Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

Никола Варагић 

 

 

Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

  

 

 

I део

 

Демократска странка склоњена са власти. Жртвено јагње је Саша Драгин. Остали високи функционери ДС су бели медведи. Попут председника УРС.

Уједињени региони Србије избачени из владе Србије под окупацијом. Избачени су од стране СПС. СНС је била уз УРС. Прошле године је СПС захтевала да УРС буде део владе.

 

***

 

Председник СПС посетио манастир Ђурђеви ступови и помирио се са црногорским митрополитом. После тога, посетио je гроб бившег шефа злогласне ОЗНе/УДБе.

СНС и СПС заједно раде на доласку председника владе Црне Горе у Београд, који у Београд није долазио 10 година. Пре тога, Београд посетио председник СДП и црногорске скупштине, који сада ради на рушењу ДПС, који има све мању подршку Запада. Најмоћнији човек у Црној Гори и први човек ДПС ушао је и у сукоб са једним од најбогатијих Руса, иза кога стоји Русија. Србија, тачније, влада Србије под окупацијом није прославила 200 година од рођења П.П. Његоша. Уместо прославе, најављује долазак председника владе Црне Горе.

Двери српске ушле у отворени сукоб са Социјалистичком партијом Србије. Такође, и СПС ушао у сукоб са Двери српске. Овог пута, Двери имају подршку дела мејнстрим медија. На пример, Политика је објавила текст са насловом: “Двери као десничарска верзија ‘Отпора’ Дачићу“.

Жељко Цвијановић, уредник сајта Novi Standard, предлаже формирање коалиције између Српске напредне странке и Демократске странке Србије.

Пре тога, са високим званичником владе САД срео се потпредседник ДСС, један од најбогатијих политичара у Србији.

Уредници Наших новина желе, изгледа, “велику“ коалицију између Српске напредне стране и Демократске странке. Или, шлихтањем Господару, желе да највиши функционери ДС остану на слободи. Како год, дошло је до састанка између председника ДС и СНС, наводно, због пројекта који ће се развијати наредних неколико деценија (тзв. “Београд на води“).

 

***

 

Глас Русије објавио интервју са једним од лидера тзв. “Треће Србије“ из Новог Сада, која је у власти са СНС и СПС од прошле године, а који (сада) види Русију као стратешког партнера Србије (истину о настанку Треће Србије видети на овој страни: ТРЕЋА СРБИЈА).

Момчило Селић упутио конструктивне критике творцима Евроазије, написао своје мишљење о Србима и Русима, као коментар на текст оснивача Евроазијске Србије (нове организације која је за улазак Србије у евроазијске интеграције), да би након тога, како је објавио, због још једног у низу сајбер-напада, и напада од стране анонимних коментатора на патриотским сајтовима, угасио Српски лист.

Све је отворенији сукоб између СНС и СПС. Наводно, после УРС следећи за избацивање из владе је СПС. Из УРС најављују сарадњу са СНС. ПУПС критикује новог министра финансија, кога је предложила СНС. Пре тога, председник Јединствене Србије похвалио председника УРС. Са одласком СПС са власти долази, како ствари стоје, и до краха коалиције СПС-ЈС-ПУПС. Да ли је председник СПС, када то већ нису председници ДС и УРС, “српски Санадер“? “Најевропљанин“ као “српски Санадер“ – има неке логике.

У Блицу пишу да је СНС одабрао за министре стручњаке, а СПС политичаре, и да је СПС против стручности. Да ли је следећи потез уредника Блица афирмативан текст о покрету Двери српске? Блиц Црна Гора даје простор противницима режима у тој држави.

Реконструисана Влада биће само прелазно решење, коалиција СПС-СНС кратког даха, пишу и Наше новине. Дијаметрално супротна политика коју воде напредњаци и социјалисти, Србију све више приближава ванредним парламентарним изборима – износе своје ставове аналитичари за Наше новине. По њима, све су већи изгледи да ће се формирати коалиција СНС-УРС. Чињеница је да је председник УРС остао део владе као заменик председника СНС у неком телу владе за сарадњу са УЕА.

Слично пишу и у НИН-у (број, 3269), у тексту “Избори ближи од реформи“. У наредном броју насловна страна је “Загревање за коначни обрачун (између СНС и СПС)“. Тај дан је Иван Тасовац прихватио понуду СПС да постане министар за културу у реконструисаној влади.

 

***

 

У НИН-у (број, 3269) објављен је и текст “Ремонт грађанске идеологије“. Тема текста је подела унутар друге Србије, а може се рећи, и нестанак друге Србије. Између осталог, зато што власт СНС-СПС, коју сада само у мејнстрим медијима и амбасадама повезују са првом Србијом, спроводи политику друге Србије.

Жељко Цвијановић у свом тексту тврди да се лидери СНС и СПС не осећају лепо када чују да их патриоте називају издајницима.

У НИН-у пишу да је Вучић добио подршку целе прве Србије и дела друге Србије.

Део прве Србије јесте подржао владу СНС-СПС, међутим ако се погледају сајтови ВасељенскаТВ, Двери српске, Српски културни клуб, Србин.инфо, Нови Стандард… видимо да је прва Србија, у већини, против ове власти.

Текст Жељка Цвијановића, у којем он предлаже коалицију СНС-ДСС, добио је оцену 2 (од 1 до 5) од стране читалаца сајта Novi Standard. За већину припадника прве Србије, лидери СНС и СПС јесу издајници. Односно, и они су део “олош-елите“.

Са друге стране, у НИН-у се наводи да онај део друге Србије који је склон “моралисању“ изгубио подршку окупатора, који сада улаже новац само у део друге Србије који подржава председника СНС. Моралисти из прве Србије не подржавају владу.

Влада има подршку само оних којима није стало до морала. Дакле, нема подршку оних који иду у цркву, јер им је стало до морала, и, оних који не иду у цркву, али читају Канта, из истих разлога.

Влада је “ујединила“ моралисте из прве и друге Србије, а они су остали међусобно на супростављеним странама. Да ли је могућа сарадња између покрета Двери и клуба Пешчаник, макар око баналних, а животно важних, питања?

 

***

 

Како се продубљује сукоб између СНС и СПС, тако и део друге Србије који подржава председника СНС сада све више подржава председника СПС.

Док су обојица решени да “заврше причу са Косовом“ и “уведу Србију у ЕУ“, председник СПС има предност у њиховом међусобном сукобу. Дакле, ови из СПС су ипак више комунисти од ових из СНС – размишљају неки другосрбијанци. Истина, без обзира што је у највише (страначке) органе СПС ушло неколико геј лобиста, организатори параде поноса праву подршку очекују од председника СНС.

