednik Vučić pre neki dan na RTS-u lepo objasnio: „Veliki Pikaso veoma je loše tretirao žene i decu, a neki drugi ljudi poput Hitlera voleli su žene. Ako ćete po tome da sudite, onda možete loše da sudite o Stros Kanu“. Valjda je hteo da kaže da to što bi Stros-Kan verovatno napravio neku aferu i kada bi proveo dva sata u sobi sa „Gospođicama iz Avinjona“ (Pikaso, ulje na platnu), ne mora da znači da ne voli Srbiju, ko Hitler žene.

    Nije to problem, naravno. Ima kod nas nekih koji lepo tretiraju žene i decu, ali bi rođenog kuma ostavili u Sheveningenu što je duže moguće. „Ne možete po tom da sudite, to je jedna lepa srpska tradicija“ – verovatno će nam Vučić uskoro stručno objasniti i taj fenomen.

    Što će reći – kome je do morala, nek ide u crkvu.

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/stranci_u_noci.890.html?news_id=267874#sthash.qQcMMVwm.dpuf

  27. Varagić Nikola каже:

    Александар Јанковић: Напредњачка 2.5 Србија или како је абортирана „Трећа“ Србија

    18.09. 2013 Српски културни клуб

    Изборну победу Томислава Николића 20. маја 2012. пропратило је својевремено потпуни шок другосрбијанских медија, који су тих дана могли главу дати за трећи Тадићев мандат на Андрићевом венцу. Ипак скоро годину и по дана после тог догађаја за очекивати је било да се ти и такви медији нађу скрајнути или пак у некој врсти сукоба са (у међувремену формираној) новом влашћу, чију осовину чине екс-радикали, предвођени првим потпредседником владе и евро-социјалисти премијера Дачића. Да ли је тако?

    Одговор је познат свима. Барјактар борбе против корупције, новопечени еврофанатик и бивши шовиниста је већ одавно нова звијезда даница америчког медијског апарата новинара и квазианалитичара, који ево годинама хара Србијом.

    Избори 2012. су довели до смјене деценијске владавине досовских и пост-досовских пионира и вратили црвено-црну коалицију на власт.

    Проблем и јест у томе што нит је Вучић црн, нит је Дачић црвен, односно да ли су суштинске промјене у националној политици (које свакако нико од њих није отворено обећао у изборној кампањи, будући да су сви клели у Брисел а притом напредњаци туј и тамо млако спомињали ревизију Боркових споразума) у овој и оваквој владајућој коалицији биле могуће?

    Очито је да нису. Један од најсвијетлијих примјера је г.Огњен Прибичевић, донедавни пјесник Тадићеве дворске свите а сад Томин veleposlanik у Лондону. А још јаснији од свих је случај бившег министра културе Браце Петковића, можда последњи искрени национални конзервативац у редовима напредњака, који је за сваку промену коју је покушао (отварање националог музеја, итд.) био медијски линчован, да би на крају дао силне пару Браниславу Лечићу за још једну фарсичну представу о Ђинђићу. И на крају одбачен од другосрбијанаца и одбачен од патриотске јавности коју је издао, склоњен је у јеку реконструкције.

    Рјечју, нова власт није ни изблизу покушала да ма како створи себи одану медијску елиту неко је само наставила да користи ону стару жуту. То јој је омогућено врло једноставно зато што Вучић и Дачић без проблема наставили исту катастрофалну спољну политику жутих, и тиме пљунули у чело својим бирачима.

    Јер сваки пут кад би се у Бриселу предавало комад по комад Косово, у медијима би се појављивао нови посткосовски епски поем о страшном боју и новој побједи Алекса Вучића против троглаве аждаје зване корупција. Наравно Бриселски споразум је био само обелодањење тог пута и дефинитивни абортус сваког покушаја преокрета у владиној политици. Налазимо се у неком транзитивном стању изашли смо из Друге, а нисмо ушли у Трећу Србију, наравно у међувремену на Косову, у Војводини, у Републици Српској и у Санџаку не смје остати ни трага од српства, јер кад будемо сведени на Београдски пашалук, нико више неће бранити Србији да буде краљевина и да буде националистичка колико год хоће, ако преживи наравно.

    http://www.srpskikulturniklub.com/serbia-2-5

  28. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  29. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  30. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  31. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  32. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  33. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација  […]

  34. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  35. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација  […]

  36. Varagić Nikola каже:

    Велимир Илић је брука и срамота Србије и Чачка

    Коментар Двери поводом напада Велимира Илића на Милисава Обрадовића, грађевинског инспектора у градској управи у Чачку и оца Бошка Обрадовића, члана Старешинства Покрета Двери.

    Београд, 02.10.2013

    Велимир Илић је политичар који према извештају Агенције за борбу против корупције поседује највише некретнина, преко 20, од којих је ретко коју имао пре него што је почео да се бави политиком. Он добро зна шта је корупција и како се обогатити преко политичких и криминалних веза. Проблем је само зашто то пројектује на друге који са тим никакве везе немају, а нико не потеже његову кривичну одговорност.