Слично су пред други круг председничких избора размишљали и неки првосрбијанци, само, они су веровали да су ови из СНС ипак више православни и патриоте, него ови из СПС. Мањи део њих, који и сада подржава СНС, и даље тако размишља. Отуда идеја о коалицији СНС-ДСС, где би, верују неки, било места и за Двери српске. Уз подршку Русије и сагласност САД. Двери воде патриоте и хришћани. Такви не улазе у владу са странком као што је УРС (која би се угурала и у коалицију СНС-ДСС).

Хронологија: Двери и СПС улазе у сукоб, део медија подржава Двери, потпредседник ДСС виђа се са високим званичником САД, уредник Novog Standarda предлаже коалицију СНС-ДСС, док из тзв. “Треће Србије“ из Новог Сада (која је у локалу у коалицији са СНС-СПС), са којима је у добрим односима и уредник Novog Standarda, који је у добрим односима и са ДСС и са Двери српске, шаљу поруку да је Русија савезник и да је Јужни ток и за њих стратешки пројекат. Момчило Селић гаси Српски лист, а високи фунционер ДСС (преко сајта Novi Standard) позива га да настави са својим (критичким) писањем на тему Евроазије. Након тога долази до размене различитих мишљења унутар ДСС, а неки медији преносе да је дошло и до подела унутар те странке.

 

***

 

Да ли унутар државног апарата сада више има православних? Да ли унутар Службе данас има више православних хришћана, који постају већина? Да ли Срби, сада и суштински, постају православан народ? Или је ово само привид?

 

 

II део

 

Избор нових директора БИА, ВОА и ВБА и дешавања пред ”прајд”

септембар 6, 2013

Миши Вацићу годину дана условно

12.07.2013.

Портпарол покрета “1389″ Миша Вацић осуђен на годину затвора условно за ширење дискиминације, недозвољено држање оружја и ометање службеног лица. Рок провере је 4 године, тако да се казна неће извршити уколико у том року не изврши ново кривично дело.

Како је Миша Вацић пре избора нападао Двери  на телевизији која подржава СНС:

http://www.youtube.com/watch?v=6xZ_kNAvKbE

***

02.08.2013.

Црвено – бели су на трибинама стадиона у Одеси имали подршку неколико стотина навијача, међу којима се нашао и чувени Иван Богданов. Подсетимо, Богданов је један од вођа навијача Црвене звезде, а пажњу светске јавности привукао је током нереда на утакмици репрезентације Италије и Србије у Ђенови у марту 2011 године. Богданов је због изазивања нереда на поменутом сусрету осуђен у Италији на три године и три месеца затвора, међутим, та казна је замењена протеривањем из земље. Иванов је добио пет година забране уласка у зеље ЕУ. У Србију је депортован 24 маја, а одслужио је затворску казну од годину дана и 11 месеци, због напада на полицију и учешћа у масовној тучи пред кошаркашки меч Партизан – Звезда који је одигран 2006. године.

09.08.2013.

Један од вођа навијача Партизана, Милош Радисављевић Кими саслушан је у полицији поводом инцидента после утакмице Партизан-Лудогорец, када је фудбалеру Марку Шћеповићу скинуо капитенску траку.

***

Вођа организације “Образ” Младен Обрадовић осуђен на осам месеци затвора

06.09.2013.

Вођа организације “Образ” Младен Обрадовић осуђен је данас пред Првим основном суду у Београду на осам месеци затвора због “ширења расне и друге дискриминације”, рекла је портпарол тог суда Ивана Рамић. Младен Обрадовић је, како је доказано у Првом основном суду, организовао писање графита “Чекамо вас”, “Смрт педерима” и “Београдом крв ће лити, геј параде неће бити” пред отказану Параду поноса 2009. године. Ово је друга по реду пресуда, јер је прву, којом је Обрадовић био осуђен на 10 месеци затвора, укинуо Апелациони суд.

***

Дачић: За Параду поноса прво безбедносна процена

04.09.2013.

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да још није добио писмо 14 амбасада у коме подржавају Параду поноса и истакао да је за њено одржавање потребно прво направити безбедносну процену. „Ми никада нисмо били против одржавања параде поноса али прво треба направити безбедносну процену, не треба се залетати”, поручио је Дачић. Како је додао, то је деликатно питање јер ћемо имати притиске из Европе да се Парада одржи и свака друга одлука била би тумачена као наша неспремност.

*** 

Вучића не занима геј парада

06.09.2013.

Потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да се још није бавио предстојећом геј парадом у Београду, јер му то питање није стигло на сто. Вучић је новинарима у Хотелу “Хајат” рекао да се питањем евентуалне организације и стварања безбедних услова за организацију параде, који је најављен за 28. септембар, бави искључиво МУП. Потпредседник Владе Србије рекао је да нико не сме да се игра са државом. Одговарајући на питање да ли се то односи на прајд, Вучић је кратко рекао “желим вам све најбоље”.

*** 

Сви на протест против Владе Србије!

06.09.2013.

Покрет Двери позива на протест против Владе Србије! Субота, 28.септембар, испред зграде Владе у Београду.

Због свеукупног катастрофалног односа Владе Србије према породици у Србији, због вређања, понижавања и уништавања свих наших породица, због беле куге, сиромаштва, одузимања имовине оним породицама које не могу да врате своје дугове, а изгубиле су посао у пљачкашким приватизацијама, због огромних проблема у српском школству и здравству, због уништавања домаће привреде и пољопривреде, због увођења генетски модификоване хране и семена у нашу исхрану, због педербал а који нам припремају као врхунац вређања нашег породичног морала и свих традиционалних вредности.

Покрет Двери заказује протест против Владе Србије, за суботу, 28. септембар, испед зграде Владе у Београду.

У наредним недељама, организоваћемо низ активности у оквиру наше кампање ”Породица на првом месту”, којим желимо да представимо Породичну повељу Србије и укажемо на значај породице у нашем друштву, сматрајући да породица у нашем друштву заиста треба да буде на првом месту, а породична политика – владајућа политика у Србији.

Позивамо вас све да се укључите у кампању ”Породица на првом месту” и да заједно станемо у одбрану наших породичних вредности и радимо на корист свих наших породица.

Видео снимак саопштења:

http://www.youtube.com/watch?v=s83HfecZiQY

*** 

Влада распустила скупштине општина на северу Косова

10.09.2013.

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о распуштању Скупштине општине Косовска Митровица, Скупштине општине Лепосавић, Скупштине општине Звечан и Скупштине општине Зубин Поток. Влада је именовала председнике и чланове привремених органа у овим општинама, наведено је у саопштењу владине Канцеларије за сарадњу са медијима.

Саопштење српских посланика са КиМ:

Поднећемо тужбе против Дачића, Вучића и свих који су у овоме учествовали

Пошто према Закону о локалној самоуправи нема ни један разлог да нас распусте, лично ћемо, сваки од одборника, тужити по имену и презимену онога ко је потписао уредбу о распуштању и по имену лично оне које су дали налог: премијера и вицепремијера, јер су укинули Србију, односно њене институције, узели мандате и прекршили Устав. То ћемо урадити у наредних месец дана. У привременој Скупштини КиМ ћемо наставити да радимо што и до сада, а видећемо како ће то утицати на власт у Београду. У наредним данима ћемо се састати да одлучимо о даљој стратегији. Сматрам да ће то бити стратегија да идемо у народ и суграђанима појаснимо да је излазак на изборе катастрофа за Србе, да ако изађу у минорном броју – резултат избора нико не може да призна и да зато само бојкот може да ствари одложе за неко време. Намера власти да нас прода може за то време бити осујећена.

 

 

III део

 

 

Густа магла, сужена свест

септембар 9, 2013

Тањугова  вест о Александру Вучићу од 6. септембра 2013, објављена под насловом: „Журим, јер знам како ћу скончати“:

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио да осећа одговорност према земљи и грађанима и да жели да што више заврши јер зна како ће да сконча. Он је додао да му се зато толико жури. Вучић је, одговарајући на питања новинара у вези са отпорима, којих ће бити у најављеној економској и свеукупној реформи, рекао да осећа одговорност и додао: ,,Знам како ћу да скончам, јер добро знам свој народ. Знам себе, свој народ и највише га волим на свету. Зато и знам како ћу да скончам.” Он је рекао да зато хоће што више посла да заврши, да би неко за 10, 15 или 20 година могао да каже да је неко нешто урадио. ,,Зато ми се толико жури, јер знам да ми се приближило”, рекао је Вучић.

 

Мој коментар:

 

Ових дана се скоро сви говоре и пишу о овој изјави, шта је писац хтео да каже, да ли ове речи схватити озбиљно или не. Развиле су се разне теорије.

По мени, други председник владе и председник СНС Александар Мали је у четвртак 05. 09. 2103. видео насловну страну НИН-а, са насловом ”Јахачи магле”, где је он, у суштини, у првом плану.

Ова насловна, и текст који прати насловну страну, тешко је поднео. НИН није што је био, али је то још увек најугледнији српски недељник.

Зато је дан касније,  06. 09. 2013, изјавио то што је изјавио.

Мислим да је ова насловна страна била тежак ударац на његову сујету, али и више од тога – порука, толико је паметан, да схвати. Он се толико труди да модернизује Србију, да промени свест српском народу, и шта добије?

Ко зна како је он доживео ову слику Жарка Лаушевића у горњем десном углу. Очигледно је за њега сазнање да неће бити Вођа до краја живота, да се ближи крај његове политичке каријере (као и несуђеног председника републике, данашњег председника владе, чију су слику на овој насловној ставили замагљену) исто што и… – шта год да је писац хтео да каже.

 

 

 

IV део

 

 

На првој страни Курира, који је под контролом СНС, данима борави директор полиције Милорад Вељовић, који се оптужује за различите тајкунско-полицијске бизнисе и шуровање са људима који су се нагло обогатили (наравно, и са највећим српским тајкуном Мирославом Мишковићем). Курир пише да син директора полиције вози Мерцедес који кошта 60 000 евра.

У помоћ директору полиције притекао је други београдски таблоид, под контролом СНС, Информер. Информер се позвао на наводна сазнања власти да је позадина Курировог обрачуна са врхом полиције то што су тајкуни спремили милионе како би финансирали кампању против оних који воде борбу против корупције. Овај таблоид тврди да је циљ да се потпредседник владе Александар Вучић представи као шеф мафије, а Мишковић и остали ухапшени тајкуни као жртве режима.

Затим су власник Курира Александар Родић и уредник часописа Актер Тихомир Тришић (још један који подржава СНС) саопштењем алармирали јавност да им наводно прети хапшење. Позвали су се на сазнања “у државном врху Србије“ да би доказали, без доказа, да је “криминализовано руководство полиције одлучило да монтира“ њихово хапшење. Они се позивају на “борбу против корупције коју Курир и Актер бране од полицијске мафије“. Родић и Тришић су се у саопштењу пожалили на претње и притиске како би се зауставило њихово писање о “злоупотребама у врху полиције“.

 

***

 

Наше новине пишу да су откривена кршења Закон о јавним набавкама, које је утврдила ревизорска комисија у МУП-у. Како је објављено, поменута комисија установила је бројне неправилности у случају “Јавних набавки велике вредности“, које је потписао лично председник владе Ивица Дачић. Наводно, истрага је стопирана. Уколико је директор полиције М. Вељовић заиста стопирао ту истрагу да би могао да уцењује И. Дачића и он је починио кривично дело прикривања, слажу се стручњаци које је новинар Наших новина питао за мишљење.

Хапшење Радосава Саватијевића Кенета због малверзација у РБ „Колубара“ била је порука директора полиције М. Вељовића Бранку Ружићу, Ивици Дачићу и Драгану Марковићу Палми. Кене је био параван преко којих се тројица функционера пословала у овом лазаревачком предузећу и на тај начин били умешани у милионске малверзације, па је његово хапшење у ствари било упозорење поменутим политичарима, преносе Наше новине.

Истрага афере “бус-плус“, растеже се већ месецима, а умешани су неки од најближих сарадника градоначелника Београда. Дарко Сенић, начелник криминалистичке полиције Београд, који је у комовским везама с лидером ДС и градоначелником Београда Драганом Ђиласом, води истрагу о афери “бус-плус“, у коју готово нико други из МУП нема увид, сазнаје, ко други него – Курир.

Па опет Курир о полицијској мафији: директор полиције Милорад Вељовић приморан је да отвори фиоку и извуче један од предмета, а први на удару закона биће дојучерашњи Дачићев човек од поверења Бранко Лазаревић. Лазаревић се сумњичи да је Шарићевом нарко-картелу достављао информације о мерама које се предузимају против припадника клана, а одржавао је контакте и с Родољубом Радуловићем званим Миша Банана, иначе блиским Шарићевим сарадником. Полиција је сакупила довољно доказа о Лазаревићевим везама са Шарићем. Све имамо забележено на дисковима, њих 130, на којима су снимљени контакти припадника Шарићевог клана с Лазаревићем – каже извор из полиције за Курир.