    Велимир Илић је некада заступао националне и државотворне ставове, а данас да би опстао у Влади мора да брани издају Косова и Метохије и низ других издаја националних и државних интереса које чини Дачићева Влада. Није лако себи објаснити зашто сам постао издајник, али је глупо свој слом личности компензовати нападом на друге.

    Велимир Илић управо ових дана у Скупштини Србије промовише закон којим се легализује сва нелегална градња у Србији и тако штите стотине бесправних објеката и тајкуна који неће платити порез држави Србији. Право је питање да ли то министар Илић страхује од затвора, јер је на његово хапшење већ позвао председник општине Чајетина?

    Коначно, Покрет Двери је практично победио на прошлогодишњим локалним изборима у Чачку освојивши 15% гласова. Велимир Илић и Нова Србија су побеђени у месту где су настали. Данас се Нова Србија гаси, а Двери расту из дана у дан, како на чачанском тако и на републичком нивоу. Одборничка група Двери је жестока опозиција локалној власти која је за 17 година уништила Чачак. Управо за сутра је заказана скупштинска седница где су Двери спремиле критику ребаланса буџета и пропасти града, тражећи смену градоначелника Војислава Илића, веровали или не, рођеног брата министра Илића. У сусрет ванредним изборима у Београду и читавој Србији расте и страх од једине истинске опозиције коју Двери данас представљају. Велимир Илић је добио задатак да – ако треба и најпрљавијим методама – проба да заустави Двери.

    Што се тиче Милисава Обрадовића позивамо све заинтересоване, а посебно представнике медија, да дођу и прошетају улицама града Чачка, зауставе случајне пролазнике и питају шта мисле о Милисаву Обрадовићу. Верујемо да ће наићи на неподељено мишљење да се ради о једном од најпоштенијих и најпрофесионалнијих службеника градске управе у Чачку, који је симбол борбе против нелегалне градње и урбанистичког хаоса.

    Они који учествују у овим криминалним активности решили су да на њега пребаце оптужбу за оно што они раде и тако дисквалификују Покрет Двери чији раст популарности на други начин не могу да зауставе.

    Добра вест за Покрет Двери је да смо добили новог финансијера јер ће министар Илић након судског епилога морати да плати велику одштету због ове срамне и гнусне клевете.

    Информативна служба Покрета Двери
    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2013/oktobar/velimir-ilic-je-bruka-i-sramota-srbije-i-cacka.php

    VELIMIR ILIĆ OPTUŽUJE

    OTAC FUNKCIONERA STRANKE „DVERI“ UZIMAO MITO I NJIME FINANSIRAO IZBORNU KAMPANJU!

    02.10.2013

    Ministar građevine Velimir Ilić tvrdi u izjavi za „Blic“ da je Milisav Obradović, otac Boška Obradovića, zamenika predsednika stranke „Dveri“, uzimao mito da se ne bi rušili ilegalno sagrađeni objekti.
    Ilić je za „Blic“ objasnio da je Milisav Obradović, koji je glavni građevinski inspektor u Čačku, odlazio na rušenje obejkata i pravio dogovore sa vlasnicima, te od njih uzimao novac.
    – O svemu tome postoji zapsinik u čačanskoj policiji. To je prijavljeno, ali niko nije reagovao. Sve to možete da proverite u policiji u Čačku. Od tog novca finansirana je kampanja i sve aktivnosti „Dveri“ – rekao je Ilić.
    Ilić je juče, braneći pred Skupštinom Predlog zakona o legalizaciji, izjavio da ima informaciju da je otac jednog lidera stranke uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i da je za te namene davao i poseban žiro-račun.

    Funkcioner pokreta Dveri Boško Obradović negirao je danas optužbe ministra građevine Srbije Velimira Ilića da je njegov otac uzimao mito i nazvao te navode „sramnim klevetama“. On je dodao da Ilić „brani svaku izdaju Srbije“ da bi opstao u političkom životu, kao i da ministar „tačno zna šta je korupcija i kako se obogatiti preko političkih i kriminalnih veza“. „Velimir Ilić će uskoro postati glavni finansijer našeg pokreta, jer će morati da plati ozbiljne odštete za ovako sramne klevete“, kazao je Obradović za agenciju Beta.
    Prema rečima Obradovića, razlog za ove optužbe je to što vlast u ovom pokretu „nesumnjivo vidi jedinu pravu opoziciju“, kao i rezultat koji su Dveri ostvarile na lokalnim izborima u Čačku. „Što se tiče Milisava Obradovića, vladajuće mišljenje u Čačku je da se radi o jednom od najpoštenijih predstavnika gradske uprave, u kome građani vide ozbiljnog gradskog službenika“, kazao je funkcioner Dveri.