“Да, био сам председник Управног одбора ‘Галенике’ у периоду када су се догодиле малверзације са препродајом лекова, а да ли ви знате какве су биле ингеренције УО у то време – упитао је Дејан Бацковић, директор СПС-а, новинарку Блица када га је замолила да прокоментарише последња хапшења и 34 милиона евра који су нестали са рачуна фармацеутског гиганта. На питање да прокоментарише то што се у медијима спекулише да је новац “Галенике” завршио на рачуну СПС, он је изјавио за Блиц: “То су будалаштине, ноторне глупости и измишљотине.“

Пре ових догађаја, сећамо се, комадант Жандармерије је смењен, па постављен за саветника министра полиције.

У српској војсци данас нема генерала. Постоје генералски чинови, неки људи их носе, али то нису српски генерали.

 

***

 

ЛДП понудио ДС да се уједине. Председник ДС прво одбио, а затим рекао да ће размислити о уједињу са ЛДП. Изјавио је и да очекује хапшења њему блиских сарадника из ДС и градске управе.

ЛДП је исту понуду упутио и осталим тзв. досистичким странкама, као што су Нова странка, ЛСВ, Заједно за Шумадију. Ту је негде, сигуран сам, и СПО.

СНС и СПС најављују, опет, ванредне изборе у Београду. Како су дверјани приметили, сваки пут када дође до нове етапе издаје Косова и Метохије, као сада када су распуштене општине са “северног Косова“, из СНС и СПС чују се гласови како ће да “руше ДС у Београду и Војводини“. Иначе, ДС, као и ЛДП, као и УРС, даје подршку СНС и СПС приликом предаје КиМ.

У Војводини договорена сарадња између ДС и УРС. За почетак, заједно учествују на локалним изборима у Врбасу. Потпредседник ДС (Б. Пајтић), из Војводине, договора сарадњу са УРС док у Београду траје “препуцавање“ између председника ДС и председника УРС.

Београдска иницијатива представљена јавности. На конференцији за новинаре учестовали: посланица УРС Сузана Грубјешић, директор модног студија “Клик” Ненад Радујевић, досадашњи посланик ЛДП Зоран Остојић, модна новинарка Снежана Дакић Микић и Нина Самарџић, помоћница министра привреде и супруга бившег члана ЛДП Николе Самарџића који је однедавно у тиму бизнисмена Бебе Поповића (у Црној Гори). Договор о формирању Београдске иницијативе постигнут је на састанку у седишту УРС којем је председавао Млађан Динкић, а на којем су, између осталих, учестовали посланик ЛДП Зоран Остојић, некадашњи функционери ДС у Београду Бојан Станојевић и Предраг Милошевић, који је био шеф кадровске службе ДОС. Како је Блиц објавио, у формирању овог политичког пројекта Млађана Динкића учествују и Дејан Ранђић из ЛДП и Синиша Николић из ДС, који је био директор београдске Дирекције за грађевинско земљиште. Београдска иницијатива намерава да у случају београдских превремених избора за градоначелника Београда кандидује Жељка Ожеговића, сада члана Градског већа, који је до прошле године био председник општине Нови Београд. Као, циљ је да УРС одузме гласове ДС на изборима у Београду, да те гласове не би узела СНС, са којом УРС све боље сарађује.

ДСС напада владу Србије (СНС и СПС) због политике према КиМ, али подржава СНС и СПС у рушењу власти ДС у Београду.

 

 

V део

 

 

Нови министар финансија Лазар Крстић. Нови министар привреде Саша Радуловић. Настављају политику задуживања (Вучић тражи кредит од УАЕ и каже да је то “поклон“). Нису оставили утисак да ће допринети борби против корупције, односно, да ће бити борбе против корупције.

Одређени српски тајкуни лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених људи из владе. Одређени људи из владе Србије лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених тајкуна.

Тајкуни имају подршку дела Службе и “патриотског блока“ зато што постоји сумња да је циљ наводне борбе против корупције да се и државна и приватна предузећа у Србији препусте странцима, односно, да уместо домаћих окупатора све ресурсе и послове преузму страни окупатори. Зато као саветници чланова владе Србије долазе такве појаве као Строс Кан из Француске – против кога се воде судски поступци због силовања, неки сумњиви политичар из Беча, неки страни “стручњаци“ из Берлина, Лондона, САД… Ова владајућа елита је већ продала Косово и Метохију, сада је на раду распродаја остатка Србије. Наставља се са малтретирањем и прогоном Срба на КиМ, у НД Хрватској, у Црној Гори…. а Србија ништа не предузима да заштити Србе.

Лазар Крстић, који улази у четврту деценију живота, дозволио да му 13 година старији Вучић, који је ушао у пету деценију живота, каже “сине“, затим и “мали Лазар“. Долази из исте компаније из Њујорка из које је дошао и Божа Дерикожа.

Саша Радуловић на чело министарства привреде долази уз помоћ Асоцијације малих и средњих предузећа, НАЛЕД-а, итд. Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић (једна од неколико сличних организација које, као, окупљају мала и средња предузећа, а која је сада “заменила“ Унију послодаваца Србије и клуб Привредник као “партнер“ владе) изјавио да је одбио понуду да буде министар, јер “не жели да буде капетан брода који тоне“, али ће подржати свог сарадника Сашу Радуловића. Изјавио је и да ће тражити подршку од економисте Небојше Катића. Небојша Катић је на свом блогу написао да нема разлике између ове и претходне владе (свих влада у којима је УРС, односно Г17, имао министре) и да српска владајућа елита наставља са спровођењем штеточинске економске политике, која је у интересу ММФ-а и окупатора. Саша Радуловић најављује укидање Фонда за развој, али не и оснивање Развојне банке.

Како министри најављују, следи обрачун са свима који су избегавали да плаћају харач држави и окупаторима. Наравно, те мере неће пратити и мере које ће омогућити развој малих и средњих предузећа, инвестирање наших људи из расејања, већи извоз од стране предузећа која су у власништву грађана Србије, итд.

 

 

VI део

 

 

Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, објаснила је за Политику да је овај савет учинио све што је било у његовој моћи поводом обележавања два века Његоша у Србији, али да ипак није прошао предлог дат Министарству културе. “Већ се касни и са организацијом обележавања стогодишњице смрти Стевана Стојановића Мокрањца, која се навршава следеће године. Иницијатива за овај јубилеј потекла је од САНУ, а подржао ју је Национални савет за културу. Иначе, и Унеско је овај датум уврстио међу важне годишњице, и ако бисмо хтели Мокрањчеву музику да представимо у свету, за то је потребно више времена“ – нагласила је Исидора Жебељан. Ипак, како Политика сазнаје од Љубинке Милинчић, нашег познатог преводиоца са руског језика, за разлику од Србије, Русија обележава Његошев јубилеј. “У Тверу је, поводом дана словенске писмености, у мају, говорено о Његошу. У децембру ће најпре у Москви, а онда и у Петербургу, на Међународним културном форуму, бити одржано вече посвећено Његошу, а у штампи је и први превод Његошеве песме „Ноћ скупља вјека” на руском језику. Све су то Руси финансирали, а два предлога – један Канцеларији за дијаспору и други Министарству за културу да буду суфинансијери ових догађаја – одбијена су“ – изјавила је Љубинка Милинчић.

 

***

 

Јавни позив за прикупљање понуда (или тендер) је састав којим се јавно оглашава потреба за прикупљање понуда за набавку одређене робе, ствари или услуге од правних лица у отвореном поступку. Садржај се образује у складу са “Законом о јавним набавкама“.

За потребе свог предузећа за учешће на тендерима до сада сам морао да извадим следећу документацију:

–         Уверење Пореске управе да су измирена сва дуговања (пошто је предузеће регистровано на Звездари то је ПУ Звездара на Лиону). Такса је 550 динара. Захтев се предаје на писарници, која ради од 8 до 14, са паузама око 9 (траје десетак минута), званичном од 11:30 до 12, и још једном пуш паузом око 13 часова. На потврду се чека пар дана.

–         Уверење локалне самоуправе да су измирена сва дуговања (то је једна мала, стара и запуштена зграда иза општине Звездара, близу споменика Вуку Караџићу). Такса је 250 динара. Потврда се добија одмах, ако сте имали среће да нађете запослене на својим радним местима.

–         Уверење из АПР да привредно друштво није регистровано да му је изречена мера забране обављања делатности (Бранкова 25, одмах на почетку Бранковог моста, зграда без паркинга, нема паркинга у пречнику од 1 км, а ту сваки дан долазе предузетници из Београда и Србије). Такса је 600 динара. Добија се после два дана.

–         Извод из АПР. Такса је 1 700 динара. Добија се за два дана. Значи, после два дана морате опет у АПР. За разлику од већине државних институција, унутар АПР постоји ред, добијете број, сачекате ред, ради велики број шалтера, све иде брзо и када је гужва.

–         Потврду о (не)ликвидности коју издаје НБС, Одељење за принудну наплату Крагујевац. И пре него што је ова служба премештена у Крагујевац захтев се предавао електронским путем. Такса је од 900 динара, до 3 200 динара за шири извештај о бонитету (што се некада тражи). Ако се доплати, можете да добијете у истом дану. Такође, ако одете лично.

–         Уверење из МУП-а да законски заступник привредног друштва није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев подноси законски заступник у МУП-у. Такса је 650 динара. Уверење МУП шаље поштом на адресу привредног друштва.

–         Извод из Првог суда (за моје предузеће, имајући у виду где је седиште) у Београду да Понуђач није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев се подноси у Савској (Палата правде, шалтери 3 и 4). Такса је 190 динара. Уверење се добија одмах, када дођете на ред, после најмање 2 сата чекања у реду. У истом реду, на истим шалтерима, захтеве предају и студетни, и запослени, и приватна предузећа. Некада ради само један шалтер. Ако сте сат времена чекали у реду, и испред вас има десетак људи, а ближи се крај радног времена шалтера, вратиће вас кући.

Ово се до сада тражило за учествовање на тендерима. Последњи пут сам ове папире вадио пре пар месеци. Пре пар дана ишао сам поново. Од сада постоји још један услов:

–         Извод из Специјалног суда у Београду да Понуђач није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре. Захтев се подноси у Устаничкој (зграда Специјалног суда, шалтер 8). Такса је 190 динара. Уверење се добија одмах, када дођете на ред, после најмање 2 сата чекања у реду. На улазу оставите мобилни, и одмах десно у ходнику заузмете своје место у реду. Ходник је јако узак, натрпан ормарима, тешко је да се мимоиђу две особе. У том ходнику, у реду од шалтера до улаза у суд, стоји по 20 до 30 људи. Поред њих покушавају да се пробију запослени у суду. Морају да померају људе у реду да би отворили ормаре где чувају регистраторе, да би ушли у канцеларију, у лифт, итд. Док сам ја чекао у реду, поред нас је више пута прошла особа са послужавником пуним шољица кафе. Нисам стекао утисак да запослени у Специјалном суду имају много посла. Када сам дошао до шалтера видео сам да ради млада девојка. На шалтеру поред ње седи старија жена. То је шалтер 7, и за скоро два сата колико сам провео у реду, на тај шалтер је дошло троје људи да предају папире (ту долазе адвокати због процеса у суду). Одмах поред ње, ова млада девојка на шалтеру 8 без престанка од 9 до 12 издаје уверења нама, који долазимо из предузећа. И баш када сам био на шалтеру код ње, поред ње је прошао колега који је са осмехом питао “Да ли је ова гомила папира твоја?“, а она је одговорила, скоро да је заплакала: “Све је моје, само данас. Тако и јуче, и сваки дан. Не могу више, не знам шта да радим“. Радно време је, дакле, од 9 до 12. Ако сте сат времена чекали у реду, и испред вас има десетак људи, а ближи се крај радног времена, вратиће вас кући.

Дакле, извод/уверење из Специјалног суда је нов услов за учествовање на тендерима. Први пут сам отишао у Специјални суд пре пар дана. Описао сам вам како изгледа “организација“ у суду, и како нова-стара влада ствара “амбијент“ за развој малих и средњих предузећа. У овај суд, по ово уверење, долазе овлашћена лица предузећа из целог Београда и целе Србије. Дакле, из Ниша, из Суботице, из Крагујевца, итд. Они морају да дођу у Београд, имају само 2 сата да заврше посао, ако не стигну на ред, или их врате са шалтера јер нешто није по њиховом, морају сутрадан поново да дођу. Овај поступак се понавља више пута годишње, а некада и знатно више. Некада и више пута месечно, зависи колико пута учествујете на тендерима. Папири који се добију важе свега неколико месеци, а често онај ко расписује тендере тражи све папире у оригиналу.

У неком ширем контексту, и дугорочно гледано, ова мера, уверење из Специјалног суда, има смисла. Али сада, овако организована, само је за спрдњу. Колико је има људи који су осуђени за организовани криминал? Да ли се ради више од 10 људи? Или 50 људи? Зашто због њих, који су у евиденцијама МУП-а и судова, посебно Специјалног суда, малтретирају осталих 10 000 или више десетина хиљада предузетника? То су, дакле, директори Агробанке, Азотаре, Галенике, они који су прали новац за нарко картел… Сви знамо ко су они. Свима, који су ухапшени, трају суђења. За аферу Индекс суђење траје скоро 10 година. Проћи ће године док се ова лица не осуде, ако се икада осуде! И знамо да они који су на врху организованог криминала у Србији нису осуђивани, нису привођени, на слободи су, несметано раде. Због чега је, онда, потребно да хиљаде поштених предузетника, или оних који дају све од себе да у овим ненормалним условима послују што више по законима, одлазе у Специјални суд по уверење да нису осуђивани за неко од кривичних дела као чланови организоване криминалне групе, ако се већ у Први суд одлази по уверење да нису осуђивани за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре? И ако већ одлазе у Специјални суд, да ли све мора да буде овако бедно организовано?

Знамо шта се крије иза овога. Ово је део фронта који окупатор спроводи у Србији. Повезан је са присилном наплатом потраживања и борбом против “сиве економије“. Циљ је да се за потребе страног окупатора прикупи новац за исплату спољњег дуга. “Цедиће“ се сваки динар из малих и средњих предузећа, од радника и грађана, да би се вратиле рате ММФ-у, Светској банци, банкама у Србији и осталим окупаторима. Као што ће људима пленити станове ако немају за рату за кредит, или дугују за струју, тако ће и предузетнике да хапсе и кажњавају ако не измире све хараче које су влада и окупатори прописали, а које не занима како ће предузетник то платити, нити да ли је држава измирила своје обавезе према њему.

Фискална дисциплина је потребна, потребна нам је и лојална конкуренција, тога нема у Србији, то је чињеница, али ово није начин како да се до тога дође.

 

 

VII део

 

 

Из Покрета за слободу настаје нова странка која ће заступати интересе сељака и радника. Очекујем да Миленко Срећковић, оснивач Покрета за слободу, у наредним годинама постане лидер нове српске левице.

Са друге стране, као лидер нове српске деснице намеће се Бошко Обрадовић из покрета Двери српске.

Ова два покрета имају доста заједничких, истих, циљева и ставова:

• против продаје земље странцима и примене ССП
• против ГМО
• против уласка Србије у Нато
• за ревизију приватизације
• за већа права радника и заштиту сељака
• за више државног интервенционизма у привреди

Надам се да ће Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић израсти у праве политичаре и тако спречити фајгељизацију – могућност да уместо А. Вучића и И. Дачића на челу СНС и СПС, односно државе, добијемо људе као што су Н. Стефановића (председник скупштине) и Б. Ружића (министар без портфеља задужен за европске интеграције). Стара школа одлази у историју, више се неће догађати да државу воде ликови као М. Мркоњић, В. Илић, Д. Марковић… Али, државу не треба препустити ни ликовима као што су Н. Стефановић и Б. Ружић, или, они који воде Београдску иницијативу.

 

 

VIII део

 

 

Делови из ранијих текстова, уместо закључка:

 

 

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

24. 05. 2012.

 

(…) Стварање новог центра окупљања праве опозиције, тј. покрета отпора, мора долазити са две стране (јер је тако стање у друштву).

(…) После доласка нових људи на власт њихова лојалност и способност мериће се конкретним резултатима: да ли расту плате, да ли се отварају нова предузећа, да ли се сваке године увећава БДП, да ли системи образовања, здравства и правосуђа напредују, да ли су грађани из године у годину задовољнији радом институција, да ли је мање корупције и сиве економије, да ли расте углед Србије у свету, да ли долази до напретка у регионалној сарадњи и успостављању бољих односа са народима из окружења, да ли је положај Срба у региону бољи, да ли се назире реално и одрживо решење за статус Космета. Све се то лако може мерити и свако врло лако може да схвати да ли се нови људи на власти разликују од оних који су до сада владали.

(…) Србији су потребни људи који су способни да увећају буџет и наталитет и врате најбоље стручњаке из расејања, људи који поштују људска права, који су лојална конкуренција, људи који искрено воле свој народ и своју државу. Српски народ, грађани Србије, препознаће и подржати такве када се појаве. Резултат њиховог рада биће бољи живот у Србији, бољи животни услови за највећи број грађана, без обзира на етничке, верске, идеолошке или сексуалне разлике између њих. Једноставно, свима ће бити боље, више људи ће размишљати како да остане уместо да оде из Србије. То је промена, то је преокрет, то је разлика у односу на досадашњу владајућу елиту у Србији, то је резултат који морају остварити и који се очекује од оних који створе покрет отпора и који буду чинили нову владајућу елиту. Само конкретан позитиван резултат доноси позитивну селекцију, само тако природно отпадају они који не доприносе напретку друштва, опстанку народа и заштити државних интереса. Само они који остварују резултат и доносе корист свим грађанима из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, неће бити под сумњом да су део неке завере.

(…) Да би  покрет отпора  натерао садашњу власт да организује нове изборе, да поновим, потребно је да већина људи у Србији и расејању у предводницима покрета види  разлику у односу на садашње политичаре, за које већина мисли и говори да су  сви исти.

 

***

Србија без опозиције

30. 10. 2012.

 

(…) Морамо бити спремни и на то да ће поделе и разлози – због којих немамо ресурсе и кадрове – за стварање праве опозиције – покрета отпора, ”владе у сенци” – остати још дуго међу нама и да ће у наредних 5 до 10 година Србија признати ”Косово”, да ће доћи до сецесије ”Војводине” и ”Санџака” и да Србија бити сведена у границе ”Београдског пашалука”. Србија нема опозицију која може да спречи негативан развој догађаја. Права опозиција била би, у овом тренутку, коалиција састављена од великог броја организација и појединаца, коју подржава најмање милион грађана Србије и неколико стотина хиљада Срба из расејања, са добрим везама у важним светским државама, са неколико стотина милиона евра у кешу спремног за смену власти и промену система. Праве опозиције нема јер нико нема ресурсе и кадрове да уради нешто другачије од владе Србије а да тај чин нема најгоре могуће последице по Србију и српски народ.

 

***

Југословенство II део

13. 01. 2013.

(…) Наш  центар је измештен ван српства, ван Христа. За лаике и оне који не верују у Христа, да објасним овим речима: (још увек) ништа не може да замени Христа – није се појавила већа Љубав, није се појавила већа Вера, није се родила већа Нада, неће бити више слободе, свет неће постати боље место за живот, Срби неће боље живети ако уклонимо Христа, ако Христа заменимо Будом, Мухамедом,  великим архитектом  или ако створимо бога по мери  палог анђела. Само Православна Црква потиче са извора хришћанства, чува догмате вере, има корене својих учења у Светом Писму и Предању. Од свих Срба данас се за Косово и Метохију искрено и до краја боре само такви Срби, православни хришћани, који се боре не само зато што је Косово и Метохија света српска земља већ и зато што, ако се не боримо за Космет, ми се одричемо Христа, својих православних хришћанских корена, догмата хришћанске вере, хришћанског начина живота. Због тога се Срби, који су у већини православни хришћани, разликују од својих непријатеља.

 

***

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

13. 04. 2013.

(…) Сепаратизам у Војводини постоји. Сепаратиста има у ДС, ЛДП, ЛСВ али их има и међу националистима. Страних плаћеника има доста у Београду, међу њима има и националиста. Шта би се променило и Војводини ако би дошло до смене власти, да ли би живот људи који живе у Војводини постао бољи? Економију воде политичари у Београду, исти они који су дошли на власт прошлог лета, а владају у суштини (како ко) уназад 4, 8, 12, 23 и 68 година. За лоше услове живота у Србији криви су и они који су организовали митинг. Јужни ток је значајан пројекат за Србију који сви треба да подрже, али Србија не може да преживи само од такси за гас који ће пролазити кроз гасовод. Јужни ток постоји због Запада, купци руског гаса су државе западне Европе, да није купаца руског гаса као што су три најмоћније државе континенталног дела ЕУ – Немачка, Италија и Француска – Јужни ток се вероватно не би ни градио. Русија има уговоре и договоре са овим државама ЕУ. Годинама уназад нафтне компаније из Русије склапају уговоре са нафтним компанијама из Велике Британије и САД. То што је Русија данас јача него раније, не значи да Србија не може од стране Запада бити тако сурово кажњена да ту велику штету коју Србија претрпи Русија не може да надокнади и да то остави трајно негативне последице по Србе. Дакле, Запад се не сме потценити, Србија је далеко од било какве победе. Русија послује са Западом, Руси зарађују новац у трговини са ЕУ и САД, ако Србија одустане од уласка у ЕУ и крене ка већој сарадњи са Русијом, не треба (и не сме!) прекидати све везе са Западом. Русија послује са Западом, зашто би Србија прекидала везе са Западом? Не станује цео Запад у Ватикану (Риму) и на Волстриту (Њујорку). Да ли је Хандке са Запада? Да ли је Арчибалд Рајс дошао са Запада?

 

***

 

UDBA – ознака (не)квалитета (Православље и мистика)

08. 05. 2013.

 

(…) Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за  езотерне кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице. По мишљењу већине чланова те заједнице то је заједница напредних људи, социјалног благостања, људских слобода и слично. За хришћане то је антихришћанска заједница. Само унутар хришћанске заједнице могуће је да имамо слободу и благостање за сваког, а таква хришћанска заједница није могућа на овом свету (све до Судњег дана). За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирване, божанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају. Код нас у Србији имамо пример комунистичког маршала који је отерао краља, коме су Срби помогли да отера српског краља – да би уместо српског краља Срби служили хрватском комунистичком диктатору који не само да је живео као српски краљ, живео је у благостању у каквом су живели енглески или холандски монарх, као најбогатији султани и шеици. Управо тај чин довођења Хрвата, комунисте и католика, масона и бившег аустроугарског војника, у сваком случају антисрпски опредељеног човека у сваком смислу, на чело Србије-Југославије, у Београд, на Дедиње, у Двор, који је живео као краљ, показује потпуни колапс српске елите у 20. веку, духовну и интелектуалну катастрофу од које се српски народ није опоравио ни до данас. Непријатељи српског народа, уз огромну помоћ самих Срба, на чело државе довели су приглупог старца који је био обична марионета Запада (на власт дошао када је имао преко 50 година и владао до краја свог живота), те му је било дозвољено да буде суров према свим својим непријатељима унутар СФРЈ (посебно према Србима, када је побио све православне кренуо је на Србе из Комунистичке партије који су му представљали претњу и које је увек лако елиминисао – никада се Срби комунисти нису побунили). Ко је читао мој блог зна да не мислим да је у Југославији било све лоше, нити да гајим мржњу према суседним народима – напад на маршала СФРЈ није напад на све Југословене и није исмејавање оних који су веровали у све те идеје (од комунизма до new age-а). Није напад ни на њега као (приватну) личност. Поштујем антифашистичку борбу партизана против Трећег Рајха и сателита. Поштујем права радника и желим да свако може да живи достојно од свог рада. Поштујем жене, поштујем другачије од себе, итд. Моји пријатељи левичари воле да кажу да сам због тога социјалиста, али сам ја и даље десничар, тј. хришћанин. Очигледно, Југославија је била  Промисао, треба извући поуке за будућност.

 

***

 

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

01. 07. 2013.

 

(…) Без поштовања   традиције,  на првом месту православне, нема српског  идентитета, немогуће је решити  проблем идентитета. Такође, без поштовања права на различитост и личности другачијег од себе немогуће је доћи до уставног идентитета. Без свега тога, нема државе – нема Србије. Мислим да унутар свих поменутих традиција има довољно Срба којима је стало до Србије и довољно Срба који не желе да се одрекну  српског  идентитета (макар и само оног дела који признају у оквирима своје традиције).

(…) Основа за опоравак српског народа и српске државе је поштовање православне традиције – уз враћање  демократској  традицији. Пошто  демократска  традиција никад није заживела, говоримо о стварању демократије у Србији. Раније сам објаснио да никада нису сви Срби били православни и да је немогућа рестаурација средњевековоног уређења друштва. Са тим је повезано стварање демократског друштва, и обрнуто, са стварањем демократског друштва повезано је поштовање хиљадугодишње православне традиције у српском народу.

То су кораци који су пред нама:

1. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења између ”патриотског” и ”грађанског” блока.
2. Одређивање државних стратегија за наредних 50 година. Услов за доношење стратегија јесте да дође до ”националног помирења” између православних Срба и Срба-комуниста (односно, свих Срба који нису православни са онима који јесу).
3. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења са припадницима верских и националних мањина и са истим радити на доношењу државних стратегија.

Србија  мора  бити православна држава, али, никада  само православна. Ово  мора је у складу са  демократском  вољом  већине грађана Србије, тј. Срба.

Бити православац значи бити демократа у миру и антифашиста у рату.

Србија је спремна за – ново. То ново, наравно, има елемената старог.

Свако време и свака генерација мора да остави свој печат постојања, сваки човек мора да покаже да је  непоновљива личност. Некад су компромиси нужност а склоност ка компромисима врлина, а некада је обрнуто. Човек мора бити бескомпромисан али и склон компромисима. Са једне стране, ”савршенство се крије у разликама”, а са друге стране, неке разлике суштински деле, јер се неке разлике не могу премостити.

Личност не постаје онај ко нема своје мишљење, коме је увек важније мишљење  другог па се стално прилагођава мишљењу другог. Такви су неофити или зилоти према одређеним свештеницима или учитељима које слушају без изграђене критичке свести, без разумевања суштине вере, поштујући и следећи само етику закона и идеалистички нормативизам. Такви су другосрбијанци који не смеју ништа да предузму ако се то не свиђа Хрватима, муслиманима, Албанцима, Западу…  те су смислили ”политички коректан говор” и често као некоректан говор или говор мрже означавају оно што је српски интерес, што је Србима свето, зато што се то другима не свиђа.

Рат се добија у глави и срцу. Срби могу бити под физичком окупацијом, али док остану слободног ума и не предају се у срцу, има наде. Нема боље борбе за православље од те да постанеш добар хришћанин. Бити  светосавац  значи бити  хришћанин.

 

***

 

Српско писмо, ћирилица, латиница, Вук Караџић, Срби католици, Илири, Хрвати, српскохрватски језик, српски језик, Православље…

24. 08. 2013.

Можда ће за 50 до 100 година део Бошњака и Хрвата писати и ћирилицом, можда ћирилица постане равноправно писмо и у том делу региона.

Можда ће се и ћирилица, поред латинице, користити од Вардара до Триглава, од Варне до Пуле.

Како сада страви стоје, више од две трећине Срба (православаца) до 2050. године писаће латиницом. Онда ће се поставити питање: да ли је латиница српско писмо, да ли су они који пишу латиницом и даље Срби? Ако највећи број верника пише латиницом, да ли ће и СПЦ почети да користи латиницу? Ако СПЦ почне да користи латиницу, да ли је то и даље православна или је то католичка црква?

Можда ти Срби неће постати Хрвати, већ неки нови Југословени, и можда СПЦ неће постати део католичке већ неке нове свехришћанске и екуменистичке цркве. Једно је сигурно, тешко да ће се  такав  српски народ, унутар којег већина припадника пише латиницом и није везана за Православну Цркву, звати српски народ. Мржња према ћирилици (и Православној Цркви) је мржња према свом народу, према себи. Такви увек желе да буду неки други. Смислиће неко име. Ако није у питању мржња, онда је у питању стид, или завист, односно, слабост. Слаб народ не може да опстане, да сачува свој идентитет.

То су неке од дилема које чекају  последње  Србе, ако се настави процес латинизације Срба и Србије и потискивања ћирилице. Латиницу не треба забранити, већ, све учинити да ћирилица опстане и да је Срби међусобно више користе.

(…) Код професора Ранка Бугарског видимо да више не постоје Срби католици, већ, само Хрвати. Стога он језик којим говори зове српскохрватски, односно, варијантом српскохрватског језика која се зове српски језик. Он греши, али, не греши много, јер данас заиста више не постоје Срби католици, а из текста проф. Ђорђевића видимо да је савремени српски језик заправо језик којим су говорили Срби католици, Илири, који су касније постали Хрвати. Дакле, истина је да је српскохрватски језик заправо српски језик, јер су Срби католици и Срби православци створили језик којим данас говоре и међусобно се споразумевају Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци. Истина је да, што се тиче лингвистике и историје, постоји само српски језик. У Османском царству један од званичних језика био je српски, а не “босански“! Његош је био Србин и говорио српски а не црногорски.

Такође, истина је, што се тиче стварности и савремености, да данас постоје Хрвати који говоре хрватски, Бошњаци који говоре бошњачки или босански, и Црногорци који говоре црногорски. Савремени хрватски језик највише се разликује у односу на савремени српски језик.

Срби не могу свој језик звати другачије осим српски језик – нема српскохрватског језика, такав језик никада није постојао. Лингвисти не могу другачије звати тај језик осим српски – бесмислено је да се ван Балкана (ван држава у којима живе поменути народи) тај језик зове другачије осим српски. Међу нама овде, ми Срби, морамо да прихватимо постојање Хрвата, Бошњака и Црногораца, и хрватског, бошњачког и црногорског језика. Не можемо, а и није решење, да на силу терамо припаднике тих народа да своје језике зову српским језиком. Наравно, то не значи да заборавимо историју, да у свету (ван нашег региона) не истичемо да је у питању српски језик којим говоре и поменути народи (дакле, хрватски, бошњачки и црногорски су само варијанте српског језика) – посебно то треба истицати међу лингвистима из света. Научно постоји само српски језик, политички постоје и хрватски, бошњачки и црногорски. Не само да су ови језики настали из и уз српски језик, већ су и ови народи делови српског народа, односно, Црногорци који одричу да су Срби – јесу Срби, међу Бошњацима и Хрватима има и оних који пореклом нису Срби, али су и ови народи у већини настали од српског народа – од Срба муслимана и Срба католика. Да ли ће, у будућности, доћи до већег повратка оних Бошњака и Хрвата који су пореклом Срби међу Србе, и Црногораца међу Србе, друго је питање. Ово је стање.

(…) Показало се да Срби могу да постоје и као не-православци који пишу латиницом. И знамо шта су нам коминтерновци и комунисти урадили. Били у то дивни Срби.

Срби би могли да постоје и као католици. Слушали би Ватикан и Беч и имали солидан животни стандард. Какви би тек то Срби били! Сигурно међу најбољим Нато војницима у Авганистану.

Срби могу да постоје и као муслимани. Добијали би новац од Арапа и живели би као шеици, неки и са по четири жене. Какви би то тек Срби били! Имали би довољно деце за ”белу” Ал каиду.

Срби могу да постоје и као либерали. И то би били дивни Срби. Београд би био либералнији, са спектакуларнијом парадом поноса, од Сан Франциска, Берлина и Амстердама.

Срби, изгледа, само не могу да буду православци и да пишу ћирилицом.

Наравно, није решење у пуританизму, не треба законом забранити латиницу, не треба сваког ко није православац сматрати издајником, али, шта су Срби без ћирилице и православља?

Не треба нам фундаментализам, то је тачно, и добри су примери са Нушићима, Јуришићем, Голубићем, Селимовићем, итд. Постоје не-Срби који воле Србе православце. Арчибалд Рајс је заволео српски православан народ, који је тада писао, практично, само ћирилицом. Оно лоше у нама, што је открио, ширило се брзо зато што је убрзан процес де-христијанизације (почетак 20. века), затим латинизације (средина 20. века). Више је правде и владавине закона било у Србији за време Немањића и Обреновића, него од 1918. до данас.

Даље, Христ се појавио после више миленијума од настанка света. Христ је ту због краја света. Шта је спорно у томе што су Срби прихватили хришћанство? Шта друго да буду када дођу, а можда су већ и дошла, ”последња времена”, осим (православни) хришћани?

Проблем је што је мало добрих хришћана, правих православаца, искрених верника, међу онима који пишу ћирилицом. Треба да их буде више, а не – да их не буде уопште.

Кључно питање, ако православље и ћирилица нису основе идентитета српског народа, како од детета направити српског патриоту?

 

Видети још:

• ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
• БОГата Србија
• ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ
• ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

 

 

У Београду, 14. септембар 2013. године (7522. по српском календару)