    • Varagić Nikola каже:

      Градоначелник Чачка демантовао рођеног брата: Обрадовић нема везе са митом

      Медији преносе да је Војислав Илић после састанка са начелницима градских управа јасно поручио да не постоје никакве жалбе на рад Милисава Обрадовића.

      Београд, 04.10.2013

      Градоначелник Чачка Војислав Илић рекао је данас на седници Скупштине града да до сада није имао притужбе рад инспектора Обрадовића.

      – Јутрос сам имао састанак са начелницима градских управа и они такође нису имали никаква сазнања да постоје неке жалбе на рад Милисава Обрадовића, нити да постоји корупција у управи. Моја изјава не може никога да заштити и на истражним органима је да провере све наводе. Онај ко је то рекао на њему је и да докаже, рекао је за скупштинском говорницом градоначелник Војислав Илић.

      Истовремено, сазнајемо да је Велимир Илић изјавио да неће више говорити у медијима и давати изјаве док “не добије папире из МУП-а”! Дакле ту смо! Дозвољено је блатити једну часну породицу, а онда, када се затраже докази, повући се и чекати некакве “папире из МУП-а” који, јасно је сваком ко зна како службе функционишу, Велимир Илић никако не може да добије.

      Основано сумњамо да ће министар-клеветник, суоче са тужбом породице Обрадовић, морати да се позове на посланички имунитет, и тако коначно, целој Србији показати какав је човек и политичар.

      Вести приредила: Редакција сајта

      Извор: Озон прес

  37. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  38. Varagić Nikola каже:

    ЕUobserver:

    ”For his part, Milenko Sreckovic, who runs Freedom Fight Movement, a non-profit entity that champions workers’ rights, says offshore companies located in palm-fringed tax havens are “one of the biggest generators of the deterioration of the Serbian economy.”

    Millions stashed offshore, as Serbian firms lurched toward ruin

    BY DJORDJE PADEJSKI AND MICHAEL HUDSON

    http://euobserver.com/ economic/121644

    Offshore Firms Funneled Away Millions As Serbian Companies Shed Workers and Lurched Toward Ruin

    http://www.icij.org/offshore/offshore-firms-funneled-away-millions-serbian-companies-shed-workers-and-lurched-toward

    http://www.vaseljenska.com/ekonomija/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-agrohem/

  39. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација (Н.В.) […]

  40. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација […]

  41. […] Ванредни избори – тражи се добитна комбинација […]

  42. […] [4] Из поста који сам написао 14. септембра 2013: Извод/уверење из Специјалног суда је нов услов за учествовање на тендерима. Први пут сам отишао у Специјални суд пре пар дана. Описао сам вам како изгледа “организација“ у суду, и како нова-стара влада ствара “амбијент“ за развој малих и средњих предузећа… У неком ширем контексту, и дугорочно гледано, ова мера, уверење из Специјалног суда, има смисла. Али сада, овако организована, само је за спрдњу. Колико је има људи који су осуђени за организовани криминал? Да ли се ради више од 10 људи? Или 50 људи? Зашто због њих, који су у евиденцијама МУП-а и судова, посебно Специјалног суда, малтретирају осталих 10 000 или више десетина хиљада предузетника? То су, дакле, директори Агробанке, Азотаре, Галенике, они који су прали новац за нарко картел… Сви знамо ко су они. Свима, који су ухапшени, трају суђења. За аферу Индекс суђење траје скоро 10 година. Проћи ће године док се ова лица не осуде, ако се икада осуде! И знамо да они који су на врху организованог криминала у Србији нису осуђивани, нису привођени, на слободи су, несметано раде. Због чега је, онда, потребно да хиљаде поштених предузетника, или оних који дају све од себе да у овим ненормалним условима послују што више по законима, одлазе у Специјални суд по уверење да нису осуђивани за неко од кривичних дела као чланови организоване криминалне групе, ако се већ у Први суд одлази по уверење да нису осуђивани за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре? И ако већ одлазе у Специјални суд, да ли све мора да буде овако бедно организовано? Знамо шта се крије иза овога. Ово је део фронта који окупатор спроводи у Србији. Повезан је са присилном наплатом потраживања и борбом против “сиве економије“. Циљ је да се за потребе страног окупатора прикупи новац за исплату спољњег дуга. “Цедиће“ се сваки динар из малих и средњих предузећа, од радника и грађана, да би се вратиле рате ММФ-у, Светској банци, банкама у Србији и осталим окупаторима. Као што ће људима пленити станове ако немају за рату за кредит, или дугују за струју, тако ће и предузетнике да хапсе и кажњавају ако не измире све хараче које су влада и окупатори прописали, а које не занима како ће предузетник то платити, нити да ли је држава измирила своје обавезе према њему. Фискална дисциплина је потребна, потребна нам је и лојална конкуренција, тога нема у Србији, то је чињеница, али ово није начин како да се до тога дође. “Ванредни избори – тражи се добитна комбинација“ […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